
Ученици Економске школе у Чачку на Светој Литургији
У суботу, 8. децембра 2018. године, када Црква слави Светог свештеномученика Климента, Светој Литургији у чачанском Храму Вазнесења Господњег, присуствовало је и на њој се причестило тридесет ученика Економске школе у Чачку. Ученици су били у пратњи професорке информатике З. Максимовић и вероучитеља. Излети, учествовање у богослужбеном животу чачанских храмова, прослава Светог Саве, саставни су део наставе веронауке у Економској школи у Чачку, а свему се потпун смисао даје учествовањем у Светој Тајни Причешћа. Милош З. Јелић, вероучитељ

Пододбор комисије за унапређење црквене просвете
У четвртак, 29. новембра 2018. године, у Патријаршији српској у Београду одржана је седница Пододбора Комисије за унапређење црквене просвете Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Састанком је председавао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, председник Комисије за унапређење црквене просвете. Састанку су присутвовали проф. др Драгомир Сандо, проф. др Бошко Миловановић, проф. др Живорад Миленовић, секретар Пододбора ђакон Радомир Маринковић, као и вероучитељи из више епархија који су учествовали у изради уџбеника Православног катихизиса. Радне верзије уџбеника за све разреде основне и средње школе су урађене. На састанку су разматрани извештаји о обављеној рецензији уџбеника. Већина уџбеника добила је добре оцене. Изнети су предлози и препоруке који ће довести до унапређења квалитета предложених уџбеника. Одређени су рокови за даље фазе у изради уџбеника и предложене мере за ефикаснији рад Пододбора како би нови уџбеници за Православни катихизис били спремни до почетка наредне школске године. Сања Николић Извор: www.spc.rs

