Света Тајна Јелеоосвећења у Храму Светог Саве у Грачацу
У уторак 27. августа 2024. године када Света Црква празнује Светог пророка Михеја (Претпразништво Успенија) служена је Света Тајна Јелеоосвећења у храму у Грачацу. Свету Тајну Јелеоосвећења на позив надлежног пароха јереја Милана Костића служили су: Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, протојереј Владе Величковић, протојереји Мирослав Андрић и Владимир Јовановић (пароси светотројички из Краљева), парох вукушички протонамесник Александар Тимотијевић, као и ђакон Филип Зеленовић. Молитви је присуствовао велики број верног народа. По завршетку ове Свете Тајне приређено је пригодно окрепљење и освежење у порти Храма Светога Саве у Грачацу. Чтец Петар Ђерковић
Промоција књиге “У кремену искри нада“ Милеве Алексић у Храму Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу
Дана 25. августа 2024. када наша Црква прославља Свете мученике Аникиту и Фотија и свештеномученика Александра епископа Команског у Храму Светог Марка у Ужицу након служења Свете Литургије приређена је промоција књиге Милеве Алексић “У кремену искри нада“. Уводну реч имао је протојереј Душан Томић у којој је на почетку нагласио да се ауторка књиге услед питања да ли ће имати снаге и воље за нову књигу водила Христовим речима “Не бој се само веруј“, у којима је и нашла снаге за завршетак ове књиге. У наставку је рекао да је ова књига изнедрена из срца и душе и да њено остварење даје подстрек за даље стваралаштво, и што је најбитније оно је у синергији са Црквом и да само таква остварења која су у Богу добијају смисао у овом свету. Оваква дела су очување наше традиције а што је битније и правих вредности нашег народа. Уводна реч завршена је закључком да су овакви догађаји продужетак Литургије то јест заједничарења ове Цркве, и захвалио је Његовом Високопреосвештенству Архиепископу и Митрополиту жичком Г. др Јустину на благослову за оваква окупљања. Даљи програм промоције садржао је здравицу, затим део песме “Ово је Србија“ и “Тамо далеко“, читање одломака из књиге “Ђедока“ и “ Браћа по млеку“, наступ младог гуслара Данила Томића изведбом “Ко удара тако позно“, читање рецензија о овој књизи познатих српских књижевника, и наступ мешовитог хора из Храма Светог Ђорђа из Ужица који је затворио програм песмом “Тамо далеко“. На самом крају се окупљенима обратила и ауторка књиге која се усрдно захвалила на искреној подршци братства ове Цркве као и свих њених чланова. Такође је нагласила да су ликови из ове књиге угаони камен на коме морамо стајати, јер то су “обични“ људи који су искрено дали све што су имали, а то је често и сам живот, да би ми и данас постојали као народ и имали све што имамо у нашој лепој Србији. Да и данас има наследника таквих предака а то је народ који се окупља у Цркви на Литургији и да “окамењени ратници“ када виде таква заједничарења знају да нису узалуд дали животе и да су им тада срца испуњена. Окупљање је завршено потписивањем књига од стране ауторке као и дружењем и разговором са присутнима. Вероучитељ Радош Батаковић
О непрестаној молитви
Непрестану молитву заповедио је Сам Бог. Спаситељ света је рекао: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (Мт. 7,7). Зар Бог неће одбранити изабранике Своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклевати? Кажем вам да ће их убрзо одбранити (Лк. 18, 7-8). Понављајући Господње учење Апостол вели: Молите се без престанка (1.Сол. 5,17). Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком месту, подижући свете руке без гнева и двоумљења (1.Тим. 2,8). Под мужевима Апостол подразумева хришћане који су достигли хришћанско савршенство. Само је савршеним хришћанима својствено да се моле без гнева и двоумљења, тј. У дубоком миру, у најчистијој љубави према ближњем, без и најмањег злопамћења према ближњем и његовог осуђивања, без одвлачења пажње на споредне помисли и маштања (без двоумљења). Такви могу на сваком месту и у свако време да приносе молитву Богу, подижући и узносећи ка Њему своје свете руке: ум и срце, очишћене од страсти и освећене Духом. Очигледно да непрестану молитву не може имати монах почетник; на, да би када дође време постао способан за непрестану молитву, он треба да се навикне на честу молитву. Честа молитва ће у своје време, сама по себи, прећи у непрестану молитву. Пошто је код непрестане молитве од свих најподеснија молитва Исусова, почетник треба да се окреће тој молитви што је чешће могуће. Ако ти је искрсло и најкраће слободно време, не траћи га у празно! Не траћи га на некакво бескорисно и испразно маштање, или на било какав сујетан, безначајан посао! Употреби га за бављење молитвом Исусовом. Ако се догоди, по немоћи, или, тачније, због својства пале природе, да те повуку варљива маштања и помисли – не очајавај, немој да клонеш. Покајавши се пред