У суботу, 28. маја, након вечерње службе, у склопу циклуса предавања која се у Светосавском храму у Краљеву одржавају са благословом Епископа жичког Јустина, др Милутин Живковић научни сарадник Института за савремену историју у Београду одржао je предавање на тему „Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941-1943“.
Предавач је пред присутне изнео драгоцене увиде из истоимене књиге која је 2021. објављена у издању Института за савремену историју у Београду и Catene mundi. Они се тичу дешавања на подручју које обухвата Полимље, данашњу југозападну Србију као и делове Црне Горе. Тешке ратне године на овим мултиконфесионалним просторима показале су сложеност односа месног становништва. Вешта дипломатска и војна улога Италије донела је многе неспоразуме међу становништвом. Утицаји и крвава делатност припадника НДХ узроковали су страдање Срба, али и позицију са којом ће Италијани вешто управљати поделама које су им биле потребне ради сопствених интереса. Резултат су прогони и уништавање свега што је сачињавало српски идентитет (СПЦ, шајкаче, ћирилице и др.), али и међусобни обрачуни Срба подељених на четнике и партизане који су увек каналисани на начин који је одговарао италијанској окупационој сили.
Предавач је изнео мноштво детаља о организацији тадашње италијанске војске, указујући на погрешност тезе да је она била слабо обучена. Стратегија је била јасно осмишљења. Људима је ограничавано кретање, изгладњивани су, нису лечени, све у циљу изазивања психолошког изнуривања и приморавања на слепу послушност.
На крају, као резултат свега што се дешавало, а иза чега је остало много крви на овим просторима, многи челници италијанске окупационе силе пролазе готово некажњено на међународним судским процесима. Иза њих остају продубљене поделе, али и могућност да комунистичко руководство новоформиране послератне Југославије (разматрајући чак и могућност да тзв. Санџак буде трећа аутономна покрајина у саставу Србије) од муслиманске заједнице са ових простора крене у креирање новог националног идентитета који ће и након распада Југославије покушавати да се позиционира као Бошњаци.
Предавању је последовала жива дискусија, што је показатељ да је ова тема веома важна. Сматрамо да је допринос ове књиге и предавања управо у томе што нам омогућавају да на једном месту сазнамо оно за шта је аутору био неопходан изузетно напоран истраживачки рад по многим домаћим и иностраним архивама. Захвални смо аутору на дивном и поучном предавању коме смо присуствовали.
Протонамесник Александар Р. Јевтић