Вазнесење Господње – храмовна и градска слава у Чачку
Четрдесети дан по Васкрсењу, пошто смо у радости и слављу певали Христовом Васкрсењу, Господ нас призва да поздравимо и прославимо Вазнесење Господње! Након што је испунио дело икономије уздиже се као Победник изнад земље коју је спасао, Отац Га дочекује, а анђели и људи славе. Ово је радост због славе Христове, али и радост због спасења човековог. Христос је узнео на своја рамена заблуделу људску природу и спасао је приводећи је Оцу. Храм Вазнесења Господњег молитвом је прославио црквену и градску славу. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички господин Јустин коме су саслуживали архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Милорад Милидраг, умировљени свештеник Аустралијско-новозеландске Епархије протојереј-ставрофор Мирослав Поповић, архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, старешина Саборне цркве у Горњем Милановцу протојереј Миодраг Анђелић, старешина Саборне цркве у Ужицу протојереј Владимир Дуканац, старешина цркве у Атеници јереј Владе Капларевић, старешина цркве у Љубићу јереј Бојан Сујић, јереј Ђорђе Лазаревић, протођакон Александар Грујовић и ђакон чачански Стефан Медар. На Светој Архијерејској Литургији појали су појци из Краљева и хор “Вазнесењски”. Слава празника у дом Господњи призвала је мноштво свештенослужитеља, монахиња и верујућег света који је дошао да прослави празник. На Литургији је био и градоначелник града Чачка господин Милун Тодоровић са својим помоћницима. У надахнутој беседи после Јеванђеља Владика је честитао славу свештеницима Цркве Вазнесења Господњег, градоначелнику господину Милуну Тодоровићу и грађанима града Чачка, рекавши: – Велики је ово дан за нашу Свету Цркву, за наше спасење. Данас Господ испуни све оно што су пророци о Њему говорили, и оствари оно што је рекао. Вазнео се на небо, седе са десне стране Оца и тиме спаси нашу палу природу. Апостол Павле у Посланици Тимотеју говори да је велика тајна побожности, јер се Господ јави у телу, пострада, васкрсе и вазнесе се на небо. Показана нам је велика љубав доласком Богочовека на наш свет. Он узима на себе грехе света, Бог истинити живео је са нама учећи нас ономе што је за наше спасење. Он васкрсава и вазноси се код Свог Оца. Свако ко исповеда да је Христос Син Божији, он у себи има и Духа Светога. Господ шаље апостоле да поучавају народе да се крсте у име Оца, Сина и Светога Духа! Упркос свим сплеткама нечастивога, наша вера је Духом Светим чувана и живи у народу Божјем. – И, ево, четрдесет дана по Васкрсењу Господ остаје са својим ученицима и народом. Он остаје утврђујући народ у вери, лечи, исцељује, чини чуда… И ево, данас, на Вазнесење, Господ одлази на небо. Послушајмо анђеле, они кажу да чекамо у вери да ће Овај Који се вазноси опет доћи да суди, али и да спасе! Нас је Господ Бог почаствовао и прославио узевши, из превелике љубави Своје наше тело, узео га је да би нас спасао. То је доказ Његове љубави! Да нас Господ оснажи и покаже нам једини пут, пут Богочовека, једино тако имамо залог живота бесконачног, завршио је Владика поуку. Његово Преосвештенство Епископ Јустин је на Светој Литургији унапредио протојереја Милорада Милидрага у чин протојереја-ставрофора, а верни народ је заједно са својим Архијерејем у радости запевао „Аксиос!“. Због значајних заслуга и старања о мајци Цркви, Орденом Светог Симона Монаха награђен је наш суграђанин господин Небојша Петковић. У продужетку Литургије Владика је пререзао славски колач и благословио све присутне. Славље је настављено за трпезом љубави. Вероучитељ Ђорђе Чоловић
Протонамесник Александар Јевтић у Чачку одржао предавање на тему “Црква и свет – О последњој Христовој заповести“
У сусрет храмовној слави и слави града Чачка у просторијама при храму након празничне вечерње службе 09. јуна одржано је предавање на тему односа Цркве и света. Предавач је био протонамесник Александар Р. Јевтић из Краљева. Између осталог, у свом излагању, отац Александар је рекао: “Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“ (Мт 28 19), ово је последња Христова заповест, али заповест која није концентрисана на саму себе. Господ не психологизује верско и религијско осећање. Он нас упућује да једни другима будимо ослонац у вери. Апостоли су од самог почетка платили цену своје вере, страдају у прогонима. Видимо архиђакона Стефана, апостола Петра, касније Павла… Погледајмо основ живота раних хришћана. Они нас подучавају нечему што је највећа вредност, а то је Евхаристија. У време када је хришћанство прогоњено, наши преци у Христу крштавали су се. Ако ли размислимо о Дура Еуропус, видимо да је у приватној кући формиран богослужбени простор. Али, у то време, у једном од тих простора направљена је крстионица. Није случајно ово урађено, акценат