Богом у својој лакомислености и спознавши пред Њим своју палу природу и своју страст, поклони се у мислима пред Његовом милошћу, и преузми мере предострожности против варљивог маштања и варљивих помисли. Ко се не навикне на честу молитву, тај никад неће задобити ни непрестану. Непрестана молитва је дар Божији, који Бог дарује рабу и служитељу Своме чију је верност испитао. „Немогуће је другачије се приближити Богу него непрестаном молитвом“ (Свети Исак Сирин, Беседа LXIX). Непрестана молитва јесте знак милости Божије према човеку, то јест знак да су се све силе душе устремиле ка Богу. Помилуј ме Господе јер Тебе дозивам сав дан. Обрадуј душу слуге Твога, јер ка Теби подижем душу своју (Пс. 85, 3-4). Свети Игњатије Брјанчанинов
Преображење Господње у Манастиру Придворици
На дан када Црква Литургијски прославља Преображење Господње на гори Тавору, под сводовима Манастира Придворице, древне немањићке светиње из 12. века која овај празник прославља као своју славу, сабрао се верни народ око предстојатеља свештеног трона жичког. Високопреосвећеном Архиепископу и Митрополиту Г. Јустину су саслуживали архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице и изабрани Епископ моравички, Архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, умировљени протојереји-ставрофори Мирољуб Маринковић и Мирослав Поповић, умировљени парох ужички протојереј Павле Марковић, сабрат Храма Свете Тројице у Краљеву јереј Ненад Ивановић, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон ивањички Тихомир Костић. У својој беседи, Митрополит Јустин нас је поучио о великој тајни која се догодила на Тавору, притом истакавши да је Господ наш Исус Христос успео да у своје мало људско тело смести све божанске снаге, силу и истину Божију. Господ који се преобразио указао је на значај тела за све нас, јер управо то тело за које ми сматрамо да је ништавно и безначајно у себи носи дух Божији, који је залог будућег вечног живота. Једино ако у себи задржимо светлост којом светле хаљине Преображеног Господа моћи ћемо да победимо грех као нашег јединог непријатеља и да се приклонимо под моћну руку Божију, славећи и хвалећи Његово Свето име, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У току Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит Јустин је у свештени чин ђакона рукоположио г. Слободана Поледицу, вероучитеља из Ужица. Литургијско славље настављено је трпезом љубави, која је уготовљена трудом домаћина славе овог Светог храма. Давид Ивановић, мастер теолог
Храмовна слава на Златибору
Свештеним евхаристијским сабрањем на дан храмовне славе на Златибору началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић). Саслуживали су: протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, протојереј-ставрофор Слободан Јокић, Архијерејски намесник никшићки (Епархија будимљанско-никшићка), протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох никшићки (Епархија будимљанско-никшићка), протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Храма Светог Марка у Ужицу, протојереј-ставрофор Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву), протојереј-ставрофор Александар Средојевић, свештеник у пензији из Београда, протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору, протојереј Миодраг Тодоровић, парох златиборски, протојереј Давид Селаковић, парох ариљски, протонамесник Петар Лазић, старешина Храма Светог архангела Гаврила у Чајетини и ђакон Ненад Срећковић. Након читања јеванђелског зачала, литургијску проповед произнео је архимандрит Дамјан (Цветковић). Говорећи о празнику Преображења Господњег, истакао је речи тропара празника да је Господ приказао своју светлост ученицима онолико колико су они могли да прихвате. Човек је од Адамовог пада ограничен својим сопственим немоћима и слабостима. Већина наших сила, тежњи и трудова састоји се од тога да убедимо себе, а онда и сав остали свет, у своју супериорност, снагу, лепоту, брзину и моћ. То је оно што нас највише ограничава и зато Свезнајући Господ даје нам онолико колико можемо, а ми можемо онолико колико смо оставили места за Бога у себи. Неопходно је да се преображавамо у свесне људе који признају своју слабост да би је тако препознату могли искоренити из себе. Само таквим приступом моћи ћемо да привучемо бескрајну милост Божију и да уз помоћ Његове благодати уђемо у Царство Небеско, истакао је архимандрит Дамјан. Протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, освештао је славско жито и преломио славски колач са домаћинима храмовне славе и верним народом. Литургијска радост пренета је и на трпезу љубави коју је уприличио овогодишњи свечар и домаћин славе г. Владета Илић са породицом. Ђакон Ненад Срећковић
Литургијска прослава Преподобног Зосима и Јакова Туманског и Жичког у Кушићима