Ученици средње Машинско-саобраћајне и уметничке школе из Чачка на поклоничком путовању светињама Црне Горе
„Од младости своје целога себе предао си Господу, живот проводећи у моливама, труду и постовима оче богоносни. Образац врлина био си свом духовном стаду, стога видећи Бог твоју добру вољу поставља те својој Цркви за пастира и ревносног архијереја, а по престављењу сачува свето тело твоје нетрулежним, светитељу Василије. Стога, пошто имаш смелост пред Њим, моли се Христу Богу да спасе душе наше“. Наведене речи тропара, распламсале су у ђачким срцима жељу за посетом Манастиру Острог и поклоњењем Светом Василију Острошком и Тврдошком. Као деца и наследници Немањића, Светосавци-православна деца у Србији се неретко везују и за личност Светог Василија, као символ и патрона српског народа. Као онога који је свој земаљски живот заменио небеским, заузимајући непролазну улогу молитвеног посредника и представника свих верујућих, који му у истрајности упућују молитве и хитајући ничице падају пред његовим нетрулежним телом. Суво, али нетрулежно тело овог Божијег угодника сведок је Васкрсења, сведок вечног живота и победивости природе у којој се налазимо. Природни процеси нису надјачали благослов Господњи, благослов Творца, који прослави и озари божанском незалазном светлошћу Острошког чудотворца. У жељи да своју љубав према овом светитељу крунишу, ученици Машинско-саобраћајне и уметничке школе у Чачку, дозволом школске управе одлучили су да посете манастир и да се поклоне нетљеним моштима Светог Василија. Школска управа поменуте школе уз сагласност директора омогућила је одлазак на поклоничко путовање, које је пропраћено архијерејским благословом Епископа жичког Господина Јустина, као духовног оца и пастира верног народа богомспасаване Епархије жичке. Молитвама Светог Василија ученици су се упутили у суботу 10. новебра 2018. године ка светињама Црне Горе. На свом поколничком путовању ималу су прилике да се поклоне Манастиру Милешева, где саслушали причу о развоју манастира кроз духовно-историјску перспективу. Поклонивши се фресци Белог Анђела, као заштитника ове Немањићке задужбине, ученици су се након послужења упутили даље својим путем. Након преласка граничног прелаза између Србије и Црне Горе, незаобилазна тачка на њиховом путовању био је Манастир Куманица. Новоподигнути манастир и црква на темељима старе богомоље, која је година одисала духовним богатством са незнајућим подвижничким гробом изазвао је велику радост код ђака. Наиме, пре свега неколико година откривене су мошти новојављеног Божијег светитеља Григорија. На месту његовог гроба, а на старим очађеним темељима, на којима су људи година у назад палили свеће и узносили молитве верујући да ће незнани светитељ помоћи, никла је камена црква. Не треба заборавити гостопримство сестринства овог манастира, које нас је са великом радошћу дочекало. Као следећа одредница на поклоничком путовању нашао се Манастир Морача у Митрополији црногорско-приморској. Мушки манастир у природним лепотама кањона истоимене реке свакодневно уздиже молбе и благодарности Пресветој Богородици, у храму који је посвећен њеном Успењу. Овом приликом поред духовног благослова, ученици су имали прилике да уживају у уметничким представама српске средњовековне иконографије. Посебну радост показивали су ученици са уметничких смерова – конзерватори. Добијали су идеје и инспирацију за своје наредне радове и живопис који би се у неком наредном периоду могао наћи и на зидовима нових православних храмова. Надахнути, ученици су наставили пут ка свом крајњем циљу, Манастиру Острог. У недељу, на дан када обележавамо Васкрсење Христово, ученици поменуте школе су се упутили од „доњег“ манастира и манастирског конака ка „горњем“ манастиру, како би својим ходом показали дозу подвига и упутили молитве Светом Василију, сведоку Васкрсења. Дошавши до самог кивота, на њиховим лицима видела се нестрпљивост и радост, која се показала у коленопреклоним молитвама и чистим срцима. Поклонивши се Светоме, прикључили су се Светој Литургији, као врхунцу човековог савеза, јединства са Богом путем причешћивања евхаристијским Даровима. Ученици су имали прилике да се поклоне новојављеном светитељу Симеону Дајбабском у Манастиру Дајбабе и да се упознају са катакомбалном црквом раног Хришћанства. Крстобразна црква у овом манстиру изазвала је одушевљење и новост у њиховом црквено-духовном искуству. Дошавши уз молитву, уз молитву су се и враћали надахнути благословом који ће чувати и увеличавати из дана у дан. Следећа одредница била је Подгорица и подгорички Храм Васкрсења Христовог. Највећи хришћански празник, односно празник над празницима – Васкрс украшава овај град, а као круна украса у њему је никао велелепни храм који поносно стоји у православном свету, без страха да би га историја, или неке друге околности могле заборавити. Живопис овога храма привукао је ученичку пажњу и одушевљење, нарочито ктиторска комозиција, која у себи нераскидиво спаја прошлост и садашњост, ликове из недалеке прошлости, као и наше савременике који су дали и уградили себе у овај храм и то им се засигурно неће пред Господом заборавити. Незаобилазни њиховом интересовању били су моменти старозаветних представа са месијанском идејом, као и ранохришћански символи самога Христа. Приликом повратка, ученици су изразили жељу да поново посете Манастир Морачу, у коме су присуствовали вечерњем богослужењу уочи празника Светог краља Милутина. Приликом доласка у Чачак на лицима ученика била је видна радост због претходног поклоњења српским светињама у Црној Гори. Надамо се да ће молитве светих утврдити ученике у истрајности, да ће по повратку показати благородност, образац вере, наде и љубави. За све то ми узносимо благодарност и молимо се: „Свети Василије Херцеговче, моли Бога за нас.“ Чтец Душан Арсенијевић, вероучитељ