је стављен на крстионицу јер се живот рађа из Крштења, из те крстионице. Данас присуствујемо номиналном хришћанству, хришћанству у којем се неко крсти, али после никада не буде виђен у цркви. Дакле, запитајмо се о значењу Крштења у данашње време. Вратимо ли се уназад, погледајмо одакле вера нашим прецима, вера која је била драматично доказивана кроз страдања, доказивања себе у вери. Одакле снага раним хришћанима? Само кроз Евхаристију. Сетимо се да је тада речено „Ко изостане три пута са Литургије и не Причести се, тај да се одлучи од цркве“. Дакле, Евхаристија је била оно што је људе држало у заједници. Након губљена тог ослонца долази до формализма, и различитих покушаја легализовања формализације црквеног живота Подсетимо се да је црква, место вршења Евхаристије, место загрљаја овога и божанског света – “загрљај светова по речима владике Атанасија (Јевтића) Ова два света су различита, али веома близу један другом, а ту близину осећамо кроз загрљај који се остварује кроз Литургијски живот. Црква је на првом месту заједница, у њој долази до реалног остварења светоотачких учења о личности (ономе пред очима). Релативизацијом људи, удаљавањем од других ми смо се удаљили и од самог начина постојања као личности. Нама остаје да цркву заиста осетимо и доживимо као барку која иде океанима и спасава дављенике. Небитно је ко су дављеници, важно је да се треба потрудити да свако буде спасен. И Син човечји је први пут дошао не да суди, него да спаси свет. Други путе ће доћи да суди, јер је само Њему Отац предао суд (Јн 5). У међувремену, ми смо ту да једни другима будемо на спасење, а не на осуду. Антагонизам односа Цркве и света се најбоље види у опомени Господњој фарисејима: ви који затварате врата Царства Небеског, сами не улазите, а ни друге не пуштате. Ова опомена важи и данас. Мисија Цркве је кроз векове била усмерена спасењу света, привођењу Христу. Постојале су различите форме овог дијалога, неке су се показале недовољним (тзв. “теологија грана“), јер не могу да доведу до јединства у Евхаристији. Ипак, љубав и добра воља никада не смеју престати, а Господ чини даље. Имамо велике примере у 20. веку. Чудесне. Одлазећи из, прво формализованих, а потом обезбожених црквених заједница (Царска Русија, Србија), многи проповедници Духом Светим препорађају Америку. Међу њима су Свети Јован Шангајски, Серафим Роуз, Јефрем Аризонски, Свети Николај Жички, Свети Мардарије Либертвилски, Свети Севастијан Џексонски. Ту су и велики религијски мислиоци (Берђајев, Евдокимов, Франк), али и теолози (Мајендорф, Афанасјев, Флоровски, Шмеман, Булгаков). Они су у Америци покренули неопатристичку синтезу, која се потом вратила у њихове отаџбине као сила Духа Светог која непрестано доноси Цркви плодове вере до данас. Наш живот у Цркви је најсликовитије изражен кроз изјаву „у нашем свету оштримо ножеве, а Црква је ту да их тупи“. Да, послужимо се светим поуком аве Јустина и рецимо „треба нам Богочовек“. Све остало је сувише људско (древно несторијанско у новом руху) или разоваплоћено/спиритуализовано (древно монофизитско у новом руху). Треба нам Господ као Онај који нам даје најбољи пример, пример несебичности, послушајмо последњу Христову заповест још једном. Отац Александар је предавање завршио једним савременим поређењем односа Цркве и света: – Замислите један објекат у коме постоји интернет, али је закључан – под шифром. Неки од гостију су добили шифру, а други нису. Услед гужве, гости без шифре не могу да питају газду или некога од особља. Зар не би било лепо да неко од гостију који имају шифру да и онима који немају? Јер и они су је од некога добили. У духовном искуству власник објекта и интернета је Господ, а ми смо само помоћници у спасењу – конектовању на мрежу Духа Светог. На крају, старешина храма протојереј Марко Мирковић се захвалио предавачу и свима присутнима, пожелевши срећно навечерје празника и храмовне славе која ће ове године бити посебно свечана због доласка и служења нашег Епископа Јустина. Цело предавање можете погледати овде: Вероучитељ Ђорђе Чоловић
Ђачка радионица “Верујем и знам“ у Г. Милановцу
