Света Архијерејска Литургија у Храму Свете великомученице Марине у Атеници
У недељу 18. 11. 2018. године Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете великомученице Марине у Атеници. Његовом Преосвештенству саслуживали су: Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Нешко Богдановић, јереј Владе Капларевић, јереј Радиша Сеочанац, протођакон Александар Грујовић и ђакон чачански Немања Тимотијевић. Сабрању је присуствовао и градоначелник града Чачка господин Милун Тодоровић. Поучавајући верни народ Владика нас је подсетио шта треба да чинимо као хришћани. Да не треба да будемо као фарисеј који испуњава сав закон, али не испуњава најважнију заповест: „Љуби ближњега свога као самога себе.“ Треба да будемо као милостиви Самарјанин који помаже своме ближњем. Нису нам свима подједнако дати таланти; некоме је дато више таланата, а некоме мање. Али онај коме је више дато треба да помаже онима са мање. Епископ је указао на то да нажалост данас љубав највише помињу, а најмање је има. Треба да се трудимо да будемо следбеници и сведоци Христови, а ако смо сведоци онда добијамо и наследство Царства Божијег. Братство храма је након Свете Литургије приредило трпезу љубави. Чтец Филип Нешковић
Ученици средње Машинско-саобраћајне и уметничке школе из Чачка на поклоничком путовању светињама Црне Горе
„Од младости своје целога себе предао си Господу, живот проводећи у моливама, труду и постовима оче богоносни. Образац врлина био си свом духовном стаду, стога видећи Бог твоју добру вољу поставља те својој Цркви за пастира и ревносног архијереја, а по престављењу сачува свето тело твоје нетрулежним, светитељу Василије. Стога, пошто имаш смелост пред Њим, моли се Христу Богу да спасе душе наше“. Наведене речи тропара, распламсале су у ђачким срцима жељу за посетом Манастиру Острог и поклоњењем Светом Василију Острошком и Тврдошком. Као деца и наследници Немањића, Светосавци-православна деца у Србији се неретко везују и за личност Светог Василија, као символ и патрона српског народа. Као онога који је свој земаљски живот заменио небеским, заузимајући непролазну улогу молитвеног посредника и представника свих верујућих, који му у истрајности упућују молитве и хитајући ничице падају пред његовим нетрулежним телом. Суво, али нетрулежно тело овог Божијег угодника сведок је Васкрсења, сведок вечног живота и победивости природе у којој се налазимо. Природни процеси нису надјачали благослов Господњи, благослов Творца, који прослави и озари божанском незалазном светлошћу Острошког чудотворца. У жељи да своју љубав према овом светитељу крунишу, ученици Машинско-саобраћајне и уметничке школе у Чачку, дозволом школске управе одлучили су да посете манастир и да се поклоне нетљеним моштима Светог Василија. Школска управа поменуте школе уз сагласност директора омогућила је одлазак на поклоничко путовање, које је пропраћено архијерејским благословом Епископа жичког Господина Јустина, као духовног оца и пастира верног народа богомспасаване Епархије жичке. Молитвама Светог Василија ученици су се упутили у суботу 10. новебра 2018. године ка светињама Црне Горе. На свом поколничком путовању ималу су прилике да се поклоне Манастиру Милешева, где саслушали причу о развоју манастира кроз духовно-историјску перспективу. Поклонивши се фресци Белог Анђела, као заштитника ове Немањићке задужбине, ученици су се након послужења упутили даље својим путем. Након преласка граничног прелаза између Србије и Црне Горе, незаобилазна тачка на њиховом путовању био је Манастир Куманица. Новоподигнути манастир и црква на темељима старе богомоље, која је година одисала духовним богатством са незнајућим подвижничким гробом изазвао је велику радост код ђака. Наиме, пре свега неколико година откривене су мошти новојављеног Божијег светитеља Григорија. На месту његовог гроба, а на старим очађеним темељима, на којима су људи година у назад палили свеће и узносили молитве верујући да ће незнани светитељ помоћи, никла је камена црква. Не треба заборавити гостопримство сестринства овог манастира, које нас је са великом радошћу дочекало. Као следећа одредница на поклоничком путовању нашао се Манастир Морача у Митрополији црногорско-приморској. Мушки манастир у природним лепотама кањона истоимене реке свакодневно уздиже молбе и благодарности Пресветој Богородици, у храму који је посвећен њеном Успењу. Овом приликом поред духовног благослова, ученици су имали прилике да уживају у уметничким представама српске средњовековне иконографије. Посебну радост показивали су ученици са уметничких смерова – конзерватори. Добијали су идеје и инспирацију за своје наредне радове и живопис који би се у неком наредном периоду могао наћи и на зидовима нових православних храмова. Надахнути, ученици су наставили пут ка свом крајњем циљу, Манастиру Острог. У недељу, на дан када обележавамо Васкрсење Христово, ученици поменуте школе су се упутили од „доњег“ манастира и манастирског конака ка „горњем“ манастиру, како би својим ходом показали дозу подвига и упутили молитве Светом Василију, сведоку Васкрсења. Дошавши до самог кивота, на њиховим лицима видела се нестрпљивост и радост, која се показала у коленопреклоним молитвама и чистим срцима. Поклонивши се Светоме, прикључили су се Светој Литургији, као врхунцу човековог савеза, јединства са Богом путем причешћивања евхаристијским Даровима. Ученици су имали прилике да се поклоне новојављеном светитељу Симеону Дајбабском у Манастиру Дајбабе и да се упознају са катакомбалном црквом раног Хришћанства. Крстобразна црква у овом манстиру изазвала је одушевљење и новост у њиховом црквено-духовном искуству. Дошавши уз молитву, уз молитву су се и враћали надахнути благословом који ће чувати и увеличавати из дана у дан. Следећа одредница била је Подгорица и подгорички Храм Васкрсења Христовог. Највећи хришћански празник, односно празник над празницима – Васкрс украшава овај град, а као круна украса у њему је никао велелепни храм који поносно стоји у православном свету, без страха да би га историја, или неке друге околности могле заборавити. Живопис овога храма привукао