О два преједања и опијања
“Постоје, браћо, и друге врсте рђавог преједања и опијања, али оне не долазе нити од јела и пића, нити од наслада које од њих потичу, него од гнева на ближњег, од мржње и злопамћења, као и од сваког оног зла које они рађају, о чему и Мојсеј говори у песми: Вино је њихово отров змајевски и неизлечиви јед аспидин (5. Мојс. 32; 33). Зато пророк Исаија каже: Тешко онима што су без вина пијани (Иса. 28; 1) и саветује, говорећи: Немојте постити будући у свађи (Иса. 58; 4). Онима који у таквом стању посте, он као да говори у име Господње: То ли називаш постом угодним Богу – кад повијеш врат свој као срп? Зато одвраћам очи своје од вас кад ширите руке своје к Мени, и када умножавате молитве своје, Ја не слушам (Иса. 58; 5,1; 15).“ Свети Григорије Палама
Преминуо књижевник Драгослав Михаиловић
Књижевник Драгослав Михаиловић, један од наших најзнаменитијих писаца, створио је књижевне јунаке, узоре племенитости, части и одважности – Кад су цветале тикве, Петријин венац, Чизмаше… И из личног пакла Голог отока изашао је с књижевним резултатом. Детаљније… Извор: РТС
Недеља Православља у Светосавском храму у Краљеву
Прве недеље Часнога поста – Чисте недеље, када прослављамо победу православља над јересима, 5. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрит Дамjaн (Цветковић), као и братство нашег светог храма. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. Присутни народ сваког узраста једва је могао стати у наш велики храм. Владика је на светом сабрању беседио о повратку мира у Цркву 787. на сабору у Никеји, о победи једине истините вере над мноштвом јереси које су уносиле немир у Цркву. Бог Логос је постао тело и једнак нама а докази за то су многи: Апостол Тома, крвоточива жена, крштење на Јордану… Христос нам је својим Оваплоћењем омогућио да изображавамо Бога на иконама и да преко иконе добијамо благодат од Прволика. Човек је икона Божија, јер има слободну вољу, и због тога сваки човек може постати бог по благодати, рекао је Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом. Да радост наша буде још већа, Светој Чаши данас су приступили готово сви присутни на Литургији. Вероучитељ Филип Зеленовић
Одржано предавање у Вичи на тему „Смисао поста“
Благословом Епископа жичког Господина Јустина, а у организацији Црквене општине Вича, одржано је 4. марта 2023. године предавање на тему “Смисао поста“. Предавач је био протојереј Александар Јевтић, уредник Жичког благовесника. На самом почетку, старешина Храма Светог пророка Илије у Вичи, јереј Немања Матејић, упутио је речи добродошлице предавачу, као свима присутнима. Он је нагласио да му је особито задовољство, што смо се у оволиком броју сабрали, да чујемо учење о овој актуелној теми, јер се управо налазимо у времену Великог поста. Захваливши се свима на доласку, а посебно оцу Александру, пожелео је да се увек сабирамо овим дивним поводима. Док слушамо и учимо о овој теми, неопходно је да то усвојимо и применимо у нашим животима, нагласио је парох вички. У свом надахнутом и поучном излагању, отац Александар је нагласио да пост не може бити циљ сам себи, с обзиром на то да нема смисла без учешћа у Светој Евхаристији. Затим је појаснио сам историјски развој поста, од периода раног хришћанства до дана данашњег. Бројним практичним примерима из свакодневног живота, указао је на значај духовног аспекта поста, смирења, трпљења, праштања. Самим тим, пост предствља усавршавање у љубави, у заједништву, а љубав често подразумева трпељивост. Пост нам служи да свој его подредимо Господу и другоме, да се научимо послушности, тј. да се боримо против гордости, као мајке сваког греха. Наведена становишта поткрепљивао је цитатима Светог Григорија Паламе, Светог Јустина Ћелијског, па чак и Бенџамина Френклина. Отац Александар је инсистирао на нелицемерној љубави између комшија, пријатеља, супружника, као основу здравог хришћанског живота. А такав живот треба да „тренирамо“ да водимо управо за време поста, који представља ништа друго до припрему за Царство Божије, које је Царство вечне Љубави. На крају, предавач отац Александар је поентирао Васкрсењем Христовим, које узводи у Царство Небеско целокупни људски род и које нас чека на крају овог седмонедељног поста – као једина истинска слобода којом се ослобађа ропства греху и смрти. Инспирисани овим дивним излагањем, присутни су постављали многа питања како о самој теми, тако и о другим важним темама вере. Након завршеног предавања, било је уприличено скромно послужење за све присутне. Јереј Немања Матејић, парох вички
Најава: Храм Светог Саве у Краљеву, Разговори о вери, петком у 19.00 ч.
