Томиндан и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву
Дана 19. октобра 2024. године када Света Саборна и Апостолска Црква прославља Светог апостола Тому, Свету Архијерејску Литургију у Светосавском храму у Краљеву служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички господин Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја-ставрофора Ненада (Илића),старешине храма протојереја Дејана Марковића, протојереја Радоја Санда, протојереја Новице Благојевића, јереја Стефана Милошевског, као и ђаконâ Стефана Симића, Димитрија Радмилца и Дарка Јараковића. По прочитаној перикопи Светог Јеванђеља, Митрополит Јустин се присутнима обратио пригодном беседом, осврнувши се и на лик и дело Светог апостола Томе. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велика радост за Цркву Христову збила се после Великог входа рукоположењем ђакона Дарка Јараковића у чин свештеника. На крају Свете Литургије, Митрополит Јустин је честитао новорукоположеном посленику на њиви Господњој, а потом је приређена трпеза љубави у парохијском дому Храма Светог Саве. Чтец Петар Ђерковић
Храмовна слава и јубилеј у Лукама
Дана 14.октобра 2024. године на празник Покрова Пресвете Богородице Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Лукама крај Ивањице и својим присуством увеличао јубилеј-стогодишњицу од изградње храма у овом значајног месту у ивањичком крају. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Архијерејски намесник ариљско-пожешки протојереј Драган Стевић, парох трнавски протојереј Милан Тодорић и умировљени свештеник Љубивоје Радовић, некадашњи парох лучки, уз присуство мноштва свештенства и верног народа. Црквена општина лучка је у последњих неколико година извршила бројне радове на уређењу самог храма и храмовне порте, па је, пре Свете Литургије, Митрополит Јустин освештао нови звоник који је подигнут код самог храма, као и иконе на улазној капији порте. У току Свете Литургије, одликовао је Архијерејским граматама заслужне вернике који су помогли извођење бројних радова: г. Рашка Милосављевића из Ивањице, г. Хранислава Јеротијевића из Лука, г. Момчила Крџића из Лука и г. Владана Пунишића из Ивањице. После резања славског колача, Високопресвећени Г. Јустин се обратио верном народу пре свега честитајући им овај значајан јубилеј. У својој беседи истакао је: Пресвета Богородица се моли са свима Светима за све нас, Својим молитвама држи овај свет у постојању, а без тих истих молитава овај свет одавно би пропао. Она је за време свог овоземаљског живота уступила сву славу свом Сину, а Он је њу узвисио толико да је виша од Небеса. Под омофором Пресвете Богородице ми нисмо сами, нисмо изгубљени, те да због Њених молитава не би требало да се плашимо никаквих недаћа. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије, Митрополит Јустин је извршио крштење мале Симоне, учинивши породици оца Душана велику част, притом пожелевши младенцу да узрасте и израсте у праву хришћанку. У наставку, уприличена је трпеза љубави за све присутне вернике. Парох лучки јереј Тодорић Душан
Освештан Крст на стратишту Попов поток код Краљева
Дана 15. октобра 2024. на стратишту Попов поток код Краљева, освештан је Крст на месту страдања више стотина српских родољуба у току Другог светског рата и непосредно после њега. На овом месту је у октобру 1941. године страдало више десетина припадника Јеличког четничког одреда, заједно са својим командантом Јованом Бојовићем. Касније у току рата, средином 1943. године, на истом месту, Немци и Бугари у више наврата стрељали су неколико стотина грађана са подручја Краљева, Чачка, Горњег Милановца и Врњачке Бање. По сведочењу мештана жртве су сахрањене у две велике гробнице. Последњи талас стрељања на овом месту десио се у јесен 1944. и у пролеће 1945. године, када су овде довођени људи и стрељани од стране новоформираних власти. Укупан број стрељаних тешко је установити, али свакако да сви они заслужују да овај простор буде пристојно уређен и обележен хришћанским знамењем страдања. У освештавању Крста учествовало је више свештеника, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј-ставрофор др Велобор Џомић, протојереј-ставрофор Љубинко Корићанац, протојереј мр Миломир Радић и други. У пригодној беседи, отац Велибор је подсетио на страдање ових родољуба и нагласио потребу о што већем знању о овим догађајима из наше историје. Након тога је Раде Ерац, организатор рашчишћавања депоније која је била на том месту и подизања спомен обележја, захвалио свима који су помогли радом и новчаним средствима да се стратиште Попов поток уреди. Међу око две стотине присутних било је доста потомака људи стрељаних на овом простору. протојереј Миломир Радић