Вероучитељима ОШ “Вук Караџић“ заслужено признање
Веронаука се вратила у oбразовни систем Србије пре непуне две деценије, што је сасвим довољан временски период да се плодови тог рада могу бар назрети, препознати, али и наградити. На Светог великомученика Димитрија Солунског, Основна школа ,,Вук Караџић“ у Краљеву је Свечаном академијом обележила 89 година свог рада и постојања и тим поводом уручене су награде и признања вероучитељима наше школе Марку Јоргићу и Михајлу Живковићу. Шта се то препознаје у раду вероучитеља Марка Јоргића и Михајла Живковића, због чега је он вредан пажње? Живот у пракси по Јеванђељу, ширење Божје речи путем љубави, рада и труда, није ли то управо смисао изучавања верске наставе у школама за нас, хришћане, а за школски систем који има своја правила у којима владају бројке и проценти и који неминовно захтева прилагођавање а врло често и кретање од нуле, оправданост постојања овог предмета који деца похађају не ради оцене, већ из љубави и потребе да буду близу оних који им преносе реч Божију. Подужи је списак активности којим би се могао сумирати овај рад у протекле две године, али треба издвојити вођење Ђачког парламента чије активности су препознате ван наше општине што је потврђено позивом на ,,Конференцију ученичких парламената Србије“ у Смедереву, где је наша школа учествовала као једини представник Рашког округа. Поред координације радом Ђачког парламента, учествовали су у организовању свих манифестација у школи, припреми изложби, дочека гостију, обележавању и прослави Дана школе, активним учешћем великог броја ученика у богослужењу при Храму Светог Василија Острошког на Берановцу, као и посетама ученика манастирима у Србији. Верујем да примера ,,добре педагошке праксе“ стручним речима речено има још, али верујем да не можемо ништа живети ако у то потпуно и дубоко не верујемо, дакле овде се вера пројавила кроз труд, рад, а пре свега љубав, која прожима све аспекте рада. Наиме, овогодишња Свечана академија дана школе почела је премијером промотивног филма наше школе коју су радили Марко Јоргић и Михајло Живковић. Радећи у нимало лаким условима и ограничени временом снимили су оригиналан филм који на најлепши начин промовише нашу школу, рад и успехе које постижу ученици и запослени. Са истим жаром и надахнућем је урађена и представа ,,Свети Сава осам векова међу нама“ по којој се наша школа препознаје и ван граница Србије и која је својим дубоким светосавским значењем и порукама које носи изазвала осећања узвишености и топлине где год је извођена, између осталог и на Православном богословском факултету у Београду. Аутентичност, креативност и стваралачки дух се огледа и у овогодишњој представи која је изведена на Дану школе у Краљевачком позоришту која носи назив ,,Знање су лествице које воде ка небесима“, коју су припремили вероучитељи са наставницом српског језика, Јасмином Стоисављевић. Наравно, свега овога не би било да нема људи који пружају несебичну подршку на истом хришћанском путу, старешине Храма Светог Василија Острошког о. Ивана Радовановића, свештеника протонамесника Марка Петровића, координатора за верску наставу Жичке епархије протонамесника Новице Благојевића, као и директорке ОШ ,,Вук Караџић“ Биљане Барловац која је заједно са колективом препознала вредност рада и одлучила да уручи велико и заслужено признање и додели посебне награде за додатно време, знање, сарадњу и енергију коју улажу у промоцију и унапређење рада школе. Овај текст треба разумети као подстицај да младе колеге, а пре свега узорни хришћани који испред себе имају један узвишен и тежак задатак истрају у својој мисији надахнутој Божјом речју на општу радост ученика, корист институције и хришћанске заједнице. Иако раде у две школе, а колега Јоргић обавља и дужност помоћника директора, они стижу све, а зар би се то могло без вере и љубави? Јеванђелска истина каже: ,,Не може се град сакрити када на гори стоји“, а она најтачније осликава рад и труд вероучитеља који раде у школи где 90% ученика похађа Верску наставу. Јасмина Стоисављевић, професор српског језика и књижевности

Краљевачки гимназијалци у посети бисерима Моравске школе
На дан Светог апостола Јакова, 22. октобра 2018. године, ученици Гимназије су са вероучитељима, протојерејом Миломиром Радићем и Филипом Зеленовићем, кренули у обилазак Манастира Раванице и Манасије и Смедеревске тврђаве. Око 6 часова смо се окупили и кренули пут Манастира Раванице, како бисмо стигли на Свету Литургију, која је била јединствено искуство за многе. Уз музику гитаре, у путу смо дочекали свитање и око 8 часова пристигли пред врата овог манастира који лежи у подножју Кучајских планина. Након Свете Литургије, упознали смо се са историјом самог манастира који је као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота утицао на настанак више цркава и манастира. У цркви посвећеној Вазнесењу Господњем поклонили смо се моштима Светог мученика Кнеза Лазара који је подигао манастир као своју задужбину у 14.веку. Затим смо отишли у Манастир Манасију, задужбину деспота Стефана Лазаревића. У цркви Свете Тројице смо видели једну од најлепших фресака српског средњовековног сликарства, представу Светих ратника. Цео животопис манастира, од кога је трећина сачувана, осликан је природним бојама. Посетили смо рушевине трпезарије у којој је рођена ресавска преписивачка школа. Манастирски комплекс се налази ушушкан међу једанаест кула, од којих се посебно истиче Деспотова или донжон кула. Из Манасије смо кренули северно и стигли у Смедерево. У “српски Цариград на Дунаву“ стигли смо око 13 часова. Прича о овом градитељском чуду које је преживело све освајаче нас је задивила. Делови тврђаве страдали су током времена, али су реконструисани и поносно чувају дух средњовековне Србије деспота Ђурађа Бранковића, по чијој наредби је 1430. године Смедеревски град изграђен. Са врха тврђаве пружа се невероватан поглед који оставља без даха. Пре свега на реке Дунав и Језаву, на чијем се ушћу у Дунав налази Смедеревска тврђава. Као члан дружине на ово путовање пошла је и наша пријатељица из Немачке, која ће у нашој гимназији провести наредних шест месеци. Током путовања, сви смо се потрудили да је на најбољи начин упознамо са нашом историјом и културом и покажемо сјај вечног блага Србије. Свуда срдачно дочекани, пуни утисака и поносни на нашу прошлост, вратили смо се кући. Миња Миловановић, Катарина Пејковић, ученице II разреда Гимназије

