Година: 2014

Дана, 29. децембра 2014. године, упокојила се у Господу игуманија манастира Враћевшница, високопреподобна мати Евдокија (Шутић). У навечерје празника светих српских мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, примивши храну вечног живота и лек бесмртности – Тело и Крв Господа Исуса Христа, предала је душу Господу. Игуманија Евдокија је рођена 1931. године у селу Паковраћи, од оца Стевана и мајке Јегдине, као 11 дете. Замонашила се 1951. г. и цео монашки живот је провела у манастиру Враћешници, где се и упокојила. Игуманија је од 1996. године. Трудила се колико је могла у реконструцији конака и манастирских здања. Уз молитву и рад провела је свој монашки живот са сестрама. Након тешке и дуге болести уснула је мирним сном и предала душу Богу на истину. Данас, 31. децембра 2014. г. у манастиру Враћевшница одслужена је заупокојена литургију у којој је началствовао Преосвећени владика Јустин уз саслужење многобројног свештенства, монаштва и верног народа. Преосвећени владика је у беседи дао реч утехе уплаканим монахињама рекавши да иако плачемо и тугујемо, то чинимо с вером и надом у Онога ,,који је једном за свагда приковао на крст све наше страхоте и страдања“ од којих је смрт највећи непријатељ. Потом се господин Б. Радунковић захвалио игуманији Евдокији у име манастира Враћевшница за све добро које је учинила за манастир и Цркву Христову. Знамо да нема веће милости за хришћанина него да за свој ,,последњи“ оброк има храну вечног живота – Св. Причешће, зато можемо са дубоком вером и радосном тугом да осетимо близину рајског насеља њеној души. Нема човека који не греши, а благодат и милост Божија за коју се молимо целог живота, покривају наше грехе и надопуњују наше слабости и немоћи. „Много је станова у дому Оца Мојега“, верујемо да ће се у један од њих, уселити душа игуманије Евдокије која је кроз трпљење и болест, ношењем животног крста испунила монашки завет и Христове заповести.                                                                   ђакон Владимир Вулета

И ове године братство храма Вазнесења Господњег у Чачку служило је овај акатист покајног карактера, за сву нашу браћу и сестре који ће ову ноћ провести у пијанству, страстима и блуду, упркос томе што се налазимо у посту спремајући своје душе да дочекамо Рођење нашег Спаситеља Господа Исуса Христа. Господе Исусе Христе помилуј нас грешне!

У недељу Светих Праотаца 28./15. децембра о. г. када наша Света Црква прославља Светог свештеномученика Елевтерија и преподобног  Павла, у манастиру Згодачици Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин коме су саслуживали свештеници епархије Жичке са протојерејем-ставрофором Јованом Ђоремом и настојатељем манастира јеромонахом Стефаном. Епископ Јустин је у пригодној беседи на крају Литургије нагласио да је побожност највеће човеково богатство и да треба да тежимо Царству Небеском и духовном богатству које је вечно а не овом материјалном и пролазном. Владика је, такође, подсетио на врло поучну историју нашег манастира и његове ктиторе, монашку породицу Ћировић.   Ово евхаристијско славље окончано је трпезом љубави. Прочитајте више о историјату манастира

Први Крсни ход Божијим благовољењем 27. 12. 2014. године на дан Св. муч. Тирса, Левкија и Калиника са благословом протонамесника Здравка Николића, ЦО Рашка и удружење „Зелени путокази“ из Рашке организовали су Крсни ход од храма Светог Архангела Гаврила у Рашки до храма Свете Тројице у Вареву. Јереј Александар Суботић испред ЦО Рашка и г. Зоран Симовић испред удружења „Зелени путокази“ из Рашке окупили су 35 људи и успели да организују ову шетњу. Након одслужене Свете Литургије и причешћа ходочасника, на челу са Часним Крстом и барјаком, кренули су из Рашке у 10 часова преко Саковића и Шумараца до Варева. Лепо време и позитивно расположење пратили су ходочаснике до краја пута. У храму у Вареву свештеници су служили молебан за умножење љубави и здравља и након тога су се ходочасници послужили у парохијском дому врућом ракијом, чајем и уштипцима, које су мештани Варева спремили у захвалност ходочасницима. Ово је прва шетња у сарадњи ЦО Рашка и „Зелених путоказа“, који најављују још шетњи до манастира Павлице и Градца и околних сеоских парохијских цркава. О даљим догађањима верници и сви заинтересовани биће благовремено обавештавани путем сајта намесништва (spc-raska.rs), Фејсбук профила ЦО Рашка и локалне телевизије ТВ Рашка. Архијерејско намесништво студеничко  

У недељу, 21. децембра, на дан Преподобног Патапија, Светог ап. Состена, Аполоса и других, Преосвећени Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у овчарском манастиру Сретење. Преосвећени Владика је, као што је у самој беседи верном народу рекао, дошао да, у сусрет празнику Рождества Христовог, узме благослов Сретењске светиње и њеног сестринства, које већ деценијама одржавају овај манастир. Преосвећеном Владици Јустину, на Литургији, су саслуживали архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, протојереј-ставрофор Милун Ивановић, Архијерејски намесник драгачевски, протонамесник Горан Јанковић, и Љубиша Јанковић, протојереј у пензији. Након Архијерејске Литургије, игуманија Сретења, мати Аквилина и њено сестринство уготовило је у манастирском конаку трпезу љубави. Први сачуван помен о манастиру Сретење, смештеним под самим врхом Овчара, потиче из 1623, и односи се на његово рушење. Обновљен је тек 1818. трудом монаха Нићифора Максимовића, потоњег епископа ужичког. Црква је једнобродна, са дубоком, споља петостраном олтарском апсидом, плитким правоугаоним певницама и припратом готово квадратне основе, над којом је подигнута кула-звонара. Засведена је полуобличасто, са слепом калотом над припратом. Фасадна декорација сведена је на камени сокл и благо профилисан кровни венац. Доње партије наоса, олтарске апсиде и зидане олтарске преграде, као и мермерна амвонска розета у облику шестокраке звезде, са бордуром од срцоликих листова бршљана, датују сретењски храм на крај XVI века. Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Манастирски комплекс је опасан зидом 1845. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и зидном сликарству обављени су током 1988. (Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС.) На путу из манастира Сретење,  Преосвећени Епископ жички Г. Јустин, је као брижни отац своје епархије, посетио и оближњи манастир Свете Тројице и задржао се у краћем разговору са братством. ипођакон Немања Спаловић