Категорија: Веронаука

Стручно веће Верске наставе ОШ „Др Драгиша Мишовић“ из Чачка организовало је квиз знања за ученике петог разреда. Такмичило се 5 екипа (ученици из одељења 54 се нису појавили). Свако одељење дало je по један тим од по четири ученика. Питања су извучена из градива и прилагођена њиховом узрасту. Учесници на такмичењу: Из одељења 51: Александар Грујић, Марија Мијовић, Марта Николић и Јелена Тутуновић. Из одељења 52: Лазар Антић, Анђелина Дабовић и Александра Ружичић. Ученик Димитрије Полужић се из оправданих разлога није појавио на такмичењу. Из одељења 53: Сара Дамљановић, Кристина Протић, Милица Каровић и Анастасија Танкосић. Из одељења 55: Сања Александрић, Михаило Карамарковић, Андреј Каровић и Марија Чакас. Из одељења 56:Тара Петровић, Марија Ружичић, Сандра Секулић и Невена Ћосовић. Сви такмичари су показали завидан ниво знања, тако да су и резултати били прилично изједначени. Прву награду освојило је одељење 53, другу 56 и трећу 51. За свој уложени труд ученици су награђени од стране СПЦО при храму Вазнесења Господњег у Чачку пригодним наградама. Захвални смо на разумевању директорки школе Стани Шипетић и колегама који су допринели бољој реализацији квиза тако што су учеснике такмичења ослободили наставе за време трајања квиза. Стручно веће Верске наставе: ђакон Драган Милованчевић Ђорђе Радојковић Петра Ковач

