Author: Filip

Вечерас је, хвала Богу,  мноштво деце испунило простор испод сводова Храма Светог Саве. Школарци су, помало снебивајући се, какви умеју да буду кад дођу у Цркву јер знају да треба да имају поштовања и да буду мирни, а није им баш у природи да буду мирни, учествовали у богослужењу примајући благослов Цркве и благослов Божији за наступајућу школску годину. Људи којима је поверена служба проповедања Речи Божије, често, са болом у души, помишљају како су сви трудови узалудни и како у нашем народу неће поново успети да се разгори жар вере. Међутим, Бог нас, кад год се организује неки овакав догађај, или кад год је неки велики празник, па чак и сваке недеље, демантује и показује да се Он Својим начинима итекако брине и призива људе, и децу, и млађе и старије, у Цркву. И заиста смо и овога пута имали прилику да видимо пројаву те бриге Божије видевши у Цркви малене другаре за које је Христос рекао када су их одгуривали од Њега: „Пустите децу да долазе к мени јер је таквих Царство Божије. Заиста вам кажем уколико не примите Царство Божије као мало дете што га прима нећете ући у Њега.“ Ипак, дакле, има наде за нас… Вечерашњи догађај је, својим присуством и учешћем, увеличао наш Владика Јустин, који је након богослужења, дечици упутио неколико лепих речи, којима их је подсетио да би требало на свему да буду захвална својим родитељима, на томе што су им подарили живот, али, на крају крајева, и на томе што су их ове вечери довели у Цркву да се помоле Богу, јер свако велико дело треба отпочињати молитвом милостивом Богу за помоћ. Рекао им је да смо се сви молили за њих да буду на понос и на радост својих родитеља, своје Цркве; да својим животом сведоче православну веру и да остану православни и да врлинама и добротом проткају своје животе. Јер Господ наш је Бог врлине и Бог доброте. На самом крају, Владика им је пожелео да у школи напредују у знањима али увек заједно са врлином и добротом и призвао је благослов Божији на њих и на њихове родитеље. После завршеног молебана уследио је радостан жамор присутних јер је Владика благосиљао и шкропио децу и све присутне освећеном водицом, док су свештеници делили пакетиће који су припремљени, по благослову Владике, а залагањем и трудом о. Радоја и свег братства.                                                             Ђакон Стефан Милошевски

У уторак 31. августа у Храму Света Три Јерарха у Пожеги, свештеници, вероучитељи и око 150 ученика и наставника пожешких основних и средњих школа, заједнички су се помолили Господу за почетак нове школске године. У протеклих више од годину дана читав свет се нашао у отежаним условима живота и рада услед епидемије корона вируса. Отежани услови нису мимоишли ни наше најмлађе школарце који у том периоду своје школске обавезе врше у потпуно измењеном облику. На позив својих свештеника и вероучитеља око 150 ученика и наставника пожешких школа заједнички је узнело молитве Свеблагом Господу за наступајућу школску годину. Старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић у име пожешке цркве пожелео је ученицима и наставницима срећан и успешан почетак школске године и повратак у ђачке клупе, истакавши да се сви свесрдно молимо Господу да буде са нама у свима нашим напорима и да се сви брзо вратимо нормалним условима живота. Након завршене молитве сви смо покропљени освећеном водом, а најмлађима су подељени скромни пакетићи у виду школског прибора и слаткиша. Ђакон Михајло Живковић

У Недељу Десету по Педесетници, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву уз саслуживање братства овога храма. Владики су током служења Литургије прислуживали ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Бојан Милошевић и господин Саша Поповић. Појали су појци певнице при Храму Светог Саве, господа Иван Трајковић и Филип Зеленовић. Црква је предвидела да се ове Недеље по Духовима чита јеванђелска прича о оцу чији је син био бесомучан и месечар. Тај отац је, у својој љутој муци, пао пред ноге Господње и затражио помоћ јер је сатана страшно мучио његовог сина, „много пута га је бацао у ватру и много пута у воду како би га погубио“.  О томе је данас говорио наш Владика – о потреби да своје поуздање и своје поверење усмеримо према Господу који ће нас чувати и који ће нам помагати и водити нас кроз овај живот.   Владика нас је подсетио и на оне тешке речи Господње из ове приче, које су упућене и оцу овога несрећног младића, али и Његовим најближим ученицима: „О, роде неверни и прељуботворни, докле ћу бити са вама? Докле ћу вас трпети?