Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Евхаристијско сабрање у Гучи

У недељу, 30. новембра, на дан Светог Григорија Чудотворца и Никона Радоњешког, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог архангела Гаврила у Гучи. Преосвећеном епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Мирослав Јовановић, протојереј Милун Ивановић, Архијерејски намесник драгачевски, протојереј Радован Стевановић, старешина цркве Светог архангела Гаврила, протонамесник Горан Јанковић и ђакони Александар Грујовић и Момчило Славковић. У евхаристијском сабрању учествовало је мноштво верног народа и деце са веронауке са својим вероучитељима. На самој Литургији Преосвећени владика Јустин се обратио верном народу пригодном беседом о животу по Јеванђељу и испуњавању заповести које нам је Господ оставио да, као народ Божији, извршавамо. Након Литургије домаћини су уприличили трпезу љубави у сали парохијског дома, где се протојереј Радован Стевановић, старешина цркве Светог архангела Гаврила, обратио речима добродошлице и захвалности владици Јустину. ипођакон Немања Спаловић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Божићни пост

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства. Већ од IV века Свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На Сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења. Антиохијски патријарх Валсамон је писао да „је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо… од 15 дана новембра“. Божићни пост је последњи вишедневни пост у години, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива и Четрдесетницом, као и Велики пост. Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег Који се јавио свету, и да би Му, поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење. Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Господ наш Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост. * Мојсије после поста од четрдесет дана усудио се да се попне на врх горе Синаја, и да прими од Бога плоче са десет заповести. * Пророк Самуило био је плод поста. Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се Богу: „Господе сила, помилуј ме и подари ми дете, па ћу га посветити Теби“. * Великог јунака Сампсона је пост учинио непобедивим. Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: „Дете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће“. Док је Сампсон живео са постом, побеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далилда га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља. * После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота. * Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу. * Живот Светог Јована Крститеља био је непрекидни пост. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посведочио да је он „највећи од рођених од жене“. * Пост је подигао до трећег неба и Апостола Павла. Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднео у своме мисионарском раду за славу Божију и спасење људи. * Ниневљани, да нису постили и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу. * Пост је моћно оружје против демона. „Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом“, рекао је Исус након истеривања демона који је био обузео једног младића. Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то првенствено одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство у борби против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла. Стваран пост је првенствено уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно – тамо где је истина, и тамо где је лаж. Лав Велики пише: „Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расејаности живота увек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо грех, који се умножава због телесних слабости и нечистоте жеља“. Према речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. „Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, – пише светитељ – тако и ми у време тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима“. Према речима Симеона Солунског, „пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божје заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти“. Свети Фотије патријарх цариградски каже: „Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Предавање академика Владете Јеротића у Рашки

 У препуној сали Дома културе у Рашки, дана 25. новембра 2014. Године, са почетком у 19,30 часова, одржано је предавање. Оно је треће у низу предавања у оквиру концепције „Трагање за смислом“, коју су осмислили Центар за културу Градац, кога представља дипл. политиколог Милојко Милићевић и Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић. Пре почетка предавања организатри су дали кратку уводну реч и представили предавача, кога није било потребно посебно предтстављати рашчанима, о чему сведочи посета истом. Од свештенства предавање су пратили: парох павлички јереј Данило Петровић, парох рашки јереј Александар Суботић и ђакон рашки Бојан Сујић. Структура слушаоца је била шаренолика, од деце средњошколског узраста до најстаријих. Предавање је трајало два часа укључујићи и одговарање на постављена питања. Започело је учествовањем хора Св. Василија Острошког основаног на иницијативу протонамесника Здравка Николића, при храму Св. архангела Гаврила у Рашки. Предавач је сходно своме енциклопедијском образовању задату тему разложио и извршио корелацију са другим областима и сверама људскога образовања и сазнања. Пут развоја богомдане човечије личности је веома сложен и сложенији је него што се мислило. Данас се зна да се дете не рађа као „табула раза“, као неразумно биће. Оно у себи носи генетско наслеђе, као и пренатално сећање. На развој личности новорођенчета прве три године живота  су веома значајне, јер се у том периоду развијају главне карактерне особине једне личности. Позива родитеље да од самога почетка, још од момента када мајка носи плод почну са устројавањем личности новога човека. Будућност нације нам зависи од тога. Као што човек цео свој  живот узраста у Богу, обожује се, то се дешава и са народима. Пред нашим народом је задатак да се усавршава. Из свога богатог животног искуства, присећа се разговора са једним молдавски Епископом који каже: „Није довољно бити само православан, ако желимо да дочекамо Христа о Његовом другом доласку, морамо да знамо да објаснимо зашто смо хришћани, а потом зашто смо православни хришћани?“ Човек се не мења сам по себи, већ уз помоћ Божију.Бог не кажњава , него упозорава. Ниједна болест није изненадна инфаракт, мождани удар, канцер, њој претходе упозорења јасна и константна. Предавач, даље каже, на основу свога терапеутског искуства да човек не слуша себе, не познаје себе и цитира Св. Исака Сирина „Ко се удостојио да угледа самог себе, виши је од онога ко се удостојио видети анђеле“. Ово је кратак извештај са предавања. На сајту РТВ Рашка (www.rtv.raska.rs) можете видети прилог, a у емисији  „Од среде до среде“, која ће се емитовати следеће среде, шири приказ предавања, које је у целости снимљено. старешина храма Св. aрхангела Гаврила у Рашки                       јереј Александар Суботић Прилог РТВ Рашка