Поклоњење ивањичких основаца моштима руских светитеља
Ученици виших и нижих разреда заједно са вероучитељима и наставницима су посетили Храм Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици. Повод њиховог доласка био је посета најбољим људима које нам је Бог подарио – 18 руских светитеља и поклоњење њиховим моштима, које су стигле из руског Спасојаковљевског манастира, а уз благослов Патријарха московског и целе Русије Кирила, митрополита јарославског и ростовског Пантелејмона и Епископа жичког Јустина. Приликом посете ученика храму свештеници су читали молитве за здравље. У порти ивањичког храма ђаци су се дружили са својим наставницима, где су имали послужење од стране свештеника. После подне истог дана свештеници ивањичког храма вршили су Свету тајну јелеосвећења, а том приликом су помазивали многобројан присутни народ. Мошти ће остати у ивањичкој цркви до суботе 20. октобра. Вероучитељ Милош Војиновић

Излет ученика марковачке школе у Манастир Свете Тројице
Ученици млађих и старијих разреда ОШ ,,Милан Благојевић“ из Марковице су у оквиру ваннаставних активности, заједно са својим вероучитељем, неколицином наставника и учитељицом, посетили Манастир Свете Тројице који се налази на падинама Овчара у атару села Дучаловићи. Игуман манастира изложио је присутнима историју и значај ове светиње и украса обронака планине Овчар, изграђене у Рашком стилу. Након питања ђаци су се из манастирске цркве преселили у порту где су се послужили а након тога, остатак времена, су провели у игри и разгледању околине. Ђакон Александар Јаћовић

Ђаци у посети Манастиру Сретењу
У оквиру Дечије недеље, која се одржава под слоганом „Моје је право да живим срећно и здраво – за одрастање без насиља“, ученици другог разреда Основне школе „Академик Миленко Шушић“ у Гучи су са професорима разредне наставе и вероучитељицом посетили овчарско-кабларски Манастир Сретење. Ученици су са радошћу и интересовањем активно учествовали у реализацији садржаја предмета Верска настава, Српски језик, Математика, Свет око нас, Народна традиција и Музичко васпитање. Марина Луковић, вероучитељ

Ученици и наставници ОШ „Вук Караџић“на молебану за почетак школске године
Око стотину ученика и наставника Oсновне школе ,,Вук Караџић“ из Рибнице и издвојеног одељења са Берановца, помолило се данас за успешан и благословен почетак нове школске године. Традиционално почетком месеца септембра, велики број ученика и наставника Основне школе ,,Вук Караџић” на позив својих вероучитеља и свештеника при Храму Светог Василија Острошког на Берановцу, долази да се заједнички помоли за успешан и благословен почетак школске године. Сви присутни у храму, на дан када се молитвено обележава празник свих Срба светитеља, замолили су Господа Исуса Христа, кротког и тихог учитеља, да благослови наступајућу школску годину и све ученичке и наставничке трудове и напоре. Литургијско заједничарење продужено је послужењем за све присутне, а радост сунчаног недељног дана, показала је свој одсјај на лицима бројне деце. Вероучитељ Михајло Живковић

Молитва за почетак школске године у Годачици
У петак 7. септембра 2018. у храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице у Годачици, одржан је молебан поводом почетка школске године. У молитвеном сабрању учествовали су ученици Основне школе “Олга Милутиновић“ заједно са наставницима и родитељима. Молитву је служио јереј Ненад Јаковљевић који је потом одржао пригодну беседу и тако упознао најмлађе чланове у својој парохији, с обзиром да је новопостављени парох на парохији годачичкој. Деци су подељени пригодни поклони које је отац Ненад припремио. Вероучитељ Ненад Петровић

