Категорија: СПЦ

На дан када наша Света Црква прославља спомен Светог Апостола Луке и Светог Петра Цетињског, света обитељ Благовештења кабларског имала је велику радост да Епископ жички и духовни отац  г. Јустин служи Свету Архијерејску Литургију поводом крсне славе игуманије Михаиле и њене сестре по телу монахиње Серафиме. Епископу су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), протосинђел Сава (Илић) и протођакон Александар Грујовић, а благољепију богослужења је допринео појац катедралног храма у Краљеву господин Иван Трајковић. Након прочитаног Јеванђеља, Владика је најпре честитао игуманији славу, а потом поздравио окупљене монахе и монахиње и поучио верни народ пригодном беседом. Радост су увеличали својим присуством и: јеромонах Орсисије, игуманија Наума, настојатељице: Јелисавета и Теодора са сестрама окружени мноштвом верног народа. Након заједничарења у Светој Трпези, прешли смо за трпезу љубави у чијој припреми су са сестринством учествовали сви присутни. После обеда Владика је искористио прилику да још једном упути честитке поводом славе изразивши дивљење што види толики број верника који су узели учешће у овој слави. Затим се свима обратио очинском беседом и између осталог рекао: „Данас су се сабрали сви они који у току године заједничаре са овим манастиром, помажу колико могу, моле се, труде се да ова света обитељ испуни оно за шта је призвана, јер ми смо овде дошли не да побегнемо од света, већ да се молимо за свет. И то ви знате и то ви осећате…. Јер учествовањем у трпези љубави, ми продужавамо славље које не треба само да буде недељом и празником, већ увек. По речима Светог Апостола Павла: Радујете се свагда у Господу и опет велим радујте се. Та радост нас издваја од других вероисповести, јер наша вера је вера радости, наде и љубави. Јер да није тога ово би била још једна религија утопије, јер све су се религије утопиле у мукама, све се муче. Муче се са овим светом – а ми се не мучимо, ми осећамо да смо бесмртни. А знате како смо бесмртни? Бесмртни смо тиме што осећамо бесмртног Господа у себи… Ето зато смо ми у Цркви, зато је наш живот вечна радост: јер једни друге бодримо, чујемо се, питамо се за здравље, помажемо једни другима, јер смо сви на истом путу, сви идемо ка главном циљу. Тај циљ је да задобијемо Царство Небеско.“                                                                         Сестринство манастира Благовештење

Дана 1. новембра 2016. године Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је у посету примио градоначелника града Чачка господина Милуна Тодоровића. Сусрет је протекао у пријатном разговору, а потом су заједно посетили Храм Светог Саве и дискутовали о предстојећим унутрашњим радовима на улепшавању и осликавању овог монументалног здања. Епископ Јустин је поводом посете  нагласио да је значајно што му је нови градоначелник града Чачка, слуга Божји Милун, пружио прилику и радост да га угости у седишту жичких епископа. Пожелео је да му Бог Господ, Дародавац свих добара, помогне да овај мандат који му је поверен употреби, заједно са сарадницима, на добробит свих житеља и свих грађана града Чачка. Такође, да дело које је започео искористи на лично утемељење и породични напредак. Молитве и заступничко покровитељство Светога Саве, Светога Симеона и свих угодника рода нашега, нека буду подршка да све чинимо у славу Божију, а на добробит оних који су нам поверени. Владика Јустин додао је још и то да нам у догледној будућности предстоје значајни јубилеји за нашу Државу и Цркву, међу којима је и 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Градоначелник Чачка је захвалио Епископу жичком што је нашао довољно времена да уприличе први сусрет и размене мишљења. Изјавио је да ће и у будућности сарађивати по свим питањима за добробит свих грађана града Чачка и свих верника Српске Православне Цркве. Из канцеларије Епископа жичког