Теодорова субота у Краљеву
У Теодорову суботу прве недеље Часног поста, Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у катедралном Храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство светосавског храма. Након прочитаног јеванђелског одељка, по благослову Владике, беседио је протојереј Новица Благојевић. Он је говорио о значају телесног и духовног поста. Након причешћивања великог броја верника и читања заамвоне молитве Епископ је осветио кољиво у спомен Светог великомученика Теодора Тирона, које је припремила литургијска заједница. Из канцеларије Епископа
Епископ Јустин служио Литургију Пређеосвећених Дарова у Краљеву
У среду прве седмице Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у Светосавском храму у Краљеву. Саслуживали у су протојереји Радоја Сандо и Новица Благојевић, као и ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски, уз молитвено учешће храмовног братства и верног народа. Сједињењем са Господом кроз Свето Причешће окрепили смо се за наставак поста.
Богопознање и богословље: Приказ 389. броја Православног мисионара
У данима почетка свештеног периода свете и Велике четрдесетнице, из штампе је изашао 389. број „Православног мисионараˮ званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, који носи тему „Богопознање и богословљеˮ На насловној страни првог броја у 2023. години налази се фотографија блаженопочившег протођакона Владимира Јарамаза (1980-2023), сабрата Саборног храма Васкрсења Христова у Подгорици, који се на празник Сабора Светог Јована Крститеља, 20. јануара 2023. године, преселио из овог пролазног у живот вечни и непролазни. Презвитер др Оливер Суботић, главни и одговорни уредник званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, у свом уредничком уводнику под насловом „Од путника до песникаˮ, указује да је губитник само онај човек који изгуби вечност. Своје казивање о богопознању отац Оливер је утемељио на поуци преподобног Силуана Атонског који каже: Ако постоји светитељ, онда мора постојати и Онај који га је осветио. „Истином и покајањем мењамо своје животе, Истина је Христос, а покајање доноси Царство небескоˮ, поука је јеромонаха Макарија (Имамовића), игумана Светоуспенске обитељи манастира Савина у Херцег Новом. У јануарско-фебруарском броју у рубрици „Беседаˮ доносимо беседу нашег новог сарадника оца Макарија, коју је изговорио у двадесет и прву недељу по Педесетници. За рубрику „Хришћанска аскетикаˮ пише протопрезвитер др Никола Маројевић, парох при Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. У свом ауторском тексту под насловом „Ако Бога знаш… (Мк 9, 14-32)ˮ, отац Никола указује да човек није створен да буде потркалиште демона и демонских сила. Поред тога, аутор поучава да хришћани имају велику одговорност пред Богом и човеком, јер нисмо дошли да будемо земљи мед, него со. У рубрици „Хришћанска етикаˮ објављен је ауторски текст катихете Бранислава Илића под насловом „У љубави нема довољних количина – љубав има својство бесконачностиˮ. Аутор подсећа да је љубав највиша и најдрагоценија врлина међу свим врлинама, те да је живот леп само када је прожет и осмишљен истинском јеванђелском љубављу. Своје слово о љубави аутор наведеног текста утемељио је на светитељске примере Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, који су речју и делима пројављивали љубав на коју је сваки човек призван. На биоетичка питања у светлости православног богословља разговарали смо са протонамесником Драганом Поповићем. Отац Драган је читаоцима указао на важна биоетичка питања и позвао све читаоце „Православног мисионараˮ да се укључе у биоетичку проблематику, свако на свој начин, пре свега да се на адекватан начин информишу о овим важним питањима. У рубрици „У дијалогу са атеизмомˮ објављен је текст др Александра Милојкова под насловом: „Псеудо либерализам – идеологија палог бићаˮ. Наставак текста биће објављен у следећем 390. броју „Православног мисионараˮ. Текстом под насловом „Богословље као искуство живога Богаˮ презвитер Владимир Пекић отвара тематски део овог броја. Отац Владимир поучава да је богословље увек плод богопознања, а да реч богопознање указује на непосредност Божјег присуства