У среду 21. августа 2024. на дан када наша Света Црква прославља Преподобне Зосиму Туманског и Јакова Новог Жичког и Туманског, у селу Кушићи код Ивањице, родном месту Преподобног Јакова, свечаним литургијским сабрањем је обележен овај празник. Свету Литургију су у Храму Успења Пресвете Богородице у Кушићима служили: јереј Зоран Стевлић, некадашњи парохијски свештеник у селу Кушићи, свештеник ивањички јереј Огњен Јузбашић и јереј Ненад Дукић, парох миланџански, док је за певницом појао протојереј Ненад Бајић, свештеник ивањички. У беседи упућеној верном народу током Свете литургије, јереј Огњен Јузбашић истакао је да су Свети Зосима и Јаков сведочили примером и животом Јеванђеље, како и ми данашњи хришћани треба да чинимо. Зато су и стекли дарове Светог Духа: мир, радост, љубав о којим се говори у Библији. После сечења славског колача, парохијски свештеник, јереј Ненад Дукић, захвалио је свештеницима и присутном народу на молитвеном учешћу и честитао празник, позвавши да се још у већем броју окупе на Литургији на храмовној слави Кушића, Успење Пресвете Богородице. Свечано сабрање је настављено ручком у храмовној порти. јереј Ненад Дукић
Преподобни Јаков Жички и Тумански, 21/8. август
„Сагледавајући чудесну светлост горе таворске, причасници живота вечнога постасте и сведоци пута бесмртности, учитељи покајања и правоживља, међу Преподобнимâ засијавши, Оци наши Зосиме Пустињожитељу и Јакове Богомудри, не престајте заступати, пред Престолом Творца, оне који вас молитвено славе.“ (тропар Преподобним Оцима туманским, глас 8.) Преподобни Јаков (у свету Радоје Арсовић) рођен је 1894. године у селу Кушићи надомак Ивањице. После основног образовања, жељан науке и сазнања отиснуо се из домовине у Француску, где је успешно завршио студије и стекао два доктората – jедан из области философије на Сорбони у Паризу, а други из области права у Момпељеу. Радио је као службеник у дипломатији Краљевине Југославије у Француској. Одмарајући 30-их година XX века у Врњачкој Бањи, нашао се приликом одржавања сабора богомољачких братстава Србије. Задивио се проповедима Светог владике Николаја и свештенства, а посебно беседом једног простог српског сељака. Дотакавши га том приликом благодат Божја, напустио је службу и световни живот и дошао је код Светог владике Николаја са молбом да буде искушеник. Након дугог испитивања Владика га је примио. Као искушеник прошао је сва монашка послушања. Иако двостуки доктор наука, није му падало тешко да риба тоалете, чисти кромпир и сл. Строго се подвизавао, слабо се и оскудно хранио, неретко отпацима од трпезе. Имао је само два пара изношених мантија. Никада није легао у постељу, већ се молитвено одмарао. Одликовао се необичним даром ћутљивости. Пре другог светског рата, био је уредник Хришћанског мисионара, а пред сам рат и у току њега био је ватрени проповедник вере, украшен равноапостолном ревношћу. Стекавши многе духовне дарове, био је и прозорљив. Предвидео је бомбардовање Београда и манастира Жиче… У току рата живео је у манастиру Љубостињи, где је упамћен као велики подвижник. Мучен од комуниста, исповеднички се упокојио, након жестоког батинања у селу Раброву, у фебруару 1946. године. По сопственом завештању сахрањен је у манастиру Туману. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године. Након обретења његових светих моштију, многи су се исцелилили у манастиру Туману, управо у молитвама призивајући овог новог угодника Божјег. Посебну помоћ крај његових моштију добијају ђаци и студенти. У лику светих је прослављен (канонизован) на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора 2017. године. За датум прослављења одређен је 21/8 август, када се прославља и Свети Зосим Тумански Чудотворац. Молитвама Светог оца нашега Јакова Туманског, Господе Исусе Христе, Сине Божји помилуј нас. Амин. Извор: Манастир Тумане
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Чачку
Дана 18. августа 2024. године, на Претпразништво Преображења Господњег, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку, уз саслуживање: протојереја Мирослава Петрова, архијерејског намесника трнавског, протојереја-ставрофора Милића Драговића, старешине Цркве Светог Марка у Ужицу, протојереја Николе Вукобрата, старешине храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, протојереја Војислава Рисимовића, пароха успењског, протојереја Бојана Сујића, старешине Храма Светог Лазара Косовског на Љубићу, протонамесника Александра Стјепановића, пароха ужичког, ђакона Стефана Симића, ђакона Бојана Мијаиловића и ђакона Марка Милошевића. У слову своје архипастирске беседе Високопреосвећени Владика нам је протумачио данашње јеванђелско читање. Поучио нас је како да духовно узрастамо, како да се свако од нас спасава кроз љубав према Богу и ближњима. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Великој радости данашњег сабрања допринело је и рукоположење ђакона ужичког Бојана Мијаиловића, у свештени чин презвитера. Након Свете Литургије братство овог Светог Храма је приредило трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић
Одржана промоција издаваштва Епархије жичке на Златибору
У суботу 17. августа 2024. године, у парохијском дому Храма Преображења Господњег на Златибору, одржана је промоција издавачке делатности Епархије жичке. На промоцији су говорили: протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву), протојереј др Слободан Јаковљевић, парох при Храму Вазнесења Господњег у Чачку и протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву. Поред свештенства златиборског краја, представљању су присуствовали мештани и гости Златибора. Обраћајући се верном народу, госте предаваче је представио протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма Преображења Господњег. О историји издавачке делатности Епархије жичке говорио је отац Слободан, истакавши да је оснивач и утемељитељ овог подвига Свети Сава. Српски народ кроз векове је опстајао захваљујући богослужењу, а богослужење се одржало захваљујући богослужбеним књигама које су преписиване. Уводни део духовне вечери, отац Слободан је завршио речима да је смисао пројекта издаваштва да реч Божија и искуство Цркве дође до православних хришћана. Протојереј-ставрофор Дарко Ђого је најпре говорио о књизи проф. Василија Васиљевича Болотова Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора. Да бисмо схватили како је дошло до никејско-цариградског Символа вере, неопходно је да знамо историју Цркве пре Првог и након Другог васељенског сабора. Говорећи о аутору овог дела, истакао је да је Болотов живео свега 47 година и да је за то време поред грчког, јеврејског и латинског језика говорио и арамејски језик у свим његовим дијалектима. Дакле, говорио је сваки стари језик који је био потребан црквеним историчарима. На крају свог излагања отац Дарко се осврнуо на књигу Вера пуна светлости ђакона Стефана Милошевског, препоручујући је за једну врсту помоћног уџбеника за Верску наставу у средњим школама. Свако ко жели да спозна дубину никејско-цариградског Символа вере требало би да се упозна са овим катихизисом. Протојереј Александар Јевтић је говорио о књизи редовног професора Факултету политичких наука у Београду др Зорана Кинђића Суочавање са (зло)духом нихилизма. Аутор критички приступа и преиспитује позиције и дела Ничеа, цитирајући Св. Владику Николаја, Светог Серафима Роуза, старца Рафаила Карелина, Достојевског и многе друге. Посебно су драгоцена два текста о абортусу. Говорећи о дару живота и здравља, истакао је и благослов болести код детета кроз коју се може спасити цела породица. Позива се на старца Порфирија који је рекао да ће се у Царству Небеском и светитељи, који су на себе узимали велике подвиге, зацрвенети од стида пред подвигом деце са менталним и другим проблемима у развоју. Такође, отац Александар нам је представио књигу оца Слободана У светом и свечасном храму овом. Дугогодишња посвећеност аутора изродила је једно вредно поглавље које говори о поменутом храму и чачанском свештенству. Други део књиге говори о Конкордатској кризи и чврстом ставу Цркве у том периоду великих искушења. Из трећег поглавља ове књиге можемо се упознати са историјом српског богослужења. Духовно вече је завршено захвалним и поздравним речима протојереја Слободана, који је препоручио друго допуњено издање књиге оца Александра Господе где станујеш. Читајући ову књигу можемо извући закључак да је теологија молитвени, али и интелектуални израз мисије Цркве. У књизи су приказани одговори на актуелне животне и црквене теме. Ђакон Ненад Срећковић
Митрополит жички Г. Јустин богослужио у Манастиру Жичи
На дан када Света Црква празнује Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи чији је параклис посвећен овом светитељу. Као и сваке године, у храм се стекао велики број верних, којима је Митрополит Јустин након прочитаног Јеванђеља, говорио о првом међу мученицима Христовим. Он је, по речима Митрополита, био у броју првих ђакона чија је дужност била, осим да служе за трпезом љубави, и да својом спасоносном речју теше народ. Он је то свим срцем чинио све до своје мученичке кончине, пред којом је последњи пут изговорио реч поуке. Излажући окупљенима стари закон, он им је предочио Нови закон као испуњење старога, али поглавари народни, оковани светоотачким обичајима, нису били у стању да приме спасоносну реч. Зато су погубили сведока Истине који је, предајући душу Господу, оставио вернима своју последњу поуку о праштању непријатељима и љубави према онима који нас прогоне. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Литургије, за све присутне уготовљена је трпеза љубави у част Светог архиђакона Стефана. Сестринство манастира
