Видовдан на Љубићу
На Видовдан 2020. године, Црква Светог великомученика кнеза Лазара молитвено је прославила своју храмовну славу. Велики број верног народа сабрао се на слободарском брду Љубићу да узме учешћа у литургијском сабрању и тако прослави овај црквени и национални празник. Сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслуживање архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, протојереја Марка Мирковића, протонамесника Влада Капларевића, јереја Бојана Сујића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Ђорђа Петровића. Литургијском сабрању присуствовао је и градоначелник Чачка г. Милун Тодоровић. Надахнутим речима Преосвећени Владика обратио се верном народу и подсетио на актуелност косовско-лазаревског завета. Нагласио је да ми не славимо поразе и смрт већ да имамо светле примере у нашој прошлости како се страда зарад вечног живота. Поучавајући народ о смислу овог празника, Епископ је истакао: ,,Ова малена Србија има огромну помоћ из велике, силне, небеске многољудне Србије, где сви светитељи помно прате шта ћемо и како ћемо чинити са својим животом, да ли ћемо остати верни као што су они остали верни и страдали за Христа. А чули смо да ко год претрпи до краја, тај ће бити спасен… Ово је данас једна велика смотра да размислимо да ли смо достојни наших великих предака, да ли је наш живот и даље усмерен на Царство небеско. “ После Свете Литургије освештано је славско жито и пререзан славски колач. Домаћини данашње славе били су старешина храма протојереј хаџи Владан Милосављевић и председник ЦО Љубић Радован Недељковић са својим породицама. Празновање је настављено трпезом љубави. Нека нас Свети кнез Лазар и сви Свети мученици и новомученици српски удостоје свог небеског благослова и укрепе на нашем православном путу! Дипл. теолог Сандра Сујић
Видовдан у Матарушкој Бањи
Црквена општина у Матарушкој Бањи, прославила је храмовну славу, Видовдан. Храм Светог кнеза Лазара, обасјан зрацима јутарњег сунца, сабрао је верне. Свету Литургију служио је игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј Миломир Радић, протонамесник Милош Станисављевић, старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић, и протођакон Милутин Балтић. После литије, испред Храма Светог кнеза Лазара, о. Тихон је осветио славски колач и жито. Сабранима се дивним и поучним речима обратио протојереј Миломир Радић, наглашавајући значај Видовдана и Косовског завета, као и плодове рада и духовног наслеђа две светородне династије: Лазаревића и Бранковића, подсетивши и наше поколење на обавезу чувања Косовског завета и определења за Царство небеско, на које нас подсећа и данашње прочитано Јеванђеље речима: “Иштите најпре царства небеског и правде његове.“ За трпезом љубави у црквенонародној трпезарији, Теодора Ђорђевић из Матарушке Бање, ученица музичке школе, на фрули је одсвирала три старе српске духовне песме. Потом је кратким, али врло значајним излагањем присутне поздравио професор историје др Драгољуб Даниловић, упућујући нас на духовну будност, на познавање наше историје од Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, преко осталих Немањића и Светог Кнеза Лазара, и на чување Светолазаревског завета. Нагласио је да у својој свести увек морамо имати на уму Косово и никада не изговорити да је Косово и Метохија изгубљено. Као прилог овом излагању, ђак Богдан Златић је дивно одрецитовао песму Милана Ракића, На Газиместану. Петогодишња Ђурђа Ђорђевић је певала неколико песама, међу којима и “Од Христовог Васкрсења нема већег дара“ од Светог владике Николаја. Потом се присутнима обратио о. Тихон, подсетивши нас на славне Немањиће, на Светога Саву и његову Беседу о правој вери, на духовни континуитет, преко Светог великомученика кнеза Лазара, на његову жртву и усмерење ка вечним и непролазним вредностима Царства небеског. Ми смо настављачи својих светих предака и њихових светих завета. Видовдан и Косово нису завршени. Они увек и данас трају и очекују од нас прави одговор на изазове у којима живимо. Свима се на крају обратио и госте поздравио, у име братства и Црквеног одбора, старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Данашњи видовдански сусрет, завршио се, нама свима добро знаном поруком, да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и до века.“ Протојереј-ставрофор Љубинко Костић
Видовдански духовни сусрети у Вичи
Благословом Епископа жичког Г. Јустина, на Видовдан 28.јуна 2020. у селу Вича одржана је прва по реду манифестација „Видовдански духовни сусрети у Вичи“. Овај духовно-културни догађај отпочео је литургијским слављем. Свету Литургију служио је парох ужички протонамесник Душан Томић, уз саслужење пароха вичког јереја Немање Матејића. У надахнутој беседи, отац Душан је истакао значај Видовдана и страдања, ради постизања вишег циља, осврнувши се на Христов живот, да без Крста нема ни васкрсења. Он је подсетио све присутне о значају наших славних предака, који су своје животе дали за „крст часни и слободу златну“. Верни народ узео је најприсније учешће у светом сабрању, причестивши се Телом и Крвљу Христовом. Након заамвоне молитве, одржан је помен за све преминуле од Косовског боја до дана данашњега. Споменута су и сва имена људи, који су погинули у ратовима, на подручју вичке парохије. Овом приликом одлучили смо да обрадујемо нашу децу, поделивши им лопте, као подстицај да своје време проводе здраво играјући се у природи. По завршетку Свете Литургије, као по обичају, уследило је скромно