Author: Filip

На дан Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, из Мире Ликијске у град Бари у Италију, који догађај слави Манастир Јежевица као своју храмовну славу, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом, уз саслужење архимандритâ Дамјана (Цветковића), Тимотеја (Миливојевића), Саве (Илића), Германа (Авакумовића), протојереја-ставрофора Милинка Лукића из Бајине Баште, протосинђелâ Уроша (Васиљевића) и Стефана (Чкоњевића), ђакона Стефана Симића и јерођакона Теофана. Владика је у слову своје архипастирске беседе говорио о потреби угледања на светитеље и потреби да се трудимо за стицање небеских блага. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Поводом славе овог манастира сабрало се и монаштво Епархије жичке, из Манастира Вазнесења, Вујна, Раче, Преображења, Сретења, Свете Тројице, Стјеника, Згодачице, Увца, Враћевшнице, Каменца, Вољавче, Благовештења, Ваведења, Стубла и Успења, свештенство из Заблаћа и Чачка, као и мноштво верног народа. Пре Свете Литургије Мирополит Јустин је освештао иконе за иконостас у новој зимској капели манастира, које је иконописала мати Јована, настојатељица Манастира Јежевице. У току Свете Литургије причестио се велики број монаштва и верног народа. По заамвоној молитви, Митрополит Јустин је пререзао славски колач и честитао славу мати Јовани и сестринству. По завршетку Литургије, уготовљена је пригодна трпеза у свечаној трпезарији манастира. Слава Господу и Светом Николају на предивном дану! Архимандрит Герман (Авакумовић)

У недељу је у новом храму служена Света Литургија којом је началствовао протојереј Александар Јевтић уз саслуживање бајинобаштанских свештеника. По заврштеку Евхаристије, додељене су награде ђацима који су урадили најбоље радове на Другом ђачком светосавском конкурсу. Вредне награде су дељене у три узрасне категорије. У категорији нижих разреда награде су освојили Лука Вујић (ОШ Стеван Јоксимовић, Рогачица), Теодора Благојевић (ОШ Свети Сава) и Катарина Лазаревић (ОШ Свети Сава). У вишим разредима су награде добили Анђела Лазић (ОШ Рајак Павићевић), Невена Ђокић (ОШ Стеван Јоксимовић, Рогачица) и Нађа Голић (ОШ Рајак Павићевић). У категорији средњешколаца награде су освојили Ангелина Кадијевић, Анђела Живановић и Ивана Лукић – сви из гимназије Јосиф Панчић из Бајине Баште. Њихов труд и залагање на часовима веронауке су препознати на овај начин и због тога су ови ђаци богато награђени. У 16 часова истог дана служено је празнично вечерње са петохлебницом, а служили су га Архијерејски намесник рачански протојереј-ставрфор Милинко Лукић, парох кремански јереј Александар Ђуричић, парох рогачички јереј Милан Босић и златиборски ђакон Ненад Срећковић. Након богослужења је улицама града кренула литија. Литију је предводио протојереј – ставрофор Гојко Перовић, уважени свештеник из Митрополије Црногорско – приморске и наш драги гост.   Након крсног хода у ком је учешће узео и велики број људи сви су дошли испред храма где је отац Гојко Перовић одржао Светосавску беседу. Обративши се окупљеним верницима отац Гојко је наводећи речи тропара рекао да је Свети Сава учитељ пута који води у живот. Читав живот Светога Саве био је у кретању, у одласцима и поласцима. Поштујући оца и матер, који су га измолили од Бога, он их оставља и одлази на Свету Гору. Као и жена Самарјанка, о којој је читано Јеванђеље тог дана, и Свети Сава је трагао и ишао за водом живом. Он се није никада жалио на тешкоће, већ им је храбро кретао у сусрет. Са Хиландара се, са очевим моштима, вратио у отаџбину. Прво је себе смирио на Хиландару, па је онда са миром Божјим дошао да мири друге – браћу своју. Затим је Цркву устројио, па је за њу издејствовао самосталност и аутокефалност – што је знак зрелости једне Цркве. Затим поставши архиепископ одлази у Свету Земљу и Синајску гору и у повратку умире у Трнову. Па се ни ту његов пут не завршава. Ево га и данашњи празник када се сећамо како су његове мошти пренете из Бугарске у манастир Милешеву. Злоћом Синан паше он из Милешеве одлази у Београд, где га спаљује на Врачару. Али се тиме Свети Сава не зауставља, он се узноси на небо, а на том месту је саздан саборни храм наше патријаршије. Свети Сава није био само молитвеник или само неки писмени човек, он је пре свега витез који се не боји ничега на путу којим иде, који све световно оставља по страни и иде за оним небеским. Увек се крећући ка већем задатку Свети Сава нас учи какви ми треба да будемо. Не смемо се везивати ни за шта земаљско да бисмо били спремни да идемо даље по Божјем призиву. Бити Светосавац значи бити човек покрета и стално се кретати. Устајати када паднете. Не очајавати, него се изнова подизати и