Најава: Чачак, 25.10.2024. у 19.30, доцент др Данило Михајловић, “Затвор кривице и врата покајања“
Лист Храм бр. 105 Пресвета Богородица наша заштитница, Дејан Драмићанин
Света Тајна Јелеосвећења у Светосавском храму у Краљеву
У вечерњим часовима дана 14. октобра 2024. који је протекао под молитвеном заштитом омофора Пресвете Богородице чији спомен смо прослављали, служена је Света Тајна Јелеосвећења у Светосавском храму у Краљеву. Указана потреба парохијана услед различитих телесних и душевних болести била је повод да братство овога храма изађе у сусрет истој са молитвеним заступништвом пред Господом. Народ се ове вечери сабрао у храму у великом броју. Док су свештенослужитељи читали молитве и Јеванђеља, у свештеном трепету под куполама храма, могла се осетити саборност молитвеног духа верних освештана Духом Светим, благословом Божијим и молитвеним предстатељством светитеља целебника. Господ “који немоћи наше узе, и болести наше понесе“ (Ис 53) и овога пута је пројавио Своју велику милост шаљући утеху и охрабрење у срца верних, да невоље подносе у нади на Божију помоћ и исцељење. Док су свештенослужитељи верне помазивали освештаним јелејем осетио се мир и спокој који у данашње бурно време једино молитва може да донесе. Немоћан је јелеј сам по себи, као што је немоћна свака материја сама по себи, но благодат је Божја свемоћна. Кроз јелеј Господ даје благодат Духа Свог Светог, и та благодат лечи болне, подиже раслабљене, повраћа сумашедше. Свети Владика Николај Братство храма
Слава Храма Покрова Пресвете Богородице у Ужицу
Дана 14. октобра 2024. када наша Црква обележава празник Покрова Пресвете Богородице, верни народ се сабрао да прослави славу овог Светог храма. На Светој Литургији, началствовао је Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, уз саслужење ужичког свештенства. Након Свете Литургије, намесник је у својој беседи верни народ подсетио на неизмерну љубав Пресвете Богородице која нас својим покровом увек штити и чува, као и на њену непрестану молитву и заступништво пред Сином својим. Подсетио нас је и на то да ниједна служба не бива без помена Владичице наше Богородице. Описао је и сам догађај указивања Пресвете Богородице са омофором у раширеним рукама. Након Свете Литургије, свештенство са верним народом, било је пригодно послужено уз културно-уметнички програм који се одвијао испред самог храма. студент теологије Алекса Цветић
Краљевачки гимназијалци у посети Манастирима Манасији и Раваници
У недељу 13. јуна 2024. ученици гимназије Краљево су посетили Манастире Мансију, Раваницу и град Крушевац. По дивном дану, најпре смо се на Божанственој Литургији у Манастиру Манасији испунили духовне радости. Свету Литургију је служио архимандрит Павле (Мирковић), настојатељ ресавске обитељи и протојереј Миломир Радић Под сводовима ове величанствене светиње подсетили смо се да је неопходно бити пажљив и вредан. Инспирисани причом о талантима, поучили смо се тајни дарова Божијих сваком човеку, дарова који од нас стварају истинске људе достојне великих предака. У Манастиру Раваници добили смо велики благослов да се поклонимо Светим моштима косовског мученика Светог кнеза Лазара. У овој светињи смо се детаљније упознали са историјом, културом и уметношћу овог периода историје државе Србије. Сетили смо се дивних архитектонских, сликарских, али и књижевних дела са краја XIV и почетка XV века, и осврнули се на њихово место у нашој хришћанској култури. Излет смо завршили посетом Крушевцу, где смо обишли стари Лазарев град и Цркву Лазарицу, још један диван пример моравске уметничке школе у Србији. Вративши се у Краљево препуни дивних утисака, надамо се да ће путовање по светињама Србије Лазаревића бити један од лепших доживљаја из школовања краљевачким гимназијалцима. протојереј Миломир Радић
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у чин ђакона у Краљеву