Музеј рудничко-таковског краја у оквиру изложбе „Ризницe цркава и манастира рудничко-таковског краја“ организовао је музејску радионицу под називом: „Верујем и знам!“, за ученике четвртог разреда. Школа “Момчило Настасијевић” из Горњег Милановца је такође узела учешћа у музејској радионици. Деци је најпре ђакон Стефан Симић у обиласку музеја кроз предавање објаснио шта представљају црквени сасуди, предмети и богослужбене књиге које су у музеју благословом Његовог Преосвештенства Г. Јустина. Деца су у обиласку могла видети историјски значајну cрквену ризницу која је везана за рудничко-таковски крај, а читава ризница cрквених предмета, књига, сасуда и делова храмова сачувана је. Сада је представљена широј јавности, са циљем да Црква покаже драгоцено чувано благо кроз векове, а које је историјски имало и своју употребу у самом служењу. Она је показатељ подршке коју је Црква увек пружала своме народу. Исто тако и народ се окупљао око Цркве и својим приложничким даровима и ручним радовима украшавао наше Цркве и тиме задржао јединство. Након упознавања ученика са актуелном изложбом, ученици су се попели на спрат музеја где су решавали разне задатке: кратак тест о основним појмовима из веронауке, укрштеницу и лавиринт, играли домине са божићним мотивима, правили причу у сликама, коју када правилно сложе добијају причу о Васкрсу, играли игру меморије са картицама Божићних мотива, спајали називе слава које се најчешће славе у Србији са датумом када се она прославља и бојили Цркву Свете Тројице (Горњи Милановац). Ученици су показали изузетно знање и били награђени књигама које је музеј даривао. Након радости која се осетила међу децом вероучитељ Стефан је испратио ђаке и дао задатак да заједно са родитељима још једном обиђу изложбу “Ризницу цркава и манастира рудничко-таковског краја” која ће у музеју трајати до септембра. Ђакон Стефан Симић
Најава: “Дани краљице Јелене“, Градац, 11-13. јун 2021.
Манифестација Дани краљице Јелене, од 2006. године има културно-историјски и традиционални карактер за Рашки округ. Настала је у намери да негује сећање на владарку и светитељку краљицу Јелену, ктиторку манастира Градац. И ове године имаћемо подршку различитих учесника од уметника, професора, удружења, школа и културно-уметничких друштава. Посебно се радујемо гостима из Новог Сада и Ужица. А од ове године у организацију манифестације придружила нам се и једина школа у Србији која носи назив по Светој краљици Јелени, Средња школа Краљица Јелена из Рашке. Разноврсним програмом сетићемо се значаја велике српске краљице и просветитељке. Кроз свој дуги живот неговала је у нашем народу духовност, писменост и културу и тиме нас је обавезала да наставимо истим путем. Сестринство Манастира Градац Детаљније: https://manastirgradac.rs/%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b8-%d0%ba%d1%80%d0%b0%d1%99%d0%b8%d1%86%d0%b5-%d1%98%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%bd%d0%b5-2021/
Исповест и братски састанак свештенства Архијерејског намесништва драгачевског
У понедељак, 08. јуна 2021. године, на дан прослављања трећег Обретења главе Светог Јована Крститеља, под сводовима светоархангелског храма у Гучи одржан је братски састанак и исповест свештенства драгачевског намесништва. Евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Иван Јовановић, парох тијањски, уз саслуживање јереја Мирослава Миленковића, пароха лучанског. У току литургијског благодарења надахнутом беседом се сабраним свештенослужитељима обратио јереј Раде Марић, осветливши притом личност и дело Светог Аве Јустина Поповића, једног од највећих православних духовника 20. века. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић. Радни део овогодишњег сабрања је настављен у трпезарији Црквене општине Гуча, за трпезом љубави сабраној браћи се обратио Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, који је још једном поздравио све и похвалио их за труд на повереним парохијама у претходној години. Сабрање је завршено плодотворном дискусијом о текућим питањима и недоумицама из парохијског живота. Управа Храма Светог Архангела Гаврила
Исповест свештенства љубићког намесништва
На дан када Света Православна Црква прославља успомену на Свете апостоле Алфеја и Карпа 8. јуна 2021. г. у Храму Светих апостола Петра и Павла у Мрчајевцима, одржан је братски састанак и исповест намесништва љубићког. Храм Светих апостола је саграђен 1848. г. и сведок је обнове црквеног живота у ослобођеној Србији, па све до данашњих времена. Светом Литургијом је началствовао јереј Милован Вучковић, а саслуживао му је парох рожачко-пријеворски протонамесник Александар Суботић. На Светој Литургији је надахнуто беседио јереј Иван Босић, парох миоковачки. Он се обратио браћи свештеницима речима љубави и благодарења Богу за свако добро дело које нам је дао. Говорио је о сложености Свете Тајне Исповести, која се састоји од покајања као препознавања постојања својих личних сагрешења и саме исповести као признања и кајања због истих. Подсетио је на речи свештеника Александра Шмемана да је то управо почетак хришћанског живота. Позивом на љубав, која треба да влада међу свештенослужитељима и верним народом завршио је беседу отац Иван. За време трпезе љубави присутном свештенству обратио је се старешина храма Светих апостола Петра и Павла парох мрчајевски протонамесник Александар Пешић, речима захвалности што је указана част његовоме храму да буде домаћин братског састанка и свештеничке исповести. Потом се свештенству обратио духовник архимандрит Давид (Васиљевић) сабрат Манастира Никоље, подсетивши на време, када је он почињао пастирску службу, време када је недостајало свештенослужитеља. Могућности црквене мисије су биле скромније, али су се оци и поред тога усавршавали и обнављали црквени живот. Данас могућности за усавршавање пастира су много веће, наша дужност је да то чинимо, да вршимо божанску мисију као наследници апостола. На тај начин, треба да чинимо дела љубави, да градимо мир Божији, тако ћемо постати Богу угодни и носити га у срцу своме. Царство Божије је наш циљ. Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић парох прељински захвалио се духовнику на указаној љубави и поукама, а свештенство похвалио за досадашњи труд приликом вршења пастирске службе. Поред парохијских свештеника на свештеничкој исповести су били присутни пензионисани пароси протојереј-ставрофор Милорад Ђорем, протојереји Томо Величковић и Јован Вуковић. протонамесник Александар Суботић
Канонска посета Епископа Јустина Храму Светог Ахилија у Ариљу
У недељу шесту по Пасхи – Недељу Слепог, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Ахилија у Ариљу, уз саслужење архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, протојереја Мирчете Крупниковића, протонамесника Дарка Несторовића, јереја Бојана Милошевића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Александра Јелића. Својим појањем Литургију су украсили појац Иван Трајковић и многобројни верни народ. Након прочитане јеванђелске перикопе Епископ Јустин обратио се верном народу са пригодном празничном беседом. Указао је да телесни недостатак слепога није његова кривица, нити родитељска, већ се кроз његово физичко стање и исцељење пројављује сила Божија. Свако од нас наслеђује палу природу која се обнавља и чисти кроз Свету Тајну Крштења, у којој постајемо чланови Цркве, где је Христос Глава и крајеугаони камен. У спаситељском чину исцељења Христос употребљава делове творевине (воду и земљу) и тиме показује да поред спасења човека и творевина бива обновљена, нагласио је Владика Јустин. Након Свете Евхаристије Епископ Јустин извршио је Свету Тајну Крштења над новорођеним Савом, сином архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића. На трпези љубави присутнима се обратио отац Драган и том приликом заблагодарио Преосвећеном Владики на узнетим молитвама, труду и љубави коју показује према својој духовној деци. Ђакон Александар Јелић
Видео: Црква Светих цара Константина и царице Јелене у Пожеги
Нова издања – “Вера и мисао у вртлогу времена“
Међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија (Јевтића). Приредили Андреј Јефтић, Микоња Кнежевић, Раде Кисић, Београд: Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Фоча: Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву, 2021. У издању два српска богословска факултета, у Београду и Фочи, и Матице српске – друштва чланова у Црној гори, објављен је међународни зборник радова под насловом Вера и мисао у вртлогу времена, посвећен двојици блаженопочивших архијереја – митрополиту Амфилохију (Радовићу) и епископу Атанасију (Јевтићу). На 824 стране зборник обухвата 36 радова на српском, руском, енглеском, грчком и француском језику, из пера аутора који раде у осам држава. Значајан дио ових радова потекао је са скупа који је у част двојице архијереја одржан 2018. године на Православном богословском факултету у Београду. У чланцима разврстаним у седам тематских цјелина, разматран је богословски, философски, друштвени и културни допринос митрополита Амфилохија и епископа Атанасија, али и значајне теме из области у којима је овај допринос био најзначајнији: библистике, историје, филологије, литургике, патрологије, философије итд. Поред тога, зборник садржи и до сада најобухватније библиографије радова двојице архијереја, као и фото-албум са сликама из њихових живота. Поред тога што представља литерарни споменик захвалности двојици великих архијереја за њихов немјерљив допринос Православној Цркви, теологији, српској култури и науци, у зборнику Вера и мисао у вртлогу времена се по први пут анализирају и критички вреднују неки аспекти њихове мисли и дјела. Њихово разумијевање Светог Писма, приступ Светим Оцима, допринос теологији старозавјетног канона, литургици, канонском праву, философском мишљењу као искуственој метафизици, борби за очување Косова и Метохије и канонског поретка у Црној Гори – само су неке од тема које су овдје по први пут размотрене на академски начин. У том погледу, зборник Вера и мисао у вртлогу времена представља основ како за даље прослављање двојице великана Православне Цркве, тако и за студиозно изучавање њихове мисли и учинка на пољу духа и српске културе у цјелини. Извор: Епархија захумско-херцеговачка