устајати. Потешкоће су ту да бисмо  њиховим савладавањем постајали све бољи. И сама реч человјек упућује на то да је човек загледан у вечност, да је за вечност створен, а Свети Сава нас учи да нема стајања на том путу, да нема препреке која се не може проћи. Бог је нас управо и створио да бисмо те препреке прелазили. Тешко изгледа почетак неког посла, али човек је створен да превазилази препреке и да постаје све бољи. И ова литија је корак на том путу који води у живот и којем нас Свети Сава учи, све до оне литије у Царству Небеском у којој ће нас највише бити. После његове беседе испред храма је уследио културни програм, и то концерт духовне музике састава ”Бедем”, а затим су своје умеће показали и малишани из КУД Миленко Топаловић и КУД Јелек који су својом игром додатно разведрили све присутне. Ђакон Ненад Зекавица

У пету недељу по Васкрсењу Христовом, коју Света Црква празнује као Недељу Самарјанке, када се сећамо спасоносног разговора Господа нашег Исуса Христа са женом Самарјанком, у Храму Светог Саве у Краљеву служена је  Света Архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. Јустин, уз саслужење архимандритâ Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), као и братства овог Светог храма. Литургијско сабрање било је испуњено молитвом, духовном радошћу и благодарношћу за Божију љубав која нас изнова позива на преображење и живот у истини. После прочитаног јеванђељског зачала, у својој надахнутој архипастирској беседи, Митрополит Јустин је говорио о жени Самарјанки, коју Свето Предање назива светом мученицом Фотином. Она, иако првобитно незнабошкиња, препознаје у Господу Исусу Христу Месију и прихвата Његову Реч као воду живу. Не само да је сама дошла до познања Истине, већ је ту светлост поделила са другима, постајући равноапостолна у сведочењу Спаситеља. Истина коју је Господ изговорио није само њу ослободила, него и многе око ње. Створење се клања Творцу, а Творац узвраћа тиме што почаствује човека да га призове Себи, где је Он, Пресвета Богородица и Сви Свети. Тако наш животни пут зависи само од једнога, а то је да ли ћемо ми отворити врата свога срца где Господ куца и тражи нас, рекао је Високопреосвећени Владика. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Литургијско сабрање крунисано је сједињењем са Господом кроз Причешћивање Светим Телом и Крвљу Његовом. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.

У сусрет храмовној и градској слави – Преносу моштију Светог Саве Српског, у бајинобаштанском биоскопу “Влаја“, у суботу вече са почетком у 20.00 часова, одржана је трибина под насловом “Свети Сава – јуче, данас и сутра: Светосавски етос Владете Јеротића“. Говорили су новинар Александар Гајшек и протојереј Александар Јевтић, а модератор је био ђакон Ненад Зекавица. Трибина је била веома посећена, а гости су имали прилику да уживају у аутентичним сведочанствима новинара Александра Гајшека који је са академиком Јеротићем урадио велики број епизода чувеног серијала “Агапе“. Он је изнео бројне детаље који су обележили дружење са Јеротићем, а који на посебан начин дочаравају величину чувеног и вољеног психијатра који је увек сабирао и поучавао наш народ где год да је гостовао. Светосавски етос је представљен у светлу његовог неуморног рада који је био просветитељски у циљу привођења савременог човека богољубљу и човекољубљу. Протојереј Александар Јевтић је изнео увиде који омогућавају садржајно разумевање појма “Светосавље“ као “православног хришћанства српског стила и искуства“, његову разлику у односу на доситејевски тип просвете, улогу Светог Саве као “првог српског бегунца из времена у вечност“, “ јединог сигурног крова народу у време турског ропства“. Уз историјску ретроспективу похвала и оптужби које су изрицане на рачун Светог Саве, осветлио је његову улогу у духовном препороду нашег народа деведесетих година прошлог века, актуализујући питање мисионарског потенцијала који траје до данас. ЦЕО СНИМАК можете погледати ОВДЕ. Веома живописна казивања двојице говорника смењивала су се и надовезивала на спонтан начин, осветљавајући значај теме и потребе говора о њој. Говорници су одговарали и на питања заинтересованих. Неретко се чуо и гласан смех публике која је уживала у овој необичној духовној вечери, која је према речима организатора подигла лествицу очекивања бајинобаштанске публике на виши ниво. Ђакон Ненад Зекавица