Ученици Економске школе у Чачку на Светој Литургији
У суботу, 8. децембра 2018. године, када Црква слави Светог свештеномученика Климента, Светој Литургији у чачанском Храму Вазнесења Господњег, присуствовало је и на њој се причестило тридесет ученика Економске школе у Чачку. Ученици су били у пратњи професорке информатике З. Максимовић и вероучитеља. Излети, учествовање у богослужбеном животу чачанских храмова, прослава Светог Саве, саставни су део наставе веронауке у Економској школи у Чачку, а свему се потпун смисао даје учествовањем у Светој Тајни Причешћа. Милош З. Јелић, вероучитељ

Пододбор комисије за унапређење црквене просвете
У четвртак, 29. новембра 2018. године, у Патријаршији српској у Београду одржана је седница Пододбора Комисије за унапређење црквене просвете Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Састанком је председавао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, председник Комисије за унапређење црквене просвете. Састанку су присутвовали проф. др Драгомир Сандо, проф. др Бошко Миловановић, проф. др Живорад Миленовић, секретар Пододбора ђакон Радомир Маринковић, као и вероучитељи из више епархија који су учествовали у изради уџбеника Православног катихизиса. Радне верзије уџбеника за све разреде основне и средње школе су урађене. На састанку су разматрани извештаји о обављеној рецензији уџбеника. Већина уџбеника добила је добре оцене. Изнети су предлози и препоруке који ће довести до унапређења квалитета предложених уџбеника. Одређени су рокови за даље фазе у изради уџбеника и предложене мере за ефикаснији рад Пододбора како би нови уџбеници за Православни катихизис били спремни до почетка наредне школске године. Сања Николић Извор: www.spc.rs