У 16. недељу по Духовима, дана 13. октобра 2024. Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протонамесника Александра Стјепановића из Ужица, и братства Светосавског храма. На радост светосавске литургијске заједнице, у току Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит Јустин рукоположио је ужичког вероучитеља, господина Радоша Батаковића у чин ђакона. Након причешћивања Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, Митрополит Јустин је у својој беседи подсетио присутни народ на значај јеванђелске приче о талантима. – Прича о талантима нам говори о једном господару који је поделио своје благо слугама. Тај господар је уствари Господ Бог који је даровао сваком човеку онолико таланта колико човек може да прими. Таланти су дар, али ако их човек правилно не употреби, не може да их умножи и тиме испуни вољу Божију. Ово је важно да и ми данас знамо. И ми се спасавамо у заједници, која је Црква Божија, јер Црква нас уводи у вечну заједницу коју нам је Бог дао, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Литургије, уприличена је трпеза љубави у част рукоположења новог посленика на Њиви Господњој, ђакона Радоша Батаковића. Ђакон Милан Б. Селенић
Значајно светоотачко дело у издању Епархије жичке – двојезично критичко издање дела Светог Симеона Солунског
Издаваштво Епархија жичке богатије је за једно научно, критичко, издање која излази са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г. др Јустина: Свети Симеон Сoлунски: Тумачење о божанском храму, О Светој Литургији, Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2024. стр. 284. (преводилац др Дарко Крстић, уредник издања протојереј др Слободан Јаковљевић). Превод овог капиталног дела урадио је теолог и преводилац др Дарко Крстић. Књига је приређена двојезично и подразумева византијски грчки текст наведених дела Светог Симеона Солунског и превод на српски језик. Својеврсну новину представља чињеница да ово значајно светоотачко дело излази у критичком издању. Критички апарат подразумева филолошке и библистичке напомене које је уносио преводилац, док је литургичке напомене урадио протојереј др Слободан Јаковљевић иначе уредник издања, уз значајну помоћ рецезената. Оно што је такође вредно истаћи јесте графички дизајн књиге који је у целини у функцији критичког издања. Истовремено, графичка опрема књиге у потпуности комуницира са савременим трендовима у издаваштву теолошких публикација. Рецензију ове књиге потписују проф. др Панајотис Скалцис, Богословски факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, проф. др Ненад Тупеша, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки – Фоча, проф. др Атанасиос Атанасијадис, Богословски факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, др Александар Стојановић, професор богословије Свети Кирило и Методије у Нишу. Примерена графичка опрема дело је господина Мирка Тутуновића из графичког студија „Тачка“ из Чачка. Текст који је коришћен за критичко издање преузет је из рукописа који се чува у јавној библиотеци у месту Загора у Грчкој под сигнатурним бројем 23. Овај текст је послужио као предложак критичког издања који је на енглеском језику приредио Стивен Хокс Типлс (Steven Hawkes-Teeples) и овај превод објављен је под окриљем Понтификалног института за средњовековне студије (Pontifical institute of medieval studies) у Торонту (Канада) (St. Symeon of Thesasalonika, The Liturgical Commentaries, edited and translated by Steven Hawkes-Teeples, Toronto, 2011). Предложак текста који је Стивен Хокс Типлс користио за критичко издање уз дозволу Понтификалног института користимо за критичко издање на српском језику. Због тога им изражавамо неизмерну захвалност. Заправо, реч је о преводу са најпотпунијег рукописа који садржи готово оба поглавља која говоре о Храму и Литургији. Овај рукопис из 15. века који се чува у Загори у Грчкој у центар интересовања поставио је Дејвид Балфур. Реч је о много супериорнијем тексту за критички превод од оног у Migne Patrologia Graeca. Разлог лежи у чињеници да је текст Загора 23 уствари рукопис који је настао у време Светог Симеона у који је он лично уносио екскурсе, корекције и додатна појашњења која многоструко побољшавају текст. Додатни текст је уношен на два начина: кроз маргиналије или интерлинеарно. Рукопис екскурса поклапа се са рукописом потврђеног Симеоновог аутографа из Националне Библиотеке у Атини (Рукопис бр. 2065). Због тога се може рећи да је у питању најпотпунији предложак који се може користити за превођење ових дела. Међутим, текст у рукопису Загора 23 није потпун. Дело Тумачење о Божанском храму започиње на листу 175, ред 