Прослављени Детињци у Чачку
У храму Вазнесења Господњег, на Детињце, је организовано Причешћивање ученика основних школа „Милица Павловић“ и „Вук Караџић“. Након Литургије вероучитељи су одвели своје ђаке на послужење у свечану салу парохијског дома, где су се међусобно дружили и разговарали са старешином храма Вазнесења Господњег који им је пружио пријатну добродошлицу. Ђаци су у име својих школа и другара предали прикупљену новчану помоћ Добротворном Старатељству при храму и на тај начин помогли акцију „Недеље милосрђа“.
Добротворно Старатељство и Темпо Центар
У акцију “Недеље милосрђа” коју је организовао Храм Вазнесења Господњег у Чачку за време Божићног поста, поред бројних наших суграђана, укључио се и „Темпо Центар“ у Чачку. У њиховом објекту постављен је штанд за добротворну акцију „Недеље милосрђа“, где посетиоци овог трговинског центра имају свакодневно прилику да, након обављене куповине, приложе по неки артикал (намирнице, конзервирану храну, средства за личну хигијену и кућну хемију) за своје суграђане којима је потребна помоћ и који су ускраћени за те намирнице.
Патријарх Иринеј у посети Чачку
Један од добитника децембарске награде Града Чачка, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, посетио је данас Чачак. Патријарха је у порти храма Светог Вазнесења Господњег дочекао Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин, старешина и братство овог храма, као и наши суграђани, међу којима су најбројнији били чачански основци и средњошколци. Патријарх је, затим, испраћен до Дома културе, где му је градоначелник Чачка Војислав Илић на Свечаној седници Скупштине, поводом Дана града, уручио Децембарску награду.
Молитвено сећање на Епископа жичког Хризостома
Данас, на дан Преподобног Саве Освећеног и Светог Нектарија Битољског, навршава се две године од како се упокојио се у Господу Епископ Хризостом (Столић). Тим поводом у манастиру Рујан, код Ужица, где је Блаженопочивши Владика Хризостом, по својој жељи, сахрањен, служена је Архијерејска Литургија и парастос. Свету Архијерејску Литургију, служио је Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Арсеније, духовно чадо Блаженопочившег Владике Хризостома, уз саслужење свештенства и монаштва жичке епархије. Након Литургије у манастирској цркви Светог Великомученика Георгија је служен парастос Епископу Хризостому, а затим и помен на његовом гробу. Епископ Хризостом (Столић) је рођен у Руми 1939. године. У свом родном месту завршио је основну и средњу школу, након чега одлази у манастир Дечане, где га је у чин јерођакона и јеромонаха рукоположио тадашњи епископ рашко-призренски, а потоњи патријарх српски Г. Павле (Стојчевић). Убрзо након тога одлази у Америку где је, у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао теологију. Једно време служио је као помоћни парох у саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Светог великомученика Георгија у источном Чикагу. Након тога одлази на Свету Гору у манастир Хиландар у коме је провео пуних 20 година. У Хиландару је вршио дужност библиотекара где се неуморно интелектуално усавршавао. Плод његовог рада у библиотеци је била књига Светачник у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију Светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Цариградски патријарх Димитрије рукоположио га је у чин архимандрита, а као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је, у Београду, маја 1988. године изабрао архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао том епархијом све до 1992. године, када је изабран за епископа банатског. У банатској епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. За епископа жичког, владика Хризостом, је изабран 2003. године. Одмах по доласку на жичку епархију почео је неуморно да ради на обнови и изградњи цркава и манастира. Владика Хризостом је обновио предратни часопис „Жички благовесник“ и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Цркве, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака, и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник и дванаест томова Минеја. Сазнавши за рушевине манастира Рујан у Врутцима, где се налазила штампарија у 16. веку, донео је одлуку да се тај манастир обнови и сазида по могућству у непосредној близини. Тиме је иницирао подизање јединог манастира у близини Ужица, а својом жељом да се у том манастиру сахрани после своје смрти, постао је први архијереј који је сахрањен у близини овога града. Након краће болести упокојио се у раним јутарњим часовима 18. децембра 2012. године, а по својој жељи сахрањен је у манастиру Рујан у Врутцима, чију је обнову сам иницирао, свесрдно помагао и будно надгледао. Нека је вечан спомен Блаженопочившем Епископу Хризостому! ипођакон Немања Спаловић
Уручена захвалница храму Вазнесења Господњег у Чачку
Представници града Чачка, 16. децембра 2014. године, уручили су Захвалницу Српској Православној Црквеној Општини при храму Вазнесења Господњег у Чачку а коју је примио старешина храма протојереј Иван Пауновић. Захвалница је додељена поводом несебичне помоћи суграђанима настрадалим у поплавама. Такође, храм Вазнесења Господњег је похваљен за пружање помоћи суграђанима који се налазе у тешкој материјалној и социјалној ситуацији. О неуморном мисионарском раду храма Вазнесења Господњег сведочи и актуелна добротворна акција, „Недеље милосрђа“, коју је СПЦО организовала у циљу помоћи угроженим суграђанима и установама којима је помоћ најпотребнија.
Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски
Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: „Да не зна левица твоја што чини десница твоја“ (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан“. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај). Светог оца Николаја Четир’ стране света славе Ко витеза силне вере. Вере Божје, вере праве. Од колевке Богу предан, Од колевке све до краја; Па прослави и Бог њега – Свога верног Николаја. За живота славан беше, A пo смрти још славнији, Моћан беше и на земљи, A ca неба још моћнији. Светла духа, чиста срца, Он храм беше живог Бога: Народи га зато славе Kao свеца чудеснога. Богат славом Николаје. Он свечаре своје воли, Пред престолом вечног Бога За њихно се добро моли. Благослови, Николаје, Благослови људе твоје, Што пред Богом и пред тобом На молитви смерно стоје. На иконама св. Николаја обично се сликају c једне стране Господ Спаситељ c Јеванђељем у рукама a c друге Пресвета Дева Богородица c архијерејским омофором на рукама. Ово има свој двострук историјски значај, и тo y првом случају означава призивање Николаја к архијерејској служби, a y другом оправдање њега од казне због сукоба c Аријем. Св. Методије, патријарх цариградски, пише: „Једне ноћи виде свети Николај Спаситеља нашега у слави где стоји близу њега и пружа му Јеванђеље, украшено златом и бисером, a од друге стране виде Богородицу, која му стављаше на рамена архијерејски омофор. Мало после овога виђења представи се Јован, архиепископ мирски, и Николај би постављен за архиепископа тога града.“ To je први случај. Други случај десио се у време Првог сабора у Никеји. Нe могући разлозима зауставити безумност Арија у хуљењу Сина Божјег и Његове Пречисте Матере, св. Николај удари га руком по лицу. Свети Оци на Сабору негодујући због оваквог поступка одлучише Николаја од Сабора и одузеше му све знаке архијерејске. Те исте ноћи видеше неколицина Светих Отаца истоветну визију, наиме: како око св. Николаја стоје од једне стране Господ Спаситељ са Јеванђељем a од друге Пресвета Богородица c омофором пружајући светитељу одузете му знаке архијерејства. Видећи ово. Оци се ужаснуше, и повратише брзо Николају оно што му беху одузели, и почеше га поштовати као великог угодника Божјег и његов поступак према Арију тумачити не као дело безразложног гнева, нeгo као израз велике ревности за истину Божју. Преузето: spc.rs
Наставља се прикупљање помоћи у Чачку
Српска Православна Црквена Општина при Храму Вазнесења Господњег у Чачку у току поста на градском нивоу организује „Недеље Милосрђа“, добротворну акцију која за циљ има помоћ најугроженијим суграђанима. У акцију су укључене и све основне и средње школе које, захваљујући помоћи директора, преко вероучитеља сакупљају прилоге за помоћ. У понедељак, 15. децембра 2014. године, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Иван Пауновић, у пратњи јереја Милана Љубичића, задуженог за Добротворно старатељство при храму, посетио је ОШ „Милица Павловић“ где је преузео део помоћи који су сакупили наши млади суграђани. У школи се захвалио диркетору, господину Мирку Лазовић, и у пратњи вероучитеља ОШ „Милице Павловић“, Милоша Живановић и Ђорђа Чоловић, уз помоћ ученика преузео помоћ која ће на Бадње Вече и Божић бити расподељена најугроженијим суграђанима и малишанима. Ђаци настављају своју акцију до краја поста верујући да ће се овакве акције Цркве проширити на све Свете Постове. Захваљујемо и позивамо све људе добре воље да у овим тешким временима помогну својим суседима, суграђанима, непознатима и омогуће да празник Рођења Христовог прославе знајући да бринемо о њима. вероучитељ Ђорђе Чоловић
Упокоијо се у Господу протојереј Момчило Стаматовић