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Владика Јустин служио у Рашки

У оквиру редовног обиласка и упознавања богомспасаване Жичке епархије, Његово Преосвештенство Г. Г. Јустин посетио  је  град Рашку, служивши Св. архијерејску Литургију у недељу, 23. новембра 2014. г. у храму Св. архангела Гаврила, када Света Православна Црква прославља успомену на Св. апостоле Олимпа, Ераста и Родиона. Саслуживало му је свештенство Жичке и Рашко-призренске Епархије: Архимандрит студенички Тихон Ракићевић, Архијерејски намесник новопазарски, протојереј-ставрофор Томо Миленковић, Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, парох павлички јереј Данило Петровић, парох студенички јереј Александар Бојовић, парох рашки јереј Александар Суботић, ђакон краљевачки Александар Грујовић и ђакон рашки Бојан Сујић. Одговарали су на Св. Литургији дипл.теолог Милан Ђоковић и хор Св. Василија Острошког, кога води Божана Рашковић, мр методичко-дидактичких наука, музички педагог. Епископа су дочекали: сестринство манастира Кончул, свештенство Архијерејског намесништва студеничког, парох никољачки Мирко Јеремић Архијерејско намесништво новопазарско, мноштво верног народа на челу са председником Општине Рашка г. Игњатом Ракитићем и другим представницима општинских институција, представници Војске Србије, потпуковник Саво Вучковић, помоћник комаданта за подршку у команди 2. бригаде Копнене Војске и потпуковник Ђорђе Белић, комадант касарне „Стефан Немања“ у Рашки. Након службе приређена је трпеза љубави у црквеној сали парохијског дома при храму Св. архангела Гаврила у Рашки. Беседа Његовог Преосвештенства Г. Г. Јустина, која је уследила после читања Св. Јеванђеља одисала је једноставном јеванђелском  вером и мудрошћу блаженопочившег Патријарха Српског Павла, са којим је, по речима Њега самога, провео трећину живота бивајући монах у ман. Црна река и касније као Епископ тимочки. Чувене речи Патријарха Павла „да будемо људи“, су основна нит беседе. Епископ је нагласио  пример болесне Јаирове кћери из данашњег Јеванђеља, која осликава немоћ и пролазност људскога рода, али и пример велике љубави Господа према своме створењу. Наводи даље речи Св. Григорија Паламе: “Смисао стварања овога света је да творевина упозна Творца, а да се упознавањем Њега обожи“. Да бисмо упознали смисао нашега живота и шта Господ намерава са нама, потребно је да уђемо у заједницу са Њим, да постанемо Његови сутелесници. То значи да будемо људи једни према другима, да се разумемо, да будемо браћа. Прво морамо упознати Бога, а онда говорити о љубави. Ње данас нема ни у породици, ни међу народима. Љубав није психолошко стање, није сентимент. Она се остварује у заједници са Богом, када човек  држи Његове заповести, тада Дух Свети улази у човека, Господ долази у његов ум и срце. Човек онда упознаје шта је истинска љубав. Велике несугласице међу људима, које можемо видети где год  да пођемо, су последица немања правога односа са Богом. Божији промисао је да се сви људи спасу и дођу у познање истине. О томе нам сведоче заповести Старог и Новога Завета. Све заповести Божије могу се свести на две највеће: 1.Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом. 2.Љуби ближњега својега као самога себе. Држимо заповести и кренимо путем обожења. За неколико дана ће благословени пост, Божићни пост, у коме се ми хришћани припремамо врлином, трудом и молитвом да задобијемо Истинитога Господа Исуса Христа, који би требао да уђе у биће наше и да нас освети, да нам благодаћу Духа Светога да силе да препливамо недаће овога живота. Да би пост био делотворан потребно је да посту придодамо молитву. Пост и молитва су два крила човечије душе, која нас воде у Царство Божије. Све је на овоме свету једноставно за онога, који хоће да верује у све оно што у Св. Писму пише, а када верује онда почиње да твори оно што Св. Писму пише, а потом да сагледава, шта Господ хоће од њега да чини у овоме свету. Онда разуме одакле недаће и питање светитеља, ко се може спасити у овоме свету, када су замке нечастивог свуда расуте и лове неутврђене? Преостаје нам само једно, да позовемо Господа Христа Исуса да се усели у нас, утврди нас и да нам слоге и љубави молитвама свих светих и благодатном силом Духа Светога. Амин. Епископ је завршио посету граду Рашки у 12 часова, благословивши верни народ и са вером и надом да ћемо се поново сабрати ускоро у заједници истине и љубави. старешина храма Св. архангела Гаврила у Рашки, јереј Александар Суботић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Одржана трибина Друштва историчара Ужица