Вазнесење Господње – храмовна и градска слава у Чачку
Четрдесети дан по Васкрсењу, пошто смо у радости и слављу певали Христовом Васкрсењу, Господ нас призва да поздравимо и прославимо Вазнесење Господње! Након што је испунио дело икономије уздиже се као Победник изнад земље коју је спасао, Отац Га дочекује, а анђели и људи славе. Ово је радост због славе Христове, али и радост због спасења човековог. Христос је узнео на своја рамена заблуделу људску природу и спасао је приводећи је Оцу. Храм Вазнесења Господњег молитвом је прославио црквену и градску славу. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички господин Јустин коме су саслуживали архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Милорад Милидраг, умировљени свештеник Аустралијско-новозеландске Епархије протојереј-ставрофор Мирослав Поповић, архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, старешина Саборне цркве у Горњем Милановцу протојереј Миодраг Анђелић, старешина Саборне цркве у Ужицу протојереј Владимир Дуканац, старешина цркве у Атеници јереј Владе Капларевић, старешина цркве у Љубићу јереј Бојан Сујић, јереј Ђорђе Лазаревић, протођакон Александар Грујовић и ђакон чачански Стефан Медар. На Светој Архијерејској Литургији појали су појци из Краљева и хор “Вазнесењски”. Слава празника у дом Господњи призвала је мноштво свештенослужитеља, монахиња и верујућег света који је дошао да прослави празник. На Литургији је био и градоначелник града Чачка господин Милун Тодоровић са својим помоћницима. У надахнутој беседи после Јеванђеља Владика је честитао славу свештеницима Цркве Вазнесења Господњег, градоначелнику господину Милуну Тодоровићу и грађанима града Чачка, рекавши: – Велики је ово дан за нашу Свету Цркву, за наше спасење. Данас Господ испуни све оно што су пророци о Њему говорили, и оствари оно што је рекао. Вазнео се на небо, седе са десне стране Оца и тиме спаси нашу палу природу. Апостол Павле у Посланици Тимотеју говори да је велика тајна побожности, јер се Господ јави у телу, пострада, васкрсе и вазнесе се на небо. Показана нам је велика љубав доласком Богочовека на наш свет. Он узима на себе грехе света, Бог истинити живео је са нама учећи нас ономе што је за наше спасење. Он васкрсава и вазноси се код Свог Оца. Свако ко исповеда да је Христос Син Божији, он у себи има и Духа Светога. Господ шаље апостоле да поучавају народе да се крсте у име Оца, Сина и Светога Духа! Упркос свим сплеткама нечастивога, наша вера је Духом Светим чувана и живи у народу Божјем. – И, ево, четрдесет дана по Васкрсењу Господ остаје са својим ученицима и народом. Он остаје утврђујући народ у вери, лечи, исцељује, чини чуда… И ево, данас, на Вазнесење, Господ одлази на небо. Послушајмо анђеле, они кажу да чекамо у вери да ће Овај Који се вазноси опет доћи да суди, али и да спасе! Нас је Господ Бог почаствовао и прославио узевши, из превелике љубави Своје наше тело, узео га је да би нас спасао. То је доказ Његове љубави! Да нас Господ оснажи и покаже нам једини пут, пут Богочовека, једино тако имамо залог живота бесконачног, завршио је Владика поуку. Његово Преосвештенство Епископ Јустин је на Светој Литургији унапредио протојереја Милорада Милидрага у чин протојереја-ставрофора, а верни народ је заједно са својим Архијерејем у радости запевао „Аксиос!“. Због значајних заслуга и старања о мајци Цркви, Орденом Светог Симона Монаха награђен је наш суграђанин господин Небојша Петковић. У продужетку Литургије Владика је пререзао славски колач и благословио све присутне. Славље је настављено за трпезом љубави. Вероучитељ Ђорђе Чоловић
Протонамесник Александар Јевтић у Чачку одржао предавање на тему “Црква и свет – О последњој Христовој заповести“
У сусрет храмовној слави и слави града Чачка у просторијама при храму након празничне вечерње службе 09. јуна одржано је предавање на тему односа Цркве и света. Предавач је био протонамесник Александар Р. Јевтић из Краљева. Између осталог, у свом излагању, отац Александар је рекао: “Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“ (Мт 28 19), ово је последња Христова заповест, али заповест која није концентрисана на саму себе. Господ не психологизује верско и религијско осећање. Он нас упућује да једни другима будимо ослонац у вери. Апостоли су од самог почетка платили цену своје вере, страдају у прогонима. Видимо архиђакона Стефана, апостола Петра, касније Павла… Погледајмо основ живота раних хришћана. Они нас подучавају нечему што је највећа вредност, а то је Евхаристија. У време када је хришћанство прогоњено, наши преци у Христу крштавали су се. Ако ли размислимо о Дура Еуропус, видимо да је у приватној кући формиран богослужбени простор. Али, у то време, у једном од тих простора направљена је крстионица. Није случајно ово урађено, акценат