Author: Filip

У суботу 7. јуна 2025. године, на Духовске Задушнице, а  пред празник Педесетнице, Црква Божија се сећа свих упокојених од Адама до данашњих дана. У Манастиру Вујну, Свету Архијерејску Литургију служио је Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин уз саслужење: игумана вујанске обитељи архимандрита Саве (Илића), пароха брђанско-прислоничког јереја Јована Стојковића и ђакона Стефана Симића. Своју заједницу у Христу Исусу, верни су потврдили кроз учешће у Светој Чаши. Након Свете Литургије уследио је парастос, а потом послужење за све присутне.                 Братство Манастира Вујна

Градском литијом у част Свете Тројице, са свештенством и уз учешће великог броја Пожежана, прослављена је слава града Пожеге. Пожежани су у Дану кога створи Господ, достојанствено, са песмом и крстовима прославили градску славу – Свету Тројицу. У наставку Свете Литургије, која је служена у Цркви Света Три Јерарха, уследила је литија кроз град, где су  узнете  молитве Господу за мир и благостање овог града и његових мештана. Литија је завршена у порти Цркве Светих царева Константина и Јелене, где је у присуству великог броја верника уприличено ломљење славског колача. Молебан захвалности Господу прочитао је старешина храма протојереј  Божо Главоњић, у присуству свештенства, верног народа, представника града са домаћином  славе. Он је позвао све да присуствују трпези љубави. Ђакон Милан Селенић

Црквена општина Вича и поклоничка агенција Епархије жичке “Јеж“, организовале су тродневно поклоничко путовање светињама Херцеговине и Далмације. На челу овога путовања налазио се свештеник Немања Матејић. Он је више пута организовао путовања,  како би својим парохијанима пружио прилику да нешто науче и стекну духовност. Циљ овога путовања је био посета светињама православне Далмације и Херцеговине, Манастира Житомислића, Драговића, Крупе и Крке, као и посета градова Вишеград, Сарајево, Мостар и Книн. После пријатне вожње, по сунчаном дану, дошли смо до Вишеграда. Ту смо посетили чувени мост, познат из романа нашега нобеловца Иве Андрића „На Дрини ћуприја“. Камени мост, стар око 500 година, са 11 лукова, премошћује зелену и хладну Дрину. Гледајући овај мост, који је сазидан од стране Мехмед Паше Соколовића, човек остаје задивљен његовом грандиозношћу и величином. Након обиласка  Вишеграда, обишли смо  Сарајево, главни град Босне и Херцеговине. Због мноштва верских објеката и религија које се у њему налазе, називају га и балканским Јерусалимом. У њему се налази Саборна црква, Царева џамија, римокатоличка катедрала, као и јеврејска синагога. После дужег путовања, прелепим пејзажима, стигли смо у Мостар. Главни град Херцеговачко – неретвљанског кантона, чувеног по старом мосту из 16. века који је на Unesco листи заштићених споменика. Стари мост је срушен, у последњим ратовима, али је и потпуно обновљен. У Мостару нас је дочекао брат Марко, који нам је показао саборну Цркву, као и новоотворени музеј. Ми смо прва поклоничка група, која је посетила ову поставку, која се налази у владичанском двору. У њему смо могли да видимо богату ризницу ове црквене општине. После преспаване ноћи у Мостару, упутили смо се у Манастир Житомислић, где смо били на Светој Литургији, коју је служио наш свештеник Немања Матејић. Манастир  је саграђен у 16. веку, а нажалост у последњем рату је разорен као и саборни храм у Мостару. Након љубазне добродошлице од стране братије ове светиње, и њиховог гостопримства, пут нас је чекао за Манастир Драговић. Он је поред Крупе и Крке, најзначајнији манастир у Далмацији. У њој је Свети апостол Павле проповедао веру, ту је основана и прва хришћанска заједница. Подигнут је 1395. године, имао је богату ризницу , где су сачувани списи Симе Матавуља, Лазе Костића и Доситеја Обрадовића. Удаљен је 30так километара од Книна, и више пута је рушен и обнављан. Педесетих година 20. века због изградње хидроелектране је потопљен, али је изграђен нов. Опет је разрушен у последњим ратовима 20. века. Али оно што је посебно изненадило људе јесте то што, иако су ови манастири рушени и зидани нови, изгледају као да су ту вековима. Следећи манастир који смо посетили био је Крупа. Задужбина краља Милутина, а налази  се испод планине Велебит, а име је добио по истоименој реци. Ту нас је дочекала мати Јустина, која нам је врло детаљно испричала о историјату манастира. Посетили смо и манастирску ризницу, врло богату. У њој се налазе иконе чувеног иконописца Георгија Митрофановића, који је осликао Хиландарску трпезарију. Монаштво манастира је мало, али храбро, у жељи да сачува трагове постојања српских корена и светосавске традиције на овим просторима. У Книну нас је дочекао Милан Ђорђевић, председник српске заједнице. Угостио нас је, припремивши вечеру и смештај. Испричао нам је о историјским, али и о данашњим приликама у Книну. Посетом овим људима, показали смо да нису заборављени и да ценимо њихову жељу да опстану на овим просторима и да сачувају светосавске корене. Следећег, последњег дана, посетили смо Манастир Крку. Она је подигнута 1350. године, од стране Јелене сестре цара Душана. У оквиру манастира налази се најстарија богословија, која је изнедрила многе свештенике и владике. Испод цркве, налазе се катакомбе из првих векова хришћанства, које смо имали благослов да видимо. У самој Цркви, која је посвећена Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, отац Немања извршио је помен покојном Драгану Тодоровићу, некадашњем ученику ове богословије. Он је завршио овоземаљски живот несрећним случајем, а његова сестра Бранка Ђурђић је била посебно радосна што је посетила ово место и што смо се сви помолили за покој душе њеног брата. После обиласка манастирског комплекса, дочекао нас је домаћин ове епархије Владика Никодим, коме је било веома драго што смо дошли. Он је нагласио колико је значајно да се долази у ове крајеве, и позвао нас је да поново дођемо. После разговора са њим, увидели смо само делимично шта је све српски народ претрпео овде. Схватили смо да је ова посета, само почетак поновног доласка на ове просторе. Срца су нам била пуна радости од свега виђеног и доживљеног, па је сан тешко падао на очи. У кратком времену доживели смо своју прошлост и схватили да припадамо малом, али поноситом народу и да треба да сачувамо тековине, за које су се борили наши преци, да поштујемо друге народе, али и да ширимо истину о свом народу. Поклоник др Дарије Јевтовић

