Црквена општина Вича и поклоничка агенција Епархије жичке “Јеж“, организовале су тродневно поклоничко путовање светињама Херцеговине и Далмације. На челу овога путовања налазио се свештеник Немања Матејић. Он је више пута организовао путовања, како би својим парохијанима пружио прилику да нешто науче и стекну духовност.
Циљ овога путовања је био посета светињама православне Далмације и Херцеговине, Манастира Житомислића, Драговића, Крупе и Крке, као и посета градова Вишеград, Сарајево, Мостар и Книн.
После пријатне вожње, по сунчаном дану, дошли смо до Вишеграда. Ту смо посетили чувени мост, познат из романа нашега нобеловца Иве Андрића „На Дрини ћуприја“. Камени мост, стар око 500 година, са 11 лукова, премошћује зелену и хладну Дрину. Гледајући овај мост, који је сазидан од стране Мехмед Паше Соколовића, човек остаје задивљен његовом грандиозношћу и величином.
Након обиласка Вишеграда, обишли смо Сарајево, главни град Босне и Херцеговине. Због мноштва верских објеката и религија које се у њему налазе, називају га и балканским Јерусалимом. У њему се налази Саборна црква, Царева џамија, римокатоличка катедрала, као и јеврејска синагога. После дужег путовања, прелепим пејзажима, стигли смо у Мостар. Главни град Херцеговачко – неретвљанског кантона, чувеног по старом мосту из 16. века који је на Unesco листи заштићених споменика. Стари мост је срушен, у последњим ратовима, али је и потпуно обновљен.
У Мостару нас је дочекао брат Марко, који нам је показао саборну Цркву, као и новоотворени музеј. Ми смо прва поклоничка група, која је посетила ову поставку, која се налази у владичанском двору. У њему смо могли да видимо богату ризницу ове црквене општине. После преспаване ноћи у Мостару, упутили смо се у Манастир Житомислић, где смо били на Светој Литургији, коју је служио наш свештеник Немања Матејић. Манастир је саграђен у 16. веку, а нажалост у последњем рату је разорен као и саборни храм у Мостару.
Након љубазне добродошлице од стране братије ове светиње, и њиховог гостопримства, пут нас је чекао за Манастир Драговић. Он је поред Крупе и Крке, најзначајнији манастир у Далмацији. У њој је Свети апостол Павле проповедао веру, ту је основана и прва хришћанска заједница. Подигнут је 1395. године, имао је богату ризницу , где су сачувани списи Симе Матавуља, Лазе Костића и Доситеја Обрадовића. Удаљен је 30так километара од Книна, и више пута је рушен и обнављан. Педесетих година 20. века због изградње хидроелектране је потопљен, али је изграђен нов. Опет је разрушен у последњим ратовима 20. века. Али оно што је посебно изненадило људе јесте то што, иако су ови манастири рушени и зидани нови, изгледају као да су ту вековима.
Следећи манастир који смо посетили био је Крупа. Задужбина краља Милутина, а налази се испод планине Велебит, а име је добио по истоименој реци. Ту нас је дочекала мати Јустина, која нам је врло детаљно испричала о историјату манастира. Посетили смо и манастирску ризницу, врло богату. У њој се налазе иконе чувеног иконописца Георгија Митрофановића, који је осликао Хиландарску трпезарију. Монаштво манастира је мало, али храбро, у жељи да сачува трагове постојања српских корена и светосавске традиције на овим просторима.
У Книну нас је дочекао Милан Ђорђевић, председник српске заједнице. Угостио нас је, припремивши вечеру и смештај. Испричао нам је о историјским, али и о данашњим приликама у Книну. Посетом овим људима, показали смо да нису заборављени и да ценимо њихову жељу да опстану на овим просторима и да сачувају светосавске корене.
Следећег, последњег дана, посетили смо Манастир Крку. Она је подигнута 1350. године, од стране Јелене сестре цара Душана. У оквиру манастира налази се најстарија богословија, која је изнедрила многе свештенике и владике. Испод цркве, налазе се катакомбе из првих векова хришћанства, које смо имали благослов да видимо. У самој Цркви, која је посвећена Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, отац Немања извршио је помен покојном Драгану Тодоровићу, некадашњем ученику ове богословије. Он је завршио овоземаљски живот несрећним случајем, а његова сестра Бранка Ђурђић је била посебно радосна што је посетила ово место и што смо се сви помолили за покој душе њеног брата. После обиласка манастирског комплекса, дочекао нас је домаћин ове епархије Владика Никодим, коме је било веома драго што смо дошли. Он је нагласио колико је значајно да се долази у ове крајеве, и позвао нас је да поново дођемо. После разговора са њим, увидели смо само делимично шта је све српски народ претрпео овде.
Схватили смо да је ова посета, само почетак поновног доласка на ове просторе. Срца су нам била пуна радости од свега виђеног и доживљеног, па је сан тешко падао на очи. У кратком времену доживели смо своју прошлост и схватили да припадамо малом, али поноситом народу и да треба да сачувамо тековине, за које су се борили наши преци, да поштујемо друге народе, али и да ширимо истину о свом народу.
Поклоник др Дарије Јевтовић
