Беседа на Цвети, Свети Игњатије (Брјанчанинов)
Радуј се много кћери сионска, подвикуј, кћери јерусалимска, ево цар твој иде к теби , праведан је и спасава, кротак и јаше на магарету (Зах 9,9). Више од четири стотине година пре него што се десио, пророк Божији изрекао је пророчанство о догађају кога се данас опомињемо и празнујемо. Господ наш Исус Христос, окончавши своју проповед на земљи, величанствено је ушао у царски град Јерусалим, у град поклоњења истинитом Богу, у град који је по преимућству- град Божији. Господ је ушао као Цар и победник да би своје служење овенчао одлучујућим подвигом: побеђивањем смрти смрћу, скидањем клетве са људског рода и примањем те клетве на себе. Он је у царски град ушао седећи на магарету (Јн 12,16) које никада нико од људи није уседао (Лк 19,30) да би човечанству вратио царско достојанство које је наш праотац изгубио, да би то достојанство вратио успињањем на крст. Неукроћено магаре било је кротко под чудесним Јахачем. На магаре су апостоли положили своје одежде, а многобројни народ који је пошао у сусрет и који је пратио Господа узбуђено је клицао: Осана сину Давидову! Благословен који долази и име Господње (Мт 21,9; Лк 19,38). По наређењу Господњем проглашен је за Цара у име Господње – не случајно и не због свести и воље човечије. Тај исти народ ће, након што прођу четири дана, за оног истог кога је данас прогласио за Цара, викати: Распни га, распни, немамо цара осим ћесара (Лк 23,21; Јн 19,15). Шта треба да значи улазак Господњи у Јерусалим на неукроћеном магарету? То, по тумачењу светих отаца, има дубок, пророчански смисао. Свевидећи Господ већ је видео будуће коначно отпадништво Јевреја. Он је то отпадништво прорекао још у оно време када је Израиљцима тек био предат закон на Синају, прорекао га је устима њиховог надахнутог Законодавца. Покварише се, говори Мојсеј о будућем сагрешењу Јевреја против Богочовека као да се оно већ извршило, покварише се према њему; њихово неваљалство није неваљалство синова њиховијех; то је род зао и покварен. Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Јер је чокот њихов од чокота содомскога и из поља гоморскога (5Мојс 32, 5-6; 32) Напротив, Веселите се небеса заједно с Њим – Сином Божијим – и нека Му се поклоне сви ангели Божији (Јев 1,6), веселите се народи са народом Његовим (5Мојс, 43). Улазак у Јерусалим на магарету које нико није узјахао јесте понављање Мојсејевог пророчанства, али не речју него символом. Мојсеј је пророковао да ће се незнабошци радовати у Господу, а да ће Јевреји бити одбачени; овде неукроћено ждребе, које никада нико од људи није уседао изображава незнабошце. Одежде апостола – то је учење Христово које су апостоли предали незнабошцима и Господ је духовно засео на незнабошце поставши њихов Бог. Он их је увео у Јерусалим, у крило своје цркве, у вечни, нерукотворени град Божији, у град спасења и блаженства. Одбачени Јевреји били су ту присутни. Они су устима изговарали: Цар Израиљев, а у души, у свом Синедриону, већ су одлучили да убију Спаситеља. Магаре има још једно значење. Оно изображава сваког човека, кога воде бесловесне жеље, који се лишава своје духовне слободе, страстима и навиком привезаног за телесни живот. Учење Христово ослобађа магаре од улара, тј. од испуњавања грешне и телесне воље. Зато апостоли приводе магаре Христу, стављајући на њега своје одежде: на њега заседа Господ и на њему улази у Јерусалим. То значи да се након напуштања грешног живота човек приводи Еванђељу и одева се, као у апостолске одежде, у најисцрпније и најтананије познање Христа и Његових заповести. Тада Господ заседа на њега духовно му се јављајући и духовно обитавајући у њему, као што је благоволео да обећа: Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га га љубити и јавићу му се сам; њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн 14, 21; 23). Долазак Господа мора пратити мир који превазилази речи и разумевање, мир благодатни, достојан свог дароватеља, Господа. Тај мир се не може упоредити са природним спокојством палог човека који може осетити спокојство и задовољство од телесног наслађивања, који спокојством може сматрати и саму своју безосећајност, и саму вечну смрт своју. Заседа Господ на природне особине човека који Му се потчинио, који је присвојио Његово свето учење и уводи га, засевши на њему, у духовни град Божији, у град мира, у Јерусалим којег је саздао Бог, а не човек. Душу која је прихватила Господа, поздравља Дух Свети, и даје јој радост духовну, непропадљиву, вечну. Радуј се, радуј се много, кћери сионска, кћери Свете Цркве, јер ти не припадаш никоме осим Богу. Подвикуј, кћери јерусалимска, ево, цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу. Ти си се, осетивши у себи благодатни мир Христов и поставши кћи тога мира, обновила младошћу духовном и опитно спознајеш Царство Христово. Благодатна сила Јахача који тобом управља већ је у теби укротила страсти: твоје природне особине не могу нарушити своје природне законе, не могу се претворити и преобразити у необуздане страсти! Преузми од Господа све мисли, сва осећања, свако делање своје, ти можеш и обавезна си да име Господње казујеш браћи својој, усред Цркве да хвалиш Господа (Пс 22, 22).Ти си, као рођена Светим Духом и кћер Духа, способна да сазерцаваш духовни улазак Цара твога, да сазерцаваш праведност Цара твога. Он је кротак и смирен срцем (Мт 11,29) и упућује кротке истини, учи кротке ходити путем његовим (Пс 25,9). Бог наш је- Дух, неупоредив са било каквим створеним духом, као што се и у сваком погледу бескрајно разликује од свих творевина: свети створени духови су Његови престоли и кочије. Он заседа и улази на херувимима; он заседа и улази на оним блаженим душама човечијим које су му се покориле и принеле му своје природне особине као жртву паљеницу. На таквим душама улази Цар, ступајући у свети град Божији, а уводе Га свете душе. Осана на висини! Благословен који долази, Цар Израиљев. Амин. Свети Игњатије (Брјанчанинов), Беседа на Цвети
Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, “Лазарева субота и Цвети“
У нашем народу се веома свечано прославља празник који дочекујемо предстојећег викенда – Лазарева Субота („Врбица“) и Свечани улазак Христов у Јерусалим („Цвети“). Овај дводневни празник пада у доба године које сматрамо најлепшим, када трава зазелени, када дрвеће пусти мирисне цветове и када су ливаде украшене жутим маслачцима и многим другим врстама пољског цвећа – отуда и ти народни називи „Врбица“ и „Цвети“. Након дугог посног периода, у срцима верујућих, сада се, у осунчаним пролетњим данима, већ слути „мирис“ приближавајућег Васкрса. Та припрема, и већ радосни наговештај васкршњег славља, је и сва суштина овог празника. Јер се на Лазареву Суботу сећамо чудесног васкрсења Лазаревог којим је Христос показао да има власт над смрћу, а на Цвети се сећамо Његовог уласка у Јерусалим после ког ће мржњом јеврејских вођа бити осуђен на крсну смрт којом смо спасени од смрти. У најкраћим цртама ћу вам исприповедати јеванђелску повест о овим догађајима. Наиме. Господ је имао пријатеља по имену Лазар који се разболео и потом преминуо. Смрт Лазарева је Христа са апостолима затекла док су они били веома удаљени од места у коме је Лазар живео и они су, сазнавши за Његову смрт кренули ка Лазаревом селу. Путовали су четири дана (јер тада, наравно, нису постојала савремена превозна средства) и када су стигли у Витанију сачекала их је Марта – Лазарева сестра (он је још имао сестру која се звала Марија) – која је у сузама пала пред ноге Христове рекавши му: „Господе, да си био овде, Ти не би дозволио да мој брат умре већ би га исцелио као што си исцелио хиљаде људи пре њега“. Христос ју је тада запитао да ли она верује у васкрсење и у то да Он може васкрснути њеног брата, на шта је она, из читавог свог срца, рекла да верује. И тада су пошли на гроб Лазарев (јеврејски гробови су најчешће били пећине, усеци и рупе у стенама, на које се постављао велики камен како ништа не би могло да уђе у гроб) и Господ се заплакао, и то не само над Лазаром, већ над тужном судбином читавог људског рода. Јер ми нисмо створени за смрт, за распадање, за смрад и црве већ за нешто неупоредиво узвишеније и дивније. Господ је плакао над Својим створењем које је завршило у тако страшној судбини умирања којом се сасвим растаче лик тог створења. У међувремену на гроб је стигла и Марија, друга Лазарева сестра, са мноштвом других рођака и пријатеља Лазаревих. Када је Христос стигао заповедио је да се склони камен са улаза у гроб због чега су људи почели да негодују јер је тело већ почело да трули, да заудара и да се распада. Ипак, Христос је остао при Својој речи тужан због маловерности многих, и померили су тај камен. Потом је, пошто се обратио Своме и нашем Оцу, громким гласом рекао: „Лазаре устани“ и човек који је четири дана лежао мртав у гробу је васкрсао на радост својих сестара и свих присутних људи. Господ је васкрсао Лазара по вери његове сестре, али и да би свима показао да смрт неће имати коначну реч над нама већ да ћемо бити васкрснути у последњи дан. Јер, као што већ рекох, Бог нас је створио за нешто неупоредиво узвишеније и дивније од ове палости у којој смо завршили. И, наравно, реч о овоме нечувеном чуду се намах посвуда проширила и људи који су већ неколико година слушали приче о благости, љубави и чудима Христовим су тог трена постали уверени да је Он заиста онај очекивани Спаситељ који је најављиван у свим свештеним старозаветним списима. Господ Исус је после овога, у пратњи апостола и васкрслог Лазара (који је, иначе, живео још неколико деценија и био Владика Цркве Божије на Кипру у граду Ларнаки где је и сахрањен) ушао у Јерусалим јашући на магарету. Ово је слика Његове кротости и смирености јер није дошао као некакав земаљски владар или велики војсковођа. Сав Јерусалим је изашао у сусрет радујући му се, али и да виде Лазара који је четири дана боравио у гробу. По путу су прострли своју одећу као пред царем, а у рукама су носили палмове гране певајући му пророчку песму која је вековима уназад најављивала долазак Спаситеља: „Благословен је Онај који долази у Име Господње“. Посебно су се радовала деца која су дечије невино скакала, играла и певала пред Христом који је на магарету долазио у град. У том свеопштем слављу се чак зачуо и глас Очев, са неба, силан као гром који је указивао да је Исус заиста Син Божији. Овог свечаног уласка у Јерусалим се сећамо у суботу увече и у недељу Цвети и тада, радујући се, носимо расцветале врбове гране у опходима око Цркава, док деца носе и звончиће којима, попут деце од пре две хиљаде година објављују да је Христос наш истински Спаситељ. Већ се у атмосфери овога празника осећа светла радост Васкрса. Но, и то треба рећи, свега три дана после оваквог славља многи од људи који су се радовали Христу ће заједно са онима који су Христа све време мрзели од Римске управе са највећом мржњом и презиром захтевати смрт Христову. Јер, Господ је дошао у Јерусалим да би Својом смрћу и Својим Васкрсењем разорио смрт и омогућио нам свеопште васкрсење у Последњи Дан. Изузев радости којом се радујемо Христу ових светлих дана се треба сећати и мржње коју су неки међу нама пројавили према своме истинском Добротвору и Спаситељу. Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске новости – рубрика “Жички благовесник“ петак, 15. април 2022.