1 и наставља се до краја листа 182v, где недостаје пар листова рукописа. Текст се наставља на листу 184 до краја листа 187v. Поглавља 91–110 у потпуности недостају у рукопису Загора 23. Тај текст је у критичком издању преузет из Мињове Patrologia Graeca 155. Трактат О Светој Литургији у рукопису Загора 23 започиње од листа 23 ред 16 и наставља закључно до листа 40v. У нашем издању нема посебне студије која се бави животом и ерминијом Светог Симеона Солунског. Акценат је на самом тексту, који будући да представља критичко издање, већ садржи напомене које се тичу његовог начина тумачења Литургије и Храма, али и одређене филолошке и библистичке напомене. Све оне које занима потпуније житије и анализа дела Светог Симеона Солунског најпре упућујемо на студије Ηикодима Скретаса (Простор и време у литургијском богословљу Симеона Солунског: Реализам и Символ, Крагујевац 2017) и владике Атанасија Јевтића („Свети Симон Солунски као тумач богослужења и литургије“, Христос Нова Пасха 3, Београд-Требиње 2008, 442-465) на српском језику, а још заинтересованије читаоце на дела француског доминиканца Рене Борнера (René Bornert, Les Commentaires Byzantins de la Divine Liturgie du XVII au XV siècle, Paris 1966), Јована Фундулиса (Ἰωάννου Μ. Φουντούλη, Τὸ λειτουργικὸν ἔργον Συμεὼν τοῦ Θεσσαλονίκης (Συμβολὴ εἰς τὴν ἱστορίαν καὶ θεωρίαν τῆς Θείας λατρείας), Θεσσαλονίκη 1966), Дејвида Балфура (David Balfour, „St. Symeon of Thessalonika: A Polemical hesychast“, Sobornost/Eastern Churches Rewiew 4:1, 1982), Џорџа Драгаша (‘A Discourse on the Priesthood to a Pious Monk’, in On the Priesthood and the Holy Eucharist (According to St. Symeon of Thessalonica, Patriarch Kallinikos of Constantinople and St. Mark of Ephesus), trans. George D), као и студију и Димитрија Мпатрелоса (Μπαθρέλλος Δημήτριος, Σχεδίασμα δογματικῆς θεολογίας (Μέ βάση τό συγγραφικό ἔργο τοῦ Ἁγίου Συμεών Θεσσαλονίκης († 1429), Ἐν πλῷ 2008), али и уводну студију критичког издања поменутог Стивен Хокс Типлса, уз предговор Роберта Тафта истом издању. У издању Епархије жичке међутим имамо веома занимљив текст преводиоца др Дарка Крстића који говори о коришћењу Светога Писма у делима Светог Симеона Солунског. Заправо, чињеница је да је традиционална византијска литургијска мистагогија укорењена у Светом Писму. Када говоримо о начину и методама ерминије Светог Симеона јасно је да он изражава верност византијској традицији мистагошког тумачења и исказује одређену зависност од Дионисијевог корпуса рукописа али и мистагогија Светога Максима Исповедника у својим тумачењима. Мада се препознају и слојеви дела Светог Германа Цариградског, Николе Кавасиле и Исидора Пелусиота. Стивен Хокс Типлс износи опаску да Свети Симеон Дионисијев корпус користи више од свих мистагога. Синтагма која најпрецизније описује Светог Симеона можда је она коју је изрекао познавалац његовог живота и дела, Дејвид Балфур, у једном од својих говора 1981. године и како је назвао једну од својих студија а она гласи: полемички исихаста. Дакле, он је био усрдни припадник исихастичке школе и паламитске теологије. Али је такође био и борбеног и полемичког карактера нарочито према римокатолицима и монофизитима (Јерменима) критикујући неке одлике њихове богослужбене праксе а кроз то и њихове погрешне теолошке поставке. Када говоримо о досадашњим преведеним делима Светог Симеона на српски језик, можемо рећи да имамо само фрагментарне преводе дела Светог Симеона који говоре о Храму и Литургији, вршене из текста Migne Patrologia Graeca 155 или пак преводе руских превода и издања. Таква су књиге: О храму Божијем и служитељима у њему, преводилац Монах Данило (Симић), Лио Горњи Милановац 2019, затим О Светој литургији; Књига о храму, преводилац Слободан Продић, Шибеник: Истина 2003. Такође, ту је и фрагментарни превод дела О Светој Литургији из предлошка Migne Patrologia Graeca 155 владике Атанасија Јевтића у капиталном делу Христос Нова Пасха. Међутим, до сада нисмо имали потпун превод два најважнија дела солунског оца са најпоузданијег извора. Постојећу празнину у патролошко-литургичкој литератури покушавамо да попунимо овим критичким издањем Епархије жичке. Посебан квалитет овом издању доносе индекси на крају књиге. Индекс библијских цитата и референци, индекс имена и индекс грчких термина и израза. Последњи преставља и својеврсни речник кључних теолошких и литургичких термина језика