је стављен на крстионицу јер се живот рађа из Крштења, из те крстионице. Данас присуствујемо номиналном хришћанству, хришћанству у којем се неко крсти, али после никада не буде виђен у цркви. Дакле, запитајмо се о значењу Крштења у данашње време. Вратимо ли се уназад, погледајмо одакле вера нашим прецима, вера која је била драматично доказивана кроз страдања, доказивања себе у вери. Одакле снага раним хришћанима? Само кроз Евхаристију. Сетимо се да је тада речено „Ко изостане три пута са Литургије и не Причести се, тај да се одлучи од цркве“. Дакле, Евхаристија је била оно што је људе држало у заједници. Након губљена тог ослонца долази до формализма, и различитих покушаја легализовања формализације црквеног живота Подсетимо се да је црква, место вршења Евхаристије, место загрљаја овога и божанског света – “загрљај светова по речима владике Атанасија (Јевтића) Ова два света су различита, али веома близу један другом, а ту близину осећамо кроз загрљај који се остварује кроз Литургијски живот. Црква је на првом месту заједница, у њој долази до реалног остварења светоотачких учења о личности (ономе пред очима). Релативизацијом људи, удаљавањем од других ми смо се удаљили и од самог начина постојања као личности. Нама остаје да цркву заиста осетимо и доживимо као барку која иде океанима и спасава дављенике. Небитно је ко су дављеници, важно је да се треба потрудити да свако буде спасен. И Син човечји је први пут дошао не да суди, него да спаси свет. Други путе ће доћи да суди, јер је само Њему Отац предао суд (Јн 5). У међувремену, ми смо ту да једни другима будемо на спасење, а не на осуду. Антагонизам односа Цркве и света се најбоље види у опомени Господњој фарисејима: ви који затварате врата Царства Небеског, сами не улазите, а ни друге не пуштате. Ова опомена важи и данас. Мисија Цркве је кроз векове била усмерена спасењу света, привођењу Христу. Постојале су различите форме овог дијалога, неке су се показале недовољним (тзв. “теологија грана“), јер не могу да доведу до јединства у Евхаристији. Ипак, љубав и добра воља никада не смеју престати, а Господ чини даље. Имамо велике примере у 20. веку. Чудесне. Одлазећи из, прво формализованих, а потом обезбожених црквених заједница (Царска Русија, Србија), многи проповедници Духом Светим препорађају Америку. Међу њима су Свети Јован Шангајски, Серафим Роуз, Јефрем Аризонски, Свети Николај Жички, Свети Мардарије Либертвилски, Свети Севастијан Џексонски. Ту су и велики религијски мислиоци (Берђајев, Евдокимов, Франк), али и теолози (Мајендорф, Афанасјев, Флоровски, Шмеман, Булгаков). Они су у Америци покренули неопатристичку синтезу, која се потом вратила у њихове отаџбине као сила Духа Светог која непрестано доноси Цркви плодове вере до данас. Наш живот у Цркви је најсликовитије изражен кроз изјаву „у нашем свету оштримо ножеве, а Црква је ту да их тупи“. Да, послужимо се светим поуком аве Јустина и рецимо „треба нам Богочовек“. Све остало је сувише људско (древно несторијанско у новом руху) или разоваплоћено/спиритуализовано (древно монофизитско у новом руху). Треба нам Господ као Онај који нам даје најбољи пример, пример несебичности, послушајмо последњу Христову заповест још једном. Отац Александар је предавање завршио једним савременим поређењем односа Цркве и света: – Замислите један објекат у коме постоји интернет, али је закључан – под шифром. Неки од гостију су добили шифру, а други нису. Услед гужве, гости без шифре не могу да питају газду или некога од особља. Зар не би било лепо да неко од гостију који имају шифру да и онима који немају? Јер и они су је од некога добили. У духовном искуству власник објекта и интернета је Господ, а ми смо само помоћници у спасењу – конектовању на мрежу Духа Светог. На крају, старешина храма протојереј Марко Мирковић се захвалио предавачу и свима присутнима, пожелевши срећно навечерје празника и храмовне славе која ће ове године бити посебно свечана због доласка и служења нашег Епископа Јустина. Цело предавање можете погледати овде: Вероучитељ Ђорђе Чоловић
Ђачка радионица “Верујем и знам“ у Г. Милановцу
