Категорија: Веронаука

Основна школа „Ратко Митровић“ из Чачка ове године други пут за редом организатор је и домаћин манифестације „Светосавске свечаности“. Циљ њеног одржавања јесте ширење духа Светосавља међу децом и одраслима кроз радионице, трибине, предавања и концерте који се одвијају у школи неколико недеља пред празник Светог Саве и бивају крунисане Светосавском академијом. Ђаци ове школе заједно са својим суграђанима, наставницима и родитељима имали су прилику да уживају у концерту  Црквене поезије из „Духовне лире“ Светог Владике Николаја Велимировића. Под управом вероучитеља Ђорђа Радојковића  концерт су извели ученици Средње Музичке школе „Др Војислав Вучковић“. Њихов наступ био је прожет молитвом  као и духовним поукама како и ми да следимо пример Светог Саве и пронађемо пут који води у живот. Песме попут: Небеска Србија, Знаш ли ко те  љуби силно, Славимо те Христе Боже драги, Помози нам Вишњи   Боже, Господе  Боже мој и Говори Господе само су неке од изведених ове вечери. Живећи у времену духовне обамрлости, насушно нам је потребно да пред собом  увек имамо лик нашег духовног оца Светог Саве. Прича  о Светом Сави је најдужа прича коју прича Српски народ, а та прича не стари нити се умара и све  што причамо само су њена поглавља. Захвални Богу и Светом Сави, радујемо се што су ово духовно сабрање увеличали и бројни свештеници заједно са старешином Храма Вазнесења Господњег Оцем Мирославом Петровим. „Светосавске свечаности“ собом носе низ образовно васпитних активности прожетих духом Светосавља, а овај концерт био  је само један њихов део. Вероучитељ Иван Ћурчић  

Од 10. до 15. јануара 2017. године, на предивној, снегом украшеној планини Златар одржава се трећа по реду „Школица веронауке“ под слоганом „Косово и Метохија – душа Србије“. Трудом, пожртвованошћу, и љубављу вероучитеља Драгана Стојишина реализује се овај, по свему посебан, аутентичан, и надасве за Цркву Божију користан пројекат. Клирик наше епархије, ђакон и вероучитељ златиборски Ненад Ивановић, имао је велику част да буде учесник и предавач у школи веронауке која деци помаже да храбро ходе путем Христовим ка циљу, а то је Царство Божије. У разговору са децом на тему „Монаштво и његов значај на Косову и Метохији“, предавач је најпре истакао значај монаштва за Цркву као Тело Христово. Напоменуо је да су монаси најбољи и напреданији следбеници Христови, то јест они који се труде да у свом животу овде и сада остваре све заповести Божије. Циљ сваког човека, Царство Божије, код монаха заузима примарно место, за разлику од световних људи који тај циљ врло често потискују на маргину живота свога. Ђакон Ненад је предочио дечици у каквим условима живе њихови вршњаци са својим родитељима на крвљу орошеној земљи, Косову и Метохији. У често нехуманим условима, тим људима једину утеху пружа Црква са својим монаштвом, које је у већини случајева остало са преосталим народом да са њим дели и добро и зло. На крају, дечица су се сложила са ђаконом да све док говоримо, док посећујемо свету српску земљу, Косово и Метохију, она јесте и биће саставни део наше државе, нашег бића и идентитета. Благодаримо Богу, и дивним људима који напојени Христом труде се да Његову науку пренесу најсветијим међу нама, а то су наша деца. Нека их Богу чува, храбри и снажи у даљим настојањима да живот Христов постане живот повереног им стада. Ми ћемо се и у будућности потрудити да им у томе свесрдно помогнемо. ђакон Ненад Ивановић            

Ове године имали смо посебну прилику да са нашим наставником Верске наставе видимо и учествујемо у свим божићним обичајима. Ученици су доносили чесницу и бадњак, где нам је наставник објашњавао смисао и значење истих. Бадњак представља самога Господа Исуса Христа, а уношење бадњака у наше домове јесте Христов долазак у овај свет и Његово рођење. Наставник нас је подсетио и прича из Старог завета, говорећи нам о Дрвету живота, које је било засађено у Рају, да је оно представљало Христа. Како нам је наставник рекао, чесница би требала да буде главни хлеб за Божић. Она је симбол плодности земље и богатства усева за наредну годину. У чесницу се ставља: гранчица бадњака, зрно кукуруза, грашка пасуља и новчић, чија је симболика род жита, напредак стоке као и благостање у кући. Ово је било одлично искуство и драго нам је што нам је наставник испричао и показао све ове обичаје, који ће увек остати упамћени. Прва основна школа „Краља Петра II“ у Ужицу, са издвојеним одењељењем у Качеру. Ученици 7/IV.