Томиндан и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву
Дана 19. октобра 2024. године када Света Саборна и Апостолска Црква прославља Светог апостола Тому, Свету Архијерејску Литургију у Светосавском храму у Краљеву служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички господин Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја-ставрофора Ненада (Илића),старешине храма протојереја Дејана Марковића, протојереја Радоја Санда, протојереја Новице Благојевића, јереја Стефана Милошевског, као и ђаконâ Стефана Симића, Димитрија Радмилца и Дарка Јараковића. По прочитаној перикопи Светог Јеванђеља, Митрополит Јустин се присутнима обратио пригодном беседом, осврнувши се и на лик и дело Светог апостола Томе. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велика радост за Цркву Христову збила се после Великог входа рукоположењем ђакона Дарка Јараковића у чин свештеника. На крају Свете Литургије, Митрополит Јустин је честитао новорукоположеном посленику на њиви Господњој, а потом је приређена трпеза љубави у парохијском дому Храма Светог Саве. Чтец Петар Ђерковић
Храмовна слава и јубилеј у Лукама
Дана 14.октобра 2024. године на празник Покрова Пресвете Богородице Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Лукама крај Ивањице и својим присуством увеличао јубилеј-стогодишњицу од изградње храма у овом значајног месту у ивањичком крају. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Архијерејски намесник ариљско-пожешки протојереј Драган Стевић, парох трнавски протојереј Милан Тодорић и умировљени свештеник Љубивоје Радовић, некадашњи парох лучки, уз присуство мноштва свештенства и верног народа. Црквена општина лучка је у последњих неколико година извршила бројне радове на уређењу самог храма и храмовне порте, па је, пре Свете Литургије, Митрополит Јустин освештао нови звоник који је подигнут код самог храма, као и иконе на улазној капији порте. У току Свете Литургије, одликовао је Архијерејским граматама заслужне вернике који су помогли извођење бројних радова: г. Рашка Милосављевића из Ивањице, г. Хранислава Јеротијевића из Лука, г. Момчила Крџића из Лука и г. Владана Пунишића из Ивањице. После резања славског колача, Високопресвећени Г. Јустин се обратио верном народу пре свега честитајући им овај значајан јубилеј. У својој беседи истакао је: Пресвета Богородица се моли са свима Светима за све нас, Својим молитвама држи овај свет у постојању, а без тих истих молитава овај свет одавно би пропао. Она је за време свог овоземаљског живота уступила сву славу свом Сину, а Он је њу узвисио толико да је виша од Небеса. Под омофором Пресвете Богородице ми нисмо сами, нисмо изгубљени, те да због Њених молитава не би требало да се плашимо никаквих недаћа. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије, Митрополит Јустин је извршио крштење мале Симоне, учинивши породици оца Душана велику част, притом пожелевши младенцу да узрасте и израсте у праву хришћанку. У наставку, уприличена је трпеза љубави за све присутне вернике. Парох лучки јереј Тодорић Душан
Освештан Крст на стратишту Попов поток код Краљева
Дана 15. октобра 2024. на стратишту Попов поток код Краљева, освештан је Крст на месту страдања више стотина српских родољуба у току Другог светског рата и непосредно после њега. На овом месту је у октобру 1941. године страдало више десетина припадника Јеличког четничког одреда, заједно са својим командантом Јованом Бојовићем. Касније у току рата, средином 1943. године, на истом месту, Немци и Бугари у више наврата стрељали су неколико стотина грађана са подручја Краљева, Чачка, Горњег Милановца и Врњачке Бање. По сведочењу мештана жртве су сахрањене у две велике гробнице. Последњи талас стрељања на овом месту десио се у јесен 1944. и у пролеће 1945. године, када су овде довођени људи и стрељани од стране новоформираних власти. Укупан број стрељаних тешко је установити, али свакако да сви они заслужују да овај простор буде пристојно уређен и обележен хришћанским знамењем страдања. У освештавању Крста учествовало је више свештеника, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј-ставрофор др Велобор Џомић, протојереј-ставрофор Љубинко Корићанац, протојереј мр Миломир Радић и други. У пригодној беседи, отац Велибор је подсетио на страдање ових родољуба и нагласио потребу о што већем знању о овим догађајима из наше историје. Након тога је Раде Ерац, организатор рашчишћавања депоније која је била на том месту и подизања спомен обележја, захвалио свима који су помогли радом и новчаним средствима да се стратиште Попов поток уреди. Међу око две стотине присутних било је доста потомака људи стрељаних на овом простору. протојереј Миломир Радић