послужење, које је било припремљено трудом наших парохијана. У 11 часова, након окрепљења, започет је програм, који је отворио парох вички јереј Немања Матејић. Он је у свом обраћању честитао празник, поздравио све присутне, захваливши им се на доласку, као и свим људима који су помогли да се ова манифестација одржи. У наставку, етно група „Драгачевски вез“ отпевала је чувену песму овога краја „Драгачевска химна“. Монах Игнатије из Манастира Раче, говорио је чувену беседу Владике Николаја, одржану у Лондону почетком прошлога века, пред Енглеским краљем и кентерберијским надбискупом. Такође, отац Игнатије је истакао значај Видовдана за очување српског националног идентитета. Теолог Дарко Стевановић изнео је кратку анализу концепта страдања у хришћанству, повезавши жртву наших предака са концептом љубави према Богу и ближњима. Родољубиву поезију рецитовао је драмски уметник Милан Цаци Михаиловић, који је распламсао осећање родољубља код присутних, прелазом са нежне Дисове „Нирване“ на снажну Ракићеву „На Газиместану“. Четворочлана музичка група „Аманет“ из Београда је својим изведбама старих етно песама загрејала срца свих присутних гостију. Наступивши у три наврата, сваки пут су успешно пренели атмосферу старе Србије, пробудивши снажна осећања љубави према отаџбини, изразито према Косову и према жртвама предака. Цео програм, водио је млади гимназијалац Алекса Ковачевић, мештанин села Вича. Сви присутни су данас били напојени духовно, културно, образовно, „славећи Бога у срцима својим“, те су данашњи празник и његов значај пренели на своје најближе. Јереј Немања Матејић
Зоран Мишић о косовском опредељењу
Косовско опредељење је опредељење свих оних који су радије бирали „у подвигу смрт, него ли са стидом живот.“ Када данас читамо Похвалу кнезу Лазару од патријарха Данила III, написану 1392. или 1393. године, чини нам се као да слушамо покличе који су се 27. марта разлегали на београдским улицама: „Боље је нама у подвигу смрт, негoли са стидом живот. Боље је нама у боју смрт од мача примити, неголи плећа непријатељима нашим дати.“ И питамо се: није ли то увек било једно исто опредељење које нас је нагонило да се боримо за „изгубљену ствар“, да се подижемо на устанак у тренуцима када је цео свет веровао да нам нема спаса? Нисмо ли управо у таквим тренуцима, када је претило да нестанемо, долазили до најпуније потврде свога постојања? За оне који време броје рачуницом невремена, а победе рачунају бројем непријатељских офанзива, косовско опредељење није само мит већ и закон историјске нужности. Косовски еп не заснива се на освајачкој охолости, већ на поносу оних који су оружијем духа савладали освајаче. Због тога он никог не угрожава, никоме не прети. Мит о Косову далеко премашује границе националног мита; својом суштином он се придружује оним највишим творевинама људског духа, сакупљеним у Имагинарном музеју једне јединствене европске културе. Косовско опредељење је највиши етички принцип који је, уручен нам од Грка, постао наше историјско искуство. Али у њему је сажето исказан и онај древни закон укидања супротности који се од Хераклита до данас објављује свету. Небеско царство коме се кнез Лазар приволео, то је она врховна тачка духа на којој се, према Бретону, разрешују све противречности, где, писао је Лаза Костић, нестају оне несразмерне разлике температуре у васељени и венчавају се сан и јава, где је Дис угледао оне очи изван сваког зла, а Растко Петровић свог Великог друга. Та тачка духа није уписана у књигама земљемерним, она је „измишљена“ као све творевине човековог духа, од поезије до математике. Али зато није ништа мање стварна и неопходна. Зоран Мишић, Извод из текста Шта је то косовско опредељење? (Одговор на једно питање Марка Ристића)
Иво Андрић, Његош као трагични јунак косовске мисли
Ова је драма почела на Косову. Љуба Ненадовић, иако и сам Србин, био је изненађен кад је видео у Црној Гори живу снагу косовске традиције, која је у тим брдима и после столећâ била стварност, исто толико блиска и стварна као хлеб и вода. Намучене жене које су се одмарале поред бремена дрва на каменој ивици пута говориле су му о Косову као о својој особеној судбини и личној трагедији. „Наша је права на Косову закопана”, говорили су људи резигнирано и не помишљајући да је траже другим путем до онога који им косовски завет налаже. Целокупна судбина свих људи била је тим заветом омеђена и управљана. Као у најдревнијим легендама, које су увек и највећа људска стварност, сваки је на себи лично осећао историјску клетву која је „лафе” претворила у „ратаре”, оставивши им у души „страшну мисао Обилића”, да тако живе разапети између своје „ратарске”, рајинске стварности и витешке, обилићевске мисли. Црна Гора и свет који је избегао у њена брда били су квинтесенција тога косовског мистерија. Све што се у тим брдима рађало, долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу. Ту је дакле почетак и Његошеве драме. Без овога би трагика Његошева живота била тешко разумљива. Његош је прототип косовског борца. И као песник, и као владалац, и као човек, он је чисто оличење косовске борбе, пораза и несаломљиве наде. Он је, као што је неко рекао, „Јеремија Косова”, и у исто време и активни, одговорни борац за „скидање клетве” и остварење Обилићеве мисли. Тврђено је да се реч „Косово” поред речи „Бог” најчешће помиње у Горском вијенцу. Али нису само мисао и поезија предели за косовску традицију. Она је за Његоша живот сам. Иво Андрић, Предавање одржано на Коларцу 1934.