Синоћ, 24. новембра, у пуној сали Градске куће у Ужицу, у организацији Друштва историчара Ужица, одржана је трибина под називом „ 170 година Ужичког храма Светог Великомученика Георгија“. Детаљан опис архитектуре и живописа храма Светог Георгија дала је др Гордана Лазић, историчар уметности, док је историчар Немања Спаловић говорио о историји самога храма. Излагање о 170 година цркве пропраћено је мноштвом старих и нових фотографија, а трибини су присуствовали свештеници ужичке цркве, представници градских власти, чланови Удружења потомака ратника 1912-1918 „Мајор Коста Тодоровић“, представнице Кола српских сестара, угледни историчари нашега града и други. ипођакон Немања Спаловић, историчар Post by Televizija Lav Užice.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Владика Јустин прославио Крсну славу

У храму Свете Тројице у Краљеву, 21. новембра 2014. одине, свечано је прослављен празник Сабора светог архангела Михаила. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење Епископа брегалничког г. Марка из Охридске архиепископије и Епископа тимочког г. Илариона.  Око Свете Трпезе још су саслуживали и игуман манастира Студеница, архимандрит Тихон, игуман манастира Буково (Тимочка епархија), архимандрит Козма, као и свештеномонаси и свештеници Жичке епархије. Многобројни верни народ учествовао је у овој великој празничној радости која је увеличана са три духовна догађаја. У току Свете Литургије, владика Јустин је рукопроизвео у чин архимандрита, протосинђела Дамјана, секретара Епархијског Управног Одбора,  а ђакона Новицу Благојевића, епархијског координатора за верску наставу, рукоположио је у чин свештеника. На крају евхаристијског сабрања, прослављајући  своју Крсну славу, владика Јустин је преломио славски колач са владиком Марком и свима присутнима. У поздравном говору Епископ брегалнички Марко је, обраћајући се  присутнима изразио осећање благодати која се на све присутне излива молитвама владике Јустина који је принео жртву Богу за све њих. Та благодат рађа велику радост због присуства обележавању празника у најсветијој Епархији жичкој. Прослава Светог арханђела Михаила и осталих небесних сила празник је који сведочи јединству свега створеног, видљивог и невидљивог света, јединству небоземне Цркве које се уприличава на светој Литургији где вечност продире у времену, где сам Бог силази и освећује дарове хлеба и вина и претвара их у Крв и Тело Христово чиме се православни верници причешћују и сједињују са Богом. – „Постајемо једно и са бестелесним силама, постајемо једно као што је Бог заповедио. То јединство треба чувати а и ове иконе око сведоче да смо у Христу једно и са људима који живе на земљи, и који се причешћују Христом,и са небесном Црквом која је за нас невидљива, али се то на светој Литургији остварује и вечност продире у време. Драги владико, дозволите да пренесем поздраве нашег утамниченог Епископа Јована са којим смо се чули пре него што смо кренули на славу. Он Вам честита славу и моли, као што сте и до сада чинили, да се и даље молите за њега и све нас, да нас Бог Вашим молитвама окрепи. Наш архиепископ страда због јединства јер је желео, и жели, да народ у Македонији приведе Богу, да буде у јединству са целом православном црквом и Господом Исусом Христом који је наш Спаситељ. Нема другог начина него да се држимо Цркве, да се држимо тог јединства, јер ван Цркве нема спасења. Не може нико да се спашава без Христа јер је он једини Спаситељ а ми, ако хоћемо по тој слободној вољи да се спасемо, треба да будемо у јединству са њим – поручио је владика Марко„. Преносећи поздраве и честитке епископа Јоакима и Давида уз жељу за добро здравље и дуговечност, Епископ Марко је пожелео да, Епископу Јустину, свети архангел Михаил, и остале Силе бестелесне, и даље буду сапутници који ће чувати њега и Епархију, а Бог подари мудрост да води словесно стадо до истинитог јединог Извора који је сам Христос. Епископу жичком је упућен позив да чешће долази и охрабри  све православне вернике у Македонији. – „Надамо се да ће Бог ускоро да помогне Вашим молитвама да се тај проблем код нас реши, да можемо чешће и велелепније да прослављамо светитеље, да се молимо Богу, да приносимо жртве, да заједничаримо са нашим Богом и да се радујемо вечности која продире у времену. Нека вам Бог даје снагу на путу којим сте пошли да идете за Христом, да носите крст који сте примили и нека се сви ми радујемо са Вама на многаја лета. Нека вам је срећна и Богом благословена Крсна слава“ – поручио је брегалнички владика Марко.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Представљање књиге о Милици Костић „Борба за достојанство“

