Категорија: СПЦ

У петак 9. јануара 2026. на празник Светог архиђакона и првомученика  Стефана, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Краљеву. Саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Милојко Дробњак, ђакон Стефан Симић, као и братство нашега светога храма. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је мешовити хор ,,Свети архиђакон Стефан“ наступао под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић. Честитајући празник Рођења Богомладенца Христа, Митрополит Јустин је у богонадахнутој беседи истакао сотириолошки значај доласка Бога на овај свет у људском телу. Без тога, људски род никада не би могао доћи до познања Истине. Без Христовог Оваплоћења, не би било ни светитеља Божијих, који су постали свети баш зато што су  следили пример Христа. Међу њима посебно место заузима Свети архиђакон Стефан као првомученик и страдалник за Христово име. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Митрополит Јустин је честитао крсну славу хору ,,Свети архиђакон Стефан“, освештао славски колач и жито у присуству бројних садашњих и бивших чланова хора. Након Свете Литургије, чланови хора припремили су богату славску трпезу за све присутне. Овај дан је прилика да се подсетимо значаја црквеног појања, које није само музичко изражавање, већ и молитва, служење и сведочење вере. Наш црквени хор основан је у фебруару 2001. године. Готово 25 година он својим трудом, љубављу и залагањем украшава богослужења и доприноси духовном животу наше цркве и града Краљева. Захваљујемо се свим садашњим и бившим члановима хора, диригентима и свима који подржавају наш рад, уз молитвену жељу да и убудуће, под покровом Светог архиђакона Стефана, напредујемо у појању, вери и богопознању. Ђакон Филип Зеленовић, заступник хора

Други дан по Рождеству Богомладенца Христа Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни да прославе Њу, Богорoдицу, и да торжествено, саборно, служе у Њену част. У духу саборности и торжествене прославе, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Епархије жичке Господин Јустин, благоизволео је да радост Празника донесе у Атеницу служећи Свету Архијерејску Литургију. Високопреосвештеном Владики саслуживали су Aрхијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, као и братство Храма Свете vеликомученице Марине у Атеници – старешина храма протојереј Радиша Сеочанац, протојереј Нешко Богдановић и протојереј Александар Грујовић, уз саслужење владичанског ђакона Стефана Симића и ђакона Храма Свете великомученице Марине у Атеници Ђорђа Чоловића. Свечаност празника увеличало је појање господина Ивана Трајковића и госпође Наташе Драговић. Богослужењу је, упркос изузетно хладном дану и снегу, присуствовао велики број свештенства и верног народа. По приступању Светој Чаши Високопреосвештени Владика одржао је беседу  у којој је нагласио улогу Богомајке у нашем спасењу, подсећајући нас на Светог архангела Гаврила који је у вери учврстио обручника Јосифа да истраје и да остане уз Богомајку. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након завршетка Свете Литургије уприличена је трпеза љубави за свештенство и народ. Ђакон Ђорђе Чоловић