Ученици трећег разреда Основне школе „Свети Сава“ у Бајиној Башти одржали су у среду 28. децембра добротворну божићну приредбу у сали бајинобаштанског биоскопа. Ђаци су се на часовима Верске наставе и Грађанског васпитања пажљиво припремали да својим суграђанима улепшају празнике, али и да прикупе неопходна новчана средства за помоћ свом другару Деспоту Лазићу који од рођења болује од неизлечиве болести. У организацију приредбе  је била укључена цела школа, а подршку и помоћ пружила је Црквена општина Бајина Башта. Ђаци су на веома дирљив, али и шаљив начин посведочили колико су нам у животу важни вера и поверење у Господа, да се без другарства и честитости тешко израста у доброг човека, да је себичност ништавна и да једино љубав  све решава. Сала градског биоскопа била је препуна те вечери. Низали су се аплаузи, а највећи од свих био је намењен главном јунаку вечери малом Деспоту Лазићу који је и сам са другарима рецитовао са бине, упркос болу и ранама. Поред новчаних средстава која су прикупљена у значајној мери, прикупљани су и слаткиши за божићне и новогодишње пакетиће намењене деци са посебним потребама која похађају ову школу.                                                             вероучитељ Ана Црепуљаревић

Последњи час Верске наставе пред распуст, у Поповићима, био је посвећен једном од највећих хришћанских празника- Божићу. Ученици ОШ „Драган Маринковић“ Адрани (истурено одељење Поповићи), изразили су жељу да направе украсе и са њима украсе бадњак. У сарадњи са учитељицама Маријом Павловић и Горданом Лазић Николић, као и васпитачицом Невеном Чубрић, направљена је креативна радионица у којој смо учествовали сви заједно. У оквиру те радионице направљени су украси од разних материјала са мотивима Божића. вероучитељ Александар Јовић  

Ових дана у Основној школи „Браћа Вилотијевић“ у Краљеву са издвојеним одељењима Јарчујак, Грдица и Дракчићи, са посебном пажњом су осмишљени програми за ученике Верске наставе који су у корелацији са другим предметима као што су Грађанско васпитање и Ликовна култура. Кроз различите радионице, ђаци успевају да радосно ишчекивање једног од највећих хришћанских празника Божића, осмисле кроз посебне паное и поставке који најбоље дочаравају и причају догађај из Витлејема. Ученици нижих разреда, марљиво, већ данима израђују честитке са божићним мотивима које ће изложити на продајној изложби у холу школе, а од зарађеног новца помоћи куповину наставних средстава за своју учионицу. На овај начин код деце се развија осећај самодоприноса у својој заједници и окружењу. У издвојеном одељењу Јарчујак у току је израда божићног експоната „Моје место у данима Божића“ заједнички пројекат ученика Верске наставе и Грађанског васпитања, а биће изложен од 27. децембра у Градској библиотеци “Стефан Првовенчани“. Свако ко у наредном периоду уђе у хол школе „Браћа Вилотијевић“ не може а да не примети импозантан приказ Христовог Рођења, употпуњеног са Витлејемом у позадини и мудрацима које води звезда до вертепа, док анђео објављује пастирима радосну вест о Рођењу Спаситеља. Ово је вишенедељни рад ученика осмог разреда који су у слободно време израђивали моделе личности, које прате овај приказ. У постављању вертепа узели су учешће и други наставници као и помоћно особље школе.   Овакав мотив је израђен и у друга три издвојена одељења. У Грдици је приказан вертеп, израђен према канонском иконографском приказу Рождества, а у Дракчићима и Јарчујаку су у форми паноа приказани најбитнији моменти ове сцене. Поред ученика који са посебном пажњом прате и осећају дивљење гледајући Богомладенца у јаслама, Витлејемску звезду и пастире који журе према пећини, овакав призор привлачи и старије, наставно особље  и родитеље који на тренутак подсећају себе на једину непролазну и вечну истину љубави Бога и човека, коју доноси Богомладенац својим рађањем у данима Божића. Вероучитељ Милан Милутиновић