је ученичку пажњу и одушевљење, нарочито ктиторска комозиција, која у себи нераскидиво спаја прошлост и садашњост, ликове из недалеке прошлости, као и наше савременике који су дали и уградили себе у овај храм и то им се засигурно неће пред Господом заборавити. Незаобилазни њиховом интересовању били су моменти старозаветних представа са месијанском идејом, као и ранохришћански символи самога Христа. Приликом повратка, ученици су изразили жељу да поново посете Манастир Морачу, у коме су присуствовали вечерњем богослужењу уочи празника Светог краља Милутина. Приликом доласка у Чачак на лицима ученика била је видна радост због претходног поклоњења српским светињама у Црној Гори. Надамо се да ће молитве светих утврдити ученике у истрајности, да ће по повратку показати благородност, образац вере, наде и љубави. За све то ми узносимо благодарност и молимо се: „Свети Василије Херцеговче, моли Бога за нас.“ Чтец Душан Арсенијевић, вероучитељ
У Манастиру Враћевшници прослављен Ђурђиц
На данашњи дан, када прослављамо Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи при Манастиру Враћевшници, Преосвећени Владика Јустин учинио је велику част сестринству манастира и верном народу овог краја својим доласком и Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао. Епископу су саслуживали протојереј Чедомир Дамљановић, надлежни парох протонамесник Божидар Бован, као и протођакон Александар Грујовић. Поучавајући верни народ Владика нас је подсетио на живот Светог Георгија, на његову младост, војничку каријеру, све успехе, али и на његову мученичку смрт коју је прихватио радосно се одричући свих овосветских задовољстава пре него своје вере. Након Свете Литургије и резања славског колача, сестре манастира припремиле су трпезу љубави за све присутне. Протонамесник Божидар Бован
Свети врачи Козма и Дамјан литургијски прослављени у Манастиру Вазнесењу
Празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, 1/14. новембра 2018. године, литургијски је прослављен у Манастиру Вазнесењу у Овчарско-кабларској клисури. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, коме су саслуживали протосинђел Герман, игуман манастира Раче, протосинђел Сава, секретар Епископа жичког, јеромонах Орсисије, игуман манастира Свете Тројице на Овчару, јереј Синиша Никитовић, парох прилички, као и протођакон Александар Грујовић Литургијско славље анђеоским појањем улепшале су сестре из Манастира Благовештење под Кабларом. После прочитаног зачала из Јеванђеља Епископ се обратио свештенству, монаштву и верном народу, честитајући прво Крсну славу настојатељу Манастира Вазнесења архимандриту Тимотеју, а потом нас све подсетио и упутио да следимо Христа Распетог и Васкрслог. А следити Њега значи бити кротак и смирен срцем. Из тога произилази још једна врлина која је данас у свету готово заборављена, а то је стрпљење. Ниједно велико дело не бива без стрпљења. Господ нас стрпљиво чека, јер Он жели да се сви људи спасу. Угледајмо се на апостоле и светитеље који су прошли Христов пут, који није нимало лак. Али нам је зато њихов пример доказ да је крај тога пута Истина и Живот. А бити Хришћанин није титула, него живот. Након Литургије сви су угошћени за славском трпезом. Свети бесребреници и чудотворци Козмо и Дамјане молите Бога за нас! Братство манастира
Свети краљу Милутине моли Бога за нас!
Торжествено је прослављена Крсна слава параклиса војног аеродрома „Морава“ у Лађевцима и ове године. Дана 12. новембра у понедељак, Светом Литургијом је началствовао архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић са великим бројем свештеника Епархије жичке као и војних свештеника РВ и ПВО и КоВ. У Литургији је учествовао и сабрани народ – припадници 98 ваздухопловне бригаде, монаштво Епархије жичке и сви драги гости нашег аеродрома и параклиса. Нарочити допринос молитвености Литургије остварио је Хор Слово љубве при Храму Свете Марине из Атенице, под диригентским палицама Весне Ђуновић и Драгана Јековића. Драги гости наше славе су се уверили у љубав Команданта пуковника Дејана Васиљевића и свих припадника наше бригаде коју пружају према параклису који се непрестано украшава црквеним намештајем и иконописом у славу Божију и част Светог краља Милутина и свих светих, припремајући се за планирано Велико освећење следеће године ако Бог да. Литургијско и молитвено прослављање Светог краља Милутина у војној организацији говори о високом степену посвећености припадника Војске Србије у служби одбране своје отаџбине. Свети краљ Милутин се старао за своју отаџбину и за Српску Цркву подједнако. Подигао је многе задужбине али око њих и војна утврђења и грађевине што сведочи о његовом заштитништву српских светиња. На Светој Литургији надахнутом беседом нас је обрадовао отац Љубинко, док је командант бригаде пуковник Дејан Васиљевић за трпезом љубави одржао пригодан говор благодарења свима који помажу наш параклис, као и онима који су помогли организовање наше храмовне славе. Нека би свемогући и предобри Христос дао да молитвама Светог краља Милутина и свих светитеља што више будемо истинска браћа у љубави Христовој, у жртви за своје ближње на славу Божију и наше спасење. Амин. Војни свештеник Владимир Благојевић Фотографије: Радослав Вељковић, вс а. „Морава“
Вероучитељима ОШ “Вук Караџић“ заслужено признање