На најрадоснији хришћански празник, Рођење Господа и Спаса нашега Исуса Христа, године Господње 2026, у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литругија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства овога храма. У празничном литургијском сабрању Црква је прославила тајну Оваплоћења Сина Божијег, када је, по речима тропара, Његовим Рођењем засијала свету светлост богопознања, јер је у светлости витлејемске звезде и пећине човечанству откривен Христос, Сунце Правде и Исток са висине. Та светлост, која обасјава таму света, позива све људе да крену путем мудраца и пастира, путем смирења, вере и поклоњења Богомладенцу. Тајна Рођења Христовог, коју Црква са радошћу слави, опевана у речима кондака говори нам да „Дјева данас Натприродног рађа, а земља пећину приноси Неприступном.“ У том чудесном догађају, анђели са пастирима славослове, а мудраци са звездом путују, сведочећи да се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог, који улази у историју људског рода да би човека узвео у заједницу вечнога живота. На Светој Литургији, старешина храма, протојереј Дејан Марковић, прочитао је Божићну посланицу Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, у којој је упућен позив на мир, љубав, заједништво и живо сведочење вере у свету, по угледу на Христа који се ради нас смирио и постао човек. Светој Чаши приступио је велики број верника, који су се у духу празничне радости причестили Телом и Крвљу Христовом, исповедајући да је Рођење Спаситељево извор новог живота и истинске радости за сав род људски. Молитвено сабрање завршено је архипастирским благословом Митрополита Јустина, а верни народ је, испуњен светлошћу Богомладенца Христа, понео радост Божића у своје домове, поздрављајући једни друге радосним поздравом: Мир Божији – Христос се роди! Ваистину се роди! Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАСВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2025. ГОДИНЕ ПОРФИРИЈЕ Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз сверадосни божићни поздрав: Мир Божји – Христос се роди! Драга браћо и сестре, И ове године милости Господње, са свима вама делећи радост Рождества, опет и опет благовестимо једино ново под сунцем: сусрет, загрљај и целив пролазног и непролазног, неба и земље, Бога и човека — Рођење Спаса Који је Христос Господ (Лук. 2, 10 – 11). Објавимо са пастирима, поклонимо се са мудрацима и запевајмо са анђелима: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лук. 2, 14). Та анђелска песма нам говори да је мир дар Божји, позива нас да га прихватимо и у том дару узмемо учешће. Такав мир није последица људских договора нити резултат равнотеже силâ него стање преображеног човека који верује, живи и ходи путем Христовим и који, имајући мир са Богом и са собом, мир и шири међу браћом и сестрама. Откад јој је Својим Рођењем Христос Богомладенац даровао „службу помирења” (IIКор. 5, 18), Црква Божја непрестано исцељује ране поделâ, обнавља прекинуте везе, васпоставља заједништво које не познаје људске границе, благосиља мир и миротворце. Тај благослов Цркве нас обавезује да и сами ширимо мир. Стога се и обраћамо свима вама, драга духовна децо, и свакоме ко добронамерно ослушкује наше речи. Божић је празник мира, а анђелска божићна песма је молитва мира, јединства и помирења, утемељена на вери у Бога и живљењу по Богу. Данас је човечанству више него икада потребно да се врати том извору мира који се не намеће силом него се открива у смирењу, у љубави која „не тражи своје” (IКор. 13, 5) и у односу који гради поверење, заједништво и поштовање сваког човека. Јер, управо Христовим Рођењем свет добија меру по којој може разумети себе, због чега још јасније осећамо тежину времена у коме живимо. Живимо у времену све дубљих верских, етничких и културних подела, у свету у којем непрестано расту геополитичке напетости и у којем ратови постају све чешће средство за решавање економских и политичких сукоба. Промена глобалног поретка и борба великих сила за превагу рађају нестабилност, безбедносне кризе и страх од неизвесне будућности. Томе се придодају економска несигурност, инфлација, раст неједнакости, сиромаштво, глад и неконтролисано исцрпљивање природних ресурса. Технолошке трансформације пак доносе нове етичке дилеме и рађају дигиталну изолацију — привидну присутност без стварног заједништва. Све то доводи до кризе поверења у институције и медије, до релативизације истине, до пораста анксиозности и усамљености, па чак и до губитка смисла живота код многих људи данашњице. И стога многи од нас ову свету ноћ и овај свети дан дочекују са немиром у срцу, бринући за децу и њихову будућност, за хлеб насушни, за здравље, за сутрашњи дан. Ситуација у Србији, у коју гледа васцели наш народ, није ништа мање сложена и тешка. Унутрашње политичке тензије довеле су до дубоке подељености друштва и неповерења међу људима, а разлике у мишљењима све чешће прерастају у ирационалну мржњу. Посебно је забрињавајући губитак националног и културног идентитета, који доводи у питање континуитет историјског и духовног самопоимања нашег народа, а при томе се не може објаснити искључиво спољним утицајима. Уз то долазе економска несигурност и демографски пад: Србија се суочава са изразито негативним природним прираштајем и, последично, са једном од најбржих депопулација у свету, као и све израженијим старењем становништва. Имајући све то у виду, отворених очију гледајући у тамне облаке који се надвијају над нама, не жмурећи пред побројаним проблемима и опасностима и не бежећи од њих, ми данас, као живи сведоци анђелске речи пастирима, свима вама, децо наша духовна, опет објављујемо: „Не бојте се!” (Лук. 2, 10). Зашто?  Не бојте се јер свет у којем живимо, са свим својим ломовима, сукобима и страховима, више није самодовољан и самообјашњив нити је препуштен слепим силама историје. Рођењем Христовим Бог је ушао у сâмо срце људске историје и показао да зло, ма колико било агресивно и распрострањено, нема последњу реч. Страх се рађа тамо где човек мисли да је сâм — а Рођење Спаситеља нашега Христа открива нам да више нисмо сами и да никада више нећемо бити сами. Зато ни кризе нашег времена, ни ратови, ни губитак поверења, не могу бити коначна мера људског живота нити последња реч о човеку. Страх и даље постоји, али више не окива живот. Он је лишен коначне власти над човеком. Тај преображај има своје исходиште и темељ у Самоме Христу, Који је измирио човека са Богом и тиме поставио темељ мира који страх не може да укине (IIКор 5, 18). Разоривши преграду непријатељства, Он руши поделе које раздвајају људе и народе (Еф. 2, 14). То помирење се у богослужбеном и светотајинском животу Цркве показује као стварност у којој етничке и социјалне, па и природне, разлике међу људима (Гал. 3, 28) више немају пресудан значај. Из ове истине о помирењу проистиче и наш однос према времену и свету у коме живимо. Пре деведесет и пет година, охридски пустињак и песник, свети Владика Николај, записао је: „Када се Господ јавио свету? Јавио се у мучно време, када се Бог није славио, када није било мира на земљи и када је уместо добре воље владала зловоља међу људима.“ Тако је и данас — у много чему. И наше време носи дубоке сличности са временом Христовог Рођења. Тада је на нашем најширем простору постојала једна велика глобална сила — доминантна империја која је обликовала ондашњи светски поредак. Данас је тих сила више. Оне управљају светом и диригују судбинама мањих народа, чије власти, попут Иродове у време Рођења Христовог, имају формалну самосталност, али су у суштини зависне од економских, енергетских, политичких и војних интереса великих сила. Сетимо се да је и попис становништва у време Христовог Рођења био политичко-економски инструмент контроле: ко је пописан — тај признаје власт и плаћа порез. Али веомa слично је и данас, када се лични подаци, колико у добре сврхе толико, и све више,

