Освећење Крста на Столовима изнад Жиче
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, 16/29. маја 2022. године на дан Преподобног Теодора Освештаног и Св. вмч. Теодора Вршачког и Св. муч. Вукашина, на највишем врху планине Столови на надморској висини од 1375 метара на месту званом Камариште /Усовице/, освећен је Крст висине 33,5 метара израђен у челичној конструкцији, подигнут прилогом верних људи Краљева, околине и исељеника из матице Србије. Крст је подигнут иницијативом Планинарско-смучарског друштва „ГВОЗДАЦ“ из Краљева, и благословом Епархије жичке, у знак сећања на осмовековну самосталност Српске Православне Цркве и осмовековно постојање Манастира Жиче. То је знак уздарја ове генерације Срба, Светом Сави и задужбинарској породици Немањића. Истовремено овај Крст обележава и страдање српских војника Дринске дивизије, који су своје животе оставили на овим просторима штитећи одступницу српској војсци и народу, приликом повлачења 1915. године преко Косова, Црне Горе и Албаније. Архијерејски заменик Епископа жичког, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, и председник Одбора за подизање Крста је после освећења Крста, у име Њ.П. Епископа жичког Г. Јустина, поздравио све присутне на чину освећења, и пренео благослов Владике, представницима града и јавних предузећа и културних установа и представницима Удружења ратних војних инвалида града Краљева, и овде сабранима, захваљујући свима онима, који су на било који начин помогли овај подухват, било појединачно, или предузећима, који су се на тај начин прислонили на ово Крсно здање и постали заједничари у задужбинарском наслеђу Светих нам предака. Члан одбора и бивши председник Друштва “ГВОЗДАЦ“, Милутин Вукосављевић Вукас је поздравио све присутне са захвалношћу свима за помоћ у овом подвигу, наглашавајући као планинар значај овог Крсног знамења. Од сада је одредница за Столове означена као „Пут до Крста“. Помоћник градоначелника Краљева, Милош Милишић је нагласио значај новоподигнутог Крста, за град Краљево, као знак, по којем ће град бити познат. Крст је најбољи знак нашег међусобног препознавања! Наглашена је и потреба осветљења Крста у ноћним условима ради видљивости. Стога очекујемо и помоћ шире заједнице да се предвиђени посао заврши на општу радост и корист ! Сви сабрани су се разишли у саборној радости и жељи да нас сила Часног Крста руководи и чува у данима искушења и тешкоћама живљења. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић
Свети Ахилије Лариски – храмовна слава у Ариљу
Вечерњом молитвом започело је торжествено прослављање Светог Ахилија Лариског, заштитника ариљске светиње и молитвеног заступника пред Богом свих православних. Вечерњом молитвом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, који је касније у порти храма својим предавањем на тему “Васкрсење Црне Горе кроз дело митрополита Амфилохија Радовић“, заокупио пажњу великог броја присутних Ариљаца. Речи о. Гојка којима је предочио живот и дело митрополита Амфилохија одјекивале су улицама Ариља, позвавши све присутне да се угледају и следују речи овог неуморног Христовог војника. Празнична атмосфера пренела се и сутрадан на Свету Архијерејску Литургију коју је под сводовима овог храма служио Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Саслуживали су архимандрит Тимотеј (Миливојевић), протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протојереј Милорад Козодер и ђакон Стефан Симић. У току Свете Литургије у чин ђакона рукоположен је дипл. теолог и вероучитељ из Бајине Баште Ненад Срећковић. По завршетку евхаристијског сабрања Епископ је осветио славске дарове које је са пуно љубави припремила Црквена општина Ариље. У беседи, којом се на крају великом броју верника обратио, Епископ Јустин је говорио о дивном лику Божијег угодника, Светог Ахилија. Честитао је славу свим Ариљцима, рекавши да они као народ овога краја имају част и привилегију да буду под заштитом и духовним вођством Светог Ахилија, који се непрестано пред престолом Вишњега моли за све њих. Јереј Александар Јелић
Предавање др Милутина Живковића у Светосавском храму у Краљеву
У суботу, 28. маја, након вечерње службе, у склопу циклуса предавања која се у Светосавском храму у Краљеву одржавају са благословом Епископа жичког Јустина, др Милутин Живковић научни сарадник Института за савремену историју у Београду одржао je предавање на тему „Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941-1943“. Предавач је пред присутне изнео драгоцене увиде из истоимене књиге која је 2021. објављена у издању Института за савремену историју у Београду и Catene mundi. Они се тичу дешавања на подручју које обухвата Полимље, данашњу југозападну Србију као и делове Црне Горе. Тешке ратне године на овим мултиконфесионалним просторима показале су сложеност односа месног становништва. Вешта дипломатска и војна улога Италије донела је многе неспоразуме међу становништвом. Утицаји и крвава делатност припадника НДХ узроковали су страдање Срба, али и позицију са којом ће Италијани вешто управљати поделама које су им биле потребне ради сопствених интереса. Резултат су прогони и уништавање свега што је сачињавало српски идентитет (СПЦ, шајкаче, ћирилице и др.), али и међусобни обрачуни Срба подељених на четнике и партизане који су увек каналисани на начин који је одговарао италијанској окупационој сили. Предавач је изнео мноштво детаља о организацији тадашње италијанске војске, указујући на погрешност тезе да је она била слабо обучена. Стратегија је била јасно осмишљења. Људима је ограничавано кретање, изгладњивани су, нису лечени, све у циљу изазивања психолошког изнуривања и приморавања на слепу послушност. На крају, као резултат свега што се дешавало, а иза чега је остало много крви на овим просторима, многи челници италијанске окупационе силе пролазе готово некажњено на међународним судским процесима. Иза њих остају продубљене поделе, али и могућност да комунистичко руководство новоформиране послератне Југославије (разматрајући чак и могућност да тзв. Санџак буде трећа аутономна покрајина у саставу Србије) од муслиманске заједнице са ових простора крене у креирање новог националног идентитета који ће и након распада Југославије покушавати да се позиционира као Бошњаци. Предавању је последовала жива дискусија, што је показатељ да је ова тема веома важна. Сматрамо да је допринос ове књиге и предавања управо у томе што нам омогућавају да на једном месту сазнамо оно за шта је аутору био неопходан изузетно напоран истраживачки рад по многим домаћим и иностраним архивама. Захвални смо аутору на дивном и поучном предавању коме смо присуствовали. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Поклоничко путовање ђака ОШ “Марко Пајић“ из Виче
У суботу, 28. маја текуће године, ученици верксе наставе са својим вероучитељем и свештеником, кренули су светињама Немањићких задужбина, Манастирима Студеници, Жичи, као и Градцу. Захваљујући Општини Лучани, која нам је обезбедила аутобус, деца су бесплатно могла да крену на ово путовање. У раним јутарњим сатима, кренули смо овим најзначајним светињама наше Епархије. У Манастиру Градац, месни свештеник Радомир Митровић нас је лепо дочекао и угостио послужењем, које је са својом супругом спремио за све нас. Кустос, нам је испричала историјат манастира. Кроз бајковиту причу, о великој царици Јелени Анжујској, њеном мужу цару Урошу, као и о њиховим синовима Драгутину и Милутину, дочарала нам значај ове дивне светиње. Одатле смо се упутили у задужбину Великог Жупана Стефана Немање, у Манастир Студеницу. У храму смо узнели наше скромне молитве, целивали мошти Светог Стефана Првовенчаног и Свете Анастасије. Ту су се деца, упознала и са дигиталном Студеницом, која је на децу оставила веома јак и позитиван утисак. И у овом примеру, можемо да научимо да технологија може послужити на добро човеку. Деца су са одушевљењем слушала историјат овога манастира, и постављала питања. Последња светиња, на овом излету била је Жича. Иако нама најближа, и доста пута посећена, она увек има нешто ново да понуди. Тако је било и овога пута. И овде смо принели молитве. Деца су са пажњом слушала монахињу, која нам је подробно испричала историјат манастира, научивши ономе што до сада нисмо знали. Ово су заиста духовне ризнице, које су неисцрпне, а вечна инспирација и за теологе, уметнике, писце, сликаре, археологе… Ово је било наше прво поклоничко путовање, које је на све нас оставило доста лепих и добрих утисака. Сви смо се духовно обогатили обиласком ових светиња наше Епархије. Јереј Немања Матејић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва љубићког
На дан када Света Православна Црква прославља успомену на свету мученицу Гликерију у четвртак, 26. маја 2022.г. у Храму Покрова Пресвете Богородице у Миоковцима, одржан је братски састанак и исповест намесништва љубићког. Храм Покрова Пресвете Богородице је саграђен 1815.г, првобитно као храм од дрвета и подигнут је част победе српске војске на брду Љубићу, а подигла га је књегиња Љубица, како би се одужила храбрим устаницима. На његовом месту подигнут је већи храм од чврстога материјала 1890. Нови храм је освештао 1839. тадашњи Епископ Жички Николај. Блаженопочивши Патријарх српски Герман Ђорић је од 1927. до 1931. службовао као парохијски свештеник при овоме храму. Светом Литургијом је началствовао протојереј Милинко Стојковић, парох други мрчајевачки, а саслуживао му је парох рожачко-пријеворски протонамесник Александар Суботић. На Светој Литургији је беседио протонамесник Александар Суботић, парох рожачко-пријеворски. Обратио је се браћи свештеницима речима љубави и благодарења Богу „Све што створи Бог, добро бејаше веома“ (Пост 1,31). Оваплоћени Богочовек у свему може бити и јесте нама близак сем у греху. Бог као Света Тројица је заједница слободе и љубави ничим условљене, образац Кога следимо. Познавши Сина спознајемо и Бога Оца и Духа Светога. Пад човеков представља одрицање од истинског живота и иступање из заједнице са Богом. У наставку су изнете основе хришћанског живота који је утемељен у Светим Тајнама Цркве. За време трпезе љубави присутном свештенству обратио се старешина храма Покрова Пресвете Богородице парох миоковачки јереј Иван Босић, исказавши захвалност што му је указана част да у његовоме храму буде братски састанак и свештеничка исповест. Потом се свештенству обратио духовник архимандрит Давид (Васиљевић) сабрат Манастира Никоље, подсетивши да смо посленици на њиви Господњој, да је жетва спремна, будући да смо сами слаби, а вршимо службу узвишенију од ангелске, морамо имати љубави и разумевања за верне, које руководимо. Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић парох прељински захвалио се духовнику на указаној љубави и на примљеним поукама, а свештенство похвалио за досадашњи труд приликом вршења пастирске службе. Речи захвалности упутио је јереју Ивану Босићу пароху миоковачком на богоугодном труду исказном у припреми братског састанка и поздравио је том приликом будућег домаћина братског састанка пароха мојсињског протојереја Милорада Величковића. Поред парохијских свештеника на свештеничкој исповести су били присутни пензионисани пароси: протојереј-ставрофор Милорад Ђорем, протојереј-ставрофор Милан Мирковић и јереј Јован Вуковић. Протонамесник Александар Суботић
Исповест свештенства Aрхијерејског намесништва качерског
У четвртак 26/13. маја 2022. године, када наша Света Црква прославља Свету мученицу Гликерију, у Цркви Сабора Светих дванаест апостола у Штавици, одржан је братски састанак и исповест свештенства качерског Архијерејског намесништва. Свету Тајну Исповести извршио је, као и годинама уназад, јеромонах о. Виталије (Милошевић). Светој Тајни Исповести приступили су сви активни свештеници намесништва. По традицији , након исповести, одслужена је Света Литургија, којом је началствовао архијерејски намесник протојереј Светолик Марковић, уз саслуживање протонамесника Драгана Мијаиловића и ђакона Слободана Пејовића. По причешћивању Светим Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, присутнима се беседом обратио јереј Горан Џопалић. У својој надахнутој беседи изложио је појам и значај мучеништва у Цркви, са акцентом на живот Свете мученице Гликерије и других Светих мученика. Домаћини, отац Милорад Вујовић и његова супруга су након Свете Литургије припремили трпезу љубави, на којој се у братској љубави разговарало о актуелним дешавањима у животу наше Свете Цркве. Свештенству се обратио и отац Виталије упутивши духовну поуку. Отац Светолик се захвалио оцу Виталију на труду и молитви, те домаћинима на указаном гостопримству. Ђакон Слободан Пејовић
Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, “Свете мошти – један од знакова присуства Божијег и у нашем времену“
У нашем народу се усталило уверење како су свети људи искључиво живели некада, у далекој прошлости, и како у нашем времену и у нашим животним околностима свеопште „јурњаве“ једноставно није могуће живети светим животом. Но, Црква благодаћу Светога Духа, исто као пре стотину година, и као пре осам стотина година, успева у наше време, и успеваће надаље, да у срцима људи распали пламен огњене љубави према Господу којом су живели светитељи свих времена. Навешћу, за читаоце овог листа вероватно чак и сензационалан, пример као потврду оваквог дејства Цркве. Наиме, на западној граници Русије са Естонијом се налази велики Псково-Печерски манастир у коме неколико стотина година постоји непрекинути континуитет монашког живота. И дан данас, тамо живи неколико стотина монаха који су своје животе посветили молитви Богу и послушности Цркви. Овај манастир је посебно познат по сплету подземних ходника-пећина који се километрима протежу испод огромног манастирског комплекса. У тим пећинама се, већ вековима, сахрањују сви монаси који су крај свог земног живота дочекали у манастиру. Притом, монахе не сахрањују закопавајући их у земљу, него полажући сандуке са њиховим „моштима“ у отворене усеке у зидовима стена, тако да се покојници могу видети, чак и додирнути. Према проценама из тог манастира, на том огромном гробљу је, засада, сахрањено између четрнаест и петнаест хиљада ових људи који су животе провели молећи се и благодарећи Богу на свему. Оно што је посебно задивљујуће посетиоцима овог светог места је чињеница да се у тим подземним пећинама, сасвим неочекивано, никада не осећа мирис трулежи, чак и када је неки монах недавно сахрањен, већ се увек осећа свеж и пријатан ваздух. Овај феномен је запањивао комунистичке идеологе који су, у оно време, туристичким водичима сугерисали да посетиоцима говоре како се мирис не осећа због специфичног хемијског састава стена од којих су саткане те пећине. Познато је да је монах задужен за отварање капија које воде у те пећине увек са собом носио марамицу напарфимисану француском колоњском водом како би, када чује за овакво објашњење, посетиоцима дао да помиришу ту марамицу како би се уверили да у тим пећинама човек ипак може осећати мирис. Знаменита је и анегдота са бившим председником Русије, Борисом Јелцињом, који је приликом посете овог монашког гробља, неколико пута, запањен, питао присутне монахе чиме премазују сва та тела, јер се смрад не осећа, све док му монах није, врло вешто, одговорио следећим речима: „Ви сте председник, и вероватно, у вашем присуству не бисте трпели људе који заударају и који се непријатно осећају. Е, па, ови људи су у пратњи Цара Небескога, и зато њихова покојна тела не шире мирис трулежи око себе“. Није познато да ли је ово објашњење успело да убеди Јелциња који је био атеиста, али оно