и човековог препознавања Бога. Протојереј Александар Јевтић у свом тексту који носи наслов „Везивање смртног са Бесмртним кроз богословље и богопознањеˮ, подсећа да су богословље и богопознање два плућна крила здравог духовног живота. Поред тога, парох краљевачки истиче да се на темељу смиреноумља као познања сопствене створености од Бога као Животодавца, рађа смирење као основни везивни елемент свих наших поступака који су усмерени према ближњима. У тематском делу објављен је и текст схиархимандрита Авраама Рејдмана под насловом „Богословске истине нису философија, већ пут ка спасењуˮ. Превод ове беседе која је изговорена у другу недељу свете Четрдесетнице, са руског језика доноси Небојша Ћосовић. Архијерејски намесник никшићки и парох при Саброном храму Светог Василија Острошког у Никшићу протопрезвитер-ставрофор мр Слободан Бобан Јокић доноси нам текст под насловом „Задаци савременог богословља на путу богопознањаˮ. Према речима проте Бобана богослов не сме да буде жртва свога гледишта јер он није појединац, он сведочи и учи друге да су удови једнога тела, чланови једне заједнице, где је сваки члан понаособ не само део масе, већ да сваки возглављује целину и целина је неотуђиви део свакога. Поред тога, отац Слободан Јокић подсећа да богословље мора постати и живљење и делање, те да оно мора бити одговор на жеђ за пуноћом знања, истине, светлости, радости, среће, слободе, покајања и смерности. Тематски део 389. броја закључен је текстом наше сараднице Маријане Пилиповић која пише на тему: „Говорити о Богу и(ли) говорити са Богом. Наша сарадница Радмила Грујић у рубрици „Вишедетне хришћанске породицеˮ доноси репортажу о породици Дринчић из Жаркова. Наведена породица у разговору за „Православни мисионарˮ поручује: Породичној срећи доприноси љубав и слога, смирење, заједнички моменти, да разговарамо једни са другима и поделимо сваки тренутак, било радости, али и туге. Ненад Бадовинац пише о свом духовном оцу блаженопочившем игуману лепавинском Гаврилу. Ово је други део текста поводом пете годишњице од упокојења оца Гаврила који је био неуморни мисионар и проповедник благе вести Јеванђеља Христова. У рубрици „Разговорˮ објављен је разговор са мр Смиљом Влаовић, нашом новом сарадницом која ће од следећег броја „Православног мисионараˮ водити рубрику „Трагом старих светињаˮ. У разговору који је водио катихета Бранислав Илић, мр Смиља Влаовић је говорила о свом досадашњем раду, са посебним освртом на до сада објављене књиге. У свом казивању наша сестра Смиља се присетила лика и дела незаборавног блаженопочившег проф. Предрага – Пеђе Вукића, који се пре неколико година упокојио у Господу у манастиру Острогу, где је и сахрањен на манастирском гробљу. Смиља је нашим читаоцима представила рубрику коју ће водити и кроз коју ће читалачку публику упознавати са древним и мање познатим светињама. Рубрика „Из историје Српске Православне Црквеˮ доноси нам текст др Ђорђа Вуковића који пише о Стефану Душану и властелину Рудлу. Јелена Јонић кроз рубрику „Света Земљаˮ приближава значај манастира Светог Пророка Илије који је и данас живи мушки манастир који припада Јерусалимској Патријаршији. Према предању на месту где се налази манастир зауставио је Пророк Илија бежећи од царице Језавеље на путу за Хорив. У рубрици „Света Гораˮ др Немања Јонић пише о Светогорској области Провата, где се налазе најпознатије Светогорске келије Светог Артемија и келија Часног Крста. Садржај овог 389. број „Православног мисионараˮ закључен је садржајним некрологом из пера катихете Бранислава Илића, а у спомен на новопрестављеног протођакона Владимира Јарамаза (1980-2023). Уз текст сећања на протођакона ангелског гласа, широког срца и дивне душе, објављена је у
О два преједања и опијања
“Постоје, браћо, и друге врсте рђавог преједања и опијања, али оне не долазе нити од јела и пића, нити од наслада које од њих потичу, него од гнева на ближњег, од мржње и злопамћења, као и од сваког оног зла које они рађају, о чему и Мојсеј говори у песми: Вино је њихово отров змајевски и неизлечиви јед аспидин (5. Мојс. 32; 33). Зато пророк Исаија каже: Тешко онима што су без вина пијани (Иса. 28; 1) и саветује, говорећи: Немојте постити будући у свађи (Иса. 58; 4). Онима који у таквом стању посте, он као да говори у име Господње: То ли називаш постом угодним Богу – кад повијеш врат свој као срп? Зато одвраћам очи своје од вас кад ширите руке своје к Мени, и када умножавате молитве своје, Ја не слушам (Иса. 58; 5,1; 15).“ Свети Григорије Палама