Уочи Аранђеловдана, 20. новембра, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, одржано је представљање књиге „Борба за достојанство – изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956-1974)“, аутора, игумана Манастира Студенице, архимандрита Тихона Ракићевића. О књизи су, поред аутора, говорили професор Богословског факултета у Београду Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић и домаћин и водитељ програма, мр Ана Гвозденовић. Поред заинтересованих грађана, програму су присуствовали представници града и градских институција,  градоначелник Краљева Господин Томислав Илић, представници Полицијске управе Краљева, Музеја, Регионалног завода и других. Присутан је био Протојереј-ставрофор Љубинко Костић и краљевачко свештенство. Најпре је приказан десетоминутни филм о књизи. Поменута књига о. Тихона посвећена је „онима који недужни трпе страдање и нису у могућности да се бране“.  

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Свети Архистратиг Михаил и остале Силе небесне бестелесне

Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији“. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13-15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила бестелесних. Амин. *** Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи – исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил – огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил – узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу. Свети Николај Жички, Охридски пролог

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Литургија у Врњачкој Бањи

На дан Обновљења храма Светог великомученика Георгија, 16. новембра 2014. Године, наш Архипастир, Епископ жички Господин Јустин,  благоизволео је началствовати литургијским сабрањем у храму Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Света Литургија је одувек била извор свега нашег постојања па је тако велики број људи данас свечано дочекао свог Пастира и добио благослов, а потом је уследило заједничко сабрање око Свете Чаше. Епископу су на Светој Евхаристији саслуживали: архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, као и свештеници овог храма- протојереј Саша Ковачевић, старешина храма, протојереј Миливој Илић и протонамесник Радован Ђорђевић, као и ђакони Александар Грујовић и Ненад Јаковљевић. После прочитаног Јеванђеља владика се обратио пригодном беседом. Ово сабрање је крунисано Светим причешћем који је поред свештенослужитеља примило и мноштво народа. Литургији су присуствовали и представници општине Врњачка Бања, председник Бобан Ђуровић и председник скупштине Родољуб Џамић. Као први у свему, владика је из велике жеље за што бољим упознавањем са верним народом беседио и за време дељења нафоре а народ Божији је потом имао прилике да проведе још времена у искреном разговору са својим Епископом. Потом је уследила и трпеза љубави. Владика је после тога обишао и новоподигнути храм посвећен Пресветој Богородици- Живоносном Источнику у центру Врњачке Бање. ђакон Ненад Јаковљевић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Евхаристијско сабрање у Гучи