заиста објашњава шта се дешава са тим телима. То су тела људи који су се читавог живота трудили да са себе сперу сваку нечистоту греха како би чисти изашли пред нашег Господа и, стога, Господ Својом силом не даје да се из тела ових верних служитеља Божијих осећа било какав задах. Осим тога, тела многих монаха су сасвим нетрулежна, макар била сахрањена и пре седамдесет година. И, наравно, по среди није никакав поступак балсамовања, већ благослов којим Господ благосиља оне који су се упокојили носећи у својим срцима пламену љубав према Њему. Овај феномен непропадања и незаударања тела светих људи се није прекинуо ни данас. Јер, и они монаси који се у наше време тамо сахрањују не испуштају непријатне мирисе из својих тела. Јер, у Цркви, као што рекох на почетку, и у ово време можемо живети таквим животом да читаво наше биће одише љубављу према Господу. Свако време је имало своје препреке које су се налазиле на путу оних који желе да живе искреним и истинским хришћанским животом, и, наше време, није у том смислу, ни по чему посебно. И, исто тако, благодат Божија која је увек била присутна у Цркви, и сада преображава наше животе. За крај, навешћу догађај који је уписан у Летопису Кијево-Печерске лавре – манастира у Кијеву испод кога се, исто тако налази лавиринт подземних пећина у којима се монаси сахрањују: „Године 6971. (1463.) деси се у манастиру овакво знамење. У време кнеза Симеона Александровича, и брата његовог, кнеза Михајла, а при архимандриту печерском Николају, о пећинама бригу вођаше монах по имену Дионисије. На Светли Дан Васкрса он уђе у пећине да окади тела умрлих, па окади и рече: „Данас је Празник над Празницима, оци и браћо, Христос Васкрсе!“ И тада зачу из хиљаде грла одговор силан као гром: „ваистину Васкрсе Христос!“. То су људи који су живећи по Јеванђељу, ушли у Живот Вечни. Иста могућност се налази и пред нама у нашем времену… Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 27. мај 2022. године
Празник Светих Кирила и Методија у Храму Свете Тројице у Краљеву
Дана 25. маја 2022. године, када Света Црква обележава сећање на Светог Кирила и Методија, равноапостолне просветитеље словенске, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. На литургијском сабрању, Његовом Преосвештенству саслуживали су секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић), Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Светог Василија Острошког на Берановцу протојереј Иван Радовановић, старешина Храма Светог Саве у Краљеву протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву протонамесник Мирољуб Попадић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј Миломир Радић, јереј Радован Парезановић, јереј Ивица Тадић, јереј Владимир Јовановић, протођакон Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. Након читања Светог Јеванђеља, верном народу се обратио Преосвећени Владика беседом коју је започео најрадоснијим хришћанским поздравом “Христос воскресе“. Богочовек Исус Христос се оваплотио од Пресвете Богородице, сишао са Неба на Земљу да нас људе узведе на Небо. То је најбољи и најприснији начин да спасе нас људе Божански закон тражи од нас да се променимо. Господ је страдао за нас и све што нас је учио дао је нама, заједно са Божанском науком јер жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине, рекао је Владика Јустин. У другом делу беседе, Владика се осврнуо на житије Светих Кирила и Методија, на њихову мисију у превођењу свештених књига на старословенски језик. Истакао је да су данас књиге преведене и на српски језик, па они који хоће имају отворена врата да уче, све је приступачно. Преосвећени Владика је поменуо да се данас у Скопљу служи Света Литургија којом се измирује дугогодишњи раскол у Цркви Божијој, исцељује се рана Цркве. Још једна радост у нашој Епархији је та да данашњи свечари које славимо, Свети Кирило и Методије, добијају свој храм на Копаонику. У наставку Свете Архијерејске Литургије уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом, где је приступила већина присутних верника. Вероучитељ Милан Попадић
Слава Храма Светих Кирила и Методија на Копаонику
Нови храм на Копаонику посвећен равноапостолној браћи, Светим Кирилу и Методију, трећу годину за редом прославља своју славу. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић уз саслужење протојереја Радована Радосављевића, јереја Милована Крупниковића, јереја Немање Тимотијевића и старешине храма јереја Бранка Росића. У надахнутој беседи, отац Данило нас је подсетио на житије ових Божијих угодника и њихов допринос у просвећењу Словена. Такође је изразио захвалност нашем духовном оцу, Епископу Јустину, на благослову да Копаоник добије величанствен храм. Старешина храма се захвалио свима присутнима, а посебно ученицима ОШ „Јошаничка Бања“ који су својим радовима на тему „Света браћа Кирило и Методије“ и пригодним програмом након Свете Литургије улепшали прославу празника. Овогодишњи домаћин Милан Кнежевић, члан ЦО Јошаничка Бања је за присутни верни народ уприличио трпезу љубави испред храма. Угоститељски објекти „Хотел Путник“ , „Рио“ и „Олга Дедијер“ пружили су свесрдну подршку у организацији прославе храмовне славе. Јелена Росић