Школска слава – Свети Сава прослављена је у ОШ „Алекса Дејовић“ Севојно кроз низ догађаја повезаних у својеврсну недељу Светосавља. Први догађај представља духовно вече, које је одржано 25.01.2017. године у организацији наше школе, чији су носиоци били ученици верске наставе и библиотека школе, уз свесрдну подршку директора господина Влада Живановића и колектива школе. Срж духовне вечери било је предавање које је одржао протојереј – ставрофор Милић Драговић, уважени теолог, вероучитељ и врстан предавач. Духовно вече је отворила ученица  Сара Вучковић казивањем стихова од којих је сачињена „Химна љубави“ Светог апостола Павла. Након тога је Вера Д. Рајаковић, наставница српског језика и књижевности изговорила стихове песме „Молитва“  познатог руског књижевника Александра Солжењицина. После уводне речи домаћина, отац Милић се обратио присутнима бираним речима са намером да им изнесе његов доживљај и схватање лика и дела Светог Саве. Осврћући се на тему, предавач је на самом почетку истакао да Светог Саву са пуним правом називамо просветитељем, учитељем и наставником Православља и да његов живот и бројни историјски догађаји то потврђују, иако такав епитет није лако стећи ни у једном времену. Измољен као дар од Бога, Свети Сава је, по сведочењу својих животописаца, монаха Доментијана и Теодосија, био утеха својим старим родитељима. Али, по Божијој вољи био је позван да постане много више од тога. Васпитаван у православној вери, на Јеванђељу Христовом, правим примерима и житијима светих, особито житију светих Варлаама и Јоасафа, Сава је од малих ногу осетио Божији призив да целим својим бићем послужи Богу и ближњима. Одрекавши се владарске круне, принчевског звања, световног имена Растко и почасти, вођен љубавном чежњом за Христом одлази у Свету Гору и постаје монах Сава, по светом Сави Освећеном, у чијем манастиру након много година бива дариван игуманском патерицом и иконом Пресвете Богородице Млекопитатељнице. Проводећи живот у непрекидном молитвеном подвигу и телесном труду, он се сусреће са Христом лицем у лице, свакодневно се најприсније сједињује са Њим у Светој Тајни Евхаристије и постаје Његов потпуни следбеник и ученик. Од Христа Учитеља прима истинску мудрост, бива просветљен аутентичним Богопознањем и уведен у тајне вере и вечног живота и постаје прави наставник пута што води у Царство Божије. Зато и успева да заљуља Србе у колевци Православља, да постави стамене темеље наше Цркве и државе и трасира пут којим су пошли многи наши сународници. Показује се као врстан књижевник, мудри дипломата, аутентични космополита и истински родољуб, добри пастир који чува поверене му јагањце од гладних вукова мржње, злобе, зависти, сујеверја, зловерја, неслоге, властољубља, сујете и сваког другог зла. И посебно као просветитељ који приводи поверени му народ Христу Животодавцу учећи своје сународнике, савременике и потомке да своју веру сведоче својим делима, да буду честити, добри и поштени људи, вредни, радни и спремни да следе свога страдалог и васкрслог Господа у свему до краја. Читава плејада његових ученика, из које издвајамо светог Арсенија Сремца, светог Саву II, светог Никодима, светог Данила II, светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светог игумана Пајсија и ђакона Авакума, светог Николаја жичког, преподобног оца Јустина Ћелијског, Михајла Пупина, патријарха Павла…сведоче о величини свог учитеља. И о верности Учитељу и Господу Христу, „који је прави Пут, Истина и Живот“ ( Јн 14, 6). О томе сведоче и народне приче о Светом Сави у којима сазнајемо да Сава учи наш народ како да се бави воћарством, калемарством, ратарством и другим видовима пољопривреде, како да штеди, да се сложи и обожи, како да се моли Богу и да постане и остане народ Божији…О томе сведочи и цела српска земља испуњена Савиним стопама, Савиним изворима, Савиним долинама и Савиним црквама…О томе сведочи и немоћ турског завојевача да уплаши наше претке спаљивањем Савиних моштију, као и немоћ многих других који су желели да се Савино име, лик и дело избришу из историје, колективног сећања, душа и срца наших сународника… А свети Сава, наш молитвеник пред Господом, и даље нас поучава и позива да својим примером, својим речима и делима учимо нашу, али и поверену нам децу у школским клупама како да у времену друштвених мрежа, али и многобројних друштвених проблема постану и остану деца Божија, тежећи ка максимализму људскости, пуноћи људског достојанства – светости.   Након занимљивог и инспиративног предавања, отац Милић је одговарао на питања учесника ове духовне вечери, указујући да је вера интелектуални и духовни подвиг који нас, уз Свете Тајне и свете врлине и под очинским вођством наших пастира, свештеника и епископа, архиепископа Светог Саве и Пастироначалника Христа уводи у незалазни дан Царства Божијег, у коме се време преображава у вечност, а живот постаје Небеска Литургија, радост, песма, заједница у којој је „Бог све у свему“ ( I Кор 15, 28). Присутни ученици, родитељи, наставници и остали учесници понели су са собом лепе утиске, чувши реч више о наставнику Православља и имајући прилику да сазнају и нешто ново о суштини и значају његовог просветитељског рада, да се утврде у вери и познавању православне духовности. А да су схватили зашто се потомак из корена Немањића, племић српског рода, лишио владарске порфире и обукао, кроз врлине, у светлосну хаљину Небеског Творца, позивајући нас да кренемо стазом обожења која води од човека до Богочовека Христа, ученици су показали и кроз ликовни и литерарни израз. Вођени сигурном руком свог наставника ликовне културе Горана Марковића, ученици су недељама стварали своја мала уметничка дела, од којих су многа нашла своје место на паноима у холу наше школе и издвојеног одељења у Крвавцима, као саставни део изложбе посвећене Светом Сави, „небеском човеку и земаљском анђелу“. Реализацији овог догађаја свој допринос су дали и ученици верске наставе. Централни догађај прослављања самог дана Светог Саве започео је служењем Свете Литургије у Храму Сабора светог Архангела Гаврила у Севојну, у којој су учешће  узели и многи ученици Школе. Након Свете Литургије, ученици православног катихизиса су извели пригодан програм у Цркви за окупљене ученике, свештенство и остале присутне учеснике овог евхаристијског сабрања.   Дан славе у школи је имао ток традиционалног реда и поретка, сачињен од чина резања славског колача, након кога је изведена пригодна светосавска приредба у којој су учешће узели и ученици веронауке, а потом је организована трпеза љубави за ученике, родитеље,

                Идући у сусрет Светом Сави, ученици четвртог разреда ОШ “Јово Курсула“ који су традиционално задужени за припрему пригодног програма за школску славу, ове године су имали и додатни задатак да припреме изложбу у корелацији часова верске наставе и ликовне културе. Требало је да колаж техником ураде иконе: Христа, Богородице, Светог Саве или свог породичног заштитника, тј. Светитеља којег прослављају као крсну славу. “Пустите децу да долазе к’ мени и не браните им“, говори Господ Исус Христос, он најблажи и најснажнији који једини сваку горчину блажи и немоћ претвара у снагу, учећи нас како да Богу постанемо слични. Држећи се овог упутства, деца су добила инструкције да сама изаберу  одштампану икону на којој ће радити, затим да колаж ураде по свом нахођењу уз молитву светитељу и …ево резултата: Учитељи четвртог разреда и вероучитељка