“ Јер чак ни апостоли нису могли исцелити овога дечака. Ове прекорне речи благога Господа нам показују колико смо слаби и маловерни. Ми стално заборављамо шта све Господ чини бринући се о нама, и колико год Он пројављивао Своју бригу и Своју силу, нама опет недостаје поверења у Њега. Потом је Владика беседио о речима Светог апостола Павла које су прочитане пред читањем Светог Јеванђеља: „Постадосмо сметлиште света.“ Указао нам је да се те речи односе, између осталог, и на све нас хришћане, јер се пред нама стално налази прекор овога света. Свет нас кори, чак нам се и подсмева, када види да ми своје животе устројавамо према Царству Божијем које је невидљиво. За њих је то што је Царство Божије невидљиво довољно да сматрају смешним веру у Њега, али ми знамо да је то Царство једино потребно и да Њиме треба живети у овоме свету јер је оно вечно, и самим тим, истински и једино значајно. А живети усмерен ка Царству значи сведочити љубав, мир, радост и правду. Све остало ако стекнемо, па и читав свет, заправо ништа нисмо стекли. Ми хришћани не жудимо за лепим речима о нама, за похвалама, за славом и богатством већ, за истинским животом који је заправо живот у Царству Свете Тројице. Након Свете Литургије, наше братство је имало посебни благослов јер је недавно рођена кћер ђакона Стефана Симића – Ирина – била крштена од стране Владике Јустина. На многаја љета и Царство Божије! Ђакон Стефан Милошевски

Дана 28. 08. 2021. године, када наша Света Црква празнује Успење Пресвете Богородице, Успењска црква у Чачку прославила је своју храмовну славу. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУОа, протојереја Мирослава Петрова, архијерејског намесника трнавског, јереја Богдана Митровића, пароха јежевичког, јереја Николе Вукобрата, старешине храма Успења Пресвете Богородице, јереја Александра Грујовића, пароха атеничког, јереја Живка Дамјановића, пароха успењског, ћакона Стефана Симића и ђакона чачанског Стефана Медара. На почетку Свете Литургије Преосвећени Владика је у чин чтеца рукопроизвео господина Ђорђа Вучетића из Јежевице, свршеног ученика Богословије „Свети Арсеније Сремац“ из Сремских Карловаца и новог студента богословског факултета у Либертвилу. Владика је беседио на Јеванђеље о сестрама Марти и Марији. Марта се потрудила да Господа, који је дошао у њихов дом, што боље угости, док је Марија размишљала о самом Господу. Марта се брине о добру овога света, док је Марија бољи део изабрала, јер само је једно потребно, Бог и Његова вечна Истина и Правда, које се неће одузети од онога ко то у себи има. Велика је поука  данас за све нас да праведник не умире. Господ за Лазара каже да није умро него да само спава. Такође, васкрсава и Јаирову кћер. Господ нам тиме говори да је смрт за нас сан због Његовог Васкрсења и Вазнесења на Небо, чиме нам показује шта ће са нама бити ако смо стално са Господом. У житију Мајке Божије каже се да је Богородица још једном хтела да види Свете апостоле, који су се окупили на њеном погребу и били тамо три дана. По промислу Божијем апостол Тома је касније дошао и тражио да се отвори њен кивот, и сви су видели да Ње тамо нема. Она се узнела на Небеса код Сина Свога, где вечно обитава. Није било могуће да смрт држи ону која је родила Победитеља смрти и Животодавца. Све у Цркви има смисла за оне који верују, зато се молимо Господу да ојача нашу веру, јер се сви ми колебамо због тешкоћа које нас окружују. За нашу душу мир и спокој су само уз Господа, Мајку Божију, апостоле, Светог Претечу и Све Свете. Често се одушевимо лепотама овога света, и заиста је Господ све премудро створио. Али то није та лепота која има вечно битије, све је то привремено и пролазно. То је само предобразац вечне лепоте која нас чека у Царству Небеском, где је живот који око човечије не виде, ухо не чу и у срце човечије не дође, рекао је Епископ Јустин. Владика је на крају поздравио присутне и честитао свима овај велики празник и славу, са жељом да их Пресвета Богородица закрили својим покровом и својом милошћу. Након заамвоне молитве Владика је пререзао славски колач. Братство овог Светог храма је уготовило послужење за све присутне. Чтец Филип Нешковић  