Најава: Испит за кандидате за упис у Богословију
У понедељак 29. јуна 2020. године, у 11 часова, у просторијама Епархије жичке при Храму Свете Тројице, Трг Светог Саве бр. 4 у Краљеву, биће организован пријемни испит за кандидате за упис у богословије.
Литургијско славље и додела игуманијског чина у Манастиру Градцу
Други недељни дан по Педесетници, посвећен Светом великомученику Теодору Стратилату, свечано је прослављен у Благовештењској цркви Манастира Градац. Повод за посету Његовог Преосвештенства Епископа Јустина и сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа, била је додела напрсног крста досадашњој настојатељици манастира, монахињи Нини. Литургијским сабрањем предстојао је Епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), архијерејског намесника студеничког протонамесника Здравка Николића, протојереја Радоја Санде, протојереја Миломира Радића, јереја Александра Бојовића, јереја Ненада Рогића, јереја Николе Ћурчића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Владимира Јовановића. Својим присуством литургијско сабрање увеличали су игуманија жичка Јелена, игуманија Манастира Благовештења Михаила, игуманија манастира Ковиље Агрипина, игуманија Манастира Каменац Марина, игуманија Манастира Кончул Минодора. Игуманије и монахиње поменутих манастира су анђеоским појањем допринеле велелепности Свете Литургије. На Светој Архијерејској Литургији било је присутно мноштво народа, који су се сабрали да молитвено прославе овај велики и важан дан за свету обитељ Манастира Градац. Епископ Јустин обратио се беседом сабранима и нагласио важност и бескомпромисност апостолског и хришћанског послања кога се нарочито присећамо у другу недељу по Духовима. Апостоли су од Господа послати да буду „ловци“ људи, да сведоче и проповедају веру у Васкрслога Господа Исуса Христа. Најбољи пример за апостолско послање је Савле, који је постао Свети апостол Павле, васељенски проповедник и мисионар Цркве, како је нагласио Епископ Јустин. Божије призвање тражи целог човека и јасан одговор на Божији призив, што се огледа у чистоти живота. Велики број верника, а нарочито велики број деце, приступили су Светој Тајни Причешћа. У духу изговорене беседе Преосвећеног Епископа Јустина и празничној радости, монахињи Нини, настојатељици Манастира Градац, додељен је напрсни крст. Тиме је она и званично постала игуманија свештене обитељи манастира, који је годинама уназад предводила у сваком стрпљењу и љубави. Том приликом, Епископ Јустин подсетио је на уложени труд игуманије Нине и призвао архијерејски благослов на њу и сестринство за сваки духовни напредак и раст у Христу. Напрсни крст додељен је монахињи Нини уз једнодушно и једногласно појање „Достојна!“ свих присутних. После Свете Архијерејске Литургије игуманија Нина са својим сестринством угостила је Епископа и све присутне на пригодној празничној трпези. Тако је молитвено литургијско сабрање добило свој наставак у целодневној заједници и срдачним разговорима. Игуманија Нина је за свој будући, као и досадашњи рад, добила недвосмислену подршку целокупне црквене заједнице која је поделила радост сестринства поводом овог за манастир изузетног догађаја. Текст саставио: проф. др Предраг Драгутиновић
Празник Светог Петра Коришког у Манастиру Благовештењу кабларском
На празник Светог Петра Коришког, у Манастиру Благовештењу кабларском, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Господин Јустин уз саслужење архимандрита Саве (Илића). Након Литургије, Владика је сестрама ове свете обитељи, упутио поуку, у којој је између осталог нагласио, да у овим годинама савремених животних токова, треба читати што више житија и поука Светих али и трудити се, да се прочитана дела примењују у свакодневном животу и личним примером спроводе у богоугодна дела. Монаси, који су Божијим призивом изабрани и позвани да буду светлост свету, позвани су да примењују духовно тиховање и осете сладост живота по Христу. Као такви, требало би данас можда више него икад, да сведоче радост Христовог Васкрсења, наду у вечни живот и домострој спасења Божијег. Свети Петре Коришки, заштитниче монашког рода и молитвениче за род српски, моли Бога за нас, да нам помогне да поставимо добре духовне темеље и испунимо завете дате Богу! Сестринство Манастира Благовештење
Свечано прослављен имендан Епископа жичког Г. Jустина