Најава: Чачак, 25.10.2024. у 19.30, доцент др Данило Михајловић, “Затвор кривице и врата покајања“
Лист Храм бр. 105 Пресвета Богородица наша заштитница, Дејан Драмићанин
Света Тајна Јелеосвећења у Светосавском храму у Краљеву
У вечерњим часовима дана 14. октобра 2024. који је протекао под молитвеном заштитом омофора Пресвете Богородице чији спомен смо прослављали, служена је Света Тајна Јелеосвећења у Светосавском храму у Краљеву. Указана потреба парохијана услед различитих телесних и душевних болести била је повод да братство овога храма изађе у сусрет истој са молитвеним заступништвом пред Господом. Народ се ове вечери сабрао у храму у великом броју. Док су свештенослужитељи читали молитве и Јеванђеља, у свештеном трепету под куполама храма, могла се осетити саборност молитвеног духа верних освештана Духом Светим, благословом Божијим и молитвеним предстатељством светитеља целебника. Господ “који немоћи наше узе, и болести наше понесе“ (Ис 53) и овога пута је пројавио Своју велику милост шаљући утеху и охрабрење у срца верних, да невоље подносе у нади на Божију помоћ и исцељење. Док су свештенослужитељи верне помазивали освештаним јелејем осетио се мир и спокој који у данашње бурно време једино молитва може да донесе. Немоћан је јелеј сам по себи, као што је немоћна свака материја сама по себи, но благодат је Божја свемоћна. Кроз јелеј Господ даје благодат Духа Свог Светог, и та благодат лечи болне, подиже раслабљене, повраћа сумашедше. Свети Владика Николај Братство храма
Слава Храма Покрова Пресвете Богородице у Ужицу
Дана 14. октобра 2024. када наша Црква обележава празник Покрова Пресвете Богородице, верни народ се сабрао да прослави славу овог Светог храма. На Светој Литургији, началствовао је Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, уз саслужење ужичког свештенства. Након Свете Литургије, намесник је у својој беседи верни народ подсетио на неизмерну љубав Пресвете Богородице која нас својим покровом увек штити и чува, као и на њену непрестану молитву и заступништво пред Сином својим. Подсетио нас је и на то да ниједна служба не бива без помена Владичице наше Богородице. Описао је и сам догађај указивања Пресвете Богородице са омофором у раширеним рукама. Након Свете Литургије, свештенство са верним народом, било је пригодно послужено уз културно-уметнички програм који се одвијао испред самог храма. студент теологије Алекса Цветић
Краљевачки гимназијалци у посети Манастирима Манасији и Раваници
У недељу 13. јуна 2024. ученици гимназије Краљево су посетили Манастире Мансију, Раваницу и град Крушевац. По дивном дану, најпре смо се на Божанственој Литургији у Манастиру Манасији испунили духовне радости. Свету Литургију је служио архимандрит Павле (Мирковић), настојатељ ресавске обитељи и протојереј Миломир Радић Под сводовима ове величанствене светиње подсетили смо се да је неопходно бити пажљив и вредан. Инспирисани причом о талантима, поучили смо се тајни дарова Божијих сваком човеку, дарова који од нас стварају истинске људе достојне великих предака. У Манастиру Раваници добили смо велики благослов да се поклонимо Светим моштима косовског мученика Светог кнеза Лазара. У овој светињи смо се детаљније упознали са историјом, културом и уметношћу овог периода историје државе Србије. Сетили смо се дивних архитектонских, сликарских, али и књижевних дела са краја XIV и почетка XV века, и осврнули се на њихово место у нашој хришћанској култури. Излет смо завршили посетом Крушевцу, где смо обишли стари Лазарев град и Цркву Лазарицу, још један диван пример моравске уметничке школе у Србији. Вративши се у Краљево препуни дивних утисака, надамо се да ће путовање по светињама Србије Лазаревића бити један од лепших доживљаја из школовања краљевачким гимназијалцима. протојереј Миломир Радић
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у чин ђакона у Краљеву
