Категорија: СПЦ

Закључци Научног скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“ Ми, доле потписани учесници Научног скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“, одржаног 14. марта 2024. године у Народној библиотеци Србије, изражавамо благодарност Српској Православној Цркви и Матици српској које су, после стручне анализе лингвиста и филолога, пружиле могућност да јавно и транспарентно буду размотрени правни аспекти и последице примене Закона о родној равноправности, те констатујемо следеће: 1. Закон о родној равноправности мења уставни идентитет Републике Србије тако што фундаментално задире у људска права и основне слободе и целокупни вредносни систем и етичке поставке, по којима живе грађани Републике Србије; 2. Равноправност као универзални принцип примењен је селективно и дискриминаторно, за разлику од Устава Републике Србије који у своме члану 15 не прави разлику међу грађанима, гарантујући равноправност жена и мушкараца; 3. Појам рода (gender) у Закону о родној равноправности не подразумева мушки и женски пол као биолошку категорију, нити одговарајућу граматичку категорију рода која се донекле односи на ову природну датост, нити подразумева именицу у традиционалном значењу, него је то род као џендер – друштвени конструкт, какав не постоји у српском језику, нити у једном природном људском језику на свету. Такав појам рода, како је у овом Закону нормиран, не постоји у Уставу и правном поретку Републике Србије и није у сагласности са Уставом и другим прописима; 4. Законом о родној равноправности насилно је укинута разлика између џендера и припадника мушког и женског пола тако што су мушкарци и жене, готово сви грађани Републике Србије, противно њиховој вољи и Уставу, сврстани у „џендере“; 5. Чланом 10 Устава прописано је да је српски језик службени језик у Републици Србији, док Закон о родној равноправности на неуставан начин уводи непостојећи тзв. родно осетљиви језик; 6. Највећи број правних норми Закона о родној равноправности неприхватљив је са аспекта различитих грана права, али и са тачки гледишта других научних дисциплина, и не постоји могућност њихове примене у правном поретку  Републике Србије; 7. Закон о родној равноправности карактерише неразумљивост, одсуство нормативне ваљаности, идеолошка пристрасност и острашћеност; 8. Посебно указујемо да ниједан језик на свету не настаје и не мења се једностраном политичком вољом путем општег правног акта, већ искључиво у складу са правилима лингвистичке струке – у случају српског језика који не може изнова настајати, јер је настао пре 1000 година – кроз надлежне институције које су у Републици Србије оличене у Одбору за стандардизацију српског језика и Матици српској, и зато је недопустиво и неприхватљиво да се грађанима Републике Србије, под претњом новчаним и затворским казнама, принудно намеће непостојећи тзв. родно осетљиви језик; 9. Подржавамо ставове које су, уз уважавање научних аргумената и чињеница, исказале Српска Православна Црква и Матица српска у односу на покушаје насилне промене свести и вредносних категорија, разградње личности, породице, друштва, образовања, културе, права, морала и логике, што је, по свему судећи, циљ Закона о родној равноправности; 10. Посебно забрињава говор мржње које носиоци и заговорници тзв. џендер идеологије и медији који су им наклоњени упорно и некажњено користе – не само према Српској Православној Цркви и Матици српској него и према свим неистомишљеницима неприродног „уродњавања“ преко Закона о родној равноправности и Закона о забрани дискриминације; 11. Пред Уставним судом Републике Србије поднето је више иницијатива за оцену уставности великог броја одредаба Закона о родној равноправности, Закона о забрани дискриминације, Закона о јавном информисању и медијима и других прописа, и затражена је обустава примене тих закона до окончања поступка, а од посебног значаја је и то што је Заштитник грађана – Омбудсман бројне одредбе овог Закона оценио као неуставне и најавио још једну иницијативу за оцену уставности овога Закона; 12. Имајући у виду велики број неуставних одредаба у Закону о родној равноправности, констатујемо да је, сходно Јединственим методолошким правилима за израду прописа у Републици Србији, немогуће приступити његовим изменама и допунама; 13. Позивамо представнике извршне и законодавне власти да ради очувања достојанства грађана Републике Србије, српскога језика, ћириличког писма и историјски потврђених и стечених вредности у оквиру јединственог правног поретка Републике Србије, покрену поступак за стављање ван снаге неуставног Закона о родној равноправности и спорних одредаба Закона о забрани дискриминације; 14. Неопходно је да се кроз јавни и стручни дијалог дође до најширег консензуса за припрему системског Закона о равноправности, уз пуно поштовање уставног идентитета државе Србије и историјски потврђених вредности српског друштва, а посебно српскога језика као једног од главних носилаца српског националног идентитета, као и уз поштовање Уставом зајемчених права и слобода сваког грађанина од којих су већина верници, као и традиционалних цркава и верских заједница. Патријарх српски Порфирије Проф. др Драган Станић,председник Матице Српске Проф. др Игор Вуковић,Правни факултет Универзитета у Београду Проф. др Бранислав Ристивојевић,Правни факултет Универзитета у Новом Саду Проф. др Зоран Павловић,Правни факултет за привреду и правосуђеУниверзитета Привредна академија у Новом Саду, Проф. др Милош Станковић,Правни факултет Универзитета у Београду Др Милош Станић,Институт за упоредно право у Београду, Доц. др Драган Дакић,Правни факултет Универзитета у Крагујевцу Др Слободан Јанковић,Институт за међународну политику и привреду у Београду, Проф. др Срђан Шљукић,Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Проф. др Слободан Владушић,Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Адвокат Мирослав Николић, Београд Адвокат Миленко Радић, Београд Јереј проф. др Зоран Деврња,Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Јереј Драган Поповић,докторанд Богословског факултета Универзитета у Београду Извор: СПЦ

