Слава Цркве Успења Пресвете Богородице у Ражани и освећење црквених звона
Верни народ Цркве у Ражани код Косјерића сабрао се да прослави црквену славу Успење Пресвете Богородице. Светом Литургијом је началствовао архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епархије жичке, уз саслужење: протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, архијерејског намесника пожешко-ариљског и црногорског протојереја-ставрофора Ненада Величковића, протојереја-ставрофора Гроздена Гајић (Епархија ваљевска), пароха горњомилановачког протојереја-ставрофора Милутина Стевановића, пароха косјерског протојереја Радомира Трипковића, пароха маковишког протојереја Мирослава Јанковића, пароха субјелског јереја Владимира Вулете и пароха ражанског јереја Благоја Гавриловића. Српски православни појци су својим појањем улепшали литургијско славље. На Светој Литургији учешће је узео и председник општине Косјерић Жарко Ђокић, као и многобројни верни народ из Косјерића и околине, који се у великом броју сјединио са Христом у Светој тајни причешћа. Архимандрит Дамјан нас је својом беседом подсетио на живот Пресвете Богородице и значај данашњег празника као ,,другог Васкрса“. Узношење Мајке Божије у наручје свога Сина треба да буде заједничка мисао свих хришћана и исходиште наших стремљења. Оно почиње још овде на земљи кроз Божанствену Литургију и слављење Пресвете Тројице. Славу у Ражани и трпезу љубави, поред традиционалног домаћина и ктитора Радмила Јевтовића, припремили су многобројни домаћини њих 71, чија су имена уписана на новим црквеним звонима која су стигла из Русије. Саборност се и ове године пројавила под сводовима парохијског дома у изградњи. Присутнима се за време ручка обратио господин Радмило Јевтовић, кога красе велика доброчинства, између осталог изградња парохијског дома у Ражани и куповина црквених звона. Захвалио се свима присутнима истакнувши жељу да цела ражанска парохија и сваки дом узме учешће у прослављању црквене славе. Потом се верном народу обратио протојереј-ставрофор Стојадин Павловић истакавши ражанску парохију као пример надалеко познате српске слоге и заједништва. Данашњу славу у Ражани својим присуством увеличао је Преосвећени Владика Јустин који је после Свете Литургије у Чачку, благоизволео да нас посети и освешта нова црквена звона. Преосвећени нас је подсетио на важност црквених звона у животу хришћана. Она нас позивају на молитву и сабрање у храму Божијем, на борбу против видљивих и невидљивих непријатеља, оглашавају и радост и тугу. Парох субјелски јереј Владимир Вулета
“Покајте се, јер се приближило Царство небеско“
Веома је упечатљиво да своју јавну делатност проповедника Свети Јован Крститељ и Господ Исус Христос почињу истим речима: “Покајте се, јер се приближило Царство небеско“. О томе сведочи и јеванђелист Матеј (Мт 3, 2 и Мт 4, 17). Ово не може бити случајност. Пре ће бити део Божијег домостроја спасења. У њему важну улогу заузимају шест месеци који чине разлику у времену рођења Светог Јована и Господа Христа у телу, а које и ми данас препознајемо кроз шестомесечну раздаљину празновања Рођења Христовог (07. јануара) и Рођења светог Јована (07. јула). О томе шта је Царство небеско или Царство Божије јеромонах Григорије Светогорац пише: “Свети Златоусти поставља питање: “Шта је Царство Божије?“ и каже да на ово питање одговара сам Христос: “Царство Божије је моје присуство.