Света Тајна Јелеоосвећења у Храму Светог Саве у Грачацу
У уторак 27. августа 2024. године када Света Црква празнује Светог пророка Михеја (Претпразништво Успенија) служена је Света Тајна Јелеоосвећења у храму у Грачацу. Свету Тајну Јелеоосвећења на позив надлежног пароха јереја Милана Костића служили су: Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, протојереј Владе Величковић, протојереји Мирослав Андрић и Владимир Јовановић (пароси светотројички из Краљева), парох вукушички протонамесник Александар Тимотијевић, као и ђакон Филип Зеленовић. Молитви је присуствовао велики број верног народа. По завршетку ове Свете Тајне приређено је пригодно окрепљење и освежење у порти Храма Светога Саве у Грачацу. Чтец Петар Ђерковић
Промоција књиге “У кремену искри нада“ Милеве Алексић у Храму Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу
Дана 25. августа 2024. када наша Црква прославља Свете мученике Аникиту и Фотија и свештеномученика Александра епископа Команског у Храму Светог Марка у Ужицу након служења Свете Литургије приређена је промоција књиге Милеве Алексић “У кремену искри нада“. Уводну реч имао је протојереј Душан Томић у којој је на почетку нагласио да се ауторка књиге услед питања да ли ће имати снаге и воље за нову књигу водила Христовим речима “Не бој се само веруј“, у којима је и нашла снаге за завршетак ове књиге. У наставку је рекао да је ова књига изнедрена из срца и душе и да њено остварење даје подстрек за даље стваралаштво, и што је најбитније оно је у синергији са Црквом и да само таква остварења која су у Богу добијају смисао у овом свету. Оваква дела су очување наше традиције а што је битније и правих вредности нашег народа. Уводна реч завршена је закључком да су овакви догађаји продужетак Литургије то јест заједничарења ове Цркве, и захвалио је Његовом Високопреосвештенству Архиепископу и Митрополиту жичком Г. др Јустину на благослову за оваква окупљања. Даљи програм промоције садржао је здравицу, затим део песме “Ово је Србија“ и “Тамо далеко“, читање одломака из књиге “Ђедока“ и “ Браћа по млеку“, наступ младог гуслара Данила Томића изведбом “Ко удара тако позно“, читање рецензија о овој књизи познатих српских књижевника, и наступ мешовитог хора из Храма Светог Ђорђа из Ужица који је затворио програм песмом “Тамо далеко“. На самом крају се окупљенима обратила и ауторка књиге која се усрдно захвалила на искреној подршци братства ове Цркве као и свих њених чланова. Такође је нагласила да су ликови из ове књиге угаони камен на коме морамо стајати, јер то су “обични“ људи који су искрено дали све што су имали, а то је често и сам живот, да би ми и данас постојали као народ и имали све што имамо у нашој лепој Србији. Да и данас има наследника таквих предака а то је народ који се окупља у Цркви на Литургији и да “окамењени ратници“ када виде таква заједничарења знају да нису узалуд дали животе и да су им тада срца испуњена. Окупљање је завршено потписивањем књига од стране ауторке као и дружењем и разговором са присутнима. Вероучитељ Радош Батаковић
О непрестаној молитви
Непрестану молитву заповедио је Сам Бог. Спаситељ света је рекао: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (Мт. 7,7). Зар Бог неће одбранити изабранике Своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклевати? Кажем вам да ће их убрзо одбранити (Лк. 18, 7-8). Понављајући Господње учење Апостол вели: Молите се без престанка (1.Сол. 5,17). Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком месту, подижући свете руке без гнева и двоумљења (1.Тим. 2,8). Под мужевима Апостол подразумева хришћане који су достигли хришћанско савршенство. Само је савршеним хришћанима својствено да се моле без гнева и двоумљења, тј. У дубоком миру, у најчистијој љубави према ближњем, без и најмањег злопамћења према ближњем и његовог осуђивања, без одвлачења пажње на споредне помисли и маштања (без двоумљења). Такви могу на сваком месту и у свако време да приносе молитву Богу, подижући и узносећи ка Њему своје свете руке: ум и срце, очишћене од страсти и освећене Духом. Очигледно да непрестану молитву не може имати монах почетник; на, да би када дође време постао способан за непрестану молитву, он треба да се навикне на честу молитву. Честа молитва ће у своје време, сама по себи, прећи у непрестану молитву. Пошто је код непрестане молитве од свих најподеснија молитва Исусова, почетник треба да се окреће тој молитви што је чешће могуће. Ако ти је искрсло и најкраће слободно време, не траћи га у празно! Не траћи га на некакво бескорисно и испразно маштање, или на било какав сујетан, безначајан посао! Употреби га за бављење молитвом Исусовом. Ако се догоди, по немоћи, или, тачније, због својства пале природе, да те повуку варљива маштања и помисли – не очајавај, немој да клонеш. Покајавши се пред