Ученици средње Машинско-саобраћајне и уметничке школе из Чачка на поклоничком путовању светињама Црне Горе
„Од младости своје целога себе предао си Господу, живот проводећи у моливама, труду и постовима оче богоносни. Образац врлина био си свом духовном стаду, стога видећи Бог твоју добру вољу поставља те својој Цркви за пастира и ревносног архијереја, а по престављењу сачува свето тело твоје нетрулежним, светитељу Василије. Стога, пошто имаш смелост пред Њим, моли се Христу Богу да спасе душе наше“. Наведене речи тропара, распламсале су у ђачким срцима жељу за посетом Манастиру Острог и поклоњењем Светом Василију Острошком и Тврдошком. Као деца и наследници Немањића, Светосавци-православна деца у Србији се неретко везују и за личност Светог Василија, као символ и патрона српског народа. Као онога који је свој земаљски живот заменио небеским, заузимајући непролазну улогу молитвеног посредника и представника свих верујућих, који му у истрајности упућују молитве и хитајући ничице падају пред његовим нетрулежним телом. Суво, али нетрулежно тело овог Божијег угодника сведок је Васкрсења, сведок вечног живота и победивости природе у којој се налазимо. Природни процеси нису надјачали благослов Господњи, благослов Творца, који прослави и озари божанском незалазном светлошћу Острошког чудотворца. У жељи да своју љубав према овом светитељу крунишу, ученици Машинско-саобраћајне и уметничке школе у Чачку, дозволом школске управе одлучили су да посете манастир и да се поклоне нетљеним моштима Светог Василија. Школска управа поменуте школе уз сагласност директора омогућила је одлазак на поклоничко путовање, које је пропраћено архијерејским благословом Епископа жичког Господина Јустина, као духовног оца и пастира верног народа богомспасаване Епархије жичке. Молитвама Светог Василија ученици су се упутили у суботу 10. новебра 2018. године ка светињама Црне Горе. На свом поколничком путовању ималу су прилике да се поклоне Манастиру Милешева, где саслушали причу о развоју манастира кроз духовно-историјску перспективу. Поклонивши се фресци Белог Анђела, као заштитника ове Немањићке задужбине, ученици су се након послужења упутили даље својим путем. Након преласка граничног прелаза између Србије и Црне Горе, незаобилазна тачка на њиховом путовању био је Манастир Куманица. Новоподигнути манастир и црква на темељима старе богомоље, која је година одисала духовним богатством са незнајућим подвижничким гробом изазвао је велику радост код ђака. Наиме, пре свега неколико година откривене су мошти новојављеног Божијег светитеља Григорија. На месту његовог гроба, а на старим очађеним темељима, на којима су људи година у назад палили свеће и узносили молитве верујући да ће незнани светитељ помоћи, никла је камена црква. Не треба заборавити гостопримство сестринства овог манастира, које нас је са великом радошћу дочекало. Као следећа одредница на поклоничком путовању нашао се Манастир Морача у Митрополији црногорско-приморској. Мушки манастир у природним лепотама кањона истоимене реке свакодневно уздиже молбе и благодарности Пресветој Богородици, у храму који је посвећен њеном Успењу. Овом приликом поред духовног благослова, ученици су имали прилике да уживају у уметничким представама српске средњовековне иконографије. Посебну радост показивали су ученици са уметничких смерова – конзерватори. Добијали су идеје и инспирацију за своје наредне радове и живопис који би се у неком наредном периоду могао наћи и на зидовима нових православних храмова. Надахнути, ученици су наставили пут ка свом крајњем циљу, Манастиру Острог. У недељу, на дан када обележавамо Васкрсење Христово, ученици поменуте школе су се упутили од „доњег“ манастира и манастирског конака ка „горњем“ манастиру, како би својим ходом показали дозу подвига и упутили молитве Светом Василију, сведоку Васкрсења. Дошавши до самог кивота, на њиховим лицима видела се нестрпљивост и радост, која се показала у коленопреклоним молитвама и чистим срцима. Поклонивши се Светоме, прикључили су се Светој Литургији, као врхунцу човековог савеза, јединства са Богом путем причешћивања евхаристијским Даровима. Ученици су имали прилике да се поклоне новојављеном светитељу Симеону Дајбабском у Манастиру Дајбабе и да се упознају са катакомбалном црквом раног Хришћанства. Крстобразна црква у овом манстиру изазвала је одушевљење и новост у њиховом црквено-духовном искуству. Дошавши уз молитву, уз молитву су се и враћали надахнути благословом који ће чувати и увеличавати из дана у дан. Следећа одредница била је Подгорица и подгорички Храм Васкрсења Христовог. Највећи хришћански празник, односно празник над празницима – Васкрс украшава овај град, а као круна украса у њему је никао велелепни храм који поносно стоји у православном свету, без страха да би га историја, или неке друге околности могле заборавити. Живопис овога храма привукао је ученичку пажњу и одушевљење, нарочито ктиторска комозиција, која у себи нераскидиво спаја прошлост и садашњост, ликове из недалеке прошлости, као и наше савременике који су дали и уградили себе у овај храм и то им се засигурно неће пред Господом заборавити. Незаобилазни њиховом интересовању били су моменти старозаветних представа са месијанском идејом, као и ранохришћански символи самога Христа. Приликом повратка, ученици су изразили жељу да поново посете Манастир Морачу, у коме су присуствовали вечерњем богослужењу уочи празника Светог краља Милутина. Приликом доласка у Чачак на лицима ученика била је видна радост због претходног поклоњења српским светињама у Црној Гори. Надамо се да ће молитве светих утврдити ученике у истрајности, да ће по повратку показати благородност, образац вере, наде и љубави. За све то ми узносимо благодарност и молимо се: „Свети Василије Херцеговче, моли Бога за нас.“ Чтец Душан Арсенијевић, вероучитељ