“ И Свети Григорије Палама каже да је “пре очовечења Христовог, Царство Божије било далеко од нас, колико је небо удаљено од земље. Када пак Христос дође на земљу и сједини се с нама, тада у све нас дође и Царство Божије“. Из ових речи богоносних отаца наших можемо да закључимо да је Царство Божије живот у близини Христовој, живот у складу са вољом Божијом. пошто је Христос постао човек и са нама поживео, можемо да живимо са Њим, тј. да живимо у Царству Божијем. (…) Ово јеванђеље би требало непрестано да слушамо и ми данашњи хришћани. Јер баш у наше време, пошто је зло свуда присутно, верни одбацују свет и плаше га се. Заборављају да је свет место где је Христос дошао и отворио врата Царства Свога у које све нас позива да уђемо. Ми данашњи хришћани заборављамо да су се, од када је Христос дошао у свет, многи људи који су били у греху, покајали и ушли у Царство Његово, као што је и сам Христос посведочио разбојнику на крсту: Данас ћеш бити са мном у рају. Царство Божије није нешто прошло ни будуће. То је живот са Исусом Христом који почиње већ у садашњем животу. Ову стварност Царства Божијег можемо сви ми да окусимо већ сада, као што ћемо је кушати и у вечности. Амин.“ Јеромонах Григорије Светогорац, Исус Христос
Свети Јаков (Цаликис) о посту
„Пост је заповест Божија и ми зато и постимо, чеда моја. Нисам прекршио пост све до данашњег дана, кад ми је седамдесет година. Мајка ме је још од детињства научила да постим. Чедо, ја се не претварам да постим, него су ме томе научили моји родитељи. Ја сам пореклом Малоазијат, родио сам се двадесете године и ово сам очувао све до данашњег дана, чеда моја. Иако сам болестан, пост ми никад није нашкодио. Лекари и епископи су рекли: пост и дијета су веома корисни за човека. Опростите ми, али толико је корисно да лекар каже: ‘Да бисмо спровели лечење, оче мој, пет дана нећемо пити ни кап воде, па ћемо видети шта ће да буде.’ Издржао сам тих пет дана, и било ми је веома добро. А колико је већа корист кад постимо душе ради! Међутим, и у том телу живи бесмртна душа, и због тога ћемо се побринути за душу која је бесмртна. Постите, чеда, и не слушајте када кажу да пост није ништа и да о њему говоре само монаси. Опростите ми, чеда моја, али о томе не говоре монаси него Сам Бог. Прва заповест Божија био је пост, па је тако и наш Христос постио. Ми можемо да кажемо да постимо. Ево, једемо толико и толико. Зар је то пост, чеда моја, какав постимо? Опростите ми, али кад поједемо толико и толико хране, чак и кад она није масна… Постоји много посне хране. Човеку је довољно да је здрав и да жели да пости. Једном ми је дошао неки човек и казао: ‘Оче, мени су рекли да пост не постоји.’ Рекао ми је и ко то каже да пост не постоји. Заповедио сам да од свештеника затражи да отвори Библију и да види постоји ли пост. Само молитвом и постом, каже Христос у Еванђељу, као и још много тога. Постом и молитвом изгоне се и демони, и болести, и све страсти. Шта је Свети Претеча јео у пустињи? Шта је јео Преподобни Давид? С једном нафором проводио је у пустињи по читаву седмицу, али је ‘постом, бдењем и молитвом небеске дарове стекао’. Бог га је зато освештао и он већ триста педесет година живи на овом светом месту. Он је велики чудотворац и живи светитељ. Молитва и пост су, чеда моја, корисни човеку. И пророк Илија, каже Свети Јаков, брат Господњи, беше човек исто као ми, са истим таквим страстима, али је молитвом и постом затворио небо, и три године и шест месеци на земљу није пала киша. Затим се поново помолио и небо даде кишу, и земља изнесе род свој (Јак. 5;17 – 18).“ Свети Јаков (Цаликис)
Пријемни испит за кандидате за упис у богословије
У уторак, 9. јуна 2026. године, у 9 часова, у просторијама Епархије жичке при Храму Свете Тројице, Трг Светог Саве бр. 4 у Краљеву, биће организован пријемни испит за кандидате за упис у богословије.