Свака недеља јесте Свети дан када се Црква изнова обраћа својој духовној деци, и кроз црвено слово у календару и звук звона подсећа и позива све да дођу на најбитнију службу – Свету Литургију. А у недељу 29. августа, када мајка Црква прославља српске светитеље архиепископа Јевстатија, преподобног Романа и преподобног Рафаила, народ у малом брдовитом месту надомак Ивањице – Радаљеву, имао је толико разлога за долазак у светињу, да му никакав посебан позив није био ни потребан. Наиме, тога дана се након свете службе читала молитва за здравље деце, вршио молитвени призив Духа Светога на ђаке и учитеље и освећивало новосаграђено дечије игралиште направљено у склопу Цркве. Свету Литургију служио је јереј Александар Стјепановић из Ужица уз саслуживање локалног пароха, а одговарао је сав присутан народ предвођен многобројном дечицом. Следујући Христовим речима да „ако не будемо као деца, нећемо ући у Царство Божије“, народ је баш пратећи своју децу и приступио Светом Причешћу. Због великог броја породица које су се тога дана окупиле под сводове Храма Светог Ђорђа, служба је служена напољу, испред храма. Након завршетка Литургије, прочитана је молитва за здравље деце и извршен је молитвени призив Духа Светога за све ученике и учитеље, студенте и наставнике. А све ово, био је само део радости и први разлог окупљања Радаљеваца. У сарадњи са општином, уз чију свесрдну помоћ је и пројекат дечијег игралишта успешно довршен, организован је и чин прославе и освећења. Колона је кренула до игралишта које се налази на око 500 метара од храма, на плацу који је Цркви даривала породица Петра и Светозара Мојсиловић. На челу колоне ишла су деца у народним ношњама заједно са дечијим аниматорима које је са Нушићијаде довео председник општине Ивањица г. Момчило Митровић, који је у колони био праћен другом присутном дечицом, као и својим замеником г. Ненадом Главинићем и свештеником, а иза њих су у поносно ишли Радаљевци са својим гостима. Након молитвеног чина освећења, присутнима се обратио парох јереј Аранђел Петровић. Он је у беседи истакао да у дану када се служи Литургија, служба која је молитва благодарности, сви ми имамо потребу тај дан захвалити и посветити Богу, ближњима и себи. И управо посвећујући тај дан, бићемо у стању и испунити га, учинити и неко добро дело, и да ћемо тек тад разумети зашто можемо чути у току Литургије речи да „сваки добри дар одозго долази“. А Богу смо се сви заједно и помолили да одозго сиђе благослов на нашу децу, ученике и учитеље, да их све оснажи и окрепи, и да предавана знања буду како и реч молитве каже – Богу на славу, родитељима на радост и отаџбини на корист.  Затим је поручио деци да у овом дану баш ми старији и јесмо пример како треба живети и радити у слози и љубави. Истакао је да сви присутни и сви оправдано одсутни јесу пример заједништва, што и јесте основно поимање Цркве. На крају, захваљујући се свима, свештеник је нагласио да се на свима нама испуњавају Христове речи да ако будемо у слози, „по томе ће нас познати да смо Његови ученици“. Затим се присутнима обратио г. Иван Мојсиловић,  главни иницијатор ове идеје, који је највише учинио да ово добро дело угледа светлост дана и да буде завршено у изузетно кратком временском периоду. Он је окупљао мештане на радне акције, сам својим радом подстицао и надгледао радове. Пре свега, захвалио се СПЦ и духовном оцу Епископу жичком г. Јустину на благослову за ово добро дело, затим породици Мојсиловић на дару, а онда свим мештанима учесницима овог пројекта. На крају, исказао је речи хвале председнику општине Ивањица као и целокупној градској структури, и изразио наду да је ово само први од заједничких корака за опште добро. Затим је реч окупљенима упутио и председник општине г. Момчило Митровић. Он је указао на то да када се ради на општем добру, много је већа радост него када се ради нешто што се тиче појединца. Изразио је велику радост због здраве сарадње духовне и овоземне власти, и нагласио да је општина Ивањица имала и много веће пројекте, али да ниједан до сад као овај, није обрадовао толики број људи и изнео толико искрених осмеха на лицима наше деце. Захваљујући се свима, позвао је људе да наставе да се боре и обећао да ће као и до сад, општина бити ту за њих. На крају, присутнима је реч честитке упутио и директор ОШ Сретен Лазаревић, г. Миладин Божовић. Похвалио је сву децу и честитао им почетак школске године уз наду да ће наставити да корачају стопама својих родитеља, трудећи се и да их превазиђу. Истакао је да су Радаљевци и даље људи који остају на својим огњиштима, ту стварају породице, и да тако наставе јер је то једини исправан пут. Директор је затим најавио културно-уметнички програм, који су спремила деца ове школе. Уз дечију песму, сплетове игара и музику, започето је славље. Деци су подељени многобројни поклони: крстићи, свеске, оловке и слаткиши Лицидерског срца које је спремила црквена општина, а радост је настављена у црквеној сали уз послужење које су спремиле вредне домаћице и узорне мајке. Јереј Аранђел Петровић