Освећење Крста на Столовима изнад Жиче
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, 16/29. маја 2022. године на дан Преподобног Теодора Освештаног и Св. вмч. Теодора Вршачког и Св. муч. Вукашина, на највишем врху планине Столови на надморској висини од 1375 метара на месту званом Камариште /Усовице/, освећен је Крст висине 33,5 метара израђен у челичној конструкцији, подигнут прилогом верних људи Краљева, околине и исељеника из матице Србије. Крст је подигнут иницијативом Планинарско-смучарског друштва „ГВОЗДАЦ“ из Краљева, и благословом Епархије жичке, у знак сећања на осмовековну самосталност Српске Православне Цркве и осмовековно постојање Манастира Жиче. То је знак уздарја ове генерације Срба, Светом Сави и задужбинарској породици Немањића. Истовремено овај Крст обележава и страдање српских војника Дринске дивизије, који су своје животе оставили на овим просторима штитећи одступницу српској војсци и народу, приликом повлачења 1915. године преко Косова, Црне Горе и Албаније. Архијерејски заменик Епископа жичког, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, и председник Одбора за подизање Крста је после освећења Крста, у име Њ.П. Епископа жичког Г. Јустина, поздравио све присутне на чину освећења, и пренео благослов Владике, представницима града и јавних предузећа и културних установа и представницима Удружења ратних војних инвалида града Краљева, и овде сабранима, захваљујући свима онима, који су на било који начин помогли овај подухват, било појединачно, или предузећима, који су се на тај начин прислонили на ово Крсно здање и постали заједничари у задужбинарском наслеђу Светих нам предака. Члан одбора и бивши председник Друштва “ГВОЗДАЦ“, Милутин Вукосављевић Вукас је поздравио све присутне са захвалношћу свима за помоћ у овом подвигу, наглашавајући као планинар значај овог Крсног знамења. Од сада је одредница за Столове означена као „Пут до Крста“. Помоћник градоначелника Краљева, Милош Милишић је нагласио значај новоподигнутог Крста, за град Краљево, као знак, по којем ће град бити познат. Крст је најбољи знак нашег међусобног препознавања! Наглашена је и потреба осветљења Крста у ноћним условима ради видљивости. Стога очекујемо и помоћ шире заједнице да се предвиђени посао заврши на општу радост и корист ! Сви сабрани су се разишли у саборној радости и жељи да нас сила Часног Крста руководи и чува у данима искушења и тешкоћама живљења. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић
Свети Ахилије Лариски – храмовна слава у Ариљу
Вечерњом молитвом започело је торжествено прослављање Светог Ахилија Лариског, заштитника ариљске светиње и молитвеног заступника пред Богом свих православних. Вечерњом молитвом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, који је касније у порти храма својим предавањем на тему “Васкрсење Црне Горе кроз дело митрополита Амфилохија Радовић“, заокупио пажњу великог броја присутних Ариљаца. Речи о. Гојка којима је предочио живот и дело митрополита Амфилохија одјекивале су улицама Ариља, позвавши све присутне да се угледају и следују речи овог неуморног Христовог војника. Празнична атмосфера пренела се и сутрадан на Свету Архијерејску Литургију коју је под сводовима овог храма служио Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Саслуживали су архимандрит Тимотеј (Миливојевић), протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протојереј Милорад Козодер и ђакон Стефан Симић. У току Свете Литургије у чин ђакона рукоположен је дипл. теолог и вероучитељ из Бајине Баште Ненад Срећковић. По завршетку евхаристијског сабрања Епископ је осветио славске дарове које је са пуно љубави припремила Црквена општина Ариље. У беседи, којом се на крају великом броју верника обратио, Епископ Јустин је говорио о дивном лику Божијег угодника, Светог Ахилија. Честитао је славу свим Ариљцима, рекавши да они као народ овога краја имају част и привилегију да буду под заштитом и духовним вођством Светог Ахилија, који се непрестано пред престолом Вишњега моли за све њих. Јереј Александар Јелић
Предавање др Милутина Живковића у Светосавском храму у Краљеву
У суботу, 28. маја, након вечерње службе, у склопу циклуса предавања која се у Светосавском храму у Краљеву одржавају са благословом Епископа жичког Јустина, др Милутин Живковић научни сарадник Института за савремену историју у Београду одржао je предавање на тему „Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941-1943“. Предавач је пред присутне изнео драгоцене увиде из истоимене књиге која је 2021. објављена у издању Института за савремену историју у Београду и Catene mundi. Они се тичу дешавања на подручју које обухвата Полимље, данашњу југозападну Србију као и делове Црне Горе. Тешке ратне године на овим мултиконфесионалним просторима показале су сложеност односа месног становништва. Вешта дипломатска и војна улога Италије донела је многе неспоразуме међу становништвом. Утицаји и крвава делатност припадника НДХ узроковали су страдање Срба, али и позицију са којом ће Италијани вешто управљати поделама које су им биле потребне ради сопствених интереса. Резултат су прогони и уништавање свега што је сачињавало српски идентитет (СПЦ, шајкаче, ћирилице и др.), али и међусобни обрачуни Срба подељених на четнике и партизане који су увек каналисани на начин који је одговарао италијанској окупационој сили. Предавач је изнео мноштво детаља о организацији тадашње италијанске војске, указујући на погрешност тезе да је она била слабо обучена. Стратегија је била јасно осмишљења. Људима је ограничавано кретање, изгладњивани су, нису лечени, све у циљу изазивања психолошког изнуривања и приморавања на слепу послушност. На крају, као резултат свега што се дешавало, а иза чега је остало много крви на овим просторима, многи челници италијанске окупационе силе пролазе готово некажњено на међународним судским процесима. Иза њих остају продубљене поделе, али и могућност да комунистичко руководство новоформиране послератне Југославије (разматрајући чак и могућност да тзв. Санџак буде трећа аутономна покрајина у саставу Србије) од муслиманске заједнице са ових простора крене у креирање новог националног идентитета који ће и након распада Југославије покушавати да се позиционира као Бошњаци. Предавању је последовала жива дискусија, што је показатељ да је ова тема веома важна. Сматрамо да је допринос ове књиге и предавања управо у томе што нам омогућавају да на једном месту сазнамо оно за шта је аутору био неопходан изузетно напоран истраживачки рад по многим домаћим и иностраним архивама. Захвални смо аутору на дивном и поучном предавању коме смо присуствовали. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Поклоничко путовање ђака ОШ “Марко Пајић“ из Виче
У суботу, 28. маја текуће године, ученици верксе наставе са својим вероучитељем и свештеником, кренули су светињама Немањићких задужбина, Манастирима Студеници, Жичи, као и Градцу. Захваљујући Општини Лучани, која нам је обезбедила аутобус, деца су бесплатно могла да крену на ово путовање. У раним јутарњим сатима, кренули смо овим најзначајним светињама наше Епархије. У Манастиру Градац, месни свештеник Радомир Митровић нас је лепо дочекао и угостио послужењем, које је са својом супругом спремио за све нас. Кустос, нам је испричала историјат манастира. Кроз бајковиту причу, о великој царици Јелени Анжујској, њеном мужу цару Урошу, као и о њиховим синовима Драгутину и Милутину, дочарала нам значај ове дивне светиње. Одатле смо се упутили у задужбину Великог Жупана Стефана Немање, у Манастир Студеницу. У храму смо узнели наше скромне молитве, целивали мошти Светог Стефана Првовенчаног и Свете Анастасије. Ту су се деца, упознала и са дигиталном Студеницом, која је на децу оставила веома јак и позитиван утисак. И у овом примеру, можемо да научимо да технологија може послужити на добро човеку. Деца су са одушевљењем слушала историјат овога манастира, и постављала питања. Последња светиња, на овом излету била је Жича. Иако нама најближа, и доста пута посећена, она увек има нешто ново да понуди. Тако је било и овога пута. И овде смо принели молитве. Деца су са пажњом слушала монахињу, која нам је подробно испричала историјат манастира, научивши ономе што до сада нисмо знали. Ово су заиста духовне ризнице, које су неисцрпне, а вечна инспирација и за теологе, уметнике, писце, сликаре, археологе… Ово је било наше прво поклоничко путовање, које је на све нас оставило доста лепих и добрих утисака. Сви смо се духовно обогатили обиласком ових светиња наше Епархије. Јереј Немања Матејић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва љубићког
На дан када Света Православна Црква прославља успомену на свету мученицу Гликерију у четвртак, 26. маја 2022.г. у Храму Покрова Пресвете Богородице у Миоковцима, одржан је братски састанак и исповест намесништва љубићког. Храм Покрова Пресвете Богородице је саграђен 1815.г, првобитно као храм од дрвета и подигнут је част победе српске војске на брду Љубићу, а подигла га је књегиња Љубица, како би се одужила храбрим устаницима. На његовом месту подигнут је већи храм од чврстога материјала 1890. Нови храм је освештао 1839. тадашњи Епископ Жички Николај. Блаженопочивши Патријарх српски Герман Ђорић је од 1927. до 1931. службовао као парохијски свештеник при овоме храму. Светом Литургијом је началствовао протојереј Милинко Стојковић, парох други мрчајевачки, а саслуживао му је парох рожачко-пријеворски протонамесник Александар Суботић. На Светој Литургији је беседио протонамесник Александар Суботић, парох рожачко-пријеворски. Обратио је се браћи свештеницима речима љубави и благодарења Богу „Све што створи Бог, добро бејаше веома“ (Пост 1,31). Оваплоћени Богочовек у свему може бити и јесте нама близак сем у греху. Бог као Света Тројица је заједница слободе и љубави ничим условљене, образац Кога следимо. Познавши Сина спознајемо и Бога Оца и Духа Светога. Пад човеков представља одрицање од истинског живота и иступање из заједнице са Богом. У наставку су изнете основе хришћанског живота који је утемељен у Светим Тајнама Цркве. За време трпезе љубави присутном свештенству обратио се старешина храма Покрова Пресвете Богородице парох миоковачки јереј Иван Босић, исказавши захвалност што му је указана част да у његовоме храму буде братски састанак и свештеничка исповест. Потом се свештенству обратио духовник архимандрит Давид (Васиљевић) сабрат Манастира Никоље, подсетивши да смо посленици на њиви Господњој, да је жетва спремна, будући да смо сами слаби, а вршимо службу узвишенију од ангелске, морамо имати љубави и разумевања за верне, које руководимо. Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић парох прељински захвалио се духовнику на указаној љубави и на примљеним поукама, а свештенство похвалио за досадашњи труд приликом вршења пастирске службе. Речи захвалности упутио је јереју Ивану Босићу пароху миоковачком на богоугодном труду исказном у припреми братског састанка и поздравио је том приликом будућег домаћина братског састанка пароха мојсињског протојереја Милорада Величковића. Поред парохијских свештеника на свештеничкој исповести су били присутни пензионисани пароси: протојереј-ставрофор Милорад Ђорем, протојереј-ставрофор Милан Мирковић и јереј Јован Вуковић. Протонамесник Александар Суботић
Исповест свештенства Aрхијерејског намесништва качерског
У четвртак 26/13. маја 2022. године, када наша Света Црква прославља Свету мученицу Гликерију, у Цркви Сабора Светих дванаест апостола у Штавици, одржан је братски састанак и исповест свештенства качерског Архијерејског намесништва. Свету Тајну Исповести извршио је, као и годинама уназад, јеромонах о. Виталије (Милошевић). Светој Тајни Исповести приступили су сви активни свештеници намесништва. По традицији , након исповести, одслужена је Света Литургија, којом је началствовао архијерејски намесник протојереј Светолик Марковић, уз саслуживање протонамесника Драгана Мијаиловића и ђакона Слободана Пејовића. По причешћивању Светим Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, присутнима се беседом обратио јереј Горан Џопалић. У својој надахнутој беседи изложио је појам и значај мучеништва у Цркви, са акцентом на живот Свете мученице Гликерије и других Светих мученика. Домаћини, отац Милорад Вујовић и његова супруга су након Свете Литургије припремили трпезу љубави, на којој се у братској љубави разговарало о актуелним дешавањима у животу наше Свете Цркве. Свештенству се обратио и отац Виталије упутивши духовну поуку. Отац Светолик се захвалио оцу Виталију на труду и молитви, те домаћинима на указаном гостопримству. Ђакон Слободан Пејовић
Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, “Свете мошти – један од знакова присуства Божијег и у нашем времену“
У нашем народу се усталило уверење како су свети људи искључиво живели некада, у далекој прошлости, и како у нашем времену и у нашим животним околностима свеопште „јурњаве“ једноставно није могуће живети светим животом. Но, Црква благодаћу Светога Духа, исто као пре стотину година, и као пре осам стотина година, успева у наше време, и успеваће надаље, да у срцима људи распали пламен огњене љубави према Господу којом су живели светитељи свих времена. Навешћу, за читаоце овог листа вероватно чак и сензационалан, пример као потврду оваквог дејства Цркве. Наиме, на западној граници Русије са Естонијом се налази велики Псково-Печерски манастир у коме неколико стотина година постоји непрекинути континуитет монашког живота. И дан данас, тамо живи неколико стотина монаха који су своје животе посветили молитви Богу и послушности Цркви. Овај манастир је посебно познат по сплету подземних ходника-пећина који се километрима протежу испод огромног манастирског комплекса. У тим пећинама се, већ вековима, сахрањују сви монаси који су крај свог земног живота дочекали у манастиру. Притом, монахе не сахрањују закопавајући их у земљу, него полажући сандуке са њиховим „моштима“ у отворене усеке у зидовима стена, тако да се покојници могу видети, чак и додирнути. Према проценама из тог манастира, на том огромном гробљу је, засада, сахрањено између четрнаест и петнаест хиљада ових људи који су животе провели молећи се и благодарећи Богу на свему. Оно што је посебно задивљујуће посетиоцима овог светог места је чињеница да се у тим подземним пећинама, сасвим неочекивано, никада не осећа мирис трулежи, чак и када је неки монах недавно сахрањен, већ се увек осећа свеж и пријатан ваздух. Овај феномен је запањивао комунистичке идеологе који су, у оно време, туристичким водичима сугерисали да посетиоцима говоре како се мирис не осећа због специфичног хемијског састава стена од којих су саткане те пећине. Познато је да је монах задужен за отварање капија које воде у те пећине увек са собом носио марамицу напарфимисану француском колоњском водом како би, када чује за овакво објашњење, посетиоцима дао да помиришу ту марамицу како би се уверили да у тим пећинама човек ипак може осећати мирис. Знаменита је и анегдота са бившим председником Русије, Борисом Јелцињом, који је приликом посете овог монашког гробља, неколико пута, запањен, питао присутне монахе чиме премазују сва та тела, јер се смрад не осећа, све док му монах није, врло вешто, одговорио следећим речима: „Ви сте председник, и вероватно, у вашем присуству не бисте трпели људе који заударају и који се непријатно осећају. Е, па, ови људи су у пратњи Цара Небескога, и зато њихова покојна тела не шире мирис трулежи око себе“. Није познато да ли је ово објашњење успело да убеди Јелциња који је био атеиста, али оно