У недељу, 30. новембра, на дан Светог Григорија Чудотворца и Никона Радоњешког, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог архангела Гаврила у Гучи. Преосвећеном епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Мирослав Јовановић, протојереј Милун Ивановић, Архијерејски намесник драгачевски, протојереј Радован Стевановић, старешина цркве Светог архангела Гаврила, протонамесник Горан Јанковић и ђакони Александар Грујовић и Момчило Славковић. У евхаристијском сабрању учествовало је мноштво верног народа и деце са веронауке са својим вероучитељима. На самој Литургији Преосвећени владика Јустин се обратио верном народу пригодном беседом о животу по Јеванђељу и испуњавању заповести које нам је Господ оставио да, као народ Божији, извршавамо. Након Литургије домаћини су уприличили трпезу љубави у сали парохијског дома, где се протојереј Радован Стевановић, старешина цркве Светог архангела Гаврила, обратио речима добродошлице и захвалности владици Јустину. ипођакон Немања Спаловић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Божићни пост

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства. Већ од IV века Свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На Сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења. Антиохијски патријарх Валсамон је писао да „је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо… од 15 дана новембра“. Божићни пост је последњи вишедневни пост у години, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива и Четрдесетницом, као и Велики пост. Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег Који се јавио свету, и да би Му, поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење. Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Господ наш Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост. * Мојсије после поста од четрдесет дана усудио се да се попне на врх горе Синаја, и да прими од Бога плоче са десет заповести. * Пророк Самуило био је плод поста. Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се Богу: „Господе сила, помилуј ме и подари ми дете, па ћу га посветити Теби“. * Великог јунака Сампсона је пост учинио непобедивим. Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: „Дете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће“. Док је Сампсон живео са постом, побеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далилда га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља. * После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота. * Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу. * Живот Светог Јована Крститеља био је непрекидни пост. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посведочио да је он „највећи од рођених од жене“. * Пост је подигао до трећег неба и Апостола Павла. Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднео у своме мисионарском раду за славу Божију и спасење људи. * Ниневљани, да нису постили и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу. * Пост је моћно оружје против демона. „Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом“, рекао је Исус након истеривања демона који је био обузео једног младића. Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то првенствено одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство у борби против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла. Стваран пост је првенствено уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно – тамо где је истина, и тамо где је лаж. Лав Велики пише: „Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расејаности живота увек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо грех, који се умножава због телесних слабости и нечистоте жеља“. Према речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. „Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, – пише светитељ – тако и ми у време тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима“. Према речима Симеона Солунског, „пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божје заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти“. Свети Фотије патријарх цариградски каже: „Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Предавање академика Владете Јеротића у Рашки

 У препуној сали Дома културе у Рашки, дана 25. новембра 2014. Године, са почетком у 19,30 часова, одржано је предавање. Оно је треће у низу предавања у оквиру концепције „Трагање за смислом“, коју су осмислили Центар за културу Градац, кога представља дипл. политиколог Милојко Милићевић и Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић. Пре почетка предавања организатри су дали кратку уводну реч и представили предавача, кога није било потребно посебно предтстављати рашчанима, о чему сведочи посета истом. Од свештенства предавање су пратили: парох павлички јереј Данило Петровић, парох рашки јереј Александар Суботић и ђакон рашки Бојан Сујић. Структура слушаоца је била шаренолика, од деце средњошколског узраста до најстаријих. Предавање је трајало два часа укључујићи и одговарање на постављена питања. Започело је учествовањем хора Св. Василија Острошког основаног на иницијативу протонамесника Здравка Николића, при храму Св. архангела Гаврила у Рашки. Предавач је сходно своме енциклопедијском образовању задату тему разложио и извршио корелацију са другим областима и сверама људскога образовања и сазнања. Пут развоја богомдане човечије личности је веома сложен и сложенији је него што се мислило. Данас се зна да се дете не рађа као „табула раза“, као неразумно биће. Оно у себи носи генетско наслеђе, као и пренатално сећање. На развој личности новорођенчета прве три године живота  су веома значајне, јер се у том периоду развијају главне карактерне особине једне личности. Позива родитеље да од самога почетка, још од момента када мајка носи плод почну са устројавањем личности новога човека. Будућност нације нам зависи од тога. Као што човек цео свој  живот узраста у Богу, обожује се, то се дешава и са народима. Пред нашим народом је задатак да се усавршава. Из свога богатог животног искуства, присећа се разговора са једним молдавски Епископом који каже: „Није довољно бити само православан, ако желимо да дочекамо Христа о Његовом другом доласку, морамо да знамо да објаснимо зашто смо хришћани, а потом зашто смо православни хришћани?“ Човек се не мења сам по себи, већ уз помоћ Божију.Бог не кажњава , него упозорава. Ниједна болест није изненадна инфаракт, мождани удар, канцер, њој претходе упозорења јасна и константна. Предавач, даље каже, на основу свога терапеутског искуства да човек не слуша себе, не познаје себе и цитира Св. Исака Сирина „Ко се удостојио да угледа самог себе, виши је од онога ко се удостојио видети анђеле“. Ово је кратак извештај са предавања. На сајту РТВ Рашка (www.rtv.raska.rs) можете видети прилог, a у емисији  „Од среде до среде“, која ће се емитовати следеће среде, шири приказ предавања, које је у целости снимљено. старешина храма Св. aрхангела Гаврила у Рашки                       јереј Александар Суботић Прилог РТВ Рашка