Благослов за вујанско братство био је долазак Епископа жичког Г. Јустина да заједно са братијом чита Канон Светог Андреја Критског, у уторак прве седмице Великог поста.                   Братство манастира Вујан

У Недељу сиропусну, 17. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Храму Пресвете Богородице Тројеручице у Конареву. Преосвећеном Епископу саслуживали су Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, парох при овом храму протојереј Дејан Радмилац, као и ђакон Стефан Симић. Лађа храма била је пуна верног народа, а свечаности је допринело појање господина Ивана Трајковића. Након прочитане јеванђелске перикопе, Преосвећени Владика се пригодном беседом обратио верном народу. – Приближило се време Великог и Часнога поста, време када се ми хришћани трудимо и боримо да наследимо Царство Небеско. Господ нас припрема да схватимо да је овде на земљи све пролазно и пропадљиво, да то не можемо назвати Рајем. Душа човекова је створена да непрестано размишља и чезне за Царством Небеским. Овде на земљи треба да превазиђемо себе, опраштамо, не осуђујемо, јачамо љубав према Богу и ближњима. Пост и молитва су крила која нас воде ка Царству Небеском, поручио је Владика Јустин, завршивши беседу речима Великопосне молитве Светог Јефрема Сирина. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након отпуста и благодарења Господу, уследила је трпеза љубави. Вероучитељ Димитрије Радмилац

У суботу 16. марта 2024. године, када  Црква молитвено прославља Свете Оце просијавше подвигом и постом, Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Епископу су саслуживали: игуман манастира архимандрит Сава (Илић) и парох брђанско-прислонички протојереј Звонко Рацић.Након Светог Причешћа и поделе нафоре Владика се обратио свима присутнима честитајући почетак Великог поста, уз жељу да кроз пост дочекамо Христово Васкрсење. После Свете Литургије братија манастира је припремила послужење за све присутне. Братство Манастира Вујан

Црквена општина Чукојевац благословом Епископа жичког Г. Јустина  организовала је духовно вече и  промоцију књиге “Загледана у стијену“ Неде Гудељ из Требиња у црквеној сали у Чукојевцу. Речи Светог Серафима Саровског ,,Стеци мир у себи и хиљаде око тебе ће наћи спасење“, нас поучавају да они који живе истинским хришћанским и богоугодним  животом исијавају благодатном силом која делује преображавајуће на друге. Роман ,,Загледана у стијену“ аутора Неде Гудељ, јесте управо једно такво сведочанство о духовном рађању, узрастању и сазревању у окриљу Манастира Дужи у Херцеговини. У књизи је приказан стамени лик мати Теодоре и благодатна топлину манастирске светиње. Мноштво верног народа присуствовало је представљању књиге, изразивши велико интересовање, са надом да ће се овакви духовни културни догађаји наставити у организацији наше црквене општине. Учешће у духовној вечери узео је и хор Покровске цркве из Чукојевца, који је изводио духовне песмe.   старешина Покровске цркве у Чукојевацу протојереј Жељко Филиповић

У недељу месопусну 2024. Епископ жички Г. Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, протојереј Милун Стефановић, јереј Ненад Ивановић, као и ђакони Стефан Симић и Милан Босић. У присуству верног народа и великог броја деце, богослужење је својим појањем улепшао протопсалт Иван Трајковић. Епископ Јустин је у беседи указао да наше спасење зависи од нашег односа према Богу и ближњима. Нико ко ниподаштава ближње не воли искрено Бога. То треба увек да имамо на уму и да се украшавамо врлинама чињења добрих дела. О томе нам говори и данашње јеванђелско читање, нагласио је Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије послужена је трпеза љубави, током које су чланови Литургијске секције гучких школа отпевали неколико духовних песама. Ђакон Милан Босић