Вероучитељима ОШ “Вук Караџић“ заслужено признање
Веронаука се вратила у oбразовни систем Србије пре непуне две деценије, што је сасвим довољан временски период да се плодови тог рада могу бар назрети, препознати, али и наградити. На Светог великомученика Димитрија Солунског, Основна школа ,,Вук Караџић“ у Краљеву је Свечаном академијом обележила 89 година свог рада и постојања и тим поводом уручене су награде и признања вероучитељима наше школе Марку Јоргићу и Михајлу Живковићу. Шта се то препознаје у раду вероучитеља Марка Јоргића и Михајла Живковића, због чега је он вредан пажње? Живот у пракси по Јеванђељу, ширење Божје речи путем љубави, рада и труда, није ли то управо смисао изучавања верске наставе у школама за нас, хришћане, а за школски систем који има своја правила у којима владају бројке и проценти и који неминовно захтева прилагођавање а врло често и кретање од нуле, оправданост постојања овог предмета који деца похађају не ради оцене, већ из љубави и потребе да буду близу оних који им преносе реч Божију. Подужи је списак активности којим би се могао сумирати овај рад у протекле две године, али треба издвојити вођење Ђачког парламента чије активности су препознате ван наше општине што је потврђено позивом на ,,Конференцију ученичких парламената Србије“ у Смедереву, где је наша школа учествовала као једини представник Рашког округа. Поред координације радом Ђачког парламента, учествовали су у организовању свих манифестација у школи, припреми изложби, дочека гостију, обележавању и прослави Дана школе, активним учешћем великог броја ученика у богослужењу при Храму Светог Василија Острошког на Берановцу, као и посетама ученика манастирима у Србији. Верујем да примера ,,добре педагошке праксе“ стручним речима речено има још, али верујем да не можемо ништа живети ако у то потпуно и дубоко не верујемо, дакле овде се вера пројавила кроз труд, рад, а пре свега љубав, која прожима све аспекте рада. Наиме, овогодишња Свечана академија дана школе почела је премијером промотивног филма наше школе коју су радили Марко Јоргић и Михајло Живковић. Радећи у нимало лаким условима и ограничени временом снимили су оригиналан филм који на најлепши начин промовише нашу школу, рад и успехе које постижу ученици и запослени. Са истим жаром и надахнућем је урађена и представа ,,Свети Сава осам векова међу нама“ по којој се наша школа препознаје и ван граница Србије и која је својим дубоким светосавским значењем и порукама које носи изазвала осећања узвишености и топлине где год је извођена, између осталог и на Православном богословском факултету у Београду. Аутентичност, креативност и стваралачки дух се огледа и у овогодишњој представи која је изведена на Дану школе у Краљевачком позоришту која носи назив ,,Знање су лествице које воде ка небесима“, коју су припремили вероучитељи са наставницом српског језика, Јасмином Стоисављевић. Наравно, свега овога не би било да нема људи који пружају несебичну подршку на истом хришћанском путу, старешине Храма Светог Василија Острошког о. Ивана Радовановића, свештеника протонамесника Марка Петровића, координатора за верску наставу Жичке епархије протонамесника Новице Благојевића, као и директорке ОШ ,,Вук Караџић“ Биљане Барловац која је заједно са колективом препознала вредност рада и одлучила да уручи велико и заслужено признање и додели посебне награде за додатно време, знање, сарадњу и енергију коју улажу у промоцију и унапређење рада школе. Овај текст треба разумети као подстицај да младе колеге, а пре свега узорни хришћани који испред себе имају један узвишен и тежак задатак истрају у својој мисији надахнутој Божјом речју на општу радост ученика, корист институције и хришћанске заједнице. Иако раде у две школе, а колега Јоргић обавља и дужност помоћника директора, они стижу све, а зар би се то могло без вере и љубави? Јеванђелска истина каже: ,,Не може се град сакрити када на гори стоји“, а она најтачније осликава рад и труд вероучитеља који раде у школи где 90% ученика похађа Верску наставу. Јасмина Стоисављевић, професор српског језика и књижевности

Краљевачки гимназијалци у посети бисерима Моравске школе
На дан Светог апостола Јакова, 22. октобра 2018. године, ученици Гимназије су са вероучитељима, протојерејом Миломиром Радићем и Филипом Зеленовићем, кренули у обилазак Манастира Раванице и Манасије и Смедеревске тврђаве. Око 6 часова смо се окупили и кренули пут Манастира Раванице, како бисмо стигли на Свету Литургију, која је била јединствено искуство за многе. Уз музику гитаре, у путу смо дочекали свитање и око 8 часова пристигли пред врата овог манастира који лежи у подножју Кучајских планина. Након Свете Литургије, упознали смо се са историјом самог манастира који је као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота утицао на настанак више цркава и манастира. У цркви посвећеној Вазнесењу Господњем поклонили смо се моштима Светог мученика Кнеза Лазара који је подигао манастир као своју задужбину у 14.веку. Затим смо отишли у Манастир Манасију, задужбину деспота Стефана Лазаревића. У цркви Свете Тројице смо видели једну од најлепших фресака српског средњовековног сликарства, представу Светих ратника. Цео животопис манастира, од кога је трећина сачувана, осликан је природним бојама. Посетили смо рушевине трпезарије у којој је рођена ресавска преписивачка школа. Манастирски комплекс се налази ушушкан међу једанаест кула, од којих се посебно истиче Деспотова или донжон кула. Из Манасије смо кренули северно и стигли у Смедерево. У “српски Цариград на Дунаву“ стигли смо око 13 часова. Прича о овом градитељском чуду које је преживело све освајаче нас је задивила. Делови тврђаве страдали су током времена, али су реконструисани и поносно чувају дух средњовековне Србије деспота Ђурађа Бранковића, по чијој наредби је 1430. године Смедеревски град изграђен. Са врха тврђаве пружа се невероватан поглед који оставља без даха. Пре свега на реке Дунав и Језаву, на чијем се ушћу у Дунав налази Смедеревска тврђава. Као члан дружине на ово путовање пошла је и наша пријатељица из Немачке, која ће у нашој гимназији провести наредних шест месеци. Током путовања, сви смо се потрудили да је на најбољи начин упознамо са нашом историјом и културом и покажемо сјај вечног блага Србије. Свуда срдачно дочекани, пуни утисака и поносни на нашу прошлост, вратили смо се кући. Миња Миловановић, Катарина Пејковић, ученице II разреда Гимназије