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Владика Јустин служио у Рашки

У оквиру редовног обиласка и упознавања богомспасаване Жичке епархије, Његово Преосвештенство Г. Г. Јустин посетио  је  град Рашку, служивши Св. архијерејску Литургију у недељу, 23. новембра 2014. г. у храму Св. архангела Гаврила, када Света Православна Црква прославља успомену на Св. апостоле Олимпа, Ераста и Родиона. Саслуживало му је свештенство Жичке и Рашко-призренске Епархије: Архимандрит студенички Тихон Ракићевић, Архијерејски намесник новопазарски, протојереј-ставрофор Томо Миленковић, Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, парох павлички јереј Данило Петровић, парох студенички јереј Александар Бојовић, парох рашки јереј Александар Суботић, ђакон краљевачки Александар Грујовић и ђакон рашки Бојан Сујић. Одговарали су на Св. Литургији дипл.теолог Милан Ђоковић и хор Св. Василија Острошког, кога води Божана Рашковић, мр методичко-дидактичких наука, музички педагог. Епископа су дочекали: сестринство манастира Кончул, свештенство Архијерејског намесништва студеничког, парох никољачки Мирко Јеремић Архијерејско намесништво новопазарско, мноштво верног народа на челу са председником Општине Рашка г. Игњатом Ракитићем и другим представницима општинских институција, представници Војске Србије, потпуковник Саво Вучковић, помоћник комаданта за подршку у команди 2. бригаде Копнене Војске и потпуковник Ђорђе Белић, комадант касарне „Стефан Немања“ у Рашки. Након службе приређена је трпеза љубави у црквеној сали парохијског дома при храму Св. архангела Гаврила у Рашки. Беседа Његовог Преосвештенства Г. Г. Јустина, која је уследила после читања Св. Јеванђеља одисала је једноставном јеванђелском  вером и мудрошћу блаженопочившег Патријарха Српског Павла, са којим је, по речима Њега самога, провео трећину живота бивајући монах у ман. Црна река и касније као Епископ тимочки. Чувене речи Патријарха Павла „да будемо људи“, су основна нит беседе. Епископ је нагласио  пример болесне Јаирове кћери из данашњег Јеванђеља, која осликава немоћ и пролазност људскога рода, али и пример велике љубави Господа према своме створењу. Наводи даље речи Св. Григорија Паламе: “Смисао стварања овога света је да творевина упозна Творца, а да се упознавањем Њега обожи“. Да бисмо упознали смисао нашега живота и шта Господ намерава са нама, потребно је да уђемо у заједницу са Њим, да постанемо Његови сутелесници. То значи да будемо људи једни према другима, да се разумемо, да будемо браћа. Прво морамо упознати Бога, а онда говорити о љубави. Ње данас нема ни у породици, ни међу народима. Љубав није психолошко стање, није сентимент. Она се остварује у заједници са Богом, када човек  држи Његове заповести, тада Дух Свети улази у човека, Господ долази у његов ум и срце. Човек онда упознаје шта је истинска љубав. Велике несугласице међу људима, које можемо видети где год  да пођемо, су последица немања правога односа са Богом. Божији промисао је да се сви људи спасу и дођу у познање истине. О томе нам сведоче заповести Старог и Новога Завета. Све заповести Божије могу се свести на две највеће: 1.Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом. 2.Љуби ближњега својега као самога себе. Држимо заповести и кренимо путем обожења. За неколико дана ће благословени пост, Божићни пост, у коме се ми хришћани припремамо врлином, трудом и молитвом да задобијемо Истинитога Господа Исуса Христа, који би требао да уђе у биће наше и да нас освети, да нам благодаћу Духа Светога да силе да препливамо недаће овога живота. Да би пост био делотворан потребно је да посту придодамо молитву. Пост и молитва су два крила човечије душе, која нас воде у Царство Божије. Све је на овоме свету једноставно за онога, који хоће да верује у све оно што у Св. Писму пише, а када верује онда почиње да твори оно што Св. Писму пише, а потом да сагледава, шта Господ хоће од њега да чини у овоме свету. Онда разуме одакле недаће и питање светитеља, ко се може спасити у овоме свету, када су замке нечастивог свуда расуте и лове неутврђене? Преостаје нам само једно, да позовемо Господа Христа Исуса да се усели у нас, утврди нас и да нам слоге и љубави молитвама свих светих и благодатном силом Духа Светога. Амин. Епископ је завршио посету граду Рашки у 12 часова, благословивши верни народ и са вером и надом да ћемо се поново сабрати ускоро у заједници истине и љубави. старешина храма Св. архангела Гаврила у Рашки, јереј Александар Суботић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Одржана трибина Друштва историчара Ужица

