Категорија: СПЦ

Дана 25. окобра 2015. године, када Света Црква Господња прославља Св. мученике Тараха, Прова и Андроника, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је св. Литургију у цркви Св. Николаја Мирликијског Чудотворца у Брусници, намесништво таковско. Овај храм задужбина је кнеза Милоша Обреновића и изграђен је 1836. год. као саборни храм града Деспотовца. Касније, град добија име Горњи Милановац а храм остаје познат у народу као стара чаршија. Храм је после другог светског рата много страдао и био оскрнављен од стране ослободилаца. У таквом стању остаје све до 1982. год. када је обновљен и када је над њим извршено велико освећење од стране блаженопочившег Епископа жичког Стефана. Све до 2004. год. био је без сталног пароха а при Црквеној општини Горњи Милановац. Од 2013. год. постаје засебна Црквена општина. Од 1982. год.све до данас у њему није служена ни једна архијерејска Литургија, и после 34 године храм и народ ове парохије са великом духовном радошћу дочекали су свога оца и Епископа Господина Јустина. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник таковски протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, старешина храма Св. Тројице протонамесник Драган Ђорем, умировљени свештеник протонамесник Чедомир Дамљановић, парох при брусничком храму јереј Владимир Воштић и два ђакона. Уз присуство игуманије манастира Враћевшница, монахиње Ксеније са сестрама, свештенства таковског намесништва и великог броја верника храм је био премали да у њега сви стану. На Литургији, владика Јустин је произвео презвитера Чедомира Дамљановића у чин протопрезвитера. Епископ је изговорио дивну беседу на недељно јеванђеље и својим благословом и беседом обрадовао и укрепио вернике који су свог пастира жељно ишчекивали.Готово сви присутни сјединили су се са Господом кроз Св.Причешће које примише из руке свог Епископа. Након литургијског сабрања Епископ Јустин је провео неко време у разговору са народом и обишао гробове Милана и Јакова Обреновића, који као задужбинари почивају у порти храма. Уследила је трпеза љубави, коју је надлежни парох са својом породицом и верницима припремио за Епископа и све вернике. Посета домаћина, нашег Епископа, укрепила нас је, оснажила и дала нам снаге да истрајемо у молитви и напорима да се заврши обнова храма. Захвални смо Његовом Преосвештенству на бризи и љубави а браћи из намесништва на братској помоћи. Ускоро више фотографија… парох бруснички јереј Владимир Воштић

Фотогалерија…

Наставак радова на конзервацији средњовековних камених надгробних обележја. У периоду 1991-1993.године обављена су археолошка истраживања  на локалитету Манастирина (Манастирско) у селу Дићи код Љига. Ископавања је вршио Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву, под руководством археолога Жељка Јежа. Откривени су остаци цркве и део средњовековног гробља око цркве. На основу натписа са ктиторске плоче у храму, зна се да је цркву саградио властелин Влгдраг, челник Краља Стефана Уроша II Милутина, као своју задужбину, те је у њој сахрањен са члановима своје породице. По титули коју носи, знамо да је овај властелин заузимао висок положај у Србији у време владавине краља Милутина и Стефана  Дечанског. Црква је једнобродна масивна грађевина са припратом, зидана крајем 13 или почетком 14 века. Приликом археолошких радова откривена је гробница у облику тумула из периода 1500 – 1200 година пре Христа. Олтарска апсида једним делом  лежи на тумулу. Црква је запаљена и срушена након пада Србије под турску власт, када су страдале и многе друге цркве и манастири у Србији. На основу очуваних делова архитектуре види се да је црква грађена као храм подужне основе са припратом, бродом и апсидом, два призидана пирга са западне стране окречена у бело. Унутрашњост цркве је била живописана. На основу очуваних фрагмената живописа утврђено је да је живопис дело врхунских мајстора с почетка 14 века. Средњовековно гробље чине надгробна обележја карактеристична у периоду између 14 и 15 века. То су хоризонталне надгробне плоче, најчешће без натписа, поједине имају уклесане веома необичне орнаменталне мотиве, постоје и двоводне плоче. Од почетка 19 века поново се врши сахрањивање у делу западно од цркве. Споменици су доста добро очувани и на њима су приказани покојници у карактеристичним народним ношњама. Неки од рељефа су бојени плавом и црвеном бојом. Локалитет у Дићима је веома значајан због јединственог примера сахрањивања у дугом временском периоду, од праисторије, преко средњег века, 18, 19 и 20 века,  до наших дана. ЦО Љиг је формирала грађевински одбор и 2012. год. започети су радови на обнови цркве Св. Јована Крститеља у Дићима.  Захваљујући донацији Министарства привреде –сектор за туризам, од новембра 2013. год. до јула месеца 2014. год. обновљен је храм и конзервирани зидови припрате. Током августа и септембра 2014. год. изводе се радови на конзервацији надгробних плоча по пројекту професора Слободана Савића из Београда. Средства за конзервацију издвојило је Министарство културе, ЦО Љиг  и  донатори. Конзервација је извршена на 219 надгробних плоча, а oко 30 плоча остало је незаштићено. ЦО Љиг је конкурисала и ове године код Министарства културе за средства за наставак конзервације и израду реплике ктиторске мермерне плоче и за израду пројекта реконструкције каменог иконостаса. Одобрена су средства у износу од 377.000,оо динара за довршетак конзервације и израду реплике ктиторске плоче. Приликом припремних радова, откопавања и подизања надгробних плоча ради насипања тампона, дошло је до открића нових плоча у делу западно од храма. Откривено  је нових 47 плоча, две са необичним орнаментима који се, на до сада пронађеним плочама, нису сретали. Надзор приликом откопавања су вршили археолог Радивоје Арсић из ваљевског Завода и  археолог Жељко Јеж. Археолог dr Kevan Edinborough  и  физички антрополог  dr Marija Edinborough, са Института за археологију, Универзитетски колеџ у Лондону, посетили су по трећи пут Диће и видевши нове налазе предложили су да се не подижу новооткривене плоче и не врши конзервација, већ да се сачека следећа година, а у међувремену они ће покушати да обезбеде средства за детаљна археолошка истраживања новооткривених гробова. Заједно са њима у  овом пројекту би учествовао Завод из Ваљева. Овај предлог је прихваћен и 47 надгробних плоча  није померано нити је извршена њихова заштита. Конзерватори Игор Ђорђевић и Бојана Волаш су извршили конзервацију 28 раније откривених надгробних плоча. Ових дана планирано је да се земљиште на ширем простору око храма сними детектором за откривање могућих остатака темеља грађевина и надгробних плоча. протојереј Светолик Марковић Повезане вести: Обнова средњовековне цркве Св. Јована Крститеља у Дићима