На дан када Црква прославља и празнује Светог мученика Парамона и Светог Акакија Синајског (29. новембра /12. децембра 2014.г.), изненада у 04 и 30 часова упокојио се протојереј Момчило Стаматовић, који је пуне четири деценије вршио свештеничку службу као активни парох у Жичкој епархији, у Миланџи (1 годину), у Белој Реци (8 година), Љубишу (6 година) и у свом родном месту у Сирогојну (25 година). Протојереј Момчило Стаматовић рођен је у Сирогојну 08. децембра 1949. г. у честитој и поштеној породици, завршио је богословију у Београду. По завршеној богословији остаје без мајке и као најстари брат од њих шесторо, заједно са оцем бори се како би браћу и сестре извео на прави пут. Убрзо 1971. г. бива рукоположен у манастиру Никоље од епископа Василија и постаје свештеник. Као свештеник красила га је одговорност и сведочење Христа у време када је то било тешко, када је свештеник био омаловажаван и непоштован од народа. Али као неко, ко познаје менталитет народа успео се изборити и љубављу према своме народу надвисити га и тако му се приближити. Био је народни човек. Већину свештенопастирске службе провео је у свом родном месту у Сирогојну, са својим народом. Обновивши храм Светих апостола Петра и Павла бива одликован у чин протојереја 1990. године од епископа Жичког Стефана. Одлази у пензију 17. децембра 2011. године. Са супругом Милојком има двоје деце, Милана и Биљану. Протојереј Момчило Стаматовић сахрањен је 30. новембра/13. децембра 2014. године у Сирогојну на дан Светог Андреја Првозваног. Заупокојену литургију у храму Светих апостола Петра и Павла служио је надлежни парох, опелом је началствовао архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић уз саслужење великог броја свештеника. По завршетку опела породици и присутнима обратио се намесник ужички пригодном беседом, подсетивши нас о Божијем позиву на свештеничку узвишену службу, затим о одговорности проте и љубави према сваком човеку. Потом се обратио и протојереј-ставрофор Миљко Старчевић и говорећи о животу проте Момчила. протојереј-ставрофор Иван Деспић
Састанак вероучитеља студеничког намесништва
У сали парохијског дома при храму Св. Арх. Гаврила у Рашки, 12. децембра 2014. године, организован је састанак наставника Верске наставе за студеничко намесништво. Састанак је сазвао координатор за Верску наставу у Жичкој епархији, јереј Новица Благојевић, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, како би се упознао са стањем верске наставе и представио делокруг рада, обавезе и одговорности координатора за Верску наставу. На састанку су најпре пренети благослови за рад и поздрави Његовог Преосвештенства а затим је координатор изнео своје намере о озбиљном и одговорном приступу Верској настави, што очекује и од вероучитеља. Обавестио је наставнике да је преуређен епархијски сајт, као и да је одвојено неколико страна у епархијском часопису Жичког благовесника за верску наставу, где очекује да ће вероучитељи узети учешће и објављивати нешто из свог рада или рада својих ученика. Позвао је наставнике да узму учешћа у формирању интерног приручника за веронауку, у ком ће сваки вероучитељ приложити по једну наставну јединицу из разреда који жели. Ток часа треба да буде детаљно изложен, дакле целокупне активности, како наставника, тако и ученика. Координатор је апелаовао на вероучитеље у студеничком намесништву да чешће организују састанке и разговарају о активностима и проблемима у раду. Такође их је позвао да ученике, када су у могућности, у току наставе доводе на Свету Литургију и додао да је то право место за катихизацију деце. Што се тиче поклоничких путовања, о. Новица је рекао да ће у договору са Епископом направити неколико модела путовања у смислу дестинација које ће ученици обилазити, тако да буду јединствене за све вероучитеље за целу епархију. Потом је уследила детаљна анализа стања веронауке у студеничком намесништву, где су у вишесатном разговору сви узели учешћа. Састанак је завршен вечером на којој је координатор пожелео наставницима и ученицима лепу и плодоносну сарадњу, да живе и раде одговорно, у љубави и радости. Ђакон Бојан Сујић
Прослављени Детињци у Чачку
У храму Вазнесења Господњег, на Детињце, је организовано Причешћивање ученика основних школа „Милица Павловић“ и „Вук Караџић“. Након Литургије вероучитељи су одвели своје ђаке на послужење у свечану салу парохијског дома, где су се међусобно дружили и разговарали са старешином храма Вазнесења Господњег који им је пружио пријатну добродошлицу. Ђаци су у име својих школа и другара предали прикупљену новчану помоћ Добротворном Старатељству при храму и на тај начин помогли акцију „Недеље милосрђа“.