Први недељни дан по Педесетници, посвећен свим од века Духом Светим просијавшим светитељима Божијим, прослављен је нарочито свечано у Светосавском храму у Краљеву. Повод за сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа Божијег био је имендан Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина – свештени спомен Јустина Мученика и Философа и Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Литургијским сабрањем предстојао је Епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), секретара ЕУО-а Епархије жичке архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара Епископа архимандрита Саве (Илића) и архимандрита Јакова (Лазовића), служашчег у Манастиру Жичи, архијерејског заменика протојерeја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, братства овог храма и свештенослужитеља са разних страна наше Епархије. Певницу је предводио протопсалт г. Иван Трајковић са краљевачким појцима. Од узраста деце па до стараца, једнодушно и једним устима узнета је хвала Богу Дародавцу свих добара. Сабрани у Његово име, многи су се причестили Телом и Крвљу Христовом којом се вековима освећују душе и тела православних хришћана као оних који исповедају истинитог Бога и постају сутелесници Његови у светотајинском животу Цркве – продуженог тела Христовог у векове и сву вечност. Након јеванђелског читања, по благослову Епископа, беседио је архимандрит Сава (Илић). Поздравивши Епископа и све присутне, он је у наставку предочио животопис Светог мученика и философа Јустина, великог у речи и на делу. Контекстуализујући његово живљење у специфичним историјским просторним и временским одређењима, описао је његово одрастање и жељу да спозна Бога. Јелинизовано јудејство је представљало специфичан етос који је носио стремљење ка богопознању као религијску и културолошку карактеристику. Јустиново живљење је било трагање за Истином, које увек носи страдање али и венац победе који даје Онај који је победио свет. Мноштво религијских и философских школа нудило је своје одговоре на питање Бога. Овај богомудри муж је посећивао школе киника и стоика. У њима је пронашао одређене моралне истине, које ипак нису имале утемељење у метафизици. Питагорејска школа није успела да га упозна са Богом Живим, а исти случај је био и са платонистима који су му извесно време привукли пажњу не успевши да умире боготражитељски дух Јустинов. Познанство са једним старцем учинило га је хришћанином. Веру је сведочио животом, а и са своје две писане Апологије које су имале за циљ да свету покажу узвишеност и истинитост хришћанског учења и веровања. Веру хришћанску је бранио пред философом Рустиком, кога је цар Марко Аурелије одредио да га испитује. Не успевши да се пред неправедним оптужбама одбрани речима, он је живот положио за Христа. Остао је Богу веран до краја испунивши све речи јеванђелске. Обраћање присутнима отац Сава је завршио са жељом да молитвама овог великог угодника Божијег и заступништвом нашег Епископа, молимо се Господу Христу да нас закрили и дарује нам снаге и моћи да издржимо на путу сведочења вере у борби за задобијање врлина, да се сви нађемо у Царству Божијем. У празничној радости освештано је славско жито и пререзан славски колач. Том приликом, игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић) подсетио је на искуство мучеништва и есхатолошке радости који су пројављени у лику и делу Светог Јустина Мученика и Философа. То је аутентично искуство нашег постојања, које као плод увек има радост. У њој се и ми налазимо у овом празничном дану, који је сведочанство присуства Божијег међу нама. У наставку, отац Тихон је честитао имендан Епископу Јустину пожелевши да га прати молитвено заступништво данашњег дивног светитеља. У име литургијске заједнице при катедралном храму Епархије жичке, старешина храма протојереј Радоја Сандо је пожелео Епископу да нас на многа лета поучава и води стазама спасења ка Царству Божијем. Све присутне је позвао да се послуже на трпези љубави која је припремљена поводом данашњег празника. У Епископском двору, сабрање је настављено у духу древних хришћанских сабрања која су своју веру у Бога потврђивала међусобном љубављу и заједништвом. Епископ Јустин се као домаћин данашњег славља потрудио да све протекне у пријатном и срдачном расположењу на славу Божију и свога заштитника – Светог Јустина Мученика и Философа. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Видовдан на Љубићу
На Видовдан 2020. године, Црква Светог великомученика кнеза Лазара молитвено је прославила своју храмовну славу. Велики број верног народа сабрао се на слободарском брду Љубићу да узме учешћа у литургијском сабрању и тако прослави овај црквени и национални празник. Сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслуживање архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, протојереја Марка Мирковића, протонамесника Влада Капларевића, јереја Бојана Сујића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Ђорђа Петровића. Литургијском сабрању присуствовао је и градоначелник Чачка г. Милун Тодоровић. Надахнутим речима Преосвећени Владика обратио се верном народу и подсетио на актуелност косовско-лазаревског завета. Нагласио је да ми не славимо поразе и смрт већ да имамо светле примере у нашој прошлости како се страда зарад вечног живота. Поучавајући народ о смислу овог празника, Епископ је истакао: ,,Ова малена Србија има огромну помоћ из велике, силне, небеске многољудне Србије, где сви светитељи помно прате шта ћемо и како ћемо чинити са својим животом, да ли ћемо остати верни као што су они остали верни и страдали за Христа. А чули смо да ко год претрпи до краја, тај ће бити спасен… Ово је данас једна велика смотра да размислимо да ли смо достојни наших великих предака, да ли је наш живот и даље усмерен на Царство небеско. “ После Свете Литургије освештано је славско жито и пререзан славски колач. Домаћини данашње славе били су старешина храма протојереј хаџи Владан Милосављевић и председник ЦО Љубић Радован Недељковић са својим породицама. Празновање је настављено трпезом љубави. Нека нас Свети кнез Лазар и сви Свети мученици и новомученици српски удостоје свог небеског благослова и укрепе на нашем православном путу! Дипл. теолог Сандра Сујић