Веронаука се вратила у oбразовни систем Србије пре непуне две деценије, што је сасвим довољан временски период да се плодови тог рада могу бар назрети, препознати, али и наградити. На Светог великомученика Димитрија Солунског, Основна школа ,,Вук Караџић“ у Краљеву је Свечаном академијом обележила 89 година свог рада и постојања и тим поводом уручене су награде и признања вероучитељима наше школе Марку Јоргићу и Михајлу Живковићу. Шта се то препознаје у раду вероучитеља Марка Јоргића и Михајла Живковића, због чега је он вредан пажње? Живот у пракси по Јеванђељу, ширење Божје речи путем љубави, рада и труда, није ли то управо смисао изучавања верске наставе у школама за нас, хришћане, а за школски систем који има своја правила у којима владају бројке и проценти и који неминовно захтева прилагођавање а врло често и кретање од нуле, оправданост постојања овог предмета који деца похађају не ради оцене, већ из љубави и потребе да буду близу оних који им преносе реч Божију. Подужи је списак активности којим би се могао сумирати овај рад у протекле две године, али треба издвојити вођење Ђачког парламента чије активности су препознате ван наше општине што је потврђено позивом на ,,Конференцију ученичких парламената Србије“ у Смедереву, где је наша школа учествовала као једини представник Рашког округа. Поред координације радом Ђачког парламента, учествовали су у организовању свих манифестација у школи, припреми изложби, дочека гостију, обележавању и прослави Дана школе, активним учешћем великог броја ученика у богослужењу при Храму Светог Василија Острошког на Берановцу, као и посетама ученика манастирима у Србији. Верујем да примера ,,добре педагошке праксе“ стручним речима речено има још, али верујем да не можемо ништа живети ако у то потпуно и дубоко не верујемо, дакле овде се вера пројавила кроз труд, рад, а пре свега љубав, која прожима све аспекте рада. Наиме, овогодишња Свечана академија дана школе почела је премијером промотивног филма наше школе коју су радили Марко Јоргић и Михајло Живковић. Радећи у нимало лаким условима и ограничени временом снимили су оригиналан филм који на најлепши начин промовише нашу школу, рад и успехе које постижу ученици и запослени. Са истим жаром и надахнућем је урађена и представа ,,Свети Сава осам векова међу нама“ по којој се наша школа препознаје и ван граница Србије и која је својим дубоким светосавским значењем и порукама које носи изазвала осећања узвишености и топлине где год је извођена, између осталог и на Православном богословском факултету у Београду. Аутентичност, креативност и стваралачки дух се огледа и у овогодишњој представи која је изведена на Дану школе у Краљевачком позоришту која носи назив ,,Знање су лествице које воде ка небесима“, коју су припремили вероучитељи са наставницом српског језика, Јасмином Стоисављевић. Наравно, свега овога не би било да нема људи који пружају несебичну подршку на истом хришћанском путу, старешине Храма Светог Василија Острошког о. Ивана Радовановића, свештеника протонамесника Марка Петровића, координатора за верску наставу Жичке епархије протонамесника Новице Благојевића, као и директорке ОШ ,,Вук Караџић“ Биљане Барловац која је заједно са колективом препознала вредност рада и одлучила да уручи велико и заслужено признање и додели посебне награде за додатно време, знање, сарадњу и енергију коју улажу у промоцију и унапређење рада школе. Овај текст треба разумети као подстицај да младе колеге, а пре свега узорни хришћани који испред себе имају један узвишен и тежак задатак истрају у својој мисији надахнутој Божјом речју на општу радост ученика, корист институције и хришћанске заједнице. Иако раде у две школе, а колега Јоргић обавља и дужност помоћника директора, они стижу све, а зар би се то могло без вере и љубави? Јеванђелска истина каже: ,,Не може се град сакрити када на гори стоји“, а она најтачније осликава рад и труд вероучитеља који раде у школи где 90% ученика похађа Верску наставу. Јасмина Стоисављевић, професор српског језика и књижевности
Ктиторска слава Свети краљ Драгутин у Ариљу
“Браћо и оци, молим вас ја грешни, приступивши учините све по достојанију што ја грешни желим, ако и нисам достојан тога али је Бог милостив свима. Уздајући се у Њега приступам овом делу нелицемерно, јер Бог чини вољу оних који Га се боје и молитве њихове услишиће.“ Овако је говорио наш ктитор, велики Божији угодник монах Теоктист непосредно пре ступања у узвишени монашки чин, показавши нам сведочанство живе и непролазне вере у Бога. На данашњи дан ариљска литургијска заједница са радошћу прославља име Светог краља који је и на овим просторима оставио семе своје љубави изградивши величанствен храм. У навечерје празника вечерње богослужење служио је протојереј-ставрофор Дмитар Луковић уз саслужење протојереја Драгана Стевића, јереја Александра Каранца и ђакона Бранка Росића. Његовом Преосвештенству Епископу Јустину на Литургији саслуживали су: Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Ненад Величковић, протојереј Драган Стевић, протојереј Војко Михајловић, протонамесник Синиша Никитовић, протонамесник Марко Петровић и јереј Мирко Крупниковић. Након читања Јеванђеља, Преосвећени се обратио вернима надахнутом беседом: “Данас је национални празник нашег православног народа, данас наша Света црква прославља краљеве Милутина и Драгутина, у монаштву Теоктиста, царицу Јелену, исповедника Епископа Варнаву, али славимо и браћу Грке, мученике Зиновија и Зиновију, апостола Клеопу и остале пострадале са њима. Наши преци, краљеви који су многе задужбине, цркве и манастире оставили роду нашем, да се у њима сабирамо и слушамо реч Божију, прихватили су и у себи задржали све врлине Христове“. Владика нас је поучио да само у Христу утеху и спас тражимо како би уз молитву и труд он почео обитавати у нама. Овогодишњи домаћин славе је Томо Симовић са породицом, који је припремио трпезу љубави за све присутне. Старешина храма протојереј Драган Стевић захвалио је Епископу што нас је посетио и духовно укрепио, домаћинима на љубави и труду, а присутном народу пожелео да се угодно осећају и у своје домове понесу благослов. Ђакон Бранко Росић
Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву
У Недељу 24. по Педесетници литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву имала је радост да се сабере око свога Предстојатеља Епископа Јустина. Обасјани јутарњим сунцем овог топлог јесењег дана, свештенство и верни народ су са својим Епископом уз појање литијских песама Богородици из порте храма ушли у храмовни простор где је отпочела Света Архијерејска Литургија. У молитвеном јединству и кроз свечано појање ходећи свештеним дејством ка јединству са Христом чули смо јеванђелско читање, а затим и проповед Епископа. Тумачећи сотириолошки догађај Цркве, наше спасење у Христу, Епископ Јустин је предочио тајну постојања човека у Богу, од стварања, отпадништва од Бога, па све до искупљења и спасења у коме смо и ми данас учесници. Између осталог рекао је: – Удостојени смо да се саберемо у овом храму на овај дан, да се осветимо Господњим доласком међу свој народ. Створени смо за бесмртност, за узраст у меру раста Христовог. У нама је тежња ка Богу, као крајњем циљу, да се у есхатону вечно сјединимо са Богом. Наговорен од нечастивог човек је прекршио заповест у рају. Од тада постајемо заробљени смрћу. У данашњем Јеванђељу је описан и догађај васкрсавања Јаирове кћери. Људи су мислили да за њу нема помоћи, али пред Господом то је био само сан. Он је васкрсава. Ми се данас питамо шта је то живот? Свети Јустин Мученик и Философ указује да смо створени за бесмртност, да тамо учествујемо у пуноћи своје личности у Богу. У јединству душе и тела ми се спасавамо чекајући Долазак Христов у коме ћемо се и ми преобразити. Кроз светитеље Господ нас посећује, они нам сведоче позивајући да и ми сведочимо Бога у овом свету. Не смемо дозволити да нас било ко одваја од Христа, да заборавимо где је спасење живота нашег. Поред потреба које има тело, не смемо заборавити на спасење душе која је вреднија од целог света. Призвани смо на рајско постојање, па не смемо себе поробљавати у материјалне вредности. Одговор пред Богом је оно што нас чека. Све што је ван припреме за вечни живот је мање битно, јер је пролазно. Блаженство на које смо позвани није срећа овога света. Где нема Божијег присуства све је шарено, али и јадно. Сви великани рода људског су знали за радост у Богу, Царство Божије које живи у нама. И ми требамо настојати да живимо у Богу, Који је Радост, Пут, Истина и Живот. Њему нека је слава у све векове и сву вечност. Амин. Причестивши се Светињама Христовим и заблагодаривши Богу на Даровима Његове изобилне и несебичне љубави према роду људском, сабрани су примивши благослов испратили свог Епископа. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Освећење звона у Дићима
На дан када Црква слави Свету преподобномученицу Анастасију Римљанку и Светог Аврамија Затворника, по благослову Епископа жичког Г. Јустина, освештано је звоно и палионица за свеће у склопу новоподигнутог звоника покрај средњовековне цркве са некрополом, у селу Дићи код Љига. Чин освећења новог звона служили су: Архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, протонамесник Драган Мијаиловић, јереј Горан Џопалић, јереј Миодраг Марковић и ђакон Слободан Пејовић. Звоник је саграђен у јесен 2017. г. по пројекту архитекте Саве Ристића из Београда. Средства за градњу звоника су обезбеђена прилогом др Миле Срећковић из Келна, иначе родом из Дића. Нажалост госпођа Мила Срећковић се након краће болести упокојила пре пет месеци у Немачкој. И поред тога што је већи део свога живота провела у Немачкој, никада није заборављала своју земљу и свој род. Звоно од 208 кг изливено је у ливници „Лиграп“ у Белосавцима. Дар је поменуте др Миле Срећковић и Николе Савића из Г. Милановца, који је тренутно на раду у Шведској, а један део средстава је прикупљен од мештана села Дићи и Доњи Бањани. У беседи је надлежни свештеник протојереј Светолик Марковић нагласио важност звона за хришћане, да су она глас наше савести, да нас њихов звук опомиње и позива на богослужења, најављује и оглашава важне догађаје у животу хришћана. Када зачујемо звона са храма свако треба да се запита да ли је претежније старати се о пролазном земаљском иметку или спасавати душу своју и стицати непролазно благо на небу. У овом радосном празничном сабрању поред верника из Дића, Љига и околних села, учествовали су и гости из Београда, Г. Милановца и Ваљева. Након подизања звона на звоник, сабрање је настављено за трпезом љубави у оближњој етно кући „Шумарев сан“. За време ручка, Милица Марковић, ученица СМШ „Марко Тајчевић“ из Лазаревца, свирала је композиције на флаути и отпевала неколико изворних народних песама са Косова и Метохије и Шумадије. Протојереј Светолик Марковић
Митровдан – слава Манастира Згодачице
У дану када молитвено прослављамо Светог великомученика Димитрија Солунског, 26/8. новембра 2018. године, Манастир Згодачицу код Краљева, посетио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Преосвећеном Епископу саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј Жељко Филиповић, јеромонах и настојатељ манастира Стефан (Чкоњевић), јереј Владимир Стефановић и протођакон Александар Грујовић, уз присуство јеромонаха Атанасија из Манастира Преображења, сестара из Манастира Каменца и верног народа. У својој надахнутој беседи Владика је подсетио треба да стичемо божанске врлине и онда нам никакво зло не може да наудити, јер смо јачи од свакога зла. Једини који је победио ђавола, смрт и грех је Господ наш Исус Христос. Он нас није избавио речима “слободни сте“, већ својом Крвљу. То је највећа жртва коју је икада ико учинио за нас људе, и то је могао само Човекољубац и Господ Бог наш. Преосвећени је у наставку беседе рекао да се том Крвљу ми причешћујемо и добијамо залог будећег живота и да сведочимо истину пред онима који нису од истине. То изискује спремност на жртву и да имамо љубави међу собом. Владика је подсетио на јеванђелске речи да ћемо у свету имати невоље и бити гоњени зато што је свет омрзао Господа који је Истина, који је Светлост у коме нема дволичења. Од нас се тражи сведочење, и да у овај дан, који сведочи о страдању светих који су своје животе давали за истину и Бога до дана данашњег, и ми пратимо њихове животе. Треба да се потрудимо да и ми поживимо благочестиво у овоме свету. Ако паднемо у овоме животу не треба да очајавамо. Има излаза. То је Свето покајање и исповест. По речима Светог Климента Александријског: покајање има важност и силу као ново крштење. На крају беседе Владика је честитао манастирску славу и рекао да Господ Бог молитвама Светог Димитрија Мироточивог избави нас од земљотреса, најезде туђинаца, од свих невоља у овоме свету и да његовим молитвама схватимо да је Господ Човекољубац и да хоће да се сви спасу и дођу у познање истине. У наставку Свете Литургије освећен је славски колач и жито и приређена трпеза љубави. Манастир Згодачица