Молитвени испраћај протојереја-ставрофора Радојице Васиљевића (1952-2022)
На дан када наша Црква слави Преподобног Тита чудотворца, 15. априла 2022. године, испред породичног дома у Баљевцу на пут ка вечном Царству Господа нашега је испраћен протојереј-ставрофор Радојица Васиљевић. У опелу које је почело у 14. часова началствовао је архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, уз саслуживање игумана Манастира Увца протосинђела Уроша, пароха ужичког протојереја-ставрофора Драгољуба Костића, пароха златиборског протојереја Давида Селаковића, пароха чајетинског протонамесника Петра Лазића, пароха баљевачког јереја Немање Тимотијевића и пароха јошаничко-бањског јереја Бранка Росића. Вољеног проту из Мачката су поред супруге Мирјане, сина Немање и ћерке Јелене, са породицама и осталом родбином, испратили пријатељи из Баљевца, а из села Мачката где је прота провео цео пастирски живот је дошао велики број његових бивших парохијана. Након опела свима се обратио архијерејски намесник ужички Милош Босић и дирљивим речима све присутне подсетио на свештенички рад и труд протојереја ставрофора Радојице Васиљевића. Такође је пренео бригу и саучешће оца нашег и Епископа жичког Господина Јустина. Протојереј-ставрофор Радојица Васиљевић је сахрањен на баљевачком гробљу, после чега се са великим емоцијама и дивним речима свима окупљенима обратио син Немања Васиљевић, што је изазвало емоције и сузе свих присутних. Наш прота из Мачката је рођен 11. фебруара 1952. године у Краљеву од оца свештеника Милосава и мајке Наде, а богословију је учио у Београду од 1968. до 1973. године. Постављен је за свештеника у селу Мачкату у тешка времена, а целу своју службу је на свој посебан начин успевао да окупља верни народ око храма и да одржава црквени живот. Све време свештеничке службе је провео у том селу па је постао и остао вољен као симбол свештеника, не само у својој парохији, већ и у свим златиборским селима. Јереј Немања Тимотијевић
Исповест свештенства намесништва пожешко-ариљског
У петак 15. априла, шесте недеље Великог и часног поста, свештенство и ђаконство намесништва пожешко-ариљског, учествовало је у Светој Тајни Исповести. Ове године домаћа црква намесништву пожешко-ариљском био је Храм Света Три Јерарха у Пожеги. Од раних јутарњих часова свештеници и ђакони исповедали су се пред игуманом манастира Вазнесења Господњег архимандритом Тимотејем (Миливојевићем), а у 9 часова служена је Литургија Пређеосвећених Дарова којом је началствовао старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић, уз саслуживање протонамесника Дарка Несторовића, пароха ариљског, јереја Небојше Вукадиновића, пароха годовичког, као и ђакона пожешког Михајла Живковића и ђакона ариљског Александра Јелића. Беседу на тему ,,Богослужења страсне седмице у животу Цркве“, говорио је ђакон пожешки Михајло Живковић. Након одслужене Свете Литургије и причешћа свештенства и верујућег народа, братски састанак са трпезом љубави одржан је у сали пожешке цркве Светог Цара Константина и Јелене. Сабраном братству речима благослова обратио се намесник протојереј Драган Стевић, а сада већ традиционално током састанка неко од свештеника представи цркву у којој службује. Овога пута цркву у Прилипцу представио нам је протојереј Милан Поповић, парох прилипачки чији је храм последњих година доживео обнову и препород. Заједничком молитвом те повратком свештеника на своје парохијске дужности, завршен је братски састанак намесништва пожешко-ариљског. Ђакон Михајло Живковић
Пожешки основци у посети храмовима
Током пете седмице Свете Четрдесетнице, ученици пожешких основних школа посетили су своје храмове и узимали учешћа у великопосним богослужењима. Најпре су у понедељак и уторак ученици осмог разреда ОШ „Петар Лековић” долазили у Цркву Светог цара Константина и царице Јелене. Близина цркве и школе омогућила је да редовни часови веронауке буду одржани у цркви и то баш у време вечерњег богослужења. Посебно интересовање код ученика су поред молитве и духовног учешћа у служби, изазвале метаније које практикујемо на богослужењима Великог поста. То је захтевало и физичку активност али и молитвену усклађеност тела и духа. Ученици су на ранијим часовима учили о постојању, значењу и историјском развоју ове дисциплине, али је изузетно задовољство било и научену теорију применити у пракси. Након завршетка богослужења обратио им се и служашчи свештеник кратком поуком, а потом је следио и својеврсни мали квиз. Ученици су одговарали на кратка питања о ономе што су на богослужењу имали прилике да чују и доживе. Они који су најбрже дали тачне одговоре били су награђени књигом. На самом крају, честитајући им на показаном знању, добитници су посаветовани да и даље своју хришћанску љубав покажу у пракси и тиме што ће добијене књиге након успешног усвајања њиховог садржаја, другарски позајмити и онима који изразе жељу да их прочитају, а нису били довољно брзи да исте овога пута освоје. У четвртак исте седмице, ученици првог разреда ОШ „Емилија Остојић” су заједно са својим учитељицама, а предвођени вероучитељем, посетили Цркву Света Три Јерарха. Будући да је ово био први заједнички одлазак у цркву, ученици су имали прилику да у пракси доживе оно што су о начину уласка у храм и понашања у њему учили од почетка школске године. Скренута им је пажња да добро запазе и осете простор у коме се налазе. Ученици су показали велико интересовање за сваки детаљ који су у цркви приметили и кроз мноштво питања долазили до нових знања о црквеним и богослужбеним предметима, иконама, фрескама па и целокупном простору. Грандиозност великог храма подстакла је дечју кретивност и радозналост. У цркви им се обратио и старешина цркве отац Божо Главоњић који нам је пожелео добродошлицу, истакао значај доласка у „дом Оца нашег небеског” и активног учешћа у заједничкој молитви. Том приликом ученици и њихове учитељице су као благослов добили по једну иконицу и свећу коју су сви принели за здравље и спасење својих најдражих. Овај мини излет у трајању од три школска часа настављен је шетњом литијском стазом око храма крај које је по благослову нашег Епископа, а у сарадњи са Народном библиотеком из Пожеге, постављено осамнаест постамената за читање под називом: Стаза здравља „Читај и шетај“. После свих активности дружење је завршено на игралишту одмах поред цркве и тиме употпунило дечју радост. Вероучитељ Саша Варагић