Видовдан у Матарушкој Бањи
Црквена општина у Матарушкој Бањи, прославила је храмовну славу, Видовдан. Храм Светог кнеза Лазара, обасјан зрацима јутарњег сунца, сабрао је верне. Свету Литургију служио је игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј Миломир Радић, протонамесник Милош Станисављевић, старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић, и протођакон Милутин Балтић. После литије, испред Храма Светог кнеза Лазара, о. Тихон је осветио славски колач и жито. Сабранима се дивним и поучним речима обратио протојереј Миломир Радић, наглашавајући значај Видовдана и Косовског завета, као и плодове рада и духовног наслеђа две светородне династије: Лазаревића и Бранковића, подсетивши и наше поколење на обавезу чувања Косовског завета и определења за Царство небеско, на које нас подсећа и данашње прочитано Јеванђеље речима: “Иштите најпре царства небеског и правде његове.“ За трпезом љубави у црквенонародној трпезарији, Теодора Ђорђевић из Матарушке Бање, ученица музичке школе, на фрули је одсвирала три старе српске духовне песме. Потом је кратким, али врло значајним излагањем присутне поздравио професор историје др Драгољуб Даниловић, упућујући нас на духовну будност, на познавање наше историје од Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, преко осталих Немањића и Светог Кнеза Лазара, и на чување Светолазаревског завета. Нагласио је да у својој свести увек морамо имати на уму Косово и никада не изговорити да је Косово и Метохија изгубљено. Као прилог овом излагању, ђак Богдан Златић је дивно одрецитовао песму Милана Ракића, На Газиместану. Петогодишња Ђурђа Ђорђевић је певала неколико песама, међу којима и “Од Христовог Васкрсења нема већег дара“ од Светог владике Николаја. Потом се присутнима обратио о. Тихон, подсетивши нас на славне Немањиће, на Светога Саву и његову Беседу о правој вери, на духовни континуитет, преко Светог великомученика кнеза Лазара, на његову жртву и усмерење ка вечним и непролазним вредностима Царства небеског. Ми смо настављачи својих светих предака и њихових светих завета. Видовдан и Косово нису завршени. Они увек и данас трају и очекују од нас прави одговор на изазове у којима живимо. Свима се на крају обратио и госте поздравио, у име братства и Црквеног одбора, старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Данашњи видовдански сусрет, завршио се, нама свима добро знаном поруком, да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и до века.“ Протојереј-ставрофор Љубинко Костић
Видовдански духовни сусрети у Вичи
Благословом Епископа жичког Г. Јустина, на Видовдан 28.јуна 2020. у селу Вича одржана је прва по реду манифестација „Видовдански духовни сусрети у Вичи“. Овај духовно-културни догађај отпочео је литургијским слављем. Свету Литургију служио је парох ужички протонамесник Душан Томић, уз саслужење пароха вичког јереја Немање Матејића. У надахнутој беседи, отац Душан је истакао значај Видовдана и страдања, ради постизања вишег циља, осврнувши се на Христов живот, да без Крста нема ни васкрсења. Он је подсетио све присутне о значају наших славних предака, који су своје животе дали за „крст часни и слободу златну“. Верни народ узео је најприсније учешће у светом сабрању, причестивши се Телом и Крвљу Христовом. Након заамвоне молитве, одржан је помен за све преминуле од Косовског боја до дана данашњега. Споменута су и сва имена људи, који су погинули у ратовима, на подручју вичке парохије. Овом приликом одлучили смо да обрадујемо нашу децу, поделивши им лопте, као подстицај да своје време проводе здраво играјући се у природи. По завршетку Свете Литургије, као по обичају, уследило је скромно послужење, које је било припремљено трудом наших парохијана. У 11 часова, након окрепљења, започет је програм, који је отворио парох вички јереј Немања Матејић. Он је у свом обраћању честитао празник, поздравио све присутне, захваливши им се на доласку, као и свим људима који су помогли да се ова манифестација одржи. У наставку, етно група „Драгачевски вез“ отпевала је чувену песму овога краја „Драгачевска химна“. Монах Игнатије из Манастира Раче, говорио је чувену беседу Владике Николаја, одржану у Лондону почетком прошлога века, пред Енглеским краљем