Света Архијерејска Литургија у Храму Свете великомученице Марине у Атеници
У недељу 18. 11. 2018. године Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете великомученице Марине у Атеници. Његовом Преосвештенству саслуживали су: Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Нешко Богдановић, јереј Владе Капларевић, јереј Радиша Сеочанац, протођакон Александар Грујовић и ђакон чачански Немања Тимотијевић. Сабрању је присуствовао и градоначелник града Чачка господин Милун Тодоровић. Поучавајући верни народ Владика нас је подсетио шта треба да чинимо као хришћани. Да не треба да будемо као фарисеј који испуњава сав закон, али не испуњава најважнију заповест: „Љуби ближњега свога као самога себе.“ Треба да будемо као милостиви Самарјанин који помаже своме ближњем. Нису нам свима подједнако дати таланти; некоме је дато више таланата, а некоме мање. Али онај коме је више дато треба да помаже онима са мање. Епископ је указао на то да нажалост данас љубав највише помињу, а најмање је има. Треба да се трудимо да будемо следбеници и сведоци Христови, а ако смо сведоци онда добијамо и наследство Царства Божијег. Братство храма је након Свете Литургије приредило трпезу љубави. Чтец Филип Нешковић
Ученици средње Машинско-саобраћајне и уметничке школе из Чачка на поклоничком путовању светињама Црне Горе
„Од младости своје целога себе предао си Господу, живот проводећи у моливама, труду и постовима оче богоносни. Образац врлина био си свом духовном стаду, стога видећи Бог твоју добру вољу поставља те својој Цркви за пастира и ревносног архијереја, а по престављењу сачува свето тело твоје нетрулежним, светитељу Василије. Стога, пошто имаш смелост пред Њим, моли се Христу Богу да спасе душе наше“. Наведене речи тропара, распламсале су у ђачким срцима жељу за посетом Манастиру Острог и поклоњењем Светом Василију Острошком и Тврдошком. Као деца и наследници Немањића, Светосавци-православна деца у Србији се неретко везују и за личност Светог Василија, као символ и патрона српског народа. Као онога који је свој земаљски живот заменио небеским, заузимајући непролазну улогу молитвеног посредника и представника свих верујућих, који му у истрајности упућују молитве и хитајући ничице падају пред његовим нетрулежним телом. Суво, али нетрулежно тело овог Божијег угодника сведок је Васкрсења, сведок вечног живота и победивости природе у којој се налазимо. Природни процеси нису надјачали благослов Господњи, благослов Творца, који прослави и озари божанском незалазном светлошћу Острошког чудотворца. У жељи да своју љубав према овом светитељу крунишу, ученици Машинско-саобраћајне и уметничке школе у Чачку, дозволом школске управе одлучили су да посете манастир и да се поклоне нетљеним моштима Светог Василија. Школска управа поменуте школе уз сагласност директора омогућила је одлазак на поклоничко путовање, које је пропраћено архијерејским благословом Епископа жичког Господина Јустина, као духовног оца и пастира верног народа богомспасаване Епархије жичке. Молитвама Светог Василија ученици су се упутили у суботу 10. новебра 2018. године ка светињама Црне Горе. На свом поколничком путовању ималу су прилике да се поклоне Манастиру Милешева, где саслушали причу о развоју манастира кроз духовно-историјску перспективу. Поклонивши се фресци Белог Анђела, као заштитника ове Немањићке задужбине, ученици су се након послужења упутили даље својим путем. Након преласка граничног прелаза између Србије и Црне Горе, незаобилазна тачка на њиховом путовању био је Манастир Куманица. Новоподигнути манастир и црква на темељима старе богомоље, која је година одисала духовним богатством са незнајућим подвижничким гробом изазвао је велику радост код ђака. Наиме, пре свега неколико година откривене су мошти новојављеног Божијег светитеља Григорија. На месту његовог гроба, а на старим очађеним темељима, на којима су људи година у назад палили свеће и узносили молитве верујући да ће незнани светитељ помоћи, никла је камена црква. Не треба заборавити гостопримство сестринства овог манастира, које нас је са великом радошћу дочекало. Као следећа одредница на поклоничком путовању нашао се Манастир Морача у Митрополији црногорско-приморској. Мушки манастир у природним лепотама кањона истоимене реке свакодневно уздиже молбе и благодарности Пресветој Богородици, у храму који је посвећен њеном Успењу. Овом приликом поред духовног благослова, ученици су имали прилике да уживају у уметничким представама српске средњовековне иконографије. Посебну радост показивали су ученици са уметничких смерова – конзерватори. Добијали су идеје и инспирацију за своје наредне радове и живопис који би се у неком наредном периоду могао наћи и на зидовима нових православних храмова. Надахнути, ученици су наставили пут ка свом крајњем циљу, Манастиру Острог. У недељу, на дан када обележавамо Васкрсење Христово, ученици поменуте школе су се упутили од „доњег“ манастира и манастирског конака ка „горњем“ манастиру, како би својим ходом показали дозу подвига и упутили молитве Светом Василију, сведоку Васкрсења. Дошавши до самог кивота, на њиховим лицима видела се нестрпљивост и радост, која се показала у коленопреклоним молитвама и чистим срцима. Поклонивши се Светоме, прикључили су се Светој Литургији, као врхунцу човековог савеза, јединства са Богом путем причешћивања евхаристијским Даровима. Ученици су имали прилике да се поклоне новојављеном светитељу Симеону Дајбабском у Манастиру Дајбабе и да се упознају са катакомбалном црквом раног Хришћанства. Крстобразна црква у овом манстиру изазвала је одушевљење и новост у њиховом црквено-духовном искуству. Дошавши уз молитву, уз молитву су се и враћали надахнути благословом који ће чувати и увеличавати из дана у дан. Следећа одредница била је Подгорица и подгорички Храм Васкрсења Христовог. Највећи хришћански празник, односно празник над празницима – Васкрс украшава овај град, а као круна украса у њему је никао велелепни храм који поносно стоји у православном свету, без страха да би га историја, или неке друге околности могле заборавити. Живопис овога храма привукао