Преминуо књижевник Драгослав Михаиловић
Књижевник Драгослав Михаиловић, један од наших најзнаменитијих писаца, створио је књижевне јунаке, узоре племенитости, части и одважности – Кад су цветале тикве, Петријин венац, Чизмаше… И из личног пакла Голог отока изашао је с књижевним резултатом. Детаљније… Извор: РТС
Недеља Православља у Светосавском храму у Краљеву
Прве недеље Часнога поста – Чисте недеље, када прослављамо победу православља над јересима, 5. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрит Дамjaн (Цветковић), као и братство нашег светог храма. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. Присутни народ сваког узраста једва је могао стати у наш велики храм. Владика је на светом сабрању беседио о повратку мира у Цркву 787. на сабору у Никеји, о победи једине истините вере над мноштвом јереси које су уносиле немир у Цркву. Бог Логос је постао тело и једнак нама а докази за то су многи: Апостол Тома, крвоточива жена, крштење на Јордану… Христос нам је својим Оваплоћењем омогућио да изображавамо Бога на иконама и да преко иконе добијамо благодат од Прволика. Човек је икона Божија, јер има слободну вољу, и због тога сваки човек може постати бог по благодати, рекао је Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом. Да радост наша буде још већа, Светој Чаши данас су приступили готово сви присутни на Литургији. Вероучитељ Филип Зеленовић
Одржано предавање у Вичи на тему „Смисао поста“
Благословом Епископа жичког Господина Јустина, а у организацији Црквене општине Вича, одржано је 4. марта 2023. године предавање на тему “Смисао поста“. Предавач је био протојереј Александар Јевтић, уредник Жичког благовесника. На самом почетку, старешина Храма Светог пророка Илије у Вичи, јереј Немања Матејић, упутио је речи добродошлице предавачу, као свима присутнима. Он је нагласио да му је особито задовољство, што смо се у оволиком броју сабрали, да чујемо учење о овој актуелној теми, јер се управо налазимо у времену Великог поста. Захваливши се свима на доласку, а посебно оцу Александру, пожелео је да се увек сабирамо овим дивним поводима. Док слушамо и учимо о овој теми, неопходно је да то усвојимо и применимо у нашим животима, нагласио је парох вички. У свом надахнутом и поучном излагању, отац Александар је нагласио да пост не може бити циљ сам себи, с обзиром на то да нема смисла без учешћа у Светој Евхаристији. Затим је појаснио сам историјски развој поста, од периода раног хришћанства до дана данашњег. Бројним практичним примерима из свакодневног живота, указао је на значај духовног аспекта поста, смирења, трпљења, праштања. Самим тим, пост предствља усавршавање у љубави, у заједништву, а љубав често подразумева трпељивост. Пост нам служи да свој его подредимо Господу и другоме, да се научимо послушности, тј. да се боримо против гордости, као мајке сваког греха. Наведена становишта поткрепљивао је цитатима Светог Григорија Паламе, Светог Јустина Ћелијског, па чак и Бенџамина Френклина. Отац Александар је инсистирао на нелицемерној љубави између комшија, пријатеља, супружника, као основу здравог хришћанског живота. А такав живот треба да „тренирамо“ да водимо управо за време поста, који представља ништа друго до припрему за Царство Божије, које је Царство вечне Љубави. На крају, предавач отац Александар је поентирао Васкрсењем Христовим, које узводи у Царство Небеско целокупни људски род и које нас чека на крају овог седмонедељног поста – као једина истинска слобода којом се ослобађа ропства греху и смрти. Инспирисани овим дивним излагањем, присутни су постављали многа питања како о самој теми, тако и о другим важним темама вере. Након завршеног предавања, било је уприличено скромно послужење за све присутне. Јереј Немања Матејић, парох вички
Најава: Храм Светог Саве у Краљеву, Разговори о вери, петком у 19.00 ч.