Предавач је био протојереј Александар Јевтић, који је говорио сабранима о значају мисли, тумачећи различите аспекте чувене мисли старца Тадеја Витовничког – “Какве су ти мисли такав ти је живот“. Истакнуто је да старац ову мисао није изнедрио без следовања светоотачком Предању које изобилује указивањима на важност мислене борбе. Зато је неозбиљно од старца Тадеја стварати некаквог духовног гуруа, јер је он преко свог духовника старца Амвросија (Курганова) из Манастира Миљкова, осетио дух чувене Оптине пустиње одакле су ови монаси дошли у Србију носећи богословско предање и праксу великих духовника који су поучавали Достојевског, Гогоља, као и многе руске философе и уметнике. На почетку предавања, присутнима је укратко представљен лик и дело старца Тадеја – једног од највољенијих и најчитанијих духовника нашег времена. Старац Тадеј је живео тихим и смиреним животом, испуњеним молитвом и љубављу према ближњима, а посебно је био познат по својој поуци да су „наше мисли темељ нашег живота“. Ипак, два нервна слома која је доживео сведоче о потресној унутрашњој борби која је кроз подвиг резултирала посетом Духа Светога и неизрецивим миром који је старац у себи носио. Предавач је затим говорио о суштинској снази мисли, подсећајући да мисли нису само пролазни утисци, већ дубоко утичу на наше душевно и телесно здравље. Старчева мисао “Депресија је комбинација мисли“ протумачена је на три нивоа његовог разумевања депресије: 1. оно што до нас стоји – слобода да сваком делу у животу будемо посвећени, како мисли не би лутале; 2. оно што не смемо дозволити да нас узнемирава из околине, не водити мислени рат са ближњима; 3. демонски прилози који утичу на нас – не можемо забранити птицама да лете, као ни мислима, али им не смемо дозволити да свију гнездо у нама. Позитивне, благодарне и молитвене мисли воде ка миру, радости и духовној снази, док негативне, злобне и очајничке мисли отварају врата душевној тегоби, страху и депресији. Посебна пажња посвећена је теми депресије и унутрашњих борби савременог човека. Предавач је нагласио да су многе душевне тегобе плод управо погрешних мисли – о себи, другима и свету око нас. Изнео је неколицину увида из области Когнитивне терапије: когнитивне дисторзије – грешке, устаљени мислени шаблони, стварају погрешне интерпретације света око нас и нас у њему. Мисли нису чињенице, већ могућност различитог угла гледања на чињенице. Између осталог, изнети су светоотачки увиди о гордости као неувиђању потребе за Божијом помоћи, као и неувиђању сопствене немоћи; таштини као жељи да нас други хвале и туги када се то не остварује; трезвености као духовној будности и изоштреном виду за нијансе стварности; трпљењу као Божијој заповести – “Трпљењем својим спасавајте душе своје“ (Лк 21, 19). Све ово доведено је кроз увиде о унинију у везу са депресијом, те је уз осврт на савремене изазове, указано на пут исцељења који води кроз покајање, молитву, богослужбено учешће, благодарност и ослањање на Божију промисао. Посебна пажња посвећена је молитви, која од ума као чувара врата душе, силази до срца као ризнице свих помисли и престола благодати Божије. Наведени си и савремени увиди из области неурологије, кардиологије и психијатрије који потврђују и саглашавају се са древним светоотачким и јеванђелским увидима. У завршном делу предавања, отац Александар је охрабрио све присутне да не занемарују свој унутрашњи свет, да се труде да негују добре мисли и дела, да уместо зла гледају на добро, уместо таме на светлост. Божија посета неће изостати. Након предавања, уследила су питања и кратка дискусија, а многи присутни изразили су благодарност за духовне поуке и подстицај који су добили од оца Александра. Ђакон Јован Тошић