У 16. недељу по Духовима, дана 13. октобра 2024. Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протонамесника Александра Стјепановића из Ужица, и братства Светосавског храма. На радост светосавске литургијске заједнице, у току Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит Јустин рукоположио је ужичког вероучитеља, господина Радоша Батаковића у чин ђакона. Након причешћивања Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, Митрополит Јустин је у својој беседи подсетио присутни народ на значај јеванђелске приче о талантима. – Прича о талантима нам говори о једном господару који је поделио своје благо слугама. Тај господар је уствари Господ Бог који је даровао сваком човеку онолико таланта колико човек може да прими. Таланти су дар, али ако их човек правилно не употреби, не може да их умножи и тиме испуни вољу Божију. Ово је важно да и ми данас знамо. И ми се спасавамо у заједници, која је Црква Божија, јер Црква нас уводи у вечну заједницу коју нам је Бог дао, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Литургије, уприличена је трпеза љубави у част рукоположења новог посленика на Њиви Господњој, ђакона Радоша Батаковића. Ђакон Милан Б. Селенић
Значајно светоотачко дело у издању Епархије жичке – двојезично критичко издање дела Светог Симеона Солунског
Издаваштво Епархија жичке богатије је за једно научно, критичко, издање која излази са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г. др Јустина: Свети Симеон Сoлунски: Тумачење о божанском храму, О Светој Литургији, Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2024. стр. 284. (преводилац др Дарко Крстић, уредник издања протојереј др Слободан Јаковљевић). Превод овог капиталног дела урадио је теолог и преводилац др Дарко Крстић. Књига је приређена двојезично и подразумева византијски грчки текст наведених дела Светог Симеона Солунског и превод на српски језик. Својеврсну новину представља чињеница да ово значајно светоотачко дело излази у критичком издању. Критички апарат подразумева филолошке и библистичке напомене које је уносио преводилац, док је литургичке напомене урадио протојереј др Слободан Јаковљевић иначе уредник издања, уз значајну помоћ рецезената. Оно што је такође вредно истаћи јесте графички дизајн књиге који је у целини у функцији критичког издања. Истовремено, графичка опрема књиге у потпуности комуницира са савременим трендовима у издаваштву теолошких публикација. Рецензију ове књиге потписују проф. др Панајотис Скалцис, Богословски факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, проф. др Ненад Тупеша, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки – Фоча, проф. др Атанасиос Атанасијадис, Богословски факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, др Александар Стојановић, професор богословије Свети Кирило и Методије у Нишу. Примерена графичка опрема дело је господина Мирка Тутуновића из графичког студија „Тачка“ из Чачка. Текст који је коришћен за критичко издање преузет је из рукописа који се чува у јавној библиотеци у месту Загора у Грчкој под сигнатурним бројем 23. Овај текст је послужио као предложак критичког издања који је на енглеском језику приредио Стивен Хокс Типлс (Steven Hawkes-Teeples) и овај превод објављен је под окриљем Понтификалног института за средњовековне студије (Pontifical institute of medieval studies) у Торонту (Канада) (St. Symeon of Thesasalonika, The Liturgical Commentaries, edited and translated by Steven Hawkes-Teeples, Toronto, 2011). Предложак текста који је Стивен Хокс Типлс користио за критичко издање уз дозволу Понтификалног института користимо за критичко издање на српском језику. Због тога им изражавамо неизмерну захвалност. Заправо, реч је о преводу са најпотпунијег рукописа који садржи готово оба поглавља која говоре о Храму и Литургији. Овај рукопис из 15. века који се чува у Загори у Грчкој у центар интересовања поставио је Дејвид Балфур. Реч је о много супериорнијем тексту за критички превод од оног у Migne Patrologia Graeca. Разлог лежи у чињеници да је текст Загора 23 уствари рукопис који је настао у време Светог Симеона у који је он лично уносио екскурсе, корекције и додатна појашњења која многоструко побољшавају текст. Додатни текст је уношен на два начина: кроз маргиналије или интерлинеарно. Рукопис екскурса поклапа се са рукописом потврђеног Симеоновог аутографа из Националне Библиотеке у Атини (Рукопис бр. 2065). Због тога се може рећи да је у питању најпотпунији предложак који се може користити за превођење ових дела. Међутим, текст у рукопису Загора 23 није потпун. Дело Тумачење о Божанском храму започиње на листу 175, ред 