и кентерберијским надбискупом. Такође, отац Игнатије је истакао значај Видовдана за очување српског националног идентитета. Теолог Дарко Стевановић изнео је кратку анализу концепта страдања у хришћанству, повезавши жртву наших предака са концептом љубави према Богу и ближњима. Родољубиву поезију рецитовао је драмски уметник Милан Цаци Михаиловић, који је распламсао осећање родољубља код присутних, прелазом са нежне Дисове „Нирване“ на снажну Ракићеву „На Газиместану“. Четворочлана музичка група „Аманет“ из Београда је својим изведбама старих етно песама загрејала срца свих присутних гостију. Наступивши у три наврата, сваки пут су успешно пренели атмосферу старе Србије, пробудивши снажна осећања љубави према отаџбини, изразито према Косову и према жртвама предака. Цео програм, водио је млади гимназијалац Алекса Ковачевић, мештанин села Вича. Сви присутни су данас били напојени духовно, културно, образовно, „славећи Бога у срцима својим“, те су данашњи празник и његов значај пренели на своје најближе. Јереј Немања Матејић
Зоран Мишић о косовском опредељењу
Косовско опредељење је опредељење свих оних који су радије бирали „у подвигу смрт, него ли са стидом живот.“ Када данас читамо Похвалу кнезу Лазару од патријарха Данила III, написану 1392. или 1393. године, чини нам се као да слушамо покличе који су се 27. марта разлегали на београдским улицама: „Боље је нама у подвигу смрт, негoли са стидом живот. Боље је нама у боју смрт од мача примити, неголи плећа непријатељима нашим дати.“ И питамо се: није ли то увек било једно исто опредељење које нас је нагонило да се боримо за „изгубљену ствар“, да се подижемо на устанак у тренуцима када је цео свет веровао да нам нема спаса? Нисмо ли управо у таквим тренуцима, када је претило да нестанемо, долазили до најпуније потврде свога постојања? За оне који време броје рачуницом невремена, а победе рачунају бројем непријатељских офанзива, косовско опредељење није само мит већ и закон историјске нужности. Косовски еп не заснива се на освајачкој охолости, већ на поносу оних који су оружијем духа савладали освајаче. Због тога он никог не угрожава, никоме не прети. Мит о Косову далеко премашује границе националног мита; својом суштином он се придружује оним највишим творевинама људског духа, сакупљеним у Имагинарном музеју једне јединствене европске културе. Косовско опредељење је највиши етички принцип који је, уручен нам од Грка, постао наше историјско искуство. Али у њему је сажето исказан и онај древни закон укидања супротности који се од Хераклита до данас објављује свету. Небеско царство коме се кнез Лазар приволео, то је она врховна тачка духа на којој се, према Бретону, разрешују све противречности, где, писао је Лаза Костић, нестају оне несразмерне разлике температуре у васељени и венчавају се сан и јава, где је Дис угледао оне очи изван сваког зла, а Растко Петровић свог Великог друга. Та тачка духа није уписана у књигама земљемерним, она је „измишљена“ као све творевине човековог духа, од поезије до математике. Али зато није ништа мање стварна и неопходна. Зоран Мишић, Извод из текста Шта је то косовско опредељење? (Одговор на једно питање Марка Ристића)
Иво Андрић, Његош као трагични јунак косовске мисли
Ова је драма почела на Косову. Љуба Ненадовић, иако и сам Србин, био је изненађен кад је видео у Црној Гори живу снагу косовске традиције, која је у тим брдима и после столећâ била стварност, исто толико блиска и стварна као хлеб и вода. Намучене жене које су се одмарале поред бремена дрва на каменој ивици пута говориле су му о Косову као о својој особеној судбини и личној трагедији. „Наша је права на Косову закопана”, говорили су људи резигнирано и не помишљајући да је траже другим путем до онога који им косовски завет налаже. Целокупна судбина свих људи била је тим заветом омеђена и управљана. Као у најдревнијим легендама, које су увек и највећа људска стварност, сваки је на себи лично осећао историјску клетву која је „лафе” претворила у „ратаре”, оставивши им у души „страшну мисао Обилића”, да тако живе разапети између своје „ратарске”, рајинске стварности и витешке, обилићевске мисли. Црна Гора и свет који је избегао у њена брда били су квинтесенција тога косовског мистерија. Све што се у тим брдима рађало, долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу. Ту је дакле почетак и Његошеве драме. Без овога би трагика Његошева живота била тешко разумљива. Његош је прототип косовског борца. И као песник, и као владалац, и као човек, он је чисто оличење косовске борбе, пораза и несаломљиве наде. Он је, као што је неко рекао, „Јеремија Косова”, и у исто време и активни, одговорни борац за „скидање клетве” и остварење Обилићеве мисли. Тврђено је да се реч „Косово” поред речи „Бог” најчешће помиње у Горском вијенцу. Али нису само мисао и поезија предели за косовску традицију. Она је за Његоша живот сам. Иво Андрић, Предавање одржано на Коларцу 1934.