Богом у својој лакомислености и спознавши пред Њим своју палу природу и своју страст, поклони се у мислима пред Његовом милошћу, и преузми мере предострожности против варљивог маштања и варљивих помисли. Ко се не навикне на честу молитву, тај никад неће задобити ни непрестану. Непрестана молитва је дар Божији, који Бог дарује рабу и служитељу Своме чију је верност испитао. „Немогуће је другачије се приближити Богу него непрестаном молитвом“ (Свети Исак Сирин, Беседа LXIX). Непрестана молитва јесте знак милости Божије према човеку, то јест знак да су се све силе душе устремиле ка Богу. Помилуј ме Господе јер Тебе дозивам сав дан. Обрадуј душу слуге Твога, јер ка Теби подижем душу своју (Пс. 85, 3-4). Свети Игњатије Брјанчанинов
Преображење Господње у Манастиру Придворици
На дан када Црква Литургијски прославља Преображење Господње на гори Тавору, под сводовима Манастира Придворице, древне немањићке светиње из 12. века која овај празник прославља као своју славу, сабрао се верни народ око предстојатеља свештеног трона жичког. Високопреосвећеном Архиепископу и Митрополиту Г. Јустину су саслуживали архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице и изабрани Епископ моравички, Архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, умировљени протојереји-ставрофори Мирољуб Маринковић и Мирослав Поповић, умировљени парох ужички протојереј Павле Марковић, сабрат Храма Свете Тројице у Краљеву јереј Ненад Ивановић, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон ивањички Тихомир Костић. У својој беседи, Митрополит Јустин нас је поучио о великој тајни која се догодила на Тавору, притом истакавши да је Господ наш Исус Христос успео да у своје мало људско тело смести све божанске снаге, силу и истину Божију. Господ који се преобразио указао је на значај тела за све нас, јер управо то тело за које ми сматрамо да је ништавно и безначајно у себи носи дух Божији, који је залог будућег вечног живота. Једино ако у себи задржимо светлост којом светле хаљине Преображеног Господа моћи ћемо да победимо грех као нашег јединог непријатеља и да се приклонимо под моћну руку Божију, славећи и хвалећи Његово Свето име, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У току Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит Јустин је у свештени чин ђакона рукоположио г. Слободана Поледицу, вероучитеља из Ужица. Литургијско славље настављено је трпезом љубави, која је уготовљена трудом домаћина славе овог Светог храма. Давид Ивановић, мастер теолог
Храмовна слава на Златибору
Свештеним евхаристијским сабрањем на дан храмовне славе на Златибору началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић). Саслуживали су: протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, протојереј-ставрофор Слободан Јокић, Архијерејски намесник никшићки (Епархија будимљанско-никшићка), протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох никшићки (Епархија будимљанско-никшићка), протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Храма Светог Марка у Ужицу, протојереј-ставрофор Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву), протојереј-ставрофор Александар Средојевић, свештеник у пензији из Београда, протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору, протојереј Миодраг Тодоровић, парох златиборски, протојереј Давид Селаковић, парох ариљски, протонамесник Петар Лазић, старешина Храма Светог архангела Гаврила у Чајетини и ђакон Ненад Срећковић. Након читања јеванђелског зачала, литургијску проповед произнео је архимандрит Дамјан (Цветковић). Говорећи о празнику Преображења Господњег, истакао је речи тропара празника да је Господ приказао своју светлост ученицима онолико колико су они могли да прихвате. Човек је од Адамовог пада ограничен својим сопственим немоћима и слабостима. Већина наших сила, тежњи и трудова састоји се од тога да убедимо себе, а онда и сав остали свет, у своју супериорност, снагу, лепоту, брзину и моћ. То је оно што нас највише ограничава и зато Свезнајући Господ даје нам онолико колико можемо, а ми можемо онолико колико смо оставили места за Бога у себи. Неопходно је да се преображавамо у свесне људе који признају своју слабост да би је тако препознату могли искоренити из себе. Само таквим приступом моћи ћемо да привучемо бескрајну милост Божију и да уз помоћ Његове благодати уђемо у Царство Небеско, истакао је архимандрит Дамјан. Протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, освештао је славско жито и преломио славски колач са домаћинима храмовне славе и верним народом. Литургијска радост пренета је и на трпезу љубави коју је уприличио овогодишњи свечар и домаћин славе г. Владета Илић са породицом. Ђакон Ненад Срећковић
Литургијска прослава Преподобног Зосима и Јакова Туманског и Жичког у Кушићима