Основна школа „Ратко Митровић“ из Чачка ове године други пут за редом организатор је и домаћин манифестације „Светосавске свечаности“. Циљ њеног одржавања јесте ширење духа Светосавља међу децом и одраслима кроз радионице, трибине, предавања и концерте који се одвијају у школи неколико недеља пред празник Светог Саве и бивају крунисане Светосавском академијом. Ђаци ове школе заједно са својим суграђанима, наставницима и родитељима имали су прилику да уживају у концерту  Црквене поезије из „Духовне лире“ Светог Владике Николаја Велимировића. Под управом вероучитеља Ђорђа Радојковића  концерт су извели ученици Средње Музичке школе „Др Војислав Вучковић“. Њихов наступ био је прожет молитвом  као и духовним поукама како и ми да следимо пример Светог Саве и пронађемо пут који води у живот. Песме попут: Небеска Србија, Знаш ли ко те  љуби силно, Славимо те Христе Боже драги, Помози нам Вишњи   Боже, Господе  Боже мој и Говори Господе само су неке од изведених ове вечери. Живећи у времену духовне обамрлости, насушно нам је потребно да пред собом  увек имамо лик нашег духовног оца Светог Саве. Прича  о Светом Сави је најдужа прича коју прича Српски народ, а та прича не стари нити се умара и све  што причамо само су њена поглавља. Захвални Богу и Светом Сави, радујемо се што су ово духовно сабрање увеличали и бројни свештеници заједно са старешином Храма Вазнесења Господњег Оцем Мирославом Петровим. „Светосавске свечаности“ собом носе низ образовно васпитних активности прожетих духом Светосавља, а овај концерт био  је само један њихов део. Вероучитељ Иван Ћурчић  

Од 10. до 15. јануара 2017. године, на предивној, снегом украшеној планини Златар одржава се трећа по реду „Школица веронауке“ под слоганом „Косово и Метохија – душа Србије“. Трудом, пожртвованошћу, и љубављу вероучитеља Драгана Стојишина реализује се овај, по свему посебан, аутентичан, и надасве за Цркву Божију користан пројекат. Клирик наше епархије, ђакон и вероучитељ златиборски Ненад Ивановић, имао је велику част да буде учесник и предавач у школи веронауке која деци помаже да храбро ходе путем Христовим ка циљу, а то је Царство Божије. У разговору са децом на тему „Монаштво и његов значај на Косову и Метохији“, предавач је најпре истакао значај монаштва за Цркву као Тело Христово. Напоменуо је да су монаси најбољи и напреданији следбеници Христови, то јест они који се труде да у свом животу овде и сада остваре све заповести Божије. Циљ сваког човека, Царство Божије, код монаха заузима примарно место, за разлику од световних људи који тај циљ врло често потискују на маргину живота свога. Ђакон Ненад је предочио дечици у каквим условима живе њихови вршњаци са својим родитељима на крвљу орошеној земљи, Косову и Метохији. У често нехуманим условима, тим људима једину утеху пружа Црква са својим монаштвом, које је у већини случајева остало са преосталим народом да са њим дели и добро и зло. На крају, дечица су се сложила са ђаконом да све док говоримо, док посећујемо свету српску земљу, Косово и Метохију, она јесте и биће саставни део наше државе, нашег бића и идентитета. Благодаримо Богу, и дивним људима који напојени Христом труде се да Његову науку пренесу најсветијим међу нама, а то су наша деца. Нека их Богу чува, храбри и снажи у даљим настојањима да живот Христов постане живот повереног им стада. Ми ћемо се и у будућности потрудити да им у томе свесрдно помогнемо. ђакон Ненад Ивановић            

Ове године имали смо посебну прилику да са нашим наставником Верске наставе видимо и учествујемо у свим божићним обичајима. Ученици су доносили чесницу и бадњак, где нам је наставник објашњавао смисао и значење истих. Бадњак представља самога Господа Исуса Христа, а уношење бадњака у наше домове јесте Христов долазак у овај свет и Његово рођење. Наставник нас је подсетио и прича из Старог завета, говорећи нам о Дрвету живота, које је било засађено у Рају, да је оно представљало Христа. Како нам је наставник рекао, чесница би требала да буде главни хлеб за Божић. Она је симбол плодности земље и богатства усева за наредну годину. У чесницу се ставља: гранчица бадњака, зрно кукуруза, грашка пасуља и новчић, чија је симболика род жита, напредак стоке као и благостање у кући. Ово је било одлично искуство и драго нам је што нам је наставник испричао и показао све ове обичаје, који ће увек остати упамћени. Прва основна школа „Краља Петра II“ у Ужицу, са издвојеним одењељењем у Качеру. Ученици 7/IV.