Теодорова субота у Краљеву
У Теодорову суботу прве недеље Часног поста, Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у катедралном Храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство светосавског храма. Након прочитаног јеванђелског одељка, по благослову Владике, беседио је протојереј Новица Благојевић. Он је говорио о значају телесног и духовног поста. Након причешћивања великог броја верника и читања заамвоне молитве Епископ је осветио кољиво у спомен Светог великомученика Теодора Тирона, које је припремила литургијска заједница. Из канцеларије Епископа
Епископ Јустин служио Литургију Пређеосвећених Дарова у Краљеву
У среду прве седмице Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у Светосавском храму у Краљеву. Саслуживали у су протојереји Радоја Сандо и Новица Благојевић, као и ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски, уз молитвено учешће храмовног братства и верног народа. Сједињењем са Господом кроз Свето Причешће окрепили смо се за наставак поста.
Богопознање и богословље: Приказ 389. броја Православног мисионара
У данима почетка свештеног периода свете и Велике четрдесетнице, из штампе је изашао 389. број „Православног мисионараˮ званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, који носи тему „Богопознање и богословљеˮ На насловној страни првог броја у 2023. години налази се фотографија блаженопочившег протођакона Владимира Јарамаза (1980-2023), сабрата Саборног храма Васкрсења Христова у Подгорици, који се на празник Сабора Светог Јована Крститеља, 20. јануара 2023. године, преселио из овог пролазног у живот вечни и непролазни. Презвитер др Оливер Суботић, главни и одговорни уредник званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, у свом уредничком уводнику под насловом „Од путника до песникаˮ, указује да је губитник само онај човек који изгуби вечност. Своје казивање о богопознању отац Оливер је утемељио на поуци преподобног Силуана Атонског који каже: Ако постоји светитељ, онда мора постојати и Онај који га је осветио. „Истином и покајањем мењамо своје животе, Истина је Христос, а покајање доноси Царство небескоˮ, поука је јеромонаха Макарија (Имамовића), игумана Светоуспенске обитељи манастира Савина у Херцег Новом. У јануарско-фебруарском броју у рубрици „Беседаˮ доносимо беседу нашег новог сарадника оца Макарија, коју је изговорио у двадесет и прву недељу по Педесетници. За рубрику „Хришћанска аскетикаˮ пише протопрезвитер др Никола Маројевић, парох при Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. У свом ауторском тексту под насловом „Ако Бога знаш… (Мк 9, 14-32)ˮ, отац Никола указује да човек није створен да буде потркалиште демона и демонских сила. Поред тога, аутор поучава да хришћани имају велику одговорност пред Богом и човеком, јер нисмо дошли да будемо земљи мед, него со. У рубрици „Хришћанска етикаˮ објављен је ауторски текст катихете Бранислава Илића под насловом „У љубави нема довољних количина – љубав има својство бесконачностиˮ. Аутор подсећа да је љубав највиша и најдрагоценија врлина међу свим врлинама, те да је живот леп само када је прожет и осмишљен истинском јеванђелском љубављу. Своје слово о љубави аутор наведеног текста утемељио је на светитељске примере Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, који су речју и делима пројављивали љубав на коју је сваки човек призван. На биоетичка питања у светлости православног богословља разговарали смо са протонамесником Драганом Поповићем. Отац Драган је читаоцима указао на важна биоетичка питања и позвао све читаоце „Православног мисионараˮ да се укључе у биоетичку проблематику, свако на свој начин, пре свега да се на адекватан начин информишу о овим важним питањима. У рубрици „У дијалогу са атеизмомˮ објављен је текст др Александра Милојкова под насловом: „Псеудо либерализам – идеологија палог бићаˮ. Наставак текста биће објављен у следећем 390. броју „Православног мисионараˮ. Текстом под