У суботу 9. марта 2024. године, када се Црква молитвено сећа Светог Тарасија – Патријарха цариградског и свих уснулих у Господу (зимске задушнице), Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Епископу су саслуживали: игуман манастира архимандрит Сава (Илић), парох брђанско-прислонички протојереј Звонко Рацић и ђакон Стефан Симић. Лепоти богослужења допринео је протопсалт Иван Трајковић. Епископа је, осим монаштва и свештенства, дочекао велики број верног народа и деце. Епископ је у беседи истакао важност молитвеног сећања на оне који су уснули у Богу. У том светлу, Преосвећени је беседио о другом Христовом доласку: „А живот трајан и одређење места свих нас биће када Господ други пут буде дошао на земљу.“ Ипак, како Владика наглашава, док не дође тај час молитва је незаобилазан императив: хришћани су дужни да се моле за упокојене. Такође, акценат је био на неопходности љубави према ближњем: ако се човек никад не запита да ли је његов ближњи гладан „заиста није добро и суд за такве почиње већ сада овде на земљи.“. Дакле, критеријум суда Божијег је љубав: „Тражи љубав од нас. Тражи да стекнемо врлине – Христове врлине.“ Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, одслужен је помен упокојенима уз присуство верног народа. Потом, уследила је трпеза љубави коју је припремило братство манастира. Вероучитељ Милорад М. Васиљевић

У Недељу блудног сина којом Света Црква уводи своје верне у период припреме за Часни пост, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Христовог у Манастиру Жичи. У препуном храму, Владика се сабраним верницима обратио речима о догађају који Црква празнује, повратку блудног сина, који је назвао празником свих покајника. Говорећи о овој јеванђелској параболи, рекао је да је та прича скраћено Јеванђеље јер говори о милостивом Оцу и Његовом односу према оба сина, о Његовој свепраштајућој љубави према слабостима обојице: првог коме је опростио отпадништво од Очевог дома и другог кога је кротким речима тешио када је позавидео млађем који се покајан вратио. Ово скраћено Јеванђеље односи се на сваког од нас, јер је свима подједнако потребно покајање: и онима који су далеко од Бога и онима који живе у Његовом дому и уживају у изобиљу, а ипак су незадовољни, приговарају, немају добро расположење према онима који их окружују, па чак имају и охол став према онима који се мање труде од њих. Сви грешимо и свима нам је потребно покајање. Нечији грех може постати његова светост, како су показали светитељи Цркве попут Свете Марије Египћанске и Светог Мојсија Мурина, који су дотакли дно греха и издигли се из њега, попут блудног сина који је доживео онтолошки, дубински духовни преображај.  Зато ми који живимо у Цркви не треба да се узносимо над другима, јер ће се од нас више тражити, већ да носимо бремена један другог и тако испунимо закон Христов. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају је Владика свим присутнима пожелео да ток поста проведу у миру и истинском покајању и преумљењу. По завршетку Свете Литургије присутнима је уготовљена трпеза љубави. Сестринство манастира

Дана 3. марта 2024. године када наша Света Црква сабрали смо се у Вранићима на темељима будућег храма чије је ктитор Господин Милисав Новичић са породицом. По благослову Његовог Преосвештенства  Епископа жичког Господина Јустина чин освећења и  полагања камена темељца обавио је Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић уз саслужење надлежног пароха јереја Дејана Радојевића, свештенства подручног намесништва, као и старешине Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереја Душана Ћурчића и старешине храма у Љубићу протојереја Бојана Сујића. Отац Никола се у име Епископа захвалио ктитору Господину Милисаву Новичићу на труду и љубави, пожелевши свима успех у заједничком труду на изградњи храма. Након тога се и ктитор захвалио Епископу на благослову, својој породици на подршци, као и осталим сарадницима и народу који се сабрао. По завршетку обраћања уследила је трпеза љубави коју је домаћин припремио за све присутне. Парох горњогоревнички јереј Дејан Радојевић

Дана 27. фебруара 2024. године, када наша Света Црква прославља Светог Кирила Словенског, а под омофором и благословом Епископа жичког Господина Јустина, у Храму Свете Тројице у Краљеву, молебаном за призив Светог Духа, који су служили игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић), протојереј-ставрофор Љубинко Костић и ђакон Горан Вучковић, отпочела је редовна скупштина Савета Епархије жичке. Седница Савета Епархије жичке одржана је у просторијама ЕУО, где је сабране најпре поздравио домаћин, Епископ жички Господин Јустин. Након тога разматрани су сви аспекти духовног и материјалног деловања у Епархији у 2023. години. Направљен је пресек рада и пословања. Поднесен је извештај о значајним грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, затим о социјалној, духовној и културној делатности. Такође, разговарало се и о питањима која се тичу унапређења црквеног живота у Епархији жичкој. Након радног дела, уприличена је трпеза љубави. Из Канцеларије ЕУО Епархије жичке