Дан након што је наша Света Црква прославила Недељу по Самарјанки, у Бајиној Башти свечано је прослављено и име највећег српског просветитеља и првог жичког Архиепископа – Светога Саве. Пренос моштију Светог Саве слави се и као храмовна слава новог, саборног храма који је још увек у изградњи, и као крсна слава саме општине Бајина Башта. Богат духовно-културни програм који је трајао три дана садржао је пројекцију филма “Ластавице Христове, наступе фолклорних друштава, трибину посвећену Светосавском етосу Владете Јеротића на којој су учествовали новинар Александар Гајшек и о. Александар Јевтић, доделу награда ученицима Верске наставе, празничну литију са Светосавском беседом коју је произнео о. Гојко Перовић, концерт духовне музике састава “Бедем“, монодраму “Искра“. И ове године, баш као и претходне, круна заједничке радости био је дочек Његовог Високопреосвештенства Арихиепископа и Митрополита жичког г. Јустина који је служио Свету Архијерејску Литургију у новом храму посвећеном спомену Преноса моштију Светога Саве. Непосредно пред почетак Свете Архијерејске Литургије, Митрополит је освештао темеље новог парохијског дома који се гради поред Храма Светог Саве. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архимандрит Герман (Авакумовић), настојатељ Манастира Раче, протојереј-ставрофор Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, протојереј-ставрофор Горан Милинковић, парох бајинобаштански, протојереј Владимир Васиљевић, протојереј Драган Глигић, парох из Жиче, протојереј Давид Селаковић, парох ариљски, протонамесник Петар Лазић, парох чајетински, јереј Александар Ђуричић, парох кремански, јереј Милан Босић, парох рогачички, владичански ђакон Стефан, ђакон златиборски Ненад Срећковић и ђакон бајинобаштански Ненад Зекавица. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, а пратили су га појци из Бајине Баште и појци из богословије Светог Јована Златоустог из Крагујевца. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Литургију је додатно украсило и присуство великог броја наших по годинама најмлађих чланова – полазника верске наставе у нашем граду. Тиме је препознат и награђен и труд вероучитеља нашег града. Само дан раније богато су награђени ђаци са најбољим ликовним и литерарним радовима на другом ђачком светосавском конкурсу. Славски колач, са Његовим Високопреосвештенством Архиепископом и Митрополитом жичким г. Јустином преломио је председник Општине Бајина Башта г. Миленко Ордагић. Након ломљења славског колача за све присутне је припремљена богата трпеза љубави. РЕПОРТАЖА СА ДЕТАЉИМА ПРОСЛАВЕ – ВИДЕО ђакон Ненад Зекавица

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са његовог редовног заседања одржаног у Храму Светог Саве у Београду од 13. до 17. маја 2025. године Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора  Српске Православне Цркве започело је светом саборном архијерејском Литургијом и призивом Светог Духа у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у уторак, 13. маја 2025. године, уз началствовање Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија и саслуживање присутне господе архијереја из отаџбине и расејања. Сутрадан, 14. маја, у крипти Храма Светог Саве на Врачару, Свети Архијерејски Сабор је, под председништвом Његове Светости и уз учешће све Високопреосвећене и Преосвећене господе епархијских архијереја Српске Православне Цркве започео са радним делом заседања. На почетку прве радне седнице, по устаљеној пракси, епископима се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поздравним словом, у којем је, анализирајући улогу Сабора у животу Цркве и указујући на значај саборног одлучивања, између осталог рекао:  „…Када се сабирамо у Сабор, не представљамо појединачне епархије као изоловане административне јединице црквеног управљања. Напротив, сабирамо се као носиоци једног и недељивог епископата Христовог, сведочећи о саборној пуноћи Цркве која се пројављује на сваком месту. Наша саборност није прагматичан механизам управљања преузет из секуларних модела организације, већ суштински израз саме богочовечанске природе Цркве као заједнице љубави у Духу Светоме. Ово свето сабрање епископа стоји као жива икона нашег заједничког саборног искуства и нашег јединства – сваки од нас дубоко осећа да није изолована јурисдикциона власт над повереном му епархијом већ органски члан истог Тела Христовог, лоза истог небеског Чокота, смирени служитељ у истом Дому Божијем. Не састајемо се, стога, само ради расправе о административним питањима црквеног живота већ првенствено ради заједничког духоносног расуђивања о животу Цркве Христове у нашем историјском времену и простору… Налазимо се у турбулентним временима. Тренутно превирање у свету, као и у нашој отаџбини, изискује наше непоколебиво јединство. Сада више него икада морамо сведочити да је Црква Сабор. Она, дакле, сабира, не дели, не поистовећује се ни са једним фрагментом; она је целина верног народа, она премошћује разлике и мири. Другим речима, морамо сведочити да јединство Цркве превазилази све земаљске поделе. То јединство се чува – не појачаним бављењем нити поистовећењем са световним питањима и недоумицама него пророчком дистанцом од свих овоземаљских ‘сотириологија’. Јединство се чува братским саветовањем, поштовањем нашег црквеног Предања и апостолске вере и молитве које нас конституишу као Цркву Христову.“ Овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора протекло је у атмосфери обележавања два велика јубилеја – 1700 година од Првог васељенског сабора у Никеји и 850 година од рођења Светог Саве, првог српског Архиепископа и Просветитеља. Оба јубилеја, од изузетног значаја како за нашу помесну Цркву тако и за васељенско Православље, биће прослављена у току ове године литургијским сабрањима, као и научним скуповима, пригодним академијама, конференцијама, округлим столовима и изложбама у Београду и у епархијама наше свете Цркве. Размотривши извештаје архијерејâ о светом и врлинском животу, појединих православних хришћана у нашем роду, потврђеном исповедничким подвигом или пак крвљу мучеништва, Комисија Светог Архијерејског Сабора за припрему предлогâ за проглашење светих Српске Православне Цркве препоручила је Сабору да имена неколицине светих јерарарха, свештеника, монаха и верних синова и кћери Светосавске Цркве унесе у Диптихе светих, што је Сабор, по расмотрењу, са радошћу прихватио, те имена ових светих објављује својој духовној деци зарад подражавања у врлини и чврстини вере. Лику светих прибројане су следеће личности: Никодим (Милаш), Епископ далматински, са датумом празновања 4. октобра/21. септембра; Исповедник вере протосинђел Кирил (Цвјетковић), исповедник бездински и далматинско-бокељски, са датумом празновања 12. октобра/29. септембра; свештеник Михаило Барбић, парох кртољски, са датумом празновања 22/9. јануара; свештеник Илија Родић, са датумом празновања 9. маја/26. априла; преподобномученик Јован Стјенички, са датумом празновања 10. августа/28. јула сваке године; света и блажена Ана, мајка светог Василија Острошког, са датумом празновања 13. маја/30. априла; мученици решковачки пострадали од Турака 1688. године, са датумом празновања 4. маја/21. априла; преподобномученици и мученици рмањски, са датумом празновања 10. септембра/28. августа, и мученици гаравички и бихаћко-петровачки, са датумом празновања 27/14. јула сваке године. Измењен је датум празновања деце мученика јастрeбарских и сисачких: уместо досадашњег датума (26/13. августа) њихов спомен ће се убудуће обележавати 13. јула/30. јуна сваке године. Установљен је заједнички, јединствени спомен Сабора Светих Отаца који учише и који се учише речи Божјој и молитви на Православном богословском факултету у Београду – 6. фебруар/24. јануар, када ће се они прослављати заједно, независно од њихових појединачних спомена. Исто тако установљен je и датум празновања Обретења моштију преподобног Јакова Туманског које ће се обележавати 21/8. октобра сваке године. На овогодишњем заседању Светог Архијерејског Сабора посебна пажња је положају и проблемима Цркве како у Србији и Републици Српској, тако и у суседним државама и у дијаспори. Као и ранијих година посебна пажња је посвећена извештају о стању у нашој јужној покрајни – Косову и Метохији. Надовезујући се на ову тему, а потврђујући нераскидиву везу са извориштем нашег духовног и националног идентитета, оличену у личностима наших светих владара, Сабор је установио и једно ново одликовање – орден Светог Кнеза Лазара – које ће се додељивати члановима Цркве за опште заслуге. Сабор је показао и бригу око унапређења духовног живота и организације наше Цркве у расејању. У том духу, Сабор је обратио нарочиту пажњу извештајима о архипастирском раду архијерејâ у дијаспори, као и о завршетку правних и црквено-правних процеса у Сједињеним Америчким Државама и у Великој Британији. На исти начин Сабор је констатовао неопходност да се настави процес црквено-правног уједначавања и у правним системима других држава широм дијаспоре у којима наша Црква има своју јурисдикцију. Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и извештаји о раду Патријаршијског управног одбора, Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду. У том смислу Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао могућности унапређивања рада црквених завода и јединица. Сабор је такође анализирао тренутно стање и проблеме црквене просвете. Истом приликом саслушани су извештаји о раду свих образовних установа Српске Цркве, као и извештај саборске Комисије којој је поверено да припреми предлоге за реформу плана и програма средњошколског образовања у богословским школама