1 и наставља се до краја листа 182v, где недостаје пар листова рукописа. Текст се наставља на листу 184 до краја листа 187v. Поглавља 91–110 у потпуности недостају у рукопису Загора 23. Тај текст је у критичком издању преузет из Мињове Patrologia Graeca 155. Трактат О Светој Литургији у рукопису Загора 23 започиње од листа 23 ред 16 и наставља закључно до листа 40v. У нашем издању нема посебне студије која се бави животом и ерминијом Светог Симеона Солунског. Акценат је на самом тексту, који будући да представља критичко издање, већ садржи напомене које се тичу његовог начина тумачења Литургије и Храма, али и одређене филолошке и библистичке напомене. Све оне које занима потпуније житије и анализа дела Светог Симеона Солунског најпре упућујемо на студије Ηикодима Скретаса (Простор и време у литургијском богословљу Симеона Солунског: Реализам и Символ, Крагујевац 2017) и владике Атанасија Јевтића („Свети Симон Солунски као тумач богослужења и литургије“, Христос Нова Пасха 3, Београд-Требиње 2008, 442-465) на српском језику, а још заинтересованије читаоце на дела француског доминиканца Рене Борнера (René Bornert, Les Commentaires Byzantins de la Divine Liturgie du XVII au XV siècle, Paris 1966), Јована Фундулиса (Ἰωάννου Μ. Φουντούλη, Τὸ λειτουργικὸν ἔργον Συμεὼν τοῦ Θεσσαλονίκης (Συμβολὴ εἰς τὴν ἱστορίαν καὶ θεωρίαν τῆς Θείας λατρείας), Θεσσαλονίκη 1966), Дејвида Балфура (David Balfour, „St. Symeon of Thessalonika: A Polemical hesychast“, Sobornost/Eastern Churches Rewiew 4:1, 1982), Џорџа Драгаша (‘A Discourse on the Priesthood to a Pious Monk’, in On the Priesthood and the Holy Eucharist (According to St. Symeon of Thessalonica, Patriarch Kallinikos of Constantinople and St. Mark of Ephesus), trans. George D), као и студију и Димитрија Мпатрелоса (Μπαθρέλλος Δημήτριος, Σχεδίασμα δογματικῆς θεολογίας (Μέ βάση τό συγγραφικό ἔργο τοῦ Ἁγίου Συμεών Θεσσαλονίκης († 1429), Ἐν πλῷ 2008), али и уводну студију критичког издања поменутог Стивен Хокс Типлса, уз предговор Роберта Тафта истом издању. У издању Епархије жичке међутим имамо веома занимљив текст преводиоца др Дарка Крстића који говори о коришћењу Светога Писма у делима Светог Симеона Солунског. Заправо, чињеница је да је традиционална византијска литургијска мистагогија укорењена у Светом Писму. Када говоримо о начину и методама ерминије Светог Симеона јасно је да он изражава верност византијској традицији мистагошког тумачења и исказује одређену зависност од Дионисијевог корпуса рукописа али и мистагогија Светога Максима Исповедника у својим тумачењима. Мада се препознају и слојеви дела Светог Германа Цариградског, Николе Кавасиле и Исидора Пелусиота. Стивен Хокс Типлс износи опаску да Свети Симеон Дионисијев корпус користи више од свих мистагога. Синтагма која најпрецизније описује Светог Симеона можда је она коју је изрекао познавалац његовог живота и дела, Дејвид Балфур, у једном од својих говора 1981. године и како је назвао једну од својих студија а она гласи: полемички исихаста. Дакле, он је био усрдни припадник исихастичке школе и паламитске теологије. Али је такође био и борбеног и полемичког карактера нарочито према римокатолицима и монофизитима (Јерменима) критикујући неке одлике њихове богослужбене праксе а кроз то и њихове погрешне теолошке поставке. Када говоримо о досадашњим преведеним делима Светог Симеона на српски језик, можемо рећи да имамо само фрагментарне преводе дела Светог Симеона који говоре о Храму и Литургији, вршене из текста Migne Patrologia Graeca 155 или пак преводе руских превода и издања. Таква су књиге: О храму Божијем и служитељима у њему, преводилац Монах Данило (Симић), Лио Горњи Милановац 2019, затим О Светој литургији; Књига о храму, преводилац Слободан Продић, Шибеник: Истина 2003. Такође, ту је и фрагментарни превод дела О Светој Литургији из предлошка Migne Patrologia Graeca 155 владике Атанасија Јевтића у капиталном делу Христос Нова Пасха. Међутим, до сада нисмо имали потпун превод два најважнија дела солунског оца са најпоузданијег извора. Постојећу празнину у патролошко-литургичкој литератури покушавамо да попунимо овим критичким издањем Епархије жичке. Посебан квалитет овом издању доносе индекси на крају књиге. Индекс библијских цитата и референци, индекс имена и индекс грчких термина и израза. Последњи преставља и својеврсни речник кључних теолошких и литургичких термина језика