Ученици трећег разреда Основне школе „Свети Сава“ у Бајиној Башти одржали су у среду 28. децембра добротворну божићну приредбу у сали бајинобаштанског биоскопа. Ђаци су се на часовима Верске наставе и Грађанског васпитања пажљиво припремали да својим суграђанима улепшају празнике, али и да прикупе неопходна новчана средства за помоћ свом другару Деспоту Лазићу који од рођења болује од неизлечиве болести. У организацију приредбе  је била укључена цела школа, а подршку и помоћ пружила је Црквена општина Бајина Башта. Ђаци су на веома дирљив, али и шаљив начин посведочили колико су нам у животу важни вера и поверење у Господа, да се без другарства и честитости тешко израста у доброг човека, да је себичност ништавна и да једино љубав  све решава. Сала градског биоскопа била је препуна те вечери. Низали су се аплаузи, а највећи од свих био је намењен главном јунаку вечери малом Деспоту Лазићу који је и сам са другарима рецитовао са бине, упркос болу и ранама. Поред новчаних средстава која су прикупљена у значајној мери, прикупљани су и слаткиши за божићне и новогодишње пакетиће намењене деци са посебним потребама која похађају ову школу.                                                             вероучитељ Ана Црепуљаревић

Последњи час Верске наставе пред распуст, у Поповићима, био је посвећен једном од највећих хришћанских празника- Божићу. Ученици ОШ „Драган Маринковић“ Адрани (истурено одељење Поповићи), изразили су жељу да направе украсе и са њима украсе бадњак. У сарадњи са учитељицама Маријом Павловић и Горданом Лазић Николић, као и васпитачицом Невеном Чубрић, направљена је креативна радионица у којој смо учествовали сви заједно. У оквиру те радионице направљени су украси од разних материјала са мотивима Божића. вероучитељ Александар Јовић  

Ових дана у Основној школи „Браћа Вилотијевић“ у Краљеву са издвојеним одељењима Јарчујак, Грдица и Дракчићи, са посебном пажњом су осмишљени програми за ученике Верске наставе који су у корелацији са другим предметима као што су Грађанско васпитање и Ликовна култура. Кроз различите радионице, ђаци успевају да радосно ишчекивање једног од највећих хришћанских празника Божића, осмисле кроз посебне паное и поставке који најбоље дочаравају и причају догађај из Витлејема. Ученици нижих разреда, марљиво, већ данима израђују честитке са божићним мотивима које ће изложити на продајној изложби у холу школе, а од зарађеног новца помоћи куповину наставних средстава за своју учионицу. На овај начин код деце се развија осећај самодоприноса у својој заједници и окружењу. У издвојеном одељењу Јарчујак у току је израда божићног експоната „Моје место у данима Божића“ заједнички пројекат ученика Верске наставе и Грађанског васпитања, а биће изложен од 27. децембра у Градској библиотеци “Стефан Првовенчани“. Свако ко у наредном периоду уђе у хол школе „Браћа Вилотијевић“ не може а да не примети импозантан приказ Христовог Рођења, употпуњеног са Витлејемом у позадини и мудрацима које води звезда до вертепа, док анђео објављује пастирима радосну вест о Рођењу Спаситеља. Ово је вишенедељни рад ученика осмог разреда који су у слободно време израђивали моделе личности, које прате овај приказ. У постављању вертепа узели су учешће и други наставници као и помоћно особље школе.   Овакав мотив је израђен и у друга три издвојена одељења. У Грдици је приказан вертеп, израђен према канонском иконографском приказу Рождества, а у Дракчићима и Јарчујаку су у форми паноа приказани најбитнији моменти ове сцене. Поред ученика који са посебном пажњом прате и осећају дивљење гледајући Богомладенца у јаслама, Витлејемску звезду и пастире који журе према пећини, овакав призор привлачи и старије, наставно особље  и родитеље који на тренутак подсећају себе на једину непролазну и вечну истину љубави Бога и човека, коју доноси Богомладенац својим рађањем у данима Божића. Вероучитељ Милан Милутиновић

Литургијско сабрање у Вранешима на празник Светог Архангела Михаила потврдило је истинитост Христових речи „пустите децу да долазе к мени“. Благодарећи труду и љубави вероучитељице Снежане Секулић и сарадњи учитељице Зорице Тамбурић, први и други час веронауке за трећаке и четвртаке из Вранеша у понедељак је одржан на најаутентичнији начин – на Светој Литургији. Још увек невешто, али свакако срцем и уснама, основци из Школе „Бранко Радичевић“ приносили су молитвену песму Троједином Богу. Њихово учествовање у Евхаристији имало је своју пуноћу у Светом Причешћу Које су деца примила припремивши се претходно по благослову надлежног пароха. Присутни домаћини, свечари, посебно су били радосни због оваквог живог сабрања, а нарочито због чињенице да је деце било више него одраслих. Слична слика могла се видети и на претходним литургијама, али не само у цркви Светог Саве у Вранешима, већ и у цркви Светог Јована Крститеља у Вукушици која већини деце није у близини. Након богослужења, деца бивају активна и око постлитургијског послужења и заједничарења, а није им страна ни игра око цркве кад је погодно време. Младен Миливојевић, парох вукушички