Најава: Испит за кандидате за упис у Богословију
У понедељак 29. јуна 2020. године, у 11 часова, у просторијама Епархије жичке при Храму Свете Тројице, Трг Светог Саве бр. 4 у Краљеву, биће организован пријемни испит за кандидате за упис у богословије.
Литургијско славље и додела игуманијског чина у Манастиру Градцу
Други недељни дан по Педесетници, посвећен Светом великомученику Теодору Стратилату, свечано је прослављен у Благовештењској цркви Манастира Градац. Повод за посету Његовог Преосвештенства Епископа Јустина и сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа, била је додела напрсног крста досадашњој настојатељици манастира, монахињи Нини. Литургијским сабрањем предстојао је Епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), архијерејског намесника студеничког протонамесника Здравка Николића, протојереја Радоја Санде, протојереја Миломира Радића, јереја Александра Бојовића, јереја Ненада Рогића, јереја Николе Ћурчића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Владимира Јовановића. Својим присуством литургијско сабрање увеличали су игуманија жичка Јелена, игуманија Манастира Благовештења Михаила, игуманија манастира Ковиље Агрипина, игуманија Манастира Каменац Марина, игуманија Манастира Кончул Минодора. Игуманије и монахиње поменутих манастира су анђеоским појањем допринеле велелепности Свете Литургије. На Светој Архијерејској Литургији било је присутно мноштво народа, који су се сабрали да молитвено прославе овај велики и важан дан за свету обитељ Манастира Градац. Епископ Јустин обратио се беседом сабранима и нагласио важност и бескомпромисност апостолског и хришћанског послања кога се нарочито присећамо у другу недељу по Духовима. Апостоли су од Господа послати да буду „ловци“ људи, да сведоче и проповедају веру у Васкрслога Господа Исуса Христа. Најбољи пример за апостолско послање је Савле, који је постао Свети апостол Павле, васељенски проповедник и мисионар Цркве, како је нагласио Епископ Јустин. Божије призвање тражи целог човека и јасан одговор на Божији призив, што се огледа у чистоти живота. Велики број верника, а нарочито велики број деце, приступили су Светој Тајни Причешћа. У духу изговорене беседе Преосвећеног Епископа Јустина и празничној радости, монахињи Нини, настојатељици Манастира Градац, додељен је напрсни крст. Тиме је она и званично постала игуманија свештене обитељи манастира, који је годинама уназад предводила у сваком стрпљењу и љубави. Том приликом, Епископ Јустин подсетио је на уложени труд игуманије Нине и призвао архијерејски благослов на њу и сестринство за сваки духовни напредак и раст у Христу. Напрсни крст додељен је монахињи Нини уз једнодушно и једногласно појање „Достојна!“ свих присутних. После Свете Архијерејске Литургије игуманија Нина са својим сестринством угостила је Епископа и све присутне на пригодној празничној трпези. Тако је молитвено литургијско сабрање добило свој наставак у целодневној заједници и срдачним разговорима. Игуманија Нина је за свој будући, као и досадашњи рад, добила недвосмислену подршку целокупне црквене заједнице која је поделила радост сестринства поводом овог за манастир изузетног догађаја. Текст саставио: проф. др Предраг Драгутиновић
Празник Светог Петра Коришког у Манастиру Благовештењу кабларском
На празник Светог Петра Коришког, у Манастиру Благовештењу кабларском, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Господин Јустин уз саслужење архимандрита Саве (Илића). Након Литургије, Владика је сестрама ове свете обитељи, упутио поуку, у којој је између осталог нагласио, да у овим годинама савремених животних токова, треба читати што више житија и поука Светих али и трудити се, да се прочитана дела примењују у свакодневном животу и личним примером спроводе у богоугодна дела. Монаси, који су Божијим призивом изабрани и позвани да буду светлост свету, позвани су да примењују духовно тиховање и осете сладост живота по Христу. Као такви, требало би данас можда више него икад, да сведоче радост Христовог Васкрсења, наду у вечни живот и домострој спасења Божијег. Свети Петре Коришки, заштитниче монашког рода и молитвениче за род српски, моли Бога за нас, да нам помогне да поставимо добре духовне темеље и испунимо завете дате Богу! Сестринство Манастира Благовештење
Свечано прослављен имендан Епископа жичког Г. Jустина