Литургијско сабрање у Вранешима на празник Светог Архангела Михаила потврдило је истинитост Христових речи „пустите децу да долазе к мени“. Благодарећи труду и љубави вероучитељице Снежане Секулић и сарадњи учитељице Зорице Тамбурић, први и други час веронауке за трећаке и четвртаке из Вранеша у понедељак је одржан на најаутентичнији начин – на Светој Литургији. Још увек невешто, али свакако срцем и уснама, основци из Школе „Бранко Радичевић“ приносили су молитвену песму Троједином Богу. Њихово учествовање у Евхаристији имало је своју пуноћу у Светом Причешћу Које су деца примила припремивши се претходно по благослову надлежног пароха. Присутни домаћини, свечари, посебно су били радосни због оваквог живог сабрања, а нарочито због чињенице да је деце било више него одраслих. Слична слика могла се видети и на претходним литургијама, али не само у цркви Светог Саве у Вранешима, већ и у цркви Светог Јована Крститеља у Вукушици која већини деце није у близини. Након богослужења, деца бивају активна и око постлитургијског послужења и заједничарења, а није им страна ни игра око цркве кад је погодно време. Младен Миливојевић, парох вукушички

У четвртак, 27.10.2016. године, када молитвено прослављамо Свету Петку, ученици ОШ „Милунка Савић“ истуреног одељења у Стублу, заједно са вероучитељом и учитељицама, обишли су манастир Свете Петке у Стублу. Ученици су са радошћу присуствовали Литургији и литији, притом стекавши у пракси теоријско знање стечено на часовима Верске наставе. Отац Стефан, умножавајући таленат који је добио од Бога за цртање и иконопис,иза самог храма Свете Петке направио је и осликао пећину Васкрсења, Голготу и пећину Рођења. Деца су са радошћу погледала наведено, стварајући у својим главама јаснију слику из Христовог живота. У манастиру поклањају велику пажњу деци, па тако је испод капије манастира направљено игралиште за децу са разним тобоганима и љуљашкама. Након Литургије, литије  и разоноде на игралишту, деца су се са лепим емоцијама и успоменама вратили у школске клупе, са жељом да опет сви заједно посетимо манастир. Вероучитељ Ненад Петровић  

У фискултурној сали ОШ “Вук Караџић“ 20. октобра 2016.г. учитељице Весна Ристовић, Данијела Гаровић, Мила Луковић и наставник верске наставе Марко Јоргић, су са ђацима из три одељења трећег разреда одржали угледни час на тему „Прича о Хлебу“. Наставном јединицом „Прича о хлебу“ било је обухваћено шест предмета и то, српски језик, математика, природа и друштво, ликовна култура, народна традиција и верска настава. Циљ самог часа био је увођење ученика у традиционалне занате, појмове везане за хлеб, његов настанак и занимања везана за стварање хлеба. Час је био тако осмишљен да су ученици били подељени у дванаест група где је свака добила задатак из одређеног предмета. Групе које су добиле задатак из верске наставе имале су да прочитају текст о славском колачу, а после прочитаног уследила су питања и разговор ученика са наставником. На крају часа уследио је и практични део где је једна половина ученика правила пецива, а друга половина украшавала славски колач. Уследила је презентација урађеног. вероучитељ Марко Јоргић

У недељу, 9. 10. 2016. године, ученици краљевачке Гимназије, њих 75, са професором протојерејем Миломиром Радићем кренули су на излет. Том приликом посетили смо манастир Светог Романа, археолошко налазиште Медијану, културно-историјски споменик Ћеле-кулу и Саборну цркву нишке Епархије. Наша прва одредница на путовању био је манастир Светог Романа, где смо присуствовали Светој Литургији. Овај манастир,  један од најстаријих у Србији, посвећен је Благовестима Пресвете Богородице. Подигнут је на месту где се подвизивао и упокојио преподобни Роман Синаит, чије се свете мошти и данас чувају у манастирској цркви. Након Свете Литургије срдачно су нас угостили монаси ове светиње. Затим смо се упутили ка Медијани, архолошком налазишту на периферији Ниша. Тамо смо имали прилику да видимо остатке царске виле у којој је Константин Велики боравио, с обзиром да је често посећивао родни град. Импозантни мозаици очувани до данас, сведоче о сјају римске уметности раног 4. века. У наставку путовања посетили смо Ћеле-кулу, симбол страдања срског народа у борби против турског окупатора. Наш вероучитељ, протојереј Миломир прочитао је говор Светог Владике Николаја на Видовдан 1916. године у цркви Светог Павла у Лондону. Овај говор је оставио снажан утисак на све нас. Излет смо завршили обиласком цркве посвећене Силаску Светог Духа на Апостоле, која је уједно и саборни храм нишке Епархије. Протојереј Миодраг Павловић упознао нас је са историјом овог велелепног храма. Посета овако значајним религијским и историјским споменицима одржава нас јаким у вери и обавезује нас да не заборавимо наше порекло и прошлост. Ксенија и Василије Камиџорац