Студеница међу манастирима европске културне баштине
Види вест овде: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2809857/studenica-medju-manastirima-evropske-kulturne-bastine.html
Најава: Поклоничко путовање светињама Грчке
Види овде: Поклоничко путовање светињама Грчке
Томина недеља у манастирима Овчарско-кабларске клисуре
Другу недељу највећег хришћанског празника Васкрса, ученици краљевачке Гимназије са својим вероучитељем протојерејем Миломиром Радићем искористили су за једнодневни излет у манастире Овчарско-кабларске клисуре. Сабрани у Господу су кренули на своје путовање возом, што је читав пут чинио занимљивијим. Духовно сабрање и Света Литургија укрепила је ђаке у манастиру Успења Пресвете Богородице, где нас је мати игуманија Наума са својим сестринством са љубављу дочекала. Након Литургије пригодно послужење и општи разговор о самом манастиру и реликвијама који се чувају у њему, учинили су да нам овај манастир остане у сећању на век. Добротом и љубављу мати Наума нам је дала благослов за одлазак у нади да ћемо поново посетити општежиће овог манастира. Пут нас је даље водио у манастир Никоље, где се вероучитељ осврнуо на пут монаха и његово значење, као и општи опис самог манастира. Како неизрецива радост влада у недељи Васкрса, и овај манастир нас је дочекао раширених руку уз поздраве Христос Васкрсе ! Ваистину Васкрсе ! Након пуно лепих утисака и поред лошег времена, пут нас је звао назад. Са овим прелепим утисцима ученици су отишли својим кућама уз благослов манастира Успење и Никоље. Душан Дуњић, ученик Гимназије
Света Архијерејска Литургија у Храму Вазнесења Господњег у Чачку
Епископ жички Господин Јустин благоизволео је да радост Васкрса литургијски подели са верницима Чачка. Епископу су саслуживали протосинђел Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епарxије жичке, протосинђел Сава (Илић), секретар Епископа жичког, Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку јереј Марко Мирковић, ђакон Драган Милованчевић и протођакон Александар Грујовић. У препуном параклису, поред свештенства, монаштва и верног народа појао је Хор „Вазнесењски”. Епископ Јустин је у својој беседи честитао присутном монаштву, свештенству и народу празник светлог Васкрсења Христовог. Подсетио је окупљене да је празник Васкрсења Христовог највећи и најрадоснији празник који хришћани славе, празник и дан када је Господ после својих Страдања, Распећа и смрти васкрсао из мртвих и као такав показао се ученицима Својим у дан којим је победио смрт и отворио врата у вечни живот. Нагласио је да смо кроз дане поста и молитве, који су претходили, кроз богослужбени поредак имали прилику да изнова упознајемо Христа и да Га препознамо као највећег човекољубца. Страдање и смрт које је свесно за нас принео највећи су знак љубави према свакоме од нас. Та вера коју смо седам недеља градили сада се пројављује у свој својој светлости како бисмо пригрлили Господа и препознали Га кроз најчвршће искуство које нам се даје, кроз само Тело и Крв Господа нашега. Владика је благословом завршио своју беседу. Сабрани народ се, у наставку Свете Литургије, причестио Светим Тајнама Христовим, а празнично сабрање настављено је у парохијском дому уз пригодно послужење. Вероучитељ Милош Живановић
Слава Цркве Успења Пресвете Богородице у Ражани и освећење црквених звона
Верни народ Цркве у Ражани код Косјерића сабрао се да прослави црквену славу Успење Пресвете Богородице. Светом Литургијом је началствовао архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епархије жичке, уз саслужење: протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, архијерејског намесника пожешко-ариљског и црногорског протојереја-ставрофора Ненада Величковића, протојереја-ставрофора Гроздена Гајић (Епархија ваљевска), пароха горњомилановачког протојереја-ставрофора Милутина Стевановића, пароха косјерског протојереја Радомира Трипковића, пароха маковишког протојереја Мирослава Јанковића, пароха субјелског јереја Владимира Вулете и пароха ражанског јереја Благоја Гавриловића. Српски православни појци су својим појањем улепшали литургијско славље. На Светој Литургији учешће је узео и председник општине Косјерић Жарко Ђокић, као и многобројни верни народ из Косјерића и околине, који се у великом броју сјединио са Христом у Светој тајни причешћа. Архимандрит Дамјан нас је својом беседом подсетио на живот Пресвете Богородице и значај данашњег празника као ,,другог Васкрса“. Узношење Мајке Божије у наручје свога Сина треба да буде заједничка мисао свих хришћана и исходиште наших стремљења. Оно почиње још овде на земљи кроз Божанствену Литургију и слављење Пресвете Тројице. Славу у Ражани и трпезу љубави, поред традиционалног домаћина и ктитора Радмила Јевтовића, припремили су многобројни домаћини њих 71, чија су имена уписана на новим црквеним звонима која су стигла из Русије. Саборност се и ове године пројавила под сводовима парохијског дома у изградњи. Присутнима се за време ручка обратио господин Радмило Јевтовић, кога красе велика доброчинства, између осталог изградња парохијског дома у Ражани и куповина црквених звона. Захвалио се свима присутнима истакнувши жељу да цела ражанска парохија и сваки дом узме учешће у прослављању црквене славе. Потом се верном народу обратио протојереј-ставрофор Стојадин Павловић истакавши ражанску парохију као пример надалеко познате српске слоге и заједништва. Данашњу славу у Ражани својим присуством увеличао је Преосвећени Владика Јустин који је после Свете Литургије у Чачку, благоизволео да нас посети и освешта нова црквена звона. Преосвећени нас је подсетио на важност црквених звона у животу хришћана. Она нас позивају на молитву и сабрање у храму Божијем, на борбу против видљивих и невидљивих непријатеља, оглашавају и радост и тугу. Парох субјелски јереј Владимир Вулета