Ужички свештеници у посети старачком дому на Забучју
У седмици када се припремамо за празник Цвети и завршавамо Свету Четрдесетницу, црквена заједница у Ужицу исказала је своју љубав према корисницима дома за стара лица на Забучју. Претходна три месеца, једном седмично, у оквиру пројекта са Народном библиотеком Ужице, ужички свештеници имали су разговоре са корисницима овог дома. Кроз те разговоре, а како сведочи медицинско особље старачког дома, корисници су жељно ишчекивали дан у коме су свештеници говорили на одређене теме и хранили душе јеванђелском науком. У договору са управницом овог дома, којој дугујемо велику захвалност, данас смо посетили старачки дом и причестили већину наше старије браће у Христу. Било је ту осмеха, суза, загрљаја, а у читавом старачком дому исијавала је радост и осећај присуства благодати Божије. Свештеници су посетили и оне који су тешко болесни и везани за постељу и са њима поделили речи утехе. Црква је старачком дому поделила и поклоне у виду икона, молитвеника, часописа, књига, тамјана. На крају посете, свештеници су поздравили кориснике овог дома честитајући им долазеће празнике. Протонамесник Љубан Петровић
Недеља Свете Марије Египћанке у Манастиру Каменац
У пету недељу Великог поста, када наша Света Црква молитвено прославља успомену на Свету Марију Египћанку, наша древна светиња Манастир Каменац имала је радост и благослов да дочека свог Архијереја Епископа жичког Г. Јустина. На литургијском сабрању, Епископу су саслуживали високопречасни протојереј-ставрофор Радован Стевановић, парох заблаћки, парох честински јереј Младен Стевановић и ђакон Стефан Симић. Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио сестринству и верном народу беседом у којој је подсетио на чудесно житије и подвиге Свете Марије Египћанке. Акцентујући невероватан заокрет у духовном животу светитељке, која је цео свој покајнички период провела подвизавајући се у пустињи, Владика Јустин је у првом делу беседе говорио о грешном начину живота Свете Марије Египћанке. Направио је аналогију са начином живота омладине у савременом свету, чија је доминантна карактеристика управо самозаљубљеност и одсуство подвижничког етоса. – Сила, милост и благодат Божија чине да Црква од највеће грешнице кроз покајање добија највећу светитељку, чудотворку. Да није светитеља Божијих, које Црква у овоме посту сваке недеље нама приказује, да се сетимо њиховог живота, Јеванђеље би било једна дивна философија, заиста лепо прилагођена човеку. Да може да чита, да може да се диви и да каже „ето ја сам хришћанин, и то је лепо бити“, али после тога, ништа више. Доказ да је Јеванђеље истина јесу Свети Божији људи. Света Марија Египћанка везала је ум свој за бесмртнога Бога и из дана у дан се освећивала, рекао је Епископ Јустин и закључио да је најважнији наш унутрашњи живот, јер све што је лепо унутра је у нама. Након Литургије, мати игуманија и сестринство припремиле су послужење за Епископа и верни народ. Време је протекло у пријатним и поучним разговорима са својим Архијерејем, након чега смо са благодарношћу и надом на скори поновни сусрет, испратили Епископа Јустина и његову пратњу. Сестринство Манастира Каменац
Исповест намесништва трнавског
Дана 13. априла 2022. године Господње, свештенство архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Свете великомученице Марине у Атеници како би приступило Светој Тајни Исповести. Свештенство је исповедао умировљени протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајне Исповести, Свету Литургију Пређеосвећених Дарова служио је парох љубићки протојереј-ставрофор Владан Милосављевић, уз саслужење првог пароха атеничког протојереја Александра Грујовића и старешине Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, јереја Николе Вукобрата. По завршетку Свете Литургије Пређеосвећених Дарова, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, протојереј Радиша Сеочанац, позвао је у Христу браћу да се послуже на трпези љубави. Чтец Филип Нешковић
Путем подвига Светог Саве – омладина помаже обнову испоснице
Деветог априла 2022. у подножју Каблара, на позив братије Манастира Преображења Господњег и благословом Епископа жичког Г. Јустина, сакупила се група верног народа из целе Србије, вољна и спремна да помогне у изношењу грађевинског материјала неопходног за уређење испоснице Светог Саве. Акција је трајала неколико часова и изнето је преко тринаест тона песка и цемента. Много љубави и зноја је утиснуто у сваки корак до врха успона. Сви су зрачили радошћу и подржавали једни друге при успону и труду који никог не остављају равнодушним. Могла се видети група од преко 150 младих људи који су се добровољно одазвали на позив братије како уз песму и широки осмех хитају узбрдо и низбрдо носећи терет на леђима, а у недрима искрену веру о томе да саучествују у подвигу Светог Саве тиме што помажу обнову ове светиње у којој се по предању неко време подвизавао највећи духовни отац рода нашега и на чију молитву је ту потекао извор целебне воде. Овај изванредан подвиг сведочи да нисмо духовно-историјски изгубљени и да као народ имамо чему да се надамо! По завршеној акцији братија је уприличила богату трпезу за све трудбенике. Јеромонах Иларион (Богојевић)
Добротворно вече гуслања за наставак уређења Цркве Света Три Јерарха у Пожеги