Добротворно Старатељство и Темпо Центар
У акцију “Недеље милосрђа” коју је организовао Храм Вазнесења Господњег у Чачку за време Божићног поста, поред бројних наших суграђана, укључио се и „Темпо Центар“ у Чачку. У њиховом објекту постављен је штанд за добротворну акцију „Недеље милосрђа“, где посетиоци овог трговинског центра имају свакодневно прилику да, након обављене куповине, приложе по неки артикал (намирнице, конзервирану храну, средства за личну хигијену и кућну хемију) за своје суграђане којима је потребна помоћ и који су ускраћени за те намирнице.
Патријарх Иринеј у посети Чачку
Један од добитника децембарске награде Града Чачка, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, посетио је данас Чачак. Патријарха је у порти храма Светог Вазнесења Господњег дочекао Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин, старешина и братство овог храма, као и наши суграђани, међу којима су најбројнији били чачански основци и средњошколци. Патријарх је, затим, испраћен до Дома културе, где му је градоначелник Чачка Војислав Илић на Свечаној седници Скупштине, поводом Дана града, уручио Децембарску награду.
Молитвено сећање на Епископа жичког Хризостома
Данас, на дан Преподобног Саве Освећеног и Светог Нектарија Битољског, навршава се две године од како се упокојио се у Господу Епископ Хризостом (Столић). Тим поводом у манастиру Рујан, код Ужица, где је Блаженопочивши Владика Хризостом, по својој жељи, сахрањен, служена је Архијерејска Литургија и парастос. Свету Архијерејску Литургију, служио је Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Арсеније, духовно чадо Блаженопочившег Владике Хризостома, уз саслужење свештенства и монаштва жичке епархије. Након Литургије у манастирској цркви Светог Великомученика Георгија је служен парастос Епископу Хризостому, а затим и помен на његовом гробу. Епископ Хризостом (Столић) је рођен у Руми 1939. године. У свом родном месту завршио је основну и средњу школу, након чега одлази у манастир Дечане, где га је у чин јерођакона и јеромонаха рукоположио тадашњи епископ рашко-призренски, а потоњи патријарх српски Г. Павле (Стојчевић). Убрзо након тога одлази у Америку где је, у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао теологију. Једно време служио је као помоћни парох у саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Светог великомученика Георгија у источном Чикагу. Након тога одлази на Свету Гору у манастир Хиландар у коме је провео пуних 20 година. У Хиландару је вршио дужност библиотекара где се неуморно интелектуално усавршавао. Плод његовог рада у библиотеци је била књига Светачник у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију Светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Цариградски патријарх Димитрије рукоположио га је у чин архимандрита, а као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је, у Београду, маја 1988. године изабрао архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао том епархијом све до 1992. године, када је изабран за епископа банатског. У банатској епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. За епископа жичког, владика Хризостом, је изабран 2003. године. Одмах по доласку на жичку епархију почео је неуморно да ради на обнови и изградњи цркава и манастира. Владика Хризостом је обновио предратни часопис „Жички благовесник“ и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Цркве, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака, и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник и дванаест томова Минеја. Сазнавши за рушевине манастира Рујан у Врутцима, где се налазила штампарија у 16. веку, донео је одлуку да се тај манастир обнови и сазида по могућству у непосредној близини. Тиме је иницирао подизање јединог манастира у близини Ужица, а својом жељом да се у том манастиру сахрани после своје смрти, постао је први архијереј који је сахрањен у близини овога града. Након краће болести упокојио се у раним јутарњим часовима 18. децембра 2012. године, а по својој жељи сахрањен је у манастиру Рујан у Врутцима, чију је обнову сам иницирао, свесрдно помагао и будно надгледао. Нека је вечан спомен Блаженопочившем Епископу Хризостому! ипођакон Немања Спаловић
Уручена захвалница храму Вазнесења Господњег у Чачку
Представници града Чачка, 16. децембра 2014. године, уручили су Захвалницу Српској Православној Црквеној Општини при храму Вазнесења Господњег у Чачку а коју је примио старешина храма протојереј Иван Пауновић. Захвалница је додељена поводом несебичне помоћи суграђанима настрадалим у поплавама. Такође, храм Вазнесења Господњег је похваљен за пружање помоћи суграђанима који се налазе у тешкој материјалној и социјалној ситуацији. О неуморном мисионарском раду храма Вазнесења Господњег сведочи и актуелна добротворна акција, „Недеље милосрђа“, коју је СПЦО организовала у циљу помоћи угроженим суграђанима и установама којима је помоћ најпотребнија.
Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски
Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: „Да не зна левица твоја што чини десница твоја“ (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан“. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај). Светог оца Николаја Четир’ стране света славе Ко витеза силне вере. Вере Божје, вере праве. Од колевке Богу предан, Од колевке све до краја; Па прослави и Бог њега – Свога верног Николаја. За живота славан беше, A пo смрти још славнији, Моћан беше и на земљи, A ca неба још моћнији. Светла духа, чиста срца, Он храм беше живог Бога: Народи га зато славе Kao свеца чудеснога. Богат славом Николаје. Он свечаре своје воли, Пред престолом вечног Бога За њихно се добро моли. Благослови, Николаје, Благослови људе твоје, Што пред Богом и пред тобом На молитви смерно стоје. На иконама св. Николаја обично се сликају c једне стране Господ Спаситељ c Јеванђељем у рукама a c друге Пресвета Дева Богородица c архијерејским омофором на рукама. Ово има свој двострук историјски значај, и тo y првом случају означава призивање Николаја к архијерејској служби, a y другом оправдање њега од казне због сукоба c Аријем. Св. Методије, патријарх цариградски, пише: „Једне ноћи виде свети Николај Спаситеља нашега у слави где стоји близу њега и пружа му Јеванђеље, украшено златом и бисером, a од друге стране виде Богородицу, која му стављаше на рамена архијерејски омофор. Мало после овога виђења представи се Јован, архиепископ мирски, и Николај би постављен за архиепископа тога града.“ To je први случај. Други случај десио се у време Првог сабора у Никеји. Нe могући разлозима зауставити безумност Арија у хуљењу Сина Божјег и Његове Пречисте Матере, св. Николај удари га руком по лицу. Свети Оци на Сабору негодујући због оваквог поступка одлучише Николаја од Сабора и одузеше му све знаке архијерејске. Те исте ноћи видеше неколицина Светих Отаца истоветну визију, наиме: како око св. Николаја стоје од једне стране Господ Спаситељ са Јеванђељем a од друге Пресвета Богородица c омофором пружајући светитељу одузете му знаке архијерејства. Видећи ово. Оци се ужаснуше, и повратише брзо Николају оно што му беху одузели, и почеше га поштовати као великог угодника Божјег и његов поступак према Арију тумачити не као дело безразложног гнева, нeгo као израз велике ревности за истину Божју. Преузето: spc.rs
Наставља се прикупљање помоћи у Чачку
Српска Православна Црквена Општина при Храму Вазнесења Господњег у Чачку у току поста на градском нивоу организује „Недеље Милосрђа“, добротворну акцију која за циљ има помоћ најугроженијим суграђанима. У акцију су укључене и све основне и средње школе које, захваљујући помоћи директора, преко вероучитеља сакупљају прилоге за помоћ. У понедељак, 15. децембра 2014. године, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Иван Пауновић, у пратњи јереја Милана Љубичића, задуженог за Добротворно старатељство при храму, посетио је ОШ „Милица Павловић“ где је преузео део помоћи који су сакупили наши млади суграђани. У школи се захвалио диркетору, господину Мирку Лазовић, и у пратњи вероучитеља ОШ „Милице Павловић“, Милоша Живановић и Ђорђа Чоловић, уз помоћ ученика преузео помоћ која ће на Бадње Вече и Божић бити расподељена најугроженијим суграђанима и малишанима. Ђаци настављају своју акцију до краја поста верујући да ће се овакве акције Цркве проширити на све Свете Постове. Захваљујемо и позивамо све људе добре воље да у овим тешким временима помогну својим суседима, суграђанима, непознатима и омогуће да празник Рођења Христовог прославе знајући да бринемо о њима. вероучитељ Ђорђе Чоловић
Упокоијо се у Господу протојереј Момчило Стаматовић