заиста објашњава шта се дешава са тим телима. То су тела људи који су се читавог живота трудили да са себе сперу сваку нечистоту греха како би чисти изашли пред нашег Господа и, стога, Господ Својом силом не даје да се из тела ових верних служитеља Божијих осећа било какав задах. Осим тога, тела многих монаха су сасвим нетрулежна, макар била сахрањена и пре седамдесет година. И, наравно, по среди није никакав поступак балсамовања, већ благослов којим Господ благосиља оне који су се упокојили носећи у својим срцима пламену љубав према Њему. Овај феномен непропадања и незаударања тела светих људи се није прекинуо ни данас. Јер, и они монаси који се у наше време тамо сахрањују не испуштају непријатне мирисе из својих тела. Јер, у Цркви, као што рекох на почетку, и у ово време можемо живети таквим животом да читаво наше биће одише љубављу према Господу. Свако време је имало своје препреке које су се налазиле на путу оних који желе да живе искреним и истинским хришћанским животом, и, наше време, није у том смислу, ни по чему посебно. И, исто тако, благодат Божија која је увек била присутна у Цркви, и сада преображава наше животе. За крај, навешћу догађај који је уписан у Летопису Кијево-Печерске лавре – манастира у Кијеву испод кога се, исто тако налази лавиринт подземних пећина у којима се монаси сахрањују: „Године 6971. (1463.) деси се у манастиру овакво знамење. У време кнеза Симеона Александровича, и брата његовог, кнеза Михајла, а при архимандриту печерском Николају, о пећинама бригу вођаше монах по имену Дионисије. На Светли Дан Васкрса он уђе у пећине да окади тела умрлих, па окади и рече: „Данас је Празник над Празницима, оци и браћо, Христос Васкрсе!“ И тада зачу из хиљаде грла одговор силан као гром: „ваистину Васкрсе Христос!“. То су људи који су живећи по Јеванђељу, ушли у Живот Вечни. Иста могућност се налази и пред нама у нашем времену… Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 27. мај 2022. године
Празник Светих Кирила и Методија у Храму Свете Тројице у Краљеву
Дана 25. маја 2022. године, када Света Црква обележава сећање на Светог Кирила и Методија, равноапостолне просветитеље словенске, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. На литургијском сабрању, Његовом Преосвештенству саслуживали су секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић), Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Светог Василија Острошког на Берановцу протојереј Иван Радовановић, старешина Храма Светог Саве у Краљеву протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву протонамесник Мирољуб Попадић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј Миломир Радић, јереј Радован Парезановић, јереј Ивица Тадић, јереј Владимир Јовановић, протођакон Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. Након читања Светог Јеванђеља, верном народу се обратио Преосвећени Владика беседом коју је започео најрадоснијим хришћанским поздравом “Христос воскресе“. Богочовек Исус Христос се оваплотио од Пресвете Богородице, сишао са Неба на Земљу да нас људе узведе на Небо. То је најбољи и најприснији начин да спасе нас људе Божански закон тражи од нас да се променимо. Господ је страдао за нас и све што нас је учио дао је нама, заједно са Божанском науком јер жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине, рекао је Владика Јустин. У другом делу беседе, Владика се осврнуо на житије Светих Кирила и Методија, на њихову мисију у превођењу свештених књига на старословенски језик. Истакао је да су данас књиге преведене и на српски језик, па они који хоће имају отворена врата да уче, све је приступачно. Преосвећени Владика је поменуо да се данас у Скопљу служи Света Литургија којом се измирује дугогодишњи раскол у Цркви Божијој, исцељује се рана Цркве. Још једна радост у нашој Епархији је та да данашњи свечари које славимо, Свети Кирило и Методије, добијају свој храм на Копаонику. У наставку Свете Архијерејске Литургије уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом, где је приступила већина присутних верника. Вероучитељ Милан Попадић
Слава Храма Светих Кирила и Методија на Копаонику
Нови храм на Копаонику посвећен равноапостолној браћи, Светим Кирилу и Методију, трећу годину за редом прославља своју славу. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић уз саслужење протојереја Радована Радосављевића, јереја Милована Крупниковића, јереја Немање Тимотијевића и старешине храма јереја Бранка Росића. У надахнутој беседи, отац Данило нас је подсетио на житије ових Божијих угодника и њихов допринос у просвећењу Словена. Такође је изразио захвалност нашем духовном оцу, Епископу Јустину, на благослову да Копаоник добије величанствен храм. Старешина храма се захвалио свима присутнима, а посебно ученицима ОШ „Јошаничка Бања“ који су својим радовима на тему „Света браћа Кирило и Методије“ и пригодним програмом након Свете Литургије улепшали прославу празника. Овогодишњи домаћин Милан Кнежевић, члан ЦО Јошаничка Бања је за присутни верни народ уприличио трпезу љубави испред храма. Угоститељски објекти „Хотел Путник“ , „Рио“ и „Олга Дедијер“ пружили су свесрдну подршку у организацији прославе храмовне славе. Јелена Росић