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, у биоскопској сали СКЦ Пожега, у недељу 10. априла одржано је добротворно вече гуслања, а сав прилог који је сакупљен намењен је наставку уређења Цркве Света Три Јерарха у Пожеги. Учеснике и сабрани народ пригодном беседом поздравио је старешина цркве отац Божо Главоњић након чега је уследило извођење старих српских епских песама на гуслама, инструменту који се помиње још у Старом Завету. Своју љубав према гуслама и гусларским песмама овог пута приказали су: Удружење за очување гусала и народне традиције ,,Право у жицу“ Ужице (гуслар Данило Томић, гуслар Бранимир Сретеновић, гуслар Стефан Томоњић), Удружење за очување песме из вика Прибој (Раденко Гордић и Мирољуб Ракетић), Друштво гуслара ,,Раде Јамина“ Вишеград Република Српска (гуслар Дарко Лечић), друштво гуслара ,,Војвода Лазар Сочица“ Плужине, Црна Гора (гуслар Здравко Кнежевић, гуслар Богдан Лазаревић). У име Црквене Општине Пожега захваљујемо се свима који су учествовали, присуствовали, дали свој прилог и на тај начин помогли даљу изградњу Храма Света Три Јерарха. Ђакон Михајло Живковић
Беседа на Цвети, Свети Игњатије (Брјанчанинов)
Радуј се много кћери сионска, подвикуј, кћери јерусалимска, ево цар твој иде к теби , праведан је и спасава, кротак и јаше на магарету (Зах 9,9). Више од четири стотине година пре него што се десио, пророк Божији изрекао је пророчанство о догађају кога се данас опомињемо и празнујемо. Господ наш Исус Христос, окончавши своју проповед на земљи, величанствено је ушао у царски град Јерусалим, у град поклоњења истинитом Богу, у град који је по преимућству- град Божији. Господ је ушао као Цар и победник да би своје служење овенчао одлучујућим подвигом: побеђивањем смрти смрћу, скидањем клетве са људског рода и примањем те клетве на себе. Он је у царски град ушао седећи на магарету (Јн 12,16) које никада нико од људи није уседао (Лк 19,30) да би човечанству вратио царско достојанство које је наш праотац изгубио, да би то достојанство вратио успињањем на крст. Неукроћено магаре било је кротко под чудесним Јахачем. На магаре су апостоли положили своје одежде, а многобројни народ који је пошао у сусрет и који је пратио Господа узбуђено је клицао: Осана сину Давидову! Благословен који долази и име Господње (Мт 21,9; Лк 19,38). По наређењу Господњем проглашен је за Цара у име Господње – не случајно и не због свести и воље човечије. Тај исти народ ће, након што прођу четири дана, за оног истог кога је данас прогласио за Цара, викати: Распни га, распни, немамо цара осим ћесара (Лк 23,21; Јн 19,15). Шта треба да значи улазак Господњи у Јерусалим на неукроћеном магарету? То, по тумачењу светих отаца, има дубок, пророчански смисао. Свевидећи Господ већ је видео будуће коначно отпадништво Јевреја. Он је то отпадништво прорекао још у оно време када је Израиљцима тек био предат закон на Синају, прорекао га је устима њиховог надахнутог Законодавца. Покварише се, говори Мојсеј о будућем сагрешењу Јевреја против Богочовека као да се оно већ извршило, покварише се према њему; њихово неваљалство није неваљалство синова њиховијех; то је род зао и покварен. Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Јер је чокот њихов од чокота содомскога и из поља гоморскога (5Мојс 32, 5-6; 32) Напротив, Веселите се небеса заједно с Њим – Сином Божијим – и нека Му се поклоне сви ангели Божији (Јев 1,6), веселите се народи са народом Његовим (5Мојс, 43). Улазак у Јерусалим на магарету које нико није узјахао јесте понављање Мојсејевог пророчанства, али не речју него символом. Мојсеј је пророковао да ће се незнабошци радовати у Господу, а да ће Јевреји бити одбачени; овде неукроћено ждребе, које никада нико од људи није уседао изображава незнабошце. Одежде апостола – то је учење Христово које су апостоли предали незнабошцима и Господ је духовно засео на незнабошце поставши њихов Бог. Он их је увео у Јерусалим, у крило своје цркве, у вечни, нерукотворени град Божији, у град спасења и блаженства. Одбачени Јевреји били су ту присутни. Они су устима изговарали: Цар Израиљев, а у души, у свом Синедриону, већ су одлучили да убију Спаситеља. Магаре има још једно значење. Оно изображава сваког човека, кога воде бесловесне жеље, који се лишава своје духовне слободе, страстима и навиком привезаног за телесни живот. Учење Христово ослобађа магаре од улара, тј. од испуњавања грешне и телесне воље. Зато апостоли приводе магаре Христу, стављајући на њега своје одежде: на њега заседа Господ и на њему улази у Јерусалим. То значи да се након напуштања грешног живота човек приводи Еванђељу и одева се, као у апостолске одежде, у најисцрпније и најтананије познање Христа и Његових заповести. Тада Господ заседа на њега духовно му се јављајући и духовно обитавајући у њему, као што је благоволео да обећа: Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га га љубити и јавићу му се сам; њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн 14, 21; 23). Долазак Господа мора пратити мир који превазилази речи и разумевање, мир благодатни, достојан свог дароватеља, Господа. Тај мир се не може упоредити са природним спокојством палог човека који може осетити спокојство и задовољство од телесног наслађивања, који спокојством може сматрати и саму своју безосећајност, и саму вечну смрт своју. Заседа Господ на природне особине човека који Му се потчинио, који је присвојио Његово свето учење и уводи га, засевши на њему, у духовни град Божији, у град мира, у Јерусалим којег је саздао Бог, а не човек. Душу која је прихватила Господа, поздравља Дух Свети, и даје јој радост духовну, непропадљиву, вечну. Радуј се, радуј се много, кћери сионска, кћери Свете Цркве, јер ти не припадаш никоме осим Богу. Подвикуј, кћери јерусалимска, ево, цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу. Ти си се, осетивши у себи благодатни мир Христов и поставши кћи тога мира, обновила младошћу духовном и опитно спознајеш Царство Христово. Благодатна сила Јахача који тобом управља већ је у теби укротила страсти: твоје природне особине не могу нарушити своје природне законе, не могу се претворити и преобразити у необуздане страсти! Преузми од Господа све мисли, сва осећања, свако делање своје, ти можеш и обавезна си да име Господње казујеш браћи својој, усред Цркве да хвалиш Господа (Пс 22, 22).Ти си, као рођена Светим Духом и кћер Духа, способна да сазерцаваш духовни улазак Цара твога, да сазерцаваш праведност Цара твога. Он је кротак и смирен срцем (Мт 11,29) и упућује кротке истини, учи кротке ходити путем његовим (Пс 25,9). Бог наш је- Дух, неупоредив са било каквим створеним духом, као што се и у сваком погледу бескрајно разликује од свих творевина: свети створени духови су Његови престоли и кочије. Он заседа и улази на херувимима; он заседа и улази на оним блаженим душама човечијим које су му се покориле и принеле му своје природне особине као жртву паљеницу. На таквим душама улази Цар, ступајући у свети град Божији, а уводе Га свете душе. Осана на висини! Благословен који долази, Цар Израиљев. Амин. Свети Игњатије (Брјанчанинов), Беседа на Цвети
Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, “Лазарева субота и Цвети“
У нашем народу се веома свечано прославља празник који дочекујемо предстојећег викенда – Лазарева Субота („Врбица“) и Свечани улазак Христов у Јерусалим („Цвети“). Овај дводневни празник пада у доба године које сматрамо најлепшим, када трава зазелени, када дрвеће пусти мирисне цветове и када су ливаде украшене жутим маслачцима и многим другим врстама пољског цвећа – отуда и ти народни називи „Врбица“ и „Цвети“. Након дугог посног периода, у срцима верујућих, сада се, у осунчаним пролетњим данима, већ слути „мирис“ приближавајућег Васкрса. Та припрема, и већ радосни наговештај васкршњег славља, је и сва суштина овог празника. Јер се на Лазареву Суботу сећамо чудесног васкрсења Лазаревог којим је Христос показао да има власт над смрћу, а на Цвети се сећамо Његовог уласка у Јерусалим после ког ће мржњом јеврејских вођа бити осуђен на крсну смрт којом смо спасени од смрти. У најкраћим цртама ћу вам исприповедати јеванђелску повест о овим догађајима. Наиме. Господ је имао пријатеља по имену Лазар који се разболео и потом преминуо. Смрт Лазарева је Христа са апостолима затекла док су они били веома удаљени од места у коме је Лазар живео и они су, сазнавши за Његову смрт кренули ка Лазаревом селу. Путовали су четири дана (јер тада, наравно, нису постојала савремена превозна средства) и када су стигли у Витанију сачекала их је Марта – Лазарева сестра (он је још имао сестру која се звала Марија) – која је у сузама пала пред ноге Христове рекавши му: „Господе, да си био овде, Ти не би дозволио да мој брат умре већ би га исцелио као што си исцелио хиљаде људи пре њега“. Христос ју је тада запитао да ли она верује у васкрсење и у то да Он може васкрснути њеног брата, на шта је она, из читавог свог срца, рекла да верује. И тада су пошли на гроб Лазарев (јеврејски гробови су најчешће били пећине, усеци и рупе у стенама, на које се постављао велики камен како ништа не би могло да уђе у гроб) и Господ се заплакао, и то не само над Лазаром, већ над тужном судбином читавог људског рода. Јер ми нисмо створени за смрт, за распадање, за смрад и црве већ за нешто неупоредиво узвишеније и дивније. Господ је плакао над Својим створењем које је завршило у тако страшној судбини умирања којом се сасвим растаче лик тог створења. У међувремену на гроб је стигла и Марија, друга Лазарева сестра, са мноштвом других рођака и пријатеља Лазаревих. Када је Христос стигао заповедио је да се склони камен са улаза у гроб због чега су људи почели да негодују јер је тело већ почело да трули, да заудара и да се распада. Ипак, Христос је остао при Својој речи тужан због маловерности многих, и померили су тај камен. Потом је, пошто се обратио Своме и нашем Оцу, громким гласом рекао: „Лазаре устани“ и човек који је четири дана лежао мртав у гробу је васкрсао на радост својих сестара и свих присутних људи. Господ је васкрсао Лазара по вери његове сестре, али и да би свима показао да смрт неће имати коначну реч над нама већ да ћемо бити васкрснути у последњи дан. Јер, као што већ рекох, Бог нас је створио за нешто неупоредиво узвишеније и дивније од ове палости у којој смо завршили. И, наравно, реч о овоме нечувеном чуду се намах посвуда проширила и људи који су већ неколико година слушали приче о благости, љубави и чудима Христовим су тог трена постали уверени да је Он заиста онај очекивани Спаситељ који је најављиван у свим свештеним старозаветним списима. Господ Исус је после овога, у пратњи апостола и васкрслог Лазара (који је, иначе, живео још неколико деценија и био Владика Цркве Божије на Кипру у граду Ларнаки где је и сахрањен) ушао у Јерусалим јашући на магарету. Ово је слика Његове кротости и смирености јер није дошао као некакав земаљски владар или велики војсковођа. Сав Јерусалим је изашао у сусрет радујући му се, али и да виде Лазара који је четири дана боравио у гробу. По путу су прострли своју одећу као пред царем, а у рукама су носили палмове гране певајући му пророчку песму која је вековима уназад најављивала долазак Спаситеља: „Благословен је Онај који долази у Име Господње“. Посебно су се радовала деца која су дечије невино скакала, играла и певала пред Христом који је на магарету долазио у град. У том свеопштем слављу се чак зачуо и глас Очев, са неба, силан као гром који је указивао да је Исус заиста Син Божији. Овог свечаног уласка у Јерусалим се сећамо у суботу увече и у недељу Цвети и тада, радујући се, носимо расцветале врбове гране у опходима око Цркава, док деца носе и звончиће којима, попут деце од пре две хиљаде година објављују да је Христос наш истински Спаситељ. Већ се у атмосфери овога празника осећа светла радост Васкрса. Но, и то треба рећи, свега три дана после оваквог славља многи од људи који су се радовали Христу ће заједно са онима који су Христа све време мрзели од Римске управе са највећом мржњом и презиром захтевати смрт Христову. Јер, Господ је дошао у Јерусалим да би Својом смрћу и Својим Васкрсењем разорио смрт и омогућио нам свеопште васкрсење у Последњи Дан. Изузев радости којом се радујемо Христу ових светлих дана се треба сећати и мржње коју су неки међу нама пројавили према своме истинском Добротвору и Спаситељу. Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске новости – рубрика “Жички благовесник“ петак, 15. април 2022.