На дан када Црква прославља и празнује Светог мученика Парамона и Светог Акакија Синајског (29. новембра /12. децембра 2014.г.), изненада у 04 и 30 часова упокојио се протојереј Момчило Стаматовић, који је пуне четири деценије вршио свештеничку службу као активни парох у Жичкој епархији, у Миланџи (1 годину), у Белој Реци (8 година), Љубишу (6 година) и у свом родном месту у Сирогојну (25 година). Протојереј Момчило Стаматовић рођен је у Сирогојну 08. децембра 1949. г. у честитој и поштеној породици, завршио је богословију у Београду. По завршеној богословији остаје без мајке и као најстари брат од њих шесторо, заједно са оцем бори се како би браћу и сестре извео на прави пут. Убрзо 1971. г. бива рукоположен у манастиру Никоље од епископа Василија и постаје свештеник. Као свештеник красила га је одговорност и сведочење Христа у време када је то било тешко, када је свештеник био омаловажаван и непоштован од народа. Али као неко, ко познаје менталитет народа успео се изборити и љубављу према своме народу надвисити га и тако му се приближити. Био је народни човек. Већину свештенопастирске службе провео је у свом родном месту у Сирогојну, са својим народом. Обновивши храм Светих апостола Петра и Павла бива одликован у чин протојереја 1990. године од епископа Жичког Стефана. Одлази у пензију 17. децембра 2011. године. Са супругом Милојком има двоје деце, Милана и Биљану. Протојереј Момчило Стаматовић сахрањен је 30. новембра/13. децембра 2014. године у Сирогојну на дан Светог Андреја Првозваног. Заупокојену литургију у храму Светих апостола Петра и Павла служио је надлежни парох, опелом је началствовао архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић уз саслужење великог броја свештеника. По завршетку опела породици и присутнима обратио се намесник ужички пригодном беседом, подсетивши нас о Божијем позиву на свештеничку узвишену службу, затим о одговорности проте и љубави према сваком човеку. Потом се обратио и протојереј-ставрофор Миљко Старчевић и говорећи о животу проте Момчила. протојереј-ставрофор Иван Деспић
Састанак вероучитеља студеничког намесништва
У сали парохијског дома при храму Св. Арх. Гаврила у Рашки, 12. децембра 2014. године, организован је састанак наставника Верске наставе за студеничко намесништво. Састанак је сазвао координатор за Верску наставу у Жичкој епархији, јереј Новица Благојевић, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, како би се упознао са стањем верске наставе и представио делокруг рада, обавезе и одговорности координатора за Верску наставу. На састанку су најпре пренети благослови за рад и поздрави Његовог Преосвештенства а затим је координатор изнео своје намере о озбиљном и одговорном приступу Верској настави, што очекује и од вероучитеља. Обавестио је наставнике да је преуређен епархијски сајт, као и да је одвојено неколико страна у епархијском часопису Жичког благовесника за верску наставу, где очекује да ће вероучитељи узети учешће и објављивати нешто из свог рада или рада својих ученика. Позвао је наставнике да узму учешћа у формирању интерног приручника за веронауку, у ком ће сваки вероучитељ приложити по једну наставну јединицу из разреда који жели. Ток часа треба да буде детаљно изложен, дакле целокупне активности, како наставника, тако и ученика. Координатор је апелаовао на вероучитеље у студеничком намесништву да чешће организују састанке и разговарају о активностима и проблемима у раду. Такође их је позвао да ученике, када су у могућности, у току наставе доводе на Свету Литургију и додао да је то право место за катихизацију деце. Што се тиче поклоничких путовања, о. Новица је рекао да ће у договору са Епископом направити неколико модела путовања у смислу дестинација које ће ученици обилазити, тако да буду јединствене за све вероучитеље за целу епархију. Потом је уследила детаљна анализа стања веронауке у студеничком намесништву, где су у вишесатном разговору сви узели учешћа. Састанак је завршен вечером на којој је координатор пожелео наставницима и ученицима лепу и плодоносну сарадњу, да живе и раде одговорно, у љубави и радости. Ђакон Бојан Сујић