“Покајте се, јер се приближило Царство небеско“
Веома је упечатљиво да своју јавну делатност проповедника Свети Јован Крститељ и Господ Исус Христос почињу истим речима: “Покајте се, јер се приближило Царство небеско“. О томе сведочи и јеванђелист Матеј (Мт 3, 2 и Мт 4, 17). Ово не може бити случајност. Пре ће бити део Божијег домостроја спасења. У њему важну улогу заузимају шест месеци који чине разлику у времену рођења Светог Јована и Господа Христа у телу, а које и ми данас препознајемо кроз шестомесечну раздаљину празновања Рођења Христовог (07. јануара) и Рођења светог Јована (07. јула). О томе шта је Царство небеско или Царство Божије јеромонах Григорије Светогорац пише: “Свети Златоусти поставља питање: “Шта је Царство Божије?“ и каже да на ово питање одговара сам Христос: “Царство Божије је моје присуство.“ И Свети Григорије Палама каже да је “пре очовечења Христовог, Царство Божије било далеко од нас, колико је небо удаљено од земље. Када пак Христос дође на земљу и сједини се с нама, тада у све нас дође и Царство Божије“. Из ових речи богоносних отаца наших можемо да закључимо да је Царство Божије живот у близини Христовој, живот у складу са вољом Божијом. пошто је Христос постао човек и са нама поживео, можемо да живимо са Њим, тј. да живимо у Царству Божијем. (…) Ово јеванђеље би требало непрестано да слушамо и ми данашњи хришћани. Јер баш у наше време, пошто је зло свуда присутно, верни одбацују свет и плаше га се. Заборављају да је свет место где је Христос дошао и отворио врата Царства Свога у које све нас позива да уђемо. Ми данашњи хришћани заборављамо да су се, од када је Христос дошао у свет, многи људи који су били у греху, покајали и ушли у Царство Његово, као што је и сам Христос посведочио разбојнику на крсту: Данас ћеш бити са мном у рају. Царство Божије није нешто прошло ни будуће. То је живот са Исусом Христом који почиње већ у садашњем животу. Ову стварност Царства Божијег можемо сви ми да окусимо већ сада, као што ћемо је кушати и у вечности. Амин.“ Јеромонах Григорије Светогорац, Исус Христос
Свети Јаков (Цаликис) о посту
„Пост је заповест Божија и ми зато и постимо, чеда моја. Нисам прекршио пост све до данашњег дана, кад ми је седамдесет година. Мајка ме је још од детињства научила да постим. Чедо, ја се не претварам да постим, него су ме томе научили моји родитељи. Ја сам пореклом Малоазијат, родио сам се двадесете године и ово сам очувао све до данашњег дана, чеда моја. Иако сам болестан, пост ми никад није нашкодио. Лекари и епископи су рекли: пост и дијета су веома корисни за човека. Опростите ми, али толико је корисно да лекар каже: ‘Да бисмо спровели лечење, оче мој, пет дана нећемо пити ни кап воде, па ћемо видети шта ће да буде.’ Издржао сам тих пет дана, и било ми је веома добро. А колико је већа корист кад постимо душе ради! Међутим, и у том телу живи бесмртна душа, и због тога ћемо се побринути за душу која је бесмртна. Постите, чеда, и не слушајте када кажу да пост није ништа и да о њему говоре само монаси. Опростите ми, чеда моја, али о томе не говоре монаси него Сам Бог. Прва заповест Божија био је пост, па је тако и наш Христос постио. Ми можемо да кажемо да постимо. Ево, једемо толико и толико. Зар је то пост, чеда моја, какав постимо? Опростите ми, али кад поједемо толико и толико хране, чак и кад она није масна… Постоји много посне хране. Човеку је довољно да је здрав и да жели да пости. Једном ми је дошао неки човек и казао: ‘Оче, мени су рекли да пост не постоји.’ Рекао ми је и ко то каже да пост не постоји. Заповедио сам да од свештеника затражи да отвори Библију и да види постоји ли пост. Само молитвом и постом, каже Христос у Еванђељу, као и још много тога. Постом и молитвом изгоне се и демони, и болести, и све страсти. Шта је Свети Претеча јео у пустињи? Шта је јео Преподобни Давид? С једном нафором проводио је у пустињи по читаву седмицу, али је ‘постом, бдењем и молитвом небеске дарове стекао’. Бог га је зато освештао и он већ триста педесет година живи на овом светом месту. Он је велики чудотворац и живи светитељ. Молитва и пост су, чеда моја, корисни човеку. И пророк Илија, каже Свети Јаков, брат Господњи, беше човек исто као ми, са истим таквим страстима, али је молитвом и постом затворио небо, и три године и шест месеци на земљу није пала киша. Затим се поново помолио и небо даде кишу, и земља изнесе род свој (Јак. 5;17 – 18).“ Свети Јаков (Цаликис)
Пријемни испит за кандидате за упис у богословије
У уторак, 9. јуна 2026. године, у 9 часова, у просторијама Епархије жичке при Храму Свете Тројице, Трг Светог Саве бр. 4 у Краљеву, биће организован пријемни испит за кандидате за упис у богословије.