је ученичку пажњу и одушевљење, нарочито ктиторска комозиција, која у себи нераскидиво спаја прошлост и садашњост, ликове из недалеке прошлости, као и наше савременике који су дали и уградили себе у овај храм и то им се засигурно неће пред Господом заборавити. Незаобилазни њиховом интересовању били су моменти старозаветних представа са месијанском идејом, као и ранохришћански символи самога Христа. Приликом повратка, ученици су изразили жељу да поново посете Манастир Морачу, у коме су присуствовали вечерњем богослужењу уочи празника Светог краља Милутина. Приликом доласка у Чачак на лицима ученика била је видна радост због претходног поклоњења српским светињама у Црној Гори. Надамо се да ће молитве светих утврдити ученике у истрајности, да ће по повратку показати благородност, образац вере, наде и љубави. За све то ми узносимо благодарност и молимо се: „Свети Василије Херцеговче, моли Бога за нас.“ Чтец Душан Арсенијевић, вероучитељ
У Манастиру Враћевшници прослављен Ђурђиц
На данашњи дан, када прослављамо Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи при Манастиру Враћевшници, Преосвећени Владика Јустин учинио је велику част сестринству манастира и верном народу овог краја својим доласком и Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао. Епископу су саслуживали протојереј Чедомир Дамљановић, надлежни парох протонамесник Божидар Бован, као и протођакон Александар Грујовић. Поучавајући верни народ Владика нас је подсетио на живот Светог Георгија, на његову младост, војничку каријеру, све успехе, али и на његову мученичку смрт коју је прихватио радосно се одричући свих овосветских задовољстава пре него своје вере. Након Свете Литургије и резања славског колача, сестре манастира припремиле су трпезу љубави за све присутне. Протонамесник Божидар Бован
Свети врачи Козма и Дамјан литургијски прослављени у Манастиру Вазнесењу
Празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, 1/14. новембра 2018. године, литургијски је прослављен у Манастиру Вазнесењу у Овчарско-кабларској клисури. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, коме су саслуживали протосинђел Герман, игуман манастира Раче, протосинђел Сава, секретар Епископа жичког, јеромонах Орсисије, игуман манастира Свете Тројице на Овчару, јереј Синиша Никитовић, парох прилички, као и протођакон Александар Грујовић Литургијско славље анђеоским појањем улепшале су сестре из Манастира Благовештење под Кабларом. После прочитаног зачала из Јеванђеља Епископ се обратио свештенству, монаштву и верном народу, честитајући прво Крсну славу настојатељу Манастира Вазнесења архимандриту Тимотеју, а потом нас све подсетио и упутио да следимо Христа Распетог и Васкрслог. А следити Њега значи бити кротак и смирен срцем. Из тога произилази још једна врлина која је данас у свету готово заборављена, а то је стрпљење. Ниједно велико дело не бива без стрпљења. Господ нас стрпљиво чека, јер Он жели да се сви људи спасу. Угледајмо се на апостоле и светитеље који су прошли Христов пут, који није нимало лак. Али нам је зато њихов пример доказ да је крај тога пута Истина и Живот. А бити Хришћанин није титула, него живот. Након Литургије сви су угошћени за славском трпезом. Свети бесребреници и чудотворци Козмо и Дамјане молите Бога за нас! Братство манастира
Свети краљу Милутине моли Бога за нас!
Торжествено је прослављена Крсна слава параклиса војног аеродрома „Морава“ у Лађевцима и ове године. Дана 12. новембра у понедељак, Светом Литургијом је началствовао архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић са великим бројем свештеника Епархије жичке као и војних свештеника РВ и ПВО и КоВ. У Литургији је учествовао и сабрани народ – припадници 98 ваздухопловне бригаде, монаштво Епархије жичке и сви драги гости нашег аеродрома и параклиса. Нарочити допринос молитвености Литургије остварио је Хор Слово љубве при Храму Свете Марине из Атенице, под диригентским палицама Весне Ђуновић и Драгана Јековића. Драги гости наше славе су се уверили у љубав Команданта пуковника Дејана Васиљевића и свих припадника наше бригаде коју пружају према параклису који се непрестано украшава црквеним намештајем и иконописом у славу Божију и част Светог краља Милутина и свих светих, припремајући се за планирано Велико освећење следеће године ако Бог да. Литургијско и молитвено прослављање Светог краља Милутина у војној организацији говори о високом степену посвећености припадника Војске Србије у служби одбране своје отаџбине. Свети краљ Милутин се старао за своју отаџбину и за Српску Цркву подједнако. Подигао је многе задужбине али око њих и војна утврђења и грађевине што сведочи о његовом заштитништву српских светиња. На Светој Литургији надахнутом беседом нас је обрадовао отац Љубинко, док је командант бригаде пуковник Дејан Васиљевић за трпезом љубави одржао пригодан говор благодарења свима који помажу наш параклис, као и онима који су помогли организовање наше храмовне славе. Нека би свемогући и предобри Христос дао да молитвама Светог краља Милутина и свих светитеља што више будемо истинска браћа у љубави Христовој, у жртви за своје ближње на славу Божију и наше спасење. Амин. Војни свештеник Владимир Благојевић Фотографије: Радослав Вељковић, вс а. „Морава“
Вероучитељима ОШ “Вук Караџић“ заслужено признање