Синоћ, 24. новембра, у пуној сали Градске куће у Ужицу, у организацији Друштва историчара Ужица, одржана је трибина под називом „ 170 година Ужичког храма Светог Великомученика Георгија“. Детаљан опис архитектуре и живописа храма Светог Георгија дала је др Гордана Лазић, историчар уметности, док је историчар Немања Спаловић говорио о историји самога храма. Излагање о 170 година цркве пропраћено је мноштвом старих и нових фотографија, а трибини су присуствовали свештеници ужичке цркве, представници градских власти, чланови Удружења потомака ратника 1912-1918 „Мајор Коста Тодоровић“, представнице Кола српских сестара, угледни историчари нашега града и други. ипођакон Немања Спаловић, историчар Post by Televizija Lav Užice.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Владика Јустин прославио Крсну славу

У храму Свете Тројице у Краљеву, 21. новембра 2014. одине, свечано је прослављен празник Сабора светог архангела Михаила. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење Епископа брегалничког г. Марка из Охридске архиепископије и Епископа тимочког г. Илариона.  Око Свете Трпезе још су саслуживали и игуман манастира Студеница, архимандрит Тихон, игуман манастира Буково (Тимочка епархија), архимандрит Козма, као и свештеномонаси и свештеници Жичке епархије. Многобројни верни народ учествовао је у овој великој празничној радости која је увеличана са три духовна догађаја. У току Свете Литургије, владика Јустин је рукопроизвео у чин архимандрита, протосинђела Дамјана, секретара Епархијског Управног Одбора,  а ђакона Новицу Благојевића, епархијског координатора за верску наставу, рукоположио је у чин свештеника. На крају евхаристијског сабрања, прослављајући  своју Крсну славу, владика Јустин је преломио славски колач са владиком Марком и свима присутнима. У поздравном говору Епископ брегалнички Марко је, обраћајући се  присутнима изразио осећање благодати која се на све присутне излива молитвама владике Јустина који је принео жртву Богу за све њих. Та благодат рађа велику радост због присуства обележавању празника у најсветијој Епархији жичкој. Прослава Светог арханђела Михаила и осталих небесних сила празник је који сведочи јединству свега створеног, видљивог и невидљивог света, јединству небоземне Цркве које се уприличава на светој Литургији где вечност продире у времену, где сам Бог силази и освећује дарове хлеба и вина и претвара их у Крв и Тело Христово чиме се православни верници причешћују и сједињују са Богом. – „Постајемо једно и са бестелесним силама, постајемо једно као што је Бог заповедио. То јединство треба чувати а и ове иконе око сведоче да смо у Христу једно и са људима који живе на земљи, и који се причешћују Христом,и са небесном Црквом која је за нас невидљива, али се то на светој Литургији остварује и вечност продире у време. Драги владико, дозволите да пренесем поздраве нашег утамниченог Епископа Јована са којим смо се чули пре него што смо кренули на славу. Он Вам честита славу и моли, као што сте и до сада чинили, да се и даље молите за њега и све нас, да нас Бог Вашим молитвама окрепи. Наш архиепископ страда због јединства јер је желео, и жели, да народ у Македонији приведе Богу, да буде у јединству са целом православном црквом и Господом Исусом Христом који је наш Спаситељ. Нема другог начина него да се држимо Цркве, да се држимо тог јединства, јер ван Цркве нема спасења. Не може нико да се спашава без Христа јер је он једини Спаситељ а ми, ако хоћемо по тој слободној вољи да се спасемо, треба да будемо у јединству са њим – поручио је владика Марко„. Преносећи поздраве и честитке епископа Јоакима и Давида уз жељу за добро здравље и дуговечност, Епископ Марко је пожелео да, Епископу Јустину, свети архангел Михаил, и остале Силе бестелесне, и даље буду сапутници који ће чувати њега и Епархију, а Бог подари мудрост да води словесно стадо до истинитог јединог Извора који је сам Христос. Епископу жичком је упућен позив да чешће долази и охрабри  све православне вернике у Македонији. – „Надамо се да ће Бог ускоро да помогне Вашим молитвама да се тај проблем код нас реши, да можемо чешће и велелепније да прослављамо светитеље, да се молимо Богу, да приносимо жртве, да заједничаримо са нашим Богом и да се радујемо вечности која продире у времену. Нека вам Бог даје снагу на путу којим сте пошли да идете за Христом, да носите крст који сте примили и нека се сви ми радујемо са Вама на многаја лета. Нека вам је срећна и Богом благословена Крсна слава“ – поручио је брегалнички владика Марко.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Представљање књиге о Милици Костић „Борба за достојанство“