Први недељни дан по Педесетници, посвећен свим од века Духом Светим просијавшим светитељима Божијим, прослављен је нарочито свечано у Светосавском храму у Краљеву. Повод за сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа Божијег био је имендан Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина – свештени спомен Јустина Мученика и Философа и Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Литургијским сабрањем предстојао је Епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), секретара ЕУО-а Епархије жичке архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара Епископа архимандрита Саве (Илића) и архимандрита Јакова (Лазовића), служашчег у Манастиру Жичи, архијерејског заменика протојерeја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, братства овог храма и свештенослужитеља са разних страна наше Епархије. Певницу је предводио протопсалт г. Иван Трајковић са краљевачким појцима. Од узраста деце па до стараца, једнодушно и једним устима узнета је хвала Богу Дародавцу свих добара. Сабрани у Његово име, многи су се причестили Телом и Крвљу Христовом којом се вековима освећују душе и тела православних хришћана као оних који исповедају истинитог Бога и постају сутелесници Његови у светотајинском животу Цркве – продуженог тела Христовог у векове и сву вечност. Након јеванђелског читања, по благослову Епископа, беседио је архимандрит Сава (Илић). Поздравивши Епископа и све присутне, он је у наставку предочио животопис Светог мученика и философа Јустина, великог у речи и на делу. Контекстуализујући његово живљење у специфичним историјским просторним и временским одређењима, описао је његово одрастање и жељу да спозна Бога. Јелинизовано јудејство је представљало специфичан етос који је носио стремљење ка богопознању као религијску и културолошку карактеристику. Јустиново живљење је било трагање за Истином, које увек носи страдање али и венац победе који даје Онај који је победио свет. Мноштво религијских и философских школа нудило је своје одговоре на питање Бога. Овај богомудри муж је посећивао школе киника и стоика. У њима је пронашао одређене моралне истине, које ипак нису имале утемељење у метафизици. Питагорејска школа није успела да га упозна са Богом Живим, а исти случај је био и са платонистима који су му извесно време привукли пажњу не успевши да умире боготражитељски дух Јустинов. Познанство са једним старцем учинило га је хришћанином. Веру је сведочио животом, а и са своје две писане Апологије које су имале за циљ да свету покажу узвишеност и истинитост хришћанског учења и веровања. Веру хришћанску је бранио пред философом Рустиком, кога је цар Марко Аурелије одредио да га испитује. Не успевши да се пред неправедним оптужбама одбрани речима, он је живот положио за Христа. Остао је Богу веран до краја испунивши све речи јеванђелске. Обраћање присутнима отац Сава је завршио са жељом да молитвама овог великог угодника Божијег и заступништвом нашег Епископа, молимо се Господу Христу да нас закрили и дарује нам снаге и моћи да издржимо на путу сведочења вере у борби за задобијање врлина, да се сви нађемо у Царству Божијем. У празничној радости освештано је славско жито и пререзан славски колач. Том приликом, игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић) подсетио је на искуство мучеништва и есхатолошке радости који су пројављени у лику и делу Светог Јустина Мученика и Философа. То је аутентично искуство нашег постојања, које као плод увек има радост. У њој се и ми налазимо у овом празничном дану, који је сведочанство присуства Божијег међу нама. У наставку, отац Тихон је честитао имендан Епископу Јустину пожелевши да га прати молитвено заступништво данашњег дивног светитеља. У име литургијске заједнице при катедралном храму Епархије жичке, старешина храма протојереј Радоја Сандо је пожелео Епископу да нас на многа лета поучава и води стазама спасења ка Царству Божијем. Све присутне је позвао да се послуже на трпези љубави која је припремљена поводом данашњег празника. У Епископском двору, сабрање је настављено у духу древних хришћанских сабрања која су своју веру у Бога потврђивала међусобном љубављу и заједништвом. Епископ Јустин се као домаћин данашњег славља потрудио да све протекне у пријатном и срдачном расположењу на славу Божију и свога заштитника – Светог Јустина Мученика и Философа. Протонамесник Александар Р. Јевтић