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ ЖИЧКИ Свим синовима и кћерима богомспасаване  Епархије жичке честитамо Божић, непресушни извор радости и наде наше. Имајући у срцу архангелску благовест, коју су чули пастири у витлејемској ноћи: „Не бојте се; јер вам, ево,  јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову“ (Лк. 2, 10-11), и ми имамо потврду наше вере у Богомладенцу, који се рађа у обличју маленог и нејаког детета, предаје се нама крајњим смирењем и постаје један од нас. Честитамо вам празник Божијег очовечења  и нашег обожења, желећи вам благословено 2026. лето доброте и милости Господње. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, Архиепископ и Митрополит жички Јустин

У недељу 4. јануара 2026. г. последњу недељу пред сверадосни празник Рођења Христовог, када наша Света Црква празнује спомен Светих Отаца Христових по родослову, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су секретар ЕУО-а архимандрит др Дамјан (Цветковић) и свештено братство храма, уз присуство многобројног верног народа. Торжествености Свете Литургије, допринели су својим велелепним појањем хор Храма Светог Саве и протопсалт Иван Трајковић. Након прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени Митрополит се обратио верном народу и између осталог истакао како нико од многобројних патријараха, пророка, царева, није могао да донесе слободу роду људскоме, слободу од греха, смрти и сатане, али долази Онај Који је најављен, исконски, превечни, Син Божији и Син Човечији, Господ наш Исус. Долази Спаситељ да избави род људски, највеће дело које је ико могао да учини. Он истинити Бог прима људску природу, силази на земљу да би човека вазнео на небо, да би га ставио са десне стране Бога Оца. Владика је на крају нагласио да је немогуће да ми као словесна бића, као сведоци Христови не осетимо колико је благ Господ и колико чини за наше спасење. На нама је да припремимо душе своје, срца своја да дочекамо и да  примимо Богомладенца Христа. Да имамо у уму своме само једно, да хоћемо слободу, да хоћемо правду и истину, Живот прави и Истинити, да познамо Истинитог Бога. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Светог евхаристијског сабрања, Високопреосвећени Владика је поделио дарове деци и благословио народ. Након Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит је примио у своју резиденцију Анђелу Бранковић, шампионку света у боксу, која је узела учешће на Светом сабрању. Митрополит је даровао Иконом Пресвете Богородице, пожелевши јој Божију помоћ и много успеха у предстојећем периоду. Драгутин Сандо, ученик Богословије

Дана 30. децембра 2025. године, када наша Света црква молитвено прославља Свете преподобномученике ђакона Авакума и игумана Пајсија, у Трнави код Чачка у Храму Благовештења, служена је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина храма великомученице Марине у Атеници протојереј Радиша Сеочанац, сабрат манастира Преображења Господњег јеромонах Иларион, протојереј Богдан Митровић, као и ђакони Стефан Симић и Петар Пеица. Велики број мештана сабрао се у порти храма како би дочекали свог пастира и заједно са њим заблагодарили Господу. Након прочитаног Јеванђеља, Његово Високопреосвештенство Митрополит Јустин, обратио се верном народу и скренуо пажњу на веру ђакона Авакума као непресушни извор ка коме сви треба да тежимо. Молбу мајке да се потурчи, он одбија и окреће се свом Створитељу, Господу Исусу Христу, Који је једино мерило истине и правде у свету. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Свете Литургије, Архиепископ и Митрополит Г. Јустин, поделио је грамате приложницима храма који су својом несебичном и хришћанском љубављу помогли обнову Благовештењског храма у Трнави. После освећења славског колача, старешина храма протојереј Милан Тодорић позвао је сабрани верни народ на трпезу љубави. Ђакон Петар Пеица