Уочи Аранђеловдана, 20. новембра, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, одржано је представљање књиге „Борба за достојанство – изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956-1974)“, аутора, игумана Манастира Студенице, архимандрита Тихона Ракићевића. О књизи су, поред аутора, говорили професор Богословског факултета у Београду Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић и домаћин и водитељ програма, мр Ана Гвозденовић. Поред заинтересованих грађана, програму су присуствовали представници града и градских институција,  градоначелник Краљева Господин Томислав Илић, представници Полицијске управе Краљева, Музеја, Регионалног завода и других. Присутан је био Протојереј-ставрофор Љубинко Костић и краљевачко свештенство. Најпре је приказан десетоминутни филм о књизи. Поменута књига о. Тихона посвећена је „онима који недужни трпе страдање и нису у могућности да се бране“.  

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Свети Архистратиг Михаил и остале Силе небесне бестелесне

Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији“. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13-15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила бестелесних. Амин. *** Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи – исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил – огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил – узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу. Свети Николај Жички, Охридски пролог

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Литургија у Врњачкој Бањи

На дан Обновљења храма Светог великомученика Георгија, 16. новембра 2014. Године, наш Архипастир, Епископ жички Господин Јустин,  благоизволео је началствовати литургијским сабрањем у храму Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Света Литургија је одувек била извор свега нашег постојања па је тако велики број људи данас свечано дочекао свог Пастира и добио благослов, а потом је уследило заједничко сабрање око Свете Чаше. Епископу су на Светој Евхаристији саслуживали: архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, као и свештеници овог храма- протојереј Саша Ковачевић, старешина храма, протојереј Миливој Илић и протонамесник Радован Ђорђевић, као и ђакони Александар Грујовић и Ненад Јаковљевић. После прочитаног Јеванђеља владика се обратио пригодном беседом. Ово сабрање је крунисано Светим причешћем који је поред свештенослужитеља примило и мноштво народа. Литургији су присуствовали и представници општине Врњачка Бања, председник Бобан Ђуровић и председник скупштине Родољуб Џамић. Као први у свему, владика је из велике жеље за што бољим упознавањем са верним народом беседио и за време дељења нафоре а народ Божији је потом имао прилике да проведе још времена у искреном разговору са својим Епископом. Потом је уследила и трпеза љубави. Владика је после тога обишао и новоподигнути храм посвећен Пресветој Богородици- Живоносном Источнику у центру Врњачке Бање. ђакон Ненад Јаковљевић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Contact Us