Видео спот за књигу „Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле“ Аутор књиге: Милован Матић издавач: Манастир Студеница 2015. Aутори спота: Јован Вукашиновић и Вукота Антуновић Директор фотографије: Марко Миловановић Монтажа: Ана Жугић Дизајн звука: Млађан Матавуљ Читао: Тихомир Станић Преузето: Манастир Студеница

Дана 18. октобра 2015. године, у 20. недељу по Духовима када наша Света Црква прославља Свету мученицу Харитину, Епископ жички г. Јустин, осветио је храм Светог Василија Острошког у манастиру Дубрава. Након освећења храма, Преосвећени владика је служио свету архијерејску Литургију.  Епископу су саслуживали игуман манастира Дубраве отац Данило, јеромонах Урош, сабрат манастира Увца, протојереј-ставрофор Милош Босић, архерејски намесник ужички, протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Аранђел Петровић. У препуном храму, поред великог броја верника и представника локалне власти било је присутно и многобројно монаштво и свештенство. Великим добротворима и људима који су трудом и радом помогли да ова светиња добије ново рухо, додељена су признања и захвалнице. Ово дивно молитвено сабрање употпуњено је највећим монашким одликовањем Српске Цркве, које је из руку Епископа Јустина, а благословом Божијим примио сада већ Архимандрит Данило, игуман манастира Дубраве. У својој беседи Преосвећени владика је поделио своју духовну радост са верним народом нагласивши да данас Црква тријумфује. Такође је истакао да свети храм почива на људима и да га изграђују људи. У наставку беседе владика је навео да је човек отуђен без светиње, и да образован и мудар човек може то бити само у заједници са Богом, а све то је поткрепио причом о премудром стварању Божијем. Након евхаристијског уследило је и сабрање за трпезом љубави, које је припремило сестринство манастира Дубраве, уз помоћ локалног становништва. Наставник верске наставе дипл. мастер-теолог  Александар Ђуричић

Дана 17. октобра 2015. године на празник Свeтих Стефана и Јелене Штиљановић, Преосвећени Епископ жички господин Јустин одслужио је свету архијерејску Литургију у Лучанима. Пре почетка Литургије Преосвећени владика је чином малог освећења освештао чајну кухињу, која се налази поред храма. У препуној цркви Епископу жичком саслуживали су Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад Величковић, протојереј Милисав Вујовић и јереј Мирослав Миленковић, као и епархијски протођакон Александар Грујовић и ђакон Момчило Славковић. На Литургији се велики број присутних причестио светим тајнама, као и мноштво мале деце која су дошла са својим родитељима. Након Литургије уследила је трпеза љубави за све присутне вернике у току које се надлежни парох о. Милисав Вујовић захвалио свима на подршци и помоћи у изградњи храма, а Преосвећеном владици на великој духовној радости и топлини, услед пастирске посете. На крају посете Преосвећени владика је посетио место у центру Лучана, где је предвиђена изградња новог храма. Никола Ивановић, вероучитељ