Прослава празника Светих Царева Константина и Јелене у Пожеги почела је свечаним бденијем у храму посвећеном овим светитељима. Бденије је служио старешина ужичке Цркве Светог Георгија протојереј Милан Луковић, уз саслуживање Архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, уз учешће  протонамесника Дарка Несторовића, пароха ариљског, и јереја Саше Предовића, пароха трешњевичког. На крају празничног бденија дечији црквени хор „ Звочнићи“ припремио је кратак програм поводом храмовне славе. На празник Светих царева Констанина и Јелене многобројно свештенство из околних градова и парохија служило је Свету Литургију у нашем храму у Пожеги. Литургијским слављем началствовао је протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Храма  Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу. Саслуживали су протојереј-ставрофор Ђурица Гордић, парох из Сан Франциска, протојереј-ставрофор Далибор Милошевић, старешина храма у Лучанима, протојереј Небојша Дабић, парох чачански, протојереј Владимир Кораћ, старешина храма у Севојну, протојереј Милан Поповић, парох прилипачки, протојереј Милун Стефановић, старешина храма у Гучи, јереј Бојан Милошевић, старешина храма у Ариљу, јереј Томислав  Гајић парох карански и пожешки ђакон Милан Селенић. Након прочитаног јеванђелског празничног зачала беседу је произнео протојереј др Небојша Дабић, о заједништву у Цркви и битности љубави у Господу Исусу Христу, као и о значају и делу Светих равноапостолних царева Константина и Јелене. После заамвоне молитве уследио је трократни литијски опход око храма са читањем Јеванђеља и вршењем помена свим блажене успомене ктиторима, свештенослужитељима и упокојеним парохијанима, освећени су славски дарови. По отпусту и слову оца Милића Драговића, старешина храма се обратио свештенству  и сабраном народу Божијем, благодарећи Богу за сва доброчинства и овај благословен дан. У наставку  наступио је  проглас победника литерарног конкурса на тему: „Култ Светог Цара Константина и Царице Јелене у нашем народу“. Победник конкурса је Николина Марковић, ученица гимназије „Свети Сава“ у Пожеги. Награду добитнику (петнаестодневни боравак на Крфу), коју додељује православно удружење „Свети Срб и ја“, уручила је госпођица Ивана Ивановић председница удружења за очување гусала и традиције „Право у жицу“ из Ужица . Остале награде уручио је старешина храма, након чега су подељене захвалнице добротворима и приложницима који су помогли обнову црквене трпезарије у којој је уприличена трпеза љубави за све присутне вернике. Студент теологије Никола Лазић

У уторак, 3. јуна 2025. када наша Света Црква молитвено прославља Светог цара Константина и царицу Јелену, служена је у Коњевићима код Чачка Света Литургија са почетком у 8 часова. Литургијом је началствовао протојереј Милан Филиповић, а саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Киковић, протојереј-ставрофор Милорад Ђорем, протојереј Мирољуб Јовановић, протојереј Бојан Сујић, старешина храма на Љубићу, ђакон Стефан Јовановић при Храму Успења Пресвете Богородице и парохијски свештеник протонамесник Александар Пејовић. После Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито уз молитвено присуство многобројног свештенства, верног народа и деце. Уз велики труд тридесет девет овогодишњих домаћина припремљена је трпеза љубави за сав верни народ. Парохијски свештеник се захвалио свима на великом труду и љубави коју показују према својој Цркви, да у слози и љубави наставимо да градимо заједницу и нашу Свету Цркву. Протонамесник Александар Пејовић

Манастир Куманица у селу Рамаћа, подножју Рудника као предањско место метоха Свете Горе, прославило је своју славу по задужбини Симе Паштрмца, Светог цара Константина и царицу Јелену. Светом Литургијом началствовао је Архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић уз саслужење умировљеног пароха протојереја –ставрофора Миленка Милованчевића. Верном народу пригодном беседом обратио се надлежни парох јереј Станимир Мирковић са поуком да кад год спомињемо име Светог цара Константина и царице Јелене увек говоримо о смислу и значају Крста Господњег. Крст није само хришћанско обележје, лого неке заједнице или просто само знак једне институције. Крст и његова логика коју су озаконили Свети цареви јесте смисао нашег постојања. Крстом се објављује слобода. Крстом Свети Константин задобија победу над непријатељем, али и исцељење од болести. Крстом мати Јелена спознаје и открива једину слободу. Данас је врло упитно шта је слобода и оно што нам се рекламира за слободу. Молитва ће дати праву спознају Крста. Он је алогичан свету. Крст изазван молитвом даће благодат и обликоваће ум и срце које ће познати Његово дејство у правој снази ,, Овим побеђуј“. Освећењем славског колача и опходом око храма празник је прослављен  свечаном трпезом у скромној манастирској сали. јереј Станимир Мирковић