У време када вредни виноградари убирају плодове свога труда, Црква Христова се радовала новом изданку Чокота Христа, који је израстао у обитељи рујанској. Предпразнично вечерње богослужење, у четвртак, 26. августа ове године, служио је Преосвећени Епископ жички Јустин, архипастир и духовни родитељ наш. Појали су монаси, свештеници и ђакони наше Епархије, благољепију су допринели ангелски гласови преподобних матера и сестара наших , као и молитвено учешће великог броја народа Божијег, који је дошао да овим сабрањем прославимо ,,призив Новога војника Христовог“ , како је нагласио наш Владика. Пажљиво негован и духовно руковођен од стране духовног родитеља, старешине и игумана Теодосија, монашки постриг примио је брат наш Недељко. Након што је испитао његову слободну вољу и жељу за врлинским животом, решеност да остави овај свет иза себе, узме Крст Христов и пође за Спаситељем, у ангелски образ примио га је и постригао Епископ Јустин. Тада је рођен монах Пантелејмон. Дирљивост молитви приликом пострига, у чије тајне смо уронили, дрхтави глас Владике, показао нам је у коликој Светој тајни обитавамо! Сведоци смо отварања рајских двери и благодатног дејства Духа Светога, који потврђује вољу и слободу нашега брата Пантелејмона да у монашком постригу буде поново рођен. Дар суза у овом моменту је био само логични израз дубоког духовног осећања које је врило у свима нама.   Након завршене службе Божије, Владика се обратио са неколико реченица, присећајући се свога монашења, које је било, како је рекао Епископ, друго рођење његово и најзначајнији догађај у животу. За разлику од првог, ово је било својевољно, призвано љубављу Божијом и благодаћу Духа Светога. Оставивши овај живот, који није увек лагодан и леп, али је човеку мио и драг, монах чини искорак ка животу узвишенијем. Пут ка томе циљу је поплочан многим искушењима, невољама и бригама и само уз благодат Божију, монах стиже до циља. Молитве Светог великомученика Пантелејмона биће узданица младога монаха, поручио је Преосвећени Владика. Светковину смо наставили и у трпезарији, за трпезом изобилне љубави наших домаћина, игумана Теодосија, који се захвалио најпре Владици на родитељској бризи, љубави и несебичном труду који дарује својој духовној деци, а затим је поздравио и све госте који су се одазвали његовом позиву и дошли да поделимо и умножимо радост светогеоргијевске обитељи.   Преосвећени Владика, будући да је отпочео ово сабрање молитвеним поменом за вечни покој, на крају се обратио сабранима, присетивши се успомене на блаженопочившег Епископа Хризостома, свога претходника на трону Светога Саве, који је својим благословом, трудом и залагањем из вековне тишине пробудио монаха Теодосија, са дрвеним штампарским ,,писменима“, да настави своју мисију проповедања Јеванђеља Христовог. Агарјани га утихнуше, недуго након 1537. године, када се одштампа Рујанско Јеванђеље. Монахе протераше, а манастир порушише. Векови су прохујали, време је чинило своје. „Сваки порушени Олтар вапије да се обнови“, говорио је блаженопочивши Владика Хризостом.   Попут Феникса и Рујан се рађа из пепела и уздиже у небеске висине! Рујан је обновљен! Плени сада својом лепотом и монументалношћу на обронцима поново српских планина! Храм Светог Георгија, од клесаног црвеног камена, као да се огледа у цветовима рујанског цвета који овде, с пролећа, у изобиљу цвета! Звоник, пркосан и леп као да је пресељен и Свете Горе Атонске! Манастирски конак са параклисима, пружа топлину дома домаћинима, али и свакоме путнику намернику, који пратећи своје срце дође у ову светињу. Ту је и биста Теодосија старијег, која нас и која ће наше потомке, али и потомке других народа подсећати, да је на овом месту пре пет векова био извор Воде Живе! Сигуран сам да се монах Теодосије и Владика Хризостом, као и сви свети, радују пред престолом Свевишњега, што света Обитељ рујанска живи пуним плућима, што млади игуман Теодосије сабира и окупља верни народ око овога Извора и напаја га водом од које неће жеднети. Отпојавши хвалу Пресветој Богородици, заблагодаривши Господу, Владика Јустин је благословио и отпустио своју децу, а та деца на изобилну љубав свога Епископа, одговорила је искреним и топлим жељама да нам на многа лета долгоденстујеш драги Владико! Протојереј Радоја Сандо