Студеница међу манастирима европске културне баштине
Види вест овде: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2809857/studenica-medju-manastirima-evropske-kulturne-bastine.html
Најава: Поклоничко путовање светињама Грчке
Види овде: Поклоничко путовање светињама Грчке
Томина недеља у манастирима Овчарско-кабларске клисуре
Другу недељу највећег хришћанског празника Васкрса, ученици краљевачке Гимназије са својим вероучитељем протојерејем Миломиром Радићем искористили су за једнодневни излет у манастире Овчарско-кабларске клисуре. Сабрани у Господу су кренули на своје путовање возом, што је читав пут чинио занимљивијим. Духовно сабрање и Света Литургија укрепила је ђаке у манастиру Успења Пресвете Богородице, где нас је мати игуманија Наума са својим сестринством са љубављу дочекала. Након Литургије пригодно послужење и општи разговор о самом манастиру и реликвијама који се чувају у њему, учинили су да нам овај манастир остане у сећању на век. Добротом и љубављу мати Наума нам је дала благослов за одлазак у нади да ћемо поново посетити општежиће овог манастира. Пут нас је даље водио у манастир Никоље, где се вероучитељ осврнуо на пут монаха и његово значење, као и општи опис самог манастира. Како неизрецива радост влада у недељи Васкрса, и овај манастир нас је дочекао раширених руку уз поздраве Христос Васкрсе ! Ваистину Васкрсе ! Након пуно лепих утисака и поред лошег времена, пут нас је звао назад. Са овим прелепим утисцима ученици су отишли својим кућама уз благослов манастира Успење и Никоље. Душан Дуњић, ученик Гимназије
Света Архијерејска Литургија у Храму Вазнесења Господњег у Чачку
Епископ жички Господин Јустин благоизволео је да радост Васкрса литургијски подели са верницима Чачка. Епископу су саслуживали протосинђел Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епарxије жичке, протосинђел Сава (Илић), секретар Епископа жичког, Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку јереј Марко Мирковић, ђакон Драган Милованчевић и протођакон Александар Грујовић. У препуном параклису, поред свештенства, монаштва и верног народа појао је Хор „Вазнесењски”. Епископ Јустин је у својој беседи честитао присутном монаштву, свештенству и народу празник светлог Васкрсења Христовог. Подсетио је окупљене да је празник Васкрсења Христовог највећи и најрадоснији празник који хришћани славе, празник и дан када је Господ после својих Страдања, Распећа и смрти васкрсао из мртвих и као такав показао се ученицима Својим у дан којим је победио смрт и отворио врата у вечни живот. Нагласио је да смо кроз дане поста и молитве, који су претходили, кроз богослужбени поредак имали прилику да изнова упознајемо Христа и да Га препознамо као највећег човекољубца. Страдање и смрт које је свесно за нас принео највећи су знак љубави према свакоме од нас. Та вера коју смо седам недеља градили сада се пројављује у свој својој светлости како бисмо пригрлили Господа и препознали Га кроз најчвршће искуство које нам се даје, кроз само Тело и Крв Господа нашега. Владика је благословом завршио своју беседу. Сабрани народ се, у наставку Свете Литургије, причестио Светим Тајнама Христовим, а празнично сабрање настављено је у парохијском дому уз пригодно послужење. Вероучитељ Милош Живановић