насловом „Богословље као искуство живога Богаˮ презвитер Владимир Пекић отвара тематски део овог броја. Отац Владимир поучава да је богословље увек плод богопознања, а да реч богопознање указује на непосредност Божјег присуства и човековог препознавања Бога. Протојереј Александар Јевтић у свом тексту који носи наслов „Везивање смртног са Бесмртним кроз богословље и богопознањеˮ, подсећа да су богословље и богопознање два плућна крила здравог духовног живота. Поред тога, парох краљевачки истиче да се на темељу смиреноумља као познања сопствене створености од Бога као Животодавца, рађа смирење као основни везивни елемент свих наших поступака који су усмерени према ближњима. У тематском делу објављен је и текст схиархимандрита Авраама Рејдмана под насловом „Богословске истине нису философија, већ пут ка спасењуˮ. Превод ове беседе која је изговорена у другу недељу свете Четрдесетнице, са руског језика доноси Небојша Ћосовић. Архијерејски намесник никшићки и парох при Саброном храму Светог Василија Острошког у Никшићу протопрезвитер-ставрофор мр Слободан Бобан Јокић доноси нам текст под насловом „Задаци савременог богословља на путу богопознањаˮ. Према речима проте Бобана богослов не сме да буде жртва свога гледишта јер он није појединац, он сведочи и учи друге да су удови једнога тела, чланови једне заједнице, где је сваки члан понаособ не само део масе, већ да сваки возглављује целину и целина је неотуђиви део свакога. Поред тога, отац Слободан Јокић подсећа да богословље мора постати и живљење и делање, те да оно мора бити одговор на жеђ за пуноћом знања, истине, светлости, радости, среће, слободе, покајања и смерности. Тематски део 389. броја закључен је текстом наше сараднице Маријане Пилиповић која пише на тему: „Говорити о Богу и(ли) говорити са Богом. Наша сарадница Радмила Грујић у рубрици „Вишедетне хришћанске породицеˮ доноси репортажу о породици Дринчић из Жаркова. Наведена породица у разговору за „Православни мисионарˮ поручује: Породичној срећи доприноси љубав и слога, смирење, заједнички моменти, да разговарамо једни са другима и поделимо сваки тренутак, било радости, али и туге. Ненад Бадовинац пише о свом духовном оцу блаженопочившем игуману лепавинском Гаврилу. Ово је други део текста поводом пете годишњице од упокојења оца Гаврила који је био неуморни мисионар и проповедник благе вести Јеванђеља Христова. У рубрици „Разговорˮ објављен је разговор са мр Смиљом Влаовић, нашом новом сарадницом која ће од следећег броја „Православног мисионараˮ водити рубрику „Трагом старих светињаˮ. У разговору који је водио катихета Бранислав Илић, мр Смиља Влаовић је говорила о свом досадашњем раду, са посебним освртом на до сада објављене књиге. У свом казивању наша сестра Смиља се присетила лика и дела незаборавног блаженопочившег проф. Предрага – Пеђе Вукића, који се пре неколико година упокојио у Господу у манастиру Острогу, где је и сахрањен на манастирском гробљу. Смиља је нашим читаоцима представила рубрику коју ће водити и кроз коју ће читалачку публику упознавати са древним и мање познатим светињама. Рубрика „Из историје Српске Православне Црквеˮ доноси нам текст др Ђорђа Вуковића који пише о Стефану Душану и властелину Рудлу. Јелена Јонић кроз рубрику „Света Земљаˮ приближава значај манастира Светог Пророка Илије који је и данас живи мушки манастир који припада Јерусалимској Патријаршији. Према предању на месту где се налази манастир зауставио је Пророк Илија бежећи од царице Језавеље на путу за Хорив. У рубрици „Света Гораˮ др Немања Јонић пише о Светогорској области Провата, где се налазе најпознатије Светогорске келије Светог Артемија и келија Часног Крста. Садржај овог 389. број „Православног мисионараˮ закључен је садржајним некрологом из пера катихете Бранислава Илића, а у спомен на новопрестављеног протођакона Владимира Јарамаза (1980-2023). Уз текст сећања на протођакона ангелског гласа, широког срца и дивне душе, објављена је у