Молитвени испраћај протојереја-ставрофора Радојице Васиљевића (1952-2022)
На дан када наша Црква слави Преподобног Тита чудотворца, 15. априла 2022. године, испред породичног дома у Баљевцу на пут ка вечном Царству Господа нашега је испраћен протојереј-ставрофор Радојица Васиљевић. У опелу које је почело у 14. часова началствовао је архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, уз саслуживање игумана Манастира Увца протосинђела Уроша, пароха ужичког протојереја-ставрофора Драгољуба Костића, пароха златиборског протојереја Давида Селаковића, пароха чајетинског протонамесника Петра Лазића, пароха баљевачког јереја Немање Тимотијевића и пароха јошаничко-бањског јереја Бранка Росића. Вољеног проту из Мачката су поред супруге Мирјане, сина Немање и ћерке Јелене, са породицама и осталом родбином, испратили пријатељи из Баљевца, а из села Мачката где је прота провео цео пастирски живот је дошао велики број његових бивших парохијана. Након опела свима се обратио архијерејски намесник ужички Милош Босић и дирљивим речима све присутне подсетио на свештенички рад и труд протојереја ставрофора Радојице Васиљевића. Такође је пренео бригу и саучешће оца нашег и Епископа жичког Господина Јустина. Протојереј-ставрофор Радојица Васиљевић је сахрањен на баљевачком гробљу, после чега се са великим емоцијама и дивним речима свима окупљенима обратио син Немања Васиљевић, што је изазвало емоције и сузе свих присутних. Наш прота из Мачката је рођен 11. фебруара 1952. године у Краљеву од оца свештеника Милосава и мајке Наде, а богословију је учио у Београду од 1968. до 1973. године. Постављен је за свештеника у селу Мачкату у тешка времена, а целу своју службу је на свој посебан начин успевао да окупља верни народ око храма и да одржава црквени живот. Све време свештеничке службе је провео у том селу па је постао и остао вољен као симбол свештеника, не само у својој парохији, већ и у свим златиборским селима. Јереј Немања Тимотијевић
Исповест свештенства намесништва пожешко-ариљског
У петак 15. априла, шесте недеље Великог и часног поста, свештенство и ђаконство намесништва пожешко-ариљског, учествовало је у Светој Тајни Исповести. Ове године домаћа црква намесништву пожешко-ариљском био је Храм Света Три Јерарха у Пожеги. Од раних јутарњих часова свештеници и ђакони исповедали су се пред игуманом манастира Вазнесења Господњег архимандритом Тимотејем (Миливојевићем), а у 9 часова служена је Литургија Пређеосвећених Дарова којом је началствовао старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић, уз саслуживање протонамесника Дарка Несторовића, пароха ариљског, јереја Небојше Вукадиновића, пароха годовичког, као и ђакона пожешког Михајла Живковића и ђакона ариљског Александра Јелића. Беседу на тему ,,Богослужења страсне седмице у животу Цркве“, говорио је ђакон пожешки Михајло Живковић. Након одслужене Свете Литургије и причешћа свештенства и верујућег народа, братски састанак са трпезом љубави одржан је у сали пожешке цркве Светог Цара Константина и Јелене. Сабраном братству речима благослова обратио се намесник протојереј Драган Стевић, а сада већ традиционално током састанка неко од свештеника представи цркву у којој службује. Овога пута цркву у Прилипцу представио нам је протојереј Милан Поповић, парох прилипачки чији је храм последњих година доживео обнову и препород. Заједничком молитвом те повратком свештеника на своје парохијске дужности, завршен је братски састанак намесништва пожешко-ариљског. Ђакон Михајло Живковић
Пожешки основци у посети храмовима
Током пете седмице Свете Четрдесетнице, ученици пожешких основних школа посетили су своје храмове и узимали учешћа у великопосним богослужењима. Најпре су у понедељак и уторак ученици осмог разреда ОШ „Петар Лековић” долазили у Цркву Светог цара Константина и царице Јелене. Близина цркве и школе омогућила је да редовни часови веронауке буду одржани у цркви и то баш у време вечерњег богослужења. Посебно интересовање код ученика су поред молитве и духовног учешћа у служби, изазвале метаније које практикујемо на богослужењима Великог поста. То је захтевало и физичку активност али и молитвену усклађеност тела и духа. Ученици су на ранијим часовима учили о постојању, значењу и историјском развоју ове дисциплине, али је изузетно задовољство било и научену теорију применити у пракси. Након завршетка богослужења обратио им се и служашчи свештеник кратком поуком, а потом је следио и својеврсни мали квиз. Ученици су одговарали на кратка питања о ономе што су на богослужењу имали прилике да чују и доживе. Они који су најбрже дали тачне одговоре били су награђени књигом. На самом крају, честитајући им на показаном знању, добитници су посаветовани да и даље своју хришћанску љубав покажу у пракси и тиме што ће добијене књиге након успешног усвајања њиховог садржаја, другарски позајмити и онима који изразе жељу да их прочитају, а нису били довољно брзи да исте овога пута освоје. У четвртак исте седмице, ученици првог разреда ОШ „Емилија Остојић” су заједно са својим учитељицама, а предвођени вероучитељем, посетили Цркву Света Три Јерарха. Будући да је ово био први заједнички одлазак у цркву, ученици су имали прилику да у пракси доживе оно што су о начину уласка у храм и понашања у њему учили од почетка школске године. Скренута им је пажња да добро запазе и осете простор у коме се налазе. Ученици су показали велико интересовање за сваки детаљ који су у цркви приметили и кроз мноштво питања долазили до нових знања о црквеним и богослужбеним предметима, иконама, фрескама па и целокупном простору. Грандиозност великог храма подстакла је дечју кретивност и радозналост. У цркви им се обратио и старешина цркве отац Божо Главоњић који нам је пожелео добродошлицу, истакао значај доласка у „дом Оца нашег небеског” и активног учешћа у заједничкој молитви. Том приликом ученици и њихове учитељице су као благослов добили по једну иконицу и свећу коју су сви принели за здравље и спасење својих најдражих. Овај мини излет у трајању од три школска часа настављен је шетњом литијском стазом око храма крај које је по благослову нашег Епископа, а у сарадњи са Народном библиотеком из Пожеге, постављено осамнаест постамената за читање под називом: Стаза здравља „Читај и шетај“. После свих активности дружење је завршено на игралишту одмах поред цркве и тиме употпунило дечју радост. Вероучитељ Саша Варагић