Веронаука се вратила у oбразовни систем Србије пре непуне две деценије, што је сасвим довољан временски период да се плодови тог рада могу бар назрети, препознати, али и наградити. На Светог великомученика Димитрија Солунског, Основна школа ,,Вук Караџић“ у Краљеву је Свечаном академијом обележила 89 година свог рада и постојања и тим поводом уручене су награде и признања вероучитељима наше школе Марку Јоргићу и Михајлу Живковићу. Шта се то препознаје у раду вероучитеља Марка Јоргића и Михајла Живковића, због чега је он вредан пажње? Живот у пракси по Јеванђељу, ширење Божје речи путем љубави, рада и труда, није ли то управо смисао изучавања верске наставе у школама за нас, хришћане, а за школски систем који има своја правила у којима владају бројке и проценти и који неминовно захтева прилагођавање а врло често и кретање од нуле, оправданост постојања овог предмета који деца похађају не ради оцене, већ из љубави и потребе да буду близу оних који им преносе реч Божију. Подужи је списак активности којим би се могао сумирати овај рад у протекле две године, али треба издвојити вођење Ђачког парламента чије активности су препознате ван наше општине што је потврђено позивом на ,,Конференцију ученичких парламената Србије“ у Смедереву, где је наша школа учествовала као једини представник Рашког округа. Поред координације радом Ђачког парламента, учествовали су у организовању свих манифестација у школи, припреми изложби, дочека гостију, обележавању и прослави Дана школе, активним учешћем великог броја ученика у богослужењу при Храму Светог Василија Острошког на Берановцу, као и посетама ученика манастирима у Србији. Верујем да примера ,,добре педагошке праксе“ стручним речима речено има још, али верујем да не можемо ништа живети ако у то потпуно и дубоко не верујемо, дакле овде се вера пројавила кроз труд, рад, а пре свега љубав, која прожима све аспекте рада. Наиме, овогодишња Свечана академија дана школе почела је премијером промотивног филма наше школе коју су радили Марко Јоргић и Михајло Живковић. Радећи у нимало лаким условима и ограничени временом снимили су оригиналан филм који на најлепши начин промовише нашу школу, рад и успехе које постижу ученици и запослени. Са истим жаром и надахнућем је урађена и представа ,,Свети Сава осам векова међу нама“ по којој се наша школа препознаје и ван граница Србије и која је својим дубоким светосавским значењем и порукама које носи изазвала осећања узвишености и топлине где год је извођена, између осталог и на Православном богословском факултету у Београду. Аутентичност, креативност и стваралачки дух се огледа и у овогодишњој представи која је изведена на Дану школе у Краљевачком позоришту која носи назив ,,Знање су лествице које воде ка небесима“, коју су припремили вероучитељи са наставницом српског језика, Јасмином Стоисављевић. Наравно, свега овога не би било да нема људи који пружају несебичну подршку на истом хришћанском путу, старешине Храма Светог Василија Острошког о. Ивана Радовановића, свештеника протонамесника Марка Петровића, координатора за верску наставу Жичке епархије протонамесника Новице Благојевића, као и директорке ОШ ,,Вук Караџић“ Биљане Барловац која је заједно са колективом препознала вредност рада и одлучила да уручи велико и заслужено признање и додели посебне награде за додатно време, знање, сарадњу и енергију коју улажу у промоцију и унапређење рада школе. Овај текст треба разумети као подстицај да младе колеге, а пре свега узорни хришћани који испред себе имају један узвишен и тежак задатак истрају у својој мисији надахнутој Божјом речју на општу радост ученика, корист институције и хришћанске заједнице. Иако раде у две школе, а колега Јоргић обавља и дужност помоћника директора, они стижу све, а зар би се то могло без вере и љубави? Јеванђелска истина каже: ,,Не може се град сакрити када на гори стоји“, а она најтачније осликава рад и труд вероучитеља који раде у школи где 90% ученика похађа Верску наставу. Јасмина Стоисављевић, професор српског језика и књижевности
Ктиторска слава Свети краљ Драгутин у Ариљу
“Браћо и оци, молим вас ја грешни, приступивши учините све по достојанију што ја грешни желим, ако и нисам достојан тога али је Бог милостив свима. Уздајући се у Њега приступам овом делу нелицемерно, јер Бог чини вољу оних који Га се боје и молитве њихове услишиће.“ Овако је говорио наш ктитор, велики Божији угодник монах Теоктист непосредно пре ступања у узвишени монашки чин, показавши нам сведочанство живе и непролазне вере у Бога. На данашњи дан ариљска литургијска заједница са радошћу прославља име Светог краља који је и на овим просторима оставио семе своје љубави изградивши величанствен храм. У навечерје празника вечерње богослужење служио је протојереј-ставрофор Дмитар Луковић уз саслужење протојереја Драгана Стевића, јереја Александра Каранца и ђакона Бранка Росића. Његовом Преосвештенству Епископу Јустину на Литургији саслуживали су: Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Ненад Величковић, протојереј Драган Стевић, протојереј Војко Михајловић, протонамесник Синиша Никитовић, протонамесник Марко Петровић и јереј Мирко Крупниковић. Након читања Јеванђеља, Преосвећени се обратио вернима надахнутом беседом: “Данас је национални празник нашег православног народа, данас наша Света црква прославља краљеве Милутина и Драгутина, у монаштву Теоктиста, царицу Јелену, исповедника Епископа Варнаву, али славимо и браћу Грке, мученике Зиновија и Зиновију, апостола Клеопу и остале пострадале са њима. Наши преци, краљеви који су многе задужбине, цркве и манастире оставили роду нашем, да се у њима сабирамо и слушамо реч Божију, прихватили су и у себи задржали све врлине Христове“. Владика нас је поучио да само у Христу утеху и спас тражимо како би уз молитву и труд он почео обитавати у нама. Овогодишњи домаћин славе је Томо Симовић са породицом, који је припремио трпезу љубави за све присутне. Старешина храма протојереј Драган Стевић захвалио је Епископу што нас је посетио и духовно укрепио, домаћинима на љубави и труду, а присутном народу пожелео да се угодно осећају и у своје домове понесу благослов. Ђакон Бранко Росић
Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву
У Недељу 24. по Педесетници литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву имала је радост да се сабере око свога Предстојатеља Епископа Јустина. Обасјани јутарњим сунцем овог топлог јесењег дана, свештенство и верни народ су са својим Епископом уз појање литијских песама Богородици из порте храма ушли у храмовни простор где је отпочела Света Архијерејска Литургија. У молитвеном јединству и кроз свечано појање ходећи свештеним дејством ка јединству са Христом чули смо јеванђелско читање, а затим и проповед Епископа. Тумачећи сотириолошки догађај Цркве, наше спасење у Христу, Епископ Јустин је предочио тајну постојања човека у Богу, од стварања, отпадништва од Бога, па све до искупљења и спасења у коме смо и ми данас учесници. Између осталог рекао је: – Удостојени смо да се саберемо у овом храму на овај дан, да се осветимо Господњим доласком међу свој народ. Створени смо за бесмртност, за узраст у меру раста Христовог. У нама је тежња ка Богу, као крајњем циљу, да се у есхатону вечно сјединимо са Богом. Наговорен од нечастивог човек је прекршио заповест у рају. Од тада постајемо заробљени смрћу. У данашњем Јеванђељу је описан и догађај васкрсавања Јаирове кћери. Људи су мислили да за њу нема помоћи, али пред Господом то је био само сан. Он је васкрсава. Ми се данас питамо шта је то живот? Свети Јустин Мученик и Философ указује да смо створени за бесмртност, да тамо учествујемо у пуноћи своје личности у Богу. У јединству душе и тела ми се спасавамо чекајући Долазак Христов у коме ћемо се и ми преобразити. Кроз светитеље Господ нас посећује, они нам сведоче позивајући да и ми сведочимо Бога у овом свету. Не смемо дозволити да нас било ко одваја од Христа, да заборавимо где је спасење живота нашег. Поред потреба које има тело, не смемо заборавити на спасење душе која је вреднија од целог света. Призвани смо на рајско постојање, па не смемо себе поробљавати у материјалне вредности. Одговор пред Богом је оно што нас чека. Све што је ван припреме за вечни живот је мање битно, јер је пролазно. Блаженство на које смо позвани није срећа овога света. Где нема Божијег присуства све је шарено, али и јадно. Сви великани рода људског су знали за радост у Богу, Царство Божије које живи у нама. И ми требамо настојати да живимо у Богу, Који је Радост, Пут, Истина и Живот. Њему нека је слава у све векове и сву вечност. Амин. Причестивши се Светињама Христовим и заблагодаривши Богу на Даровима Његове изобилне и несебичне љубави према роду људском, сабрани су примивши благослов испратили свог Епископа. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Освећење звона у Дићима
На дан када Црква слави Свету преподобномученицу Анастасију Римљанку и Светог Аврамија Затворника, по благослову Епископа жичког Г. Јустина, освештано је звоно и палионица за свеће у склопу новоподигнутог звоника покрај средњовековне цркве са некрополом, у селу Дићи код Љига. Чин освећења новог звона служили су: Архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, протонамесник Драган Мијаиловић, јереј Горан Џопалић, јереј Миодраг Марковић и ђакон Слободан Пејовић. Звоник је саграђен у јесен 2017. г. по пројекту архитекте Саве Ристића из Београда. Средства за градњу звоника су обезбеђена прилогом др Миле Срећковић из Келна, иначе родом из Дића. Нажалост госпођа Мила Срећковић се након краће болести упокојила пре пет месеци у Немачкој. И поред тога што је већи део свога живота провела у Немачкој, никада није заборављала своју земљу и свој род. Звоно од 208 кг изливено је у ливници „Лиграп“ у Белосавцима. Дар је поменуте др Миле Срећковић и Николе Савића из Г. Милановца, који је тренутно на раду у Шведској, а један део средстава је прикупљен од мештана села Дићи и Доњи Бањани. У беседи је надлежни свештеник протојереј Светолик Марковић нагласио важност звона за хришћане, да су она глас наше савести, да нас њихов звук опомиње и позива на богослужења, најављује и оглашава важне догађаје у животу хришћана. Када зачујемо звона са храма свако треба да се запита да ли је претежније старати се о пролазном земаљском иметку или спасавати душу своју и стицати непролазно благо на небу. У овом радосном празничном сабрању поред верника из Дића, Љига и околних села, учествовали су и гости из Београда, Г. Милановца и Ваљева. Након подизања звона на звоник, сабрање је настављено за трпезом љубави у оближњој етно кући „Шумарев сан“. За време ручка, Милица Марковић, ученица СМШ „Марко Тајчевић“ из Лазаревца, свирала је композиције на флаути и отпевала неколико изворних народних песама са Косова и Метохије и Шумадије. Протојереј Светолик Марковић
Митровдан – слава Манастира Згодачице
У дану када молитвено прослављамо Светог великомученика Димитрија Солунског, 26/8. новембра 2018. године, Манастир Згодачицу код Краљева, посетио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Преосвећеном Епископу саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј Жељко Филиповић, јеромонах и настојатељ манастира Стефан (Чкоњевић), јереј Владимир Стефановић и протођакон Александар Грујовић, уз присуство јеромонаха Атанасија из Манастира Преображења, сестара из Манастира Каменца и верног народа. У својој надахнутој беседи Владика је подсетио треба да стичемо божанске врлине и онда нам никакво зло не може да наудити, јер смо јачи од свакога зла. Једини који је победио ђавола, смрт и грех је Господ наш Исус Христос. Он нас није избавио речима “слободни сте“, већ својом Крвљу. То је највећа жртва коју је икада ико учинио за нас људе, и то је могао само Човекољубац и Господ Бог наш. Преосвећени је у наставку беседе рекао да се том Крвљу ми причешћујемо и добијамо залог будећег живота и да сведочимо истину пред онима који нису од истине. То изискује спремност на жртву и да имамо љубави међу собом. Владика је подсетио на јеванђелске речи да ћемо у свету имати невоље и бити гоњени зато што је свет омрзао Господа који је Истина, који је Светлост у коме нема дволичења. Од нас се тражи сведочење, и да у овај дан, који сведочи о страдању светих који су своје животе давали за истину и Бога до дана данашњег, и ми пратимо њихове животе. Треба да се потрудимо да и ми поживимо благочестиво у овоме свету. Ако паднемо у овоме животу не треба да очајавамо. Има излаза. То је Свето покајање и исповест. По речима Светог Климента Александријског: покајање има важност и силу као ново крштење. На крају беседе Владика је честитао манастирску славу и рекао да Господ Бог молитвама Светог Димитрија Мироточивог избави нас од земљотреса, најезде туђинаца, од свих невоља у овоме свету и да његовим молитвама схватимо да је Господ Човекољубац и да хоће да се сви спасу и дођу у познање истине. У наставку Свете Литургије освећен је славски колач и жито и приређена трпеза љубави. Манастир Згодачица