Поклоњење ивањичких основаца моштима руских светитеља
Ученици виших и нижих разреда заједно са вероучитељима и наставницима су посетили Храм Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици. Повод њиховог доласка био је посета најбољим људима које нам је Бог подарио – 18 руских светитеља и поклоњење њиховим моштима, које су стигле из руског Спасојаковљевског манастира, а уз благослов Патријарха московског и целе Русије Кирила, митрополита јарославског и ростовског Пантелејмона и Епископа жичког Јустина. Приликом посете ученика храму свештеници су читали молитве за здравље. У порти ивањичког храма ђаци су се дружили са својим наставницима, где су имали послужење од стране свештеника. После подне истог дана свештеници ивањичког храма вршили су Свету тајну јелеосвећења, а том приликом су помазивали многобројан присутни народ. Мошти ће остати у ивањичкој цркви до суботе 20. октобра. Вероучитељ Милош Војиновић

Излет ученика марковачке школе у Манастир Свете Тројице
Ученици млађих и старијих разреда ОШ ,,Милан Благојевић“ из Марковице су у оквиру ваннаставних активности, заједно са својим вероучитељем, неколицином наставника и учитељицом, посетили Манастир Свете Тројице који се налази на падинама Овчара у атару села Дучаловићи. Игуман манастира изложио је присутнима историју и значај ове светиње и украса обронака планине Овчар, изграђене у Рашком стилу. Након питања ђаци су се из манастирске цркве преселили у порту где су се послужили а након тога, остатак времена, су провели у игри и разгледању околине. Ђакон Александар Јаћовић

Ђаци у посети Манастиру Сретењу
У оквиру Дечије недеље, која се одржава под слоганом „Моје је право да живим срећно и здраво – за одрастање без насиља“, ученици другог разреда Основне школе „Академик Миленко Шушић“ у Гучи су са професорима разредне наставе и вероучитељицом посетили овчарско-кабларски Манастир Сретење. Ученици су са радошћу и интересовањем активно учествовали у реализацији садржаја предмета Верска настава, Српски језик, Математика, Свет око нас, Народна традиција и Музичко васпитање. Марина Луковић, вероучитељ

Ученици и наставници ОШ „Вук Караџић“на молебану за почетак школске године
Око стотину ученика и наставника Oсновне школе ,,Вук Караџић“ из Рибнице и издвојеног одељења са Берановца, помолило се данас за успешан и благословен почетак нове школске године. Традиционално почетком месеца септембра, велики број ученика и наставника Основне школе ,,Вук Караџић” на позив својих вероучитеља и свештеника при Храму Светог Василија Острошког на Берановцу, долази да се заједнички помоли за успешан и благословен почетак школске године. Сви присутни у храму, на дан када се молитвено обележава празник свих Срба светитеља, замолили су Господа Исуса Христа, кротког и тихог учитеља, да благослови наступајућу школску годину и све ученичке и наставничке трудове и напоре. Литургијско заједничарење продужено је послужењем за све присутне, а радост сунчаног недељног дана, показала је свој одсјај на лицима бројне деце. Вероучитељ Михајло Живковић

Молитва за почетак школске године у Годачици
У петак 7. септембра 2018. у храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице у Годачици, одржан је молебан поводом почетка школске године. У молитвеном сабрању учествовали су ученици Основне школе “Олга Милутиновић“ заједно са наставницима и родитељима. Молитву је служио јереј Ненад Јаковљевић који је потом одржао пригодну беседу и тако упознао најмлађе чланове у својој парохији, с обзиром да је новопостављени парох на парохији годачичкој. Деци су подељени пригодни поклони које је отац Ненад припремио. Вероучитељ Ненад Петровић