Ужички свештеници у посети старачком дому на Забучју
У седмици када се припремамо за празник Цвети и завршавамо Свету Четрдесетницу, црквена заједница у Ужицу исказала је своју љубав према корисницима дома за стара лица на Забучју. Претходна три месеца, једном седмично, у оквиру пројекта са Народном библиотеком Ужице, ужички свештеници имали су разговоре са корисницима овог дома. Кроз те разговоре, а како сведочи медицинско особље старачког дома, корисници су жељно ишчекивали дан у коме су свештеници говорили на одређене теме и хранили душе јеванђелском науком. У договору са управницом овог дома, којој дугујемо велику захвалност, данас смо посетили старачки дом и причестили већину наше старије браће у Христу. Било је ту осмеха, суза, загрљаја, а у читавом старачком дому исијавала је радост и осећај присуства благодати Божије. Свештеници су посетили и оне који су тешко болесни и везани за постељу и са њима поделили речи утехе. Црква је старачком дому поделила и поклоне у виду икона, молитвеника, часописа, књига, тамјана. На крају посете, свештеници су поздравили кориснике овог дома честитајући им долазеће празнике. Протонамесник Љубан Петровић
Недеља Свете Марије Египћанке у Манастиру Каменац
У пету недељу Великог поста, када наша Света Црква молитвено прославља успомену на Свету Марију Египћанку, наша древна светиња Манастир Каменац имала је радост и благослов да дочека свог Архијереја Епископа жичког Г. Јустина. На литургијском сабрању, Епископу су саслуживали високопречасни протојереј-ставрофор Радован Стевановић, парох заблаћки, парох честински јереј Младен Стевановић и ђакон Стефан Симић. Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио сестринству и верном народу беседом у којој је подсетио на чудесно житије и подвиге Свете Марије Египћанке. Акцентујући невероватан заокрет у духовном животу светитељке, која је цео свој покајнички период провела подвизавајући се у пустињи, Владика Јустин је у првом делу беседе говорио о грешном начину живота Свете Марије Египћанке. Направио је аналогију са начином живота омладине у савременом свету, чија је доминантна карактеристика управо самозаљубљеност и одсуство подвижничког етоса. – Сила, милост и благодат Божија чине да Црква од највеће грешнице кроз покајање добија највећу светитељку, чудотворку. Да није светитеља Божијих, које Црква у овоме посту сваке недеље нама приказује, да се сетимо њиховог живота, Јеванђеље би било једна дивна философија, заиста лепо прилагођена човеку. Да може да чита, да може да се диви и да каже „ето ја сам хришћанин, и то је лепо бити“, али после тога, ништа више. Доказ да је Јеванђеље истина јесу Свети Божији људи. Света Марија Египћанка везала је ум свој за бесмртнога Бога и из дана у дан се освећивала, рекао је Епископ Јустин и закључио да је најважнији наш унутрашњи живот, јер све што је лепо унутра је у нама. Након Литургије, мати игуманија и сестринство припремиле су послужење за Епископа и верни народ. Време је протекло у пријатним и поучним разговорима са својим Архијерејем, након чега смо са благодарношћу и надом на скори поновни сусрет, испратили Епископа Јустина и његову пратњу. Сестринство Манастира Каменац
Исповест намесништва трнавског
Дана 13. априла 2022. године Господње, свештенство архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Свете великомученице Марине у Атеници како би приступило Светој Тајни Исповести. Свештенство је исповедао умировљени протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајне Исповести, Свету Литургију Пређеосвећених Дарова служио је парох љубићки протојереј-ставрофор Владан Милосављевић, уз саслужење првог пароха атеничког протојереја Александра Грујовића и старешине Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, јереја Николе Вукобрата. По завршетку Свете Литургије Пређеосвећених Дарова, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, протојереј Радиша Сеочанац, позвао је у Христу браћу да се послуже на трпези љубави. Чтец Филип Нешковић
Путем подвига Светог Саве – омладина помаже обнову испоснице
Деветог априла 2022. у подножју Каблара, на позив братије Манастира Преображења Господњег и благословом Епископа жичког Г. Јустина, сакупила се група верног народа из целе Србије, вољна и спремна да помогне у изношењу грађевинског материјала неопходног за уређење испоснице Светог Саве. Акција је трајала неколико часова и изнето је преко тринаест тона песка и цемента. Много љубави и зноја је утиснуто у сваки корак до врха успона. Сви су зрачили радошћу и подржавали једни друге при успону и труду који никог не остављају равнодушним. Могла се видети група од преко 150 младих људи који су се добровољно одазвали на позив братије како уз песму и широки осмех хитају узбрдо и низбрдо носећи терет на леђима, а у недрима искрену веру о томе да саучествују у подвигу Светог Саве тиме што помажу обнову ове светиње у којој се по предању неко време подвизавао највећи духовни отац рода нашега и на чију молитву је ту потекао извор целебне воде. Овај изванредан подвиг сведочи да нисмо духовно-историјски изгубљени и да као народ имамо чему да се надамо! По завршеној акцији братија је уприличила богату трпезу за све трудбенике. Јеромонах Иларион (Богојевић)
Добротворно вече гуслања за наставак уређења Цркве Света Три Јерарха у Пожеги
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, у биоскопској сали СКЦ Пожега, у недељу 10. априла одржано је добротворно вече гуслања, а сав прилог који је сакупљен намењен је наставку уређења Цркве Света Три Јерарха у Пожеги. Учеснике и сабрани народ пригодном беседом поздравио је старешина цркве отац Божо Главоњић након чега је уследило извођење старих српских епских песама на гуслама, инструменту који се помиње још у Старом Завету. Своју љубав према гуслама и гусларским песмама овог пута приказали су: Удружење за очување гусала и народне традиције ,,Право у жицу“ Ужице (гуслар Данило Томић, гуслар Бранимир Сретеновић, гуслар Стефан Томоњић), Удружење за очување песме из вика Прибој (Раденко Гордић и Мирољуб Ракетић), Друштво гуслара ,,Раде Јамина“ Вишеград Република Српска (гуслар Дарко Лечић), друштво гуслара ,,Војвода Лазар Сочица“ Плужине, Црна Гора (гуслар Здравко Кнежевић, гуслар Богдан Лазаревић). У име Црквене Општине Пожега захваљујемо се свима који су учествовали, присуствовали, дали свој прилог и на тај начин помогли даљу изградњу Храма Света Три Јерарха. Ђакон Михајло Живковић