У среду 21. августа 2024. на дан када наша Света Црква прославља Преподобне Зосиму Туманског и Јакова Новог Жичког и Туманског, у селу Кушићи код Ивањице, родном месту Преподобног Јакова, свечаним литургијским сабрањем је обележен овај празник. Свету Литургију су у Храму Успења Пресвете Богородице у Кушићима служили: јереј Зоран Стевлић, некадашњи парохијски свештеник у селу Кушићи, свештеник ивањички јереј Огњен Јузбашић и јереј Ненад Дукић, парох миланџански, док је за певницом појао протојереј Ненад Бајић, свештеник ивањички. У беседи упућеној верном народу током Свете литургије, јереј Огњен Јузбашић истакао је да су Свети Зосима и Јаков сведочили примером и животом Јеванђеље, како и ми данашњи хришћани треба да чинимо. Зато су и стекли дарове Светог Духа: мир, радост, љубав о којим се говори у Библији. После сечења славског колача, парохијски свештеник, јереј Ненад Дукић, захвалио је свештеницима и присутном народу на молитвеном учешћу и честитао празник, позвавши да се још у већем броју окупе на Литургији на храмовној слави Кушића, Успење Пресвете Богородице. Свечано сабрање је настављено ручком у храмовној порти. јереј Ненад Дукић
Преподобни Јаков Жички и Тумански, 21/8. август
„Сагледавајући чудесну светлост горе таворске, причасници живота вечнога постасте и сведоци пута бесмртности, учитељи покајања и правоживља, међу Преподобнимâ засијавши, Оци наши Зосиме Пустињожитељу и Јакове Богомудри, не престајте заступати, пред Престолом Творца, оне који вас молитвено славе.“ (тропар Преподобним Оцима туманским, глас 8.) Преподобни Јаков (у свету Радоје Арсовић) рођен је 1894. године у селу Кушићи надомак Ивањице. После основног образовања, жељан науке и сазнања отиснуо се из домовине у Француску, где је успешно завршио студије и стекао два доктората – jедан из области философије на Сорбони у Паризу, а други из области права у Момпељеу. Радио је као службеник у дипломатији Краљевине Југославије у Француској. Одмарајући 30-их година XX века у Врњачкој Бањи, нашао се приликом одржавања сабора богомољачких братстава Србије. Задивио се проповедима Светог владике Николаја и свештенства, а посебно беседом једног простог српског сељака. Дотакавши га том приликом благодат Божја, напустио је службу и световни живот и дошао је код Светог владике Николаја са молбом да буде искушеник. Након дугог испитивања Владика га је примио. Као искушеник прошао је сва монашка послушања. Иако двостуки доктор наука, није му падало тешко да риба тоалете, чисти кромпир и сл. Строго се подвизавао, слабо се и оскудно хранио, неретко отпацима од трпезе. Имао је само два пара изношених мантија. Никада није легао у постељу, већ се молитвено одмарао. Одликовао се необичним даром ћутљивости. Пре другог светског рата, био је уредник Хришћанског мисионара, а пред сам рат и у току њега био је ватрени проповедник вере, украшен равноапостолном ревношћу. Стекавши многе духовне дарове, био је и прозорљив. Предвидео је бомбардовање Београда и манастира Жиче… У току рата живео је у манастиру Љубостињи, где је упамћен као велики подвижник. Мучен од комуниста, исповеднички се упокојио, након жестоког батинања у селу Раброву, у фебруару 1946. године. По сопственом завештању сахрањен је у манастиру Туману. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године. Након обретења његових светих моштију, многи су се исцелилили у манастиру Туману, управо у молитвама призивајући овог новог угодника Божјег. Посебну помоћ крај његових моштију добијају ђаци и студенти. У лику светих је прослављен (канонизован) на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора 2017. године. За датум прослављења одређен је 21/8 август, када се прославља и Свети Зосим Тумански Чудотворац. Молитвама Светог оца нашега Јакова Туманског, Господе Исусе Христе, Сине Божји помилуј нас. Амин. Извор: Манастир Тумане
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Чачку
Дана 18. августа 2024. године, на Претпразништво Преображења Господњег, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку, уз саслуживање: протојереја Мирослава Петрова, архијерејског намесника трнавског, протојереја-ставрофора Милића Драговића, старешине Цркве Светог Марка у Ужицу, протојереја Николе Вукобрата, старешине храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, протојереја Војислава Рисимовића, пароха успењског, протојереја Бојана Сујића, старешине Храма Светог Лазара Косовског на Љубићу, протонамесника Александра Стјепановића, пароха ужичког, ђакона Стефана Симића, ђакона Бојана Мијаиловића и ђакона Марка Милошевића. У слову своје архипастирске беседе Високопреосвећени Владика нам је протумачио данашње јеванђелско читање. Поучио нас је како да духовно узрастамо, како да се свако од нас спасава кроз љубав према Богу и ближњима. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Великој радости данашњег сабрања допринело је и рукоположење ђакона ужичког Бојана Мијаиловића, у свештени чин презвитера. Након Свете Литургије братство овог Светог Храма је приредило трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић
Одржана промоција издаваштва Епархије жичке на Златибору
У суботу 17. августа 2024. године, у парохијском дому Храма Преображења Господњег на Златибору, одржана је промоција издавачке делатности Епархије жичке. На промоцији су говорили: протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву), протојереј др Слободан Јаковљевић, парох при Храму Вазнесења Господњег у Чачку и протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву. Поред свештенства златиборског краја, представљању су присуствовали мештани и гости Златибора. Обраћајући се верном народу, госте предаваче је представио протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма Преображења Господњег. О историји издавачке делатности Епархије жичке говорио је отац Слободан, истакавши да је оснивач и утемељитељ овог подвига Свети Сава. Српски народ кроз векове је опстајао захваљујући богослужењу, а богослужење се одржало захваљујући богослужбеним књигама које су преписиване. Уводни део духовне вечери, отац Слободан је завршио речима да је смисао пројекта издаваштва да реч Божија и искуство Цркве дође до православних хришћана. Протојереј-ставрофор Дарко Ђого је најпре говорио о књизи проф. Василија Васиљевича Болотова Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора. Да бисмо схватили како је дошло до никејско-цариградског Символа вере, неопходно је да знамо историју Цркве пре Првог и након Другог васељенског сабора. Говорећи о аутору овог дела, истакао је да је Болотов живео свега 47 година и да је за то време поред грчког, јеврејског и латинског језика говорио и арамејски језик у свим његовим дијалектима. Дакле, говорио је сваки стари језик који је био потребан црквеним историчарима. На крају свог излагања отац Дарко се осврнуо на књигу Вера пуна светлости ђакона Стефана Милошевског, препоручујући је за једну врсту помоћног уџбеника за Верску наставу у средњим школама. Свако ко жели да спозна дубину никејско-цариградског Символа вере требало би да се упозна са овим катихизисом. Протојереј Александар Јевтић је говорио о књизи редовног професора Факултету политичких наука у Београду др Зорана Кинђића Суочавање са (зло)духом нихилизма. Аутор критички приступа и преиспитује позиције и дела Ничеа, цитирајући Св. Владику Николаја, Светог Серафима Роуза, старца Рафаила Карелина, Достојевског и многе друге. Посебно су драгоцена два текста о абортусу. Говорећи о дару живота и здравља, истакао је и благослов болести код детета кроз коју се може спасити цела породица. Позива се на старца Порфирија који је рекао да ће се у Царству Небеском и светитељи, који су на себе узимали велике подвиге, зацрвенети од стида пред подвигом деце са менталним и другим проблемима у развоју. Такође, отац Александар нам је представио књигу оца Слободана У светом и свечасном храму овом. Дугогодишња посвећеност аутора изродила је једно вредно поглавље које говори о поменутом храму и чачанском свештенству. Други део књиге говори о Конкордатској кризи и чврстом ставу Цркве у том периоду великих искушења. Из трећег поглавља ове књиге можемо се упознати са историјом српског богослужења. Духовно вече је завршено захвалним и поздравним речима протојереја Слободана, који је препоручио друго допуњено издање књиге оца Александра Господе где станујеш. Читајући ову књигу можемо извући закључак да је теологија молитвени, али и интелектуални израз мисије Цркве. У књизи су приказани одговори на актуелне животне и црквене теме. Ђакон Ненад Срећковић
Митрополит жички Г. Јустин богослужио у Манастиру Жичи
На дан када Света Црква празнује Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи чији је параклис посвећен овом светитељу. Као и сваке године, у храм се стекао велики број верних, којима је Митрополит Јустин након прочитаног Јеванђеља, говорио о првом међу мученицима Христовим. Он је, по речима Митрополита, био у броју првих ђакона чија је дужност била, осим да служе за трпезом љубави, и да својом спасоносном речју теше народ. Он је то свим срцем чинио све до своје мученичке кончине, пред којом је последњи пут изговорио реч поуке. Излажући окупљенима стари закон, он им је предочио Нови закон као испуњење старога, али поглавари народни, оковани светоотачким обичајима, нису били у стању да приме спасоносну реч. Зато су погубили сведока Истине који је, предајући душу Господу, оставио вернима своју последњу поуку о праштању непријатељима и љубави према онима који нас прогоне. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Литургије, за све присутне уготовљена је трпеза љубави у част Светог архиђакона Стефана. Сестринство манастира