Музеј рудничко-таковског краја у оквиру изложбе „Ризницe цркава и манастира рудничко-таковског краја“ организовао је музејску радионицу под називом: „Верујем и знам!“, за ученике четвртог разреда. Школа “Момчило Настасијевић” из Горњег Милановца је такође узела учешћа у музејској радионици. Деци је најпре ђакон Стефан Симић у обиласку музеја кроз предавање објаснио шта представљају црквени сасуди, предмети и богослужбене књиге које су у музеју благословом Његовог Преосвештенства Г. Јустина. Деца су у обиласку могла видети историјски значајну cрквену ризницу која је везана за рудничко-таковски крај, а читава ризница cрквених предмета, књига, сасуда и делова храмова сачувана је. Сада је представљена широј јавности, са циљем да Црква покаже драгоцено чувано благо кроз векове, а које је историјски имало и своју употребу у самом служењу. Она је показатељ подршке коју је Црква увек пружала своме народу. Исто тако и народ се окупљао око Цркве и својим приложничким даровима и ручним радовима украшавао наше Цркве и тиме задржао јединство. Након упознавања ученика са актуелном изложбом, ученици су се попели на спрат музеја где су решавали разне задатке: кратак тест о основним појмовима из веронауке, укрштеницу и лавиринт, играли домине са божићним мотивима, правили причу у сликама, коју када правилно сложе добијају причу о Васкрсу, играли игру меморије са картицама Божићних мотива, спајали називе слава које се најчешће славе у Србији са датумом када се она прославља и бојили Цркву Свете Тројице (Горњи Милановац). Ученици су показали изузетно знање и били награђени књигама које је музеј даривао. Након радости која се осетила међу децом вероучитељ Стефан је испратио ђаке и дао задатак да заједно са родитељима још једном обиђу изложбу “Ризницу цркава и манастира рудничко-таковског краја” која ће у музеју трајати до септембра. Ђакон Стефан Симић
Најава: “Дани краљице Јелене“, Градац, 11-13. јун 2021.
Манифестација Дани краљице Јелене, од 2006. године има културно-историјски и традиционални карактер за Рашки округ. Настала је у намери да негује сећање на владарку и светитељку краљицу Јелену, ктиторку манастира Градац. И ове године имаћемо подршку различитих учесника од уметника, професора, удружења, школа и културно-уметничких друштава. Посебно се радујемо гостима из Новог Сада и Ужица. А од ове године у организацију манифестације придружила нам се и једина школа у Србији која носи назив по Светој краљици Јелени, Средња школа Краљица Јелена из Рашке. Разноврсним програмом сетићемо се значаја велике српске краљице и просветитељке. Кроз свој дуги живот неговала је у нашем народу духовност, писменост и културу и тиме нас је обавезала да наставимо истим путем. Сестринство Манастира Градац Детаљније: https://manastirgradac.rs/%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b8-%d0%ba%d1%80%d0%b0%d1%99%d0%b8%d1%86%d0%b5-%d1%98%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%bd%d0%b5-2021/
Исповест и братски састанак свештенства Архијерејског намесништва драгачевског
У понедељак, 08. јуна 2021. године, на дан прослављања трећег Обретења главе Светог Јована Крститеља, под сводовима светоархангелског храма у Гучи одржан је братски састанак и исповест свештенства драгачевског намесништва. Евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Иван Јовановић, парох тијањски, уз саслуживање јереја Мирослава Миленковића, пароха лучанског. У току литургијског благодарења надахнутом беседом се сабраним свештенослужитељима обратио јереј Раде Марић, осветливши притом личност и дело Светог Аве Јустина Поповића, једног од највећих православних духовника 20. века. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић. Радни део овогодишњег сабрања је настављен у трпезарији Црквене општине Гуча, за трпезом љубави сабраној браћи се обратио Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, који је још једном поздравио све и похвалио их за труд на повереним парохијама у претходној години. Сабрање је завршено плодотворном дискусијом о текућим питањима и недоумицама из парохијског живота. Управа Храма Светог Архангела Гаврила
Исповест свештенства љубићког намесништва
На дан када Света Православна Црква прославља успомену на Свете апостоле Алфеја и Карпа 8. јуна 2021. г. у Храму Светих апостола Петра и Павла у Мрчајевцима, одржан је братски састанак и исповест намесништва љубићког. Храм Светих апостола је саграђен 1848. г. и сведок је обнове црквеног живота у ослобођеној Србији, па све до данашњих времена. Светом Литургијом је началствовао јереј Милован Вучковић, а саслуживао му је парох рожачко-пријеворски протонамесник Александар Суботић. На Светој Литургији је надахнуто беседио јереј Иван Босић, парох миоковачки. Он се обратио браћи свештеницима речима љубави и благодарења Богу за свако добро дело које нам је дао. Говорио је о сложености Свете Тајне Исповести, која се састоји од покајања као препознавања постојања својих личних сагрешења и саме исповести као признања и кајања због истих. Подсетио је на речи свештеника Александра Шмемана да је то управо почетак хришћанског живота. Позивом на љубав, која треба да влада међу свештенослужитељима и верним народом завршио је беседу отац Иван. За време трпезе љубави присутном свештенству обратио је се старешина храма Светих апостола Петра и Павла парох мрчајевски протонамесник Александар Пешић, речима захвалности што је указана част његовоме храму да буде домаћин братског састанка и свештеничке исповести. Потом се свештенству обратио духовник архимандрит Давид (Васиљевић) сабрат Манастира Никоље, подсетивши на време, када је он почињао пастирску службу, време када је недостајало свештенослужитеља. Могућности црквене мисије су биле скромније, али су се оци и поред тога усавршавали и обнављали црквени живот. Данас могућности за усавршавање пастира су много веће, наша дужност је да то чинимо, да вршимо божанску мисију као наследници апостола. На тај начин, треба да чинимо дела љубави, да градимо мир Божији, тако ћемо постати Богу угодни и носити га у срцу своме. Царство Божије је наш циљ. Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић парох прељински захвалио се духовнику на указаној љубави и поукама, а свештенство похвалио за досадашњи труд приликом вршења пастирске службе. Поред парохијских свештеника на свештеничкој исповести су били присутни пензионисани пароси протојереј-ставрофор Милорад Ђорем, протојереји Томо Величковић и Јован Вуковић. протонамесник Александар Суботић
Канонска посета Епископа Јустина Храму Светог Ахилија у Ариљу
У недељу шесту по Пасхи – Недељу Слепог, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Ахилија у Ариљу, уз саслужење архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, протојереја Мирчете Крупниковића, протонамесника Дарка Несторовића, јереја Бојана Милошевића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Александра Јелића. Својим појањем Литургију су украсили појац Иван Трајковић и многобројни верни народ. Након прочитане јеванђелске перикопе Епископ Јустин обратио се верном народу са пригодном празничном беседом. Указао је да телесни недостатак слепога није његова кривица, нити родитељска, већ се кроз његово физичко стање и исцељење пројављује сила Божија. Свако од нас наслеђује палу природу која се обнавља и чисти кроз Свету Тајну Крштења, у којој постајемо чланови Цркве, где је Христос Глава и крајеугаони камен. У спаситељском чину исцељења Христос употребљава делове творевине (воду и земљу) и тиме показује да поред спасења човека и творевина бива обновљена, нагласио је Владика Јустин. Након Свете Евхаристије Епископ Јустин извршио је Свету Тајну Крштења над новорођеним Савом, сином архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића. На трпези љубави присутнима се обратио отац Драган и том приликом заблагодарио Преосвећеном Владики на узнетим молитвама, труду и љубави коју показује према својој духовној деци. Ђакон Александар Јелић
Видео: Црква Светих цара Константина и царице Јелене у Пожеги
Нова издања – “Вера и мисао у вртлогу времена“
Међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија (Јевтића). Приредили Андреј Јефтић, Микоња Кнежевић, Раде Кисић, Београд: Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Фоча: Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву, 2021. У издању два српска богословска факултета, у Београду и Фочи, и Матице српске – друштва чланова у Црној гори, објављен је међународни зборник радова под насловом Вера и мисао у вртлогу времена, посвећен двојици блаженопочивших архијереја – митрополиту Амфилохију (Радовићу) и епископу Атанасију (Јевтићу). На 824 стране зборник обухвата 36 радова на српском, руском, енглеском, грчком и француском језику, из пера аутора који раде у осам држава. Значајан дио ових радова потекао је са скупа који је у част двојице архијереја одржан 2018. године на Православном богословском факултету у Београду. У чланцима разврстаним у седам тематских цјелина, разматран је богословски, философски, друштвени и културни допринос митрополита Амфилохија и епископа Атанасија, али и значајне теме из области у којима је овај допринос био најзначајнији: библистике, историје, филологије, литургике, патрологије, философије итд. Поред тога, зборник садржи и до сада најобухватније библиографије радова двојице архијереја, као и фото-албум са сликама из њихових живота. Поред тога што представља литерарни споменик захвалности двојици великих архијереја за њихов немјерљив допринос Православној Цркви, теологији, српској култури и науци, у зборнику Вера и мисао у вртлогу времена се по први пут анализирају и критички вреднују неки аспекти њихове мисли и дјела. Њихово разумијевање Светог Писма, приступ Светим Оцима, допринос теологији старозавјетног канона, литургици, канонском праву, философском мишљењу као искуственој метафизици, борби за очување Косова и Метохије и канонског поретка у Црној Гори – само су неке од тема које су овдје по први пут размотрене на академски начин. У том погледу, зборник Вера и мисао у вртлогу времена представља основ како за даље прослављање двојице великана Православне Цркве, тако и за студиозно изучавање њихове мисли и учинка на пољу духа и српске културе у цјелини. Извор: Епархија захумско-херцеговачка