У недељу, 21. децембра 2025. благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Жичког Г. Јустина, у Ужицу је у сали парохијског дома Цркве Светог Марка одржано представљање књига проф. др Здравка Пена: Окусите и видите – Тумачење Свете Литургије и Христос је дуга у облаку – православно суочавање са хомосексуализмом. О књигама су, осим цењеног аутора, говорили протојереј Душан Томић, проф. др Мирко Саиловић и Димитрије Марковић, стални стручни сарадник Одсека за апологетску мисију Архиепископије београдско-карловачке. Циљ представљања књига  посебно је био усмерен на стање у коме се Србија налази, а по питању суочавања са праксом од Бога неблагословених истополних заједница. У време када народ који је некада био хришћански полако биолошки и духовно умире, насушно нам је потребан повратак библијским истинама попут оне о стварању човека и Божијем благослову датом Адаму и Еви, да би лажне идеологије противприродности биле коначно разобличене. Књига проф. др Здравка Пена допринос је победи здравог разума, заснованог на учењу Светог Писма и његовом тумачењу од стране Светих Отаца. Прочитајмо књигу и будимо будни, јер су дани зли.                                                                                      Ђакон Слободан Поледица

У недељу 29. по Духовима, Светих Праотаца, дана 28. децембра 2025, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу. Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, протојереј Милан Луковић, старешина храма,  протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Храма Светог Марка, протојереј-ставрофор Иван Деспић, старешина Храма покрова Пресвете Богородице, протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, протојереји Владимир Дуканац, Михаило Вуковић и Добрица Миленковић, као и ђакони Стефан Симић и Стефан Стевановић. У Светом храму сабрао се велики број верног народа, који су уз појање и молитву дочекали свог Пастира, како би једним устима и једним срцем славили Господа Исуса Христа. У духу литургијског сабрања, сви присутни су, као једна заједница Тела Христовог, учествовали у светој служби, приносећи Богу заједничку молитву и благодарење. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Његово Високопреосвештенство Митрополит Јустин обратио се сабраном верном народу богонадахнутом и поучном беседом, укрепљујући присутне у вери, љубави и заједништву Цркве. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Ова духовна радост наставила се на трпези љубави, током које се старешина храма, протојереј Милан Луковић, обратио Митрополиту жичком, господину Јустину. Том приликом изразио је искрене речи благодарности и синовске љубави за архипастирску посету, очинску бригу и духовну утеху коју је Митрополит упутио верном народу. Захвалио је Његовом Високопреосвештенству што ни у једном тренутку не заборавља своју паству, већ је непрестано носи у својим молитвама и срцу. Ђакон Стефан Стевановић

У парохијском дому Храма Светог пророка Илије у Вичи одржано је духовно предавање на тему „Милосрђе у посту – како да вера постане дело“, које је одржао протојереј др Слободан Јаковљевић.  Сабрање је отворио јереј Немања Матејић, старешина храма, који је поздравио присутне и истакао значај литургијског и заједничарског окупљања у Цркви, нагласивши да су овакви сусрети важан подстицај за духовни живот верника и продубљивање вере у савременом контексту. Програм су својим појањем улепшали Мила и Војин Ружичић, који су отпевали песму „Сини јарко сунце са Косова“, као и Никола Милић, млади извођач који је на хармоници извео пригодне нумере, доприносећи молитвеној и свечаној атмосфери вечери. У свом излагању, отац Слободан је говорио о заборављеној социјалној димензији поста, указујући да се пост не може свести искључиво на питање врсте хране, календара и правила, већ да је његова суштина у милосрђу, љубави и конкретном служењу ближњем. Полазећи од сведочанстава Светог Писма, учења Светих отаца и црквеног Предања, предавач је истакао да пост који не води ка човекољубљу и саосећању ризикује да постане формалан и фарисејски. Посебан акценат стављен је на христоцентричност поста, по угледу на Самог Христа, који је љубав и милост стављао изнад формалног законског испуњавања прописа. Истакнуто је да је прави пост уздржање од безосећајности, неправде и себичности, а не само од хране, те да се вера у посту мора пројавити као дело – кроз помоћ потребитима, бригу о усамљенима, болеснима и свима који страдају. Предавање је закључено поруком да пост, као и целокупан хришћански живот, има смисао само онда када води ка преображају човека и уподобљавању Христу, те да се плодови поста препознају у животу љубави, мира и служења и ван самог посног периода.  Дарко Стевановић, вероучитељ