Село Горња Добриња налази се близу тромеђе општина Пожега, Чачак и Горњи Милановац. Ово место је родни крај Милоша Обреновића, вође Другог српског устанка и првог српског књаза обновљене Србије. У знак захвалности књаз Милош је 1822. године овде подигао цркву Светих Апостола Петра и Павла. У непосредној близини налази се спомен комплекс у чији оквир улази и  чесма коју је Милош саградио у знак сећања на свог оца Теодора. „Милошева црква“ је годинама била место сабрања, молитве и духовног укрепљења за мештане околних села. Може се рећи да је овај храм пратио судбину нашег народа и његов крсно-васкрсни пут. Историјске недаће, материјално и духовно осиромашење учинили су да Црква изгуби свој првобитни сјај. Ипак, доброта, честитост и поштење Добрињаца и свих осталих није дозволила да овакво стање задуго потраје. У овој години храм је поново заблистао светлошћу која нас уводи у непролазну светлост Христовог Васкрсења. Ово је био повод да Добриња после скоро двадесет година дочека свога Епископа који је служио Свету Архијерејску Литургију. Његово Преосвештенство г. Јустин је у беседи подсетио сабрани народ на вековну опредељеност наших предака за Царство Божије, Његову Правду и Истину. На крају Литургије уследило је освећење новосаграђене црквене сале и додела грамата добротворима: Василију Чарапићу, Мирославу Филиповићу, Ивану Радовићу, Љубиши Павловићу, Југославу Милошевићу, Николи Каранцу. Грамату и особиту захвалност црква је упутила госпођи Јасминки Протић, архитекти из Београда, чија је помоћ у реализацији пројекта обнове цркве и спомен комплекса била веома драгоцена. Духовни, културни и историјски значај овог догађаја наглашен је присуством великог броја верног народа, као и угледних гостију: председника општине Пожега Милана Божића и председника општине Косјерић Милијана Стојанића.   ђакон Александар Каранац

На празник Преподобне Петке Параскеве, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Вољавча, у  селу Бресница. Преосвећеном Владики саслуживали су: Архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, протојереј-ставрофор Првослав Богдановић, протојереј Милинко Стојковић, старешина храма Светих апостола Петра и Павла у Мрчајевцима, протојереј Жарко Барац,  јереј Радица Чанић, парох бреснички, јереј Родоња Мирковић, парох годовички, протођакон Александар Грујовић и ђакон прељински Предраг Радојевић. Сабраним верницима на слави манастирске обитељи Владика се обратио пригодном беседом и том приликом напоменуо да бисмо требали увек имати на уму да су човек и свет створени, а самим тим и пролазни. Божија промисао води човека. На слободи човековој је да одабере пут којим ће поћи, пут истине или пут лажи. Испуњавајући заповести дате  му од Господа, човек испуњава срце своје врлинама, враћајући се у рај сладости, из кога је првобитно изгнан због сагрешења. Смрт која се уселила у човекову природу као последица греха бива побеђена страдањем и славним Васкрсењем Спаситеља. Сабирати и суделовати са Господом у име Оца и Сина и Духа Свеога води напретку и бољитку начина живота.  Таквим путем кренула је и Преподбна Параскева, покровитељица ове обитељи. Напустивши сва земаљска добра, креће путем свога брата у монаштво, одлучивши се за строг подвиг у јорданској пустињи, са крајњим и јединим циљем, образовати лик Христов у себи. Владика  је навео да  путем монаштва иду призвани, са много одрицања, а са друге стране сви хришћани представљају призване, будући да је у Цркви исто тако и брак благословен. Сва искушења која нам живот доноси треба да превазиђемо чврсто носећи лик Христов у себи, као и Преподобна Петка Параскева, која је засијала тим вечним и непролазним ликом. Након заамвоне молитве уследило је ломљење славског колача, принетог од сестринства ове свете обитељи на челу са игуманијом Аквилином. Прослава празника Свете Петке употпуњена је трпезом љувави за сав верни народ. чтец  Душан Арсенијевић

У четвртак, 27.октобра, када наша Црква слави  Преподобну Мати Параскеву – Свету Петку,  у Пониквама је прослављена храмовна слава. Свету Литургију су служили протонамесник Драгослав Јараковић,  јереј Михаило Вуковић и јереј Милан Мијаиловић, а за певницом су били протојереј Зоран Лазић и млади богослови. Поред верног народа, литургијском сабрању су присуствовали и представници локалних власти. Након литургијског сабрања и литија, преломљен је славски колач. Одмах се јавио и нови домаћин за славу следеће године. Отац Милан Мијаиловић  је честитао верницима славу и у беседи подсетио присутан народ на сведочанства о чудима која је чинила и чини Света Петка. Надовезавши се на прочитано Јеванђеље, упоредио је Свету Петку са пет мудрих девојака које су сачувале своје уље, тј. своје врлине и добра дела до краја живота. „Тако и ми треба да се угледамо на Свету Петку и мудре девојке и да будемо спремни за поновни долазак нашега Господа Исуса Христа“, рекао је на крају своје беседе. Трпеза љубави je угостила велики број верника из места и околине. јереј