У манастиру Буково прослављен у среду 14. октобра 2015. године, празник Покрова Пресвете Богородице, слава манастирског Параклиса, који је сабрао свештенослужитеље и вернике тимочке, жичке и других Епархија. Светим евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин. Салуживали су Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион, архимандрит Козма ( Радовић), игуман манастира Буково и свештеномонаси Епархија тимочке и жичке. У току свете Литургије Епископ Иларион је у чин Протосинћела произвео јеромонаха Симеона (Николић) и јеромонаха Захарија (Митића) сабраћу манастира Буково. Владика Јустин се обратио беседом верном народу подсетивши на догађај који се збио у цркви Влахерни на данашњи дан, давне 911. године, којим прославаљамо Покров Пресвете Богомајке. Дивна су чудеса Божија – рекао је владика, питајући шта то Господ хоће са нама људима, да ли наше богатство или наша знања. Једино и највредније знање јесте спознаја самога Господа Бога. Не постоји на земљи нико ко све зна, а Бог од нас тражи само веру, и по величини и искрености вере ми добијамо све што нам је потребно од Господа. У светом писму се каже „ Онај који верује у мене има живот вечни“. Свети Апостоли су тражили од Господа да им дометне вере, јер нису могли да схвате шта то Господ хоће да чини са родом људским, тако већ две хиљаде година Црква сведочи ту веру и нама говори више него апостолима, јер они тек када су се обукли у Силу са висина и примили Духа Светога могли су да спознају Господа Бога – рекао је владика Јустин. Славски колач ове године припремио је др Славиша Костић и његова породица из Зајечара. У манастирској трпезарији приређена је трпеза за бројне вернике и поштоваоце ове Богомчуване светиње, које је поздравио  владика Иларион изражавајући радост због данашњег празничног скупа, подсећајући да наша вера не треба да буде само на речима, наго да се она мора потврдити нашим делима. Владика је истакао да су многи верници у овој светињи годинама присутни и помажу у њеном свеобухватном напретку. Игуман манастира Буково архимандрит Козма је захвалио Преосвећеним владикама и свима који су данас учествовали у заједничкој духовној радости и узнели молитве пресветој Богородици за њено заступништво и помоћ васцелом народу нашем. Преузето: Манастир Буково – фотогалерија

У среду, 14. октобра,  када наша Црква слави Покров Пресвете Богородице, у Белановици је прослављена храмовна слава. Уочи самог празника у храму је одслужена вечерња служба, а пунота радости се осетила на празничној Литургији. Литургијом је началствовао, уз благослов архијерејског намесника качерског, протојереј Мирољуб Јовановић, а саслуживали су архијерејски намесник протојереј Светолик Марковић  и јереј Миодраг Марковић. Поред верног народа, литургијском сабрању су присуствовали и представници локалних власти, директорка ОШ „Сестре Павловић“ из Белановице, госпођа Мирјана Сандић, као и председник Општине Љиг, господин Драган Лазаревић. Након литургијског сабрања преломили су славски колач овогодишњи домаћини и свештенство, и одмах се јавио нови домаћин за славу следеће године. Архијерејски намесник је честитао белановчанима, и свима који долазе у белановачки храм, срећну славу и у својој беседи подсетио присутан народ на сведочанства о чудима која је чинила и чини Пресвета Богородица, и на величанствену улогу Богомајке у спасењу људског рода, као и на Њену велику љубав и старање за све православне хришћане. Испред препуног храма и порте наступила су деца из ОШ „Сестре Павловић“ из Белановице пригодним програмом, а госте су на улазу у парохијски дом послужила деца са погачом. Трпеза љубави која је била послужена угостила је непамћени број верника из Белановице и околине, а угостили смо пријатеље из Љига, Чачка, Београда и Париза. Љиљана Видаковић

Наставници и ђаци специјалне школе за инвалидну децу ,,Драган Херцог” из Београда посетили су 12. oктобра, манастир Градац. Након упознавања са лепотом и историјатом градачке цркве, ђацима су свештеници Слободан Глишовић и Владимир Јовановић прочитали молитве за здравље, а затим су миросали децу и принели им мошти светог Теоктиста да их целивају. Наком неколико дечијих песама у цркви, дружење се наставило у манастирској трпезарији. Трпезу за ове драгоцене госте припремило је градачко сестринство уз велику помоћ Синдиката ибарских рудника, њиховог директора Срећка Бонџића и особља које је донело свеж и укусан оброк. Свештеници су остали у манастиру са децом и њиховим наставницима ради разговора и дружења, а сестре су учествовале и у заједничкој радионици која је била велика радост за младе. Ова посета је причинила радост градачком сестринству зато што је имало прилике да упозна и подели драгоцене тренутке за особама које имају специфичан живот, посебне дарове и потребе, као и велико страдање. Такође, била је радост упознати њихове родитеље, наставнике, као и младе богослове из волонтерског тима, који сви усрдно и пожтрвовано раде са инвалидним ученицима пружајући им љубав, бригу и знање – све оно најбоље и најдрагоценије што им могу пружити и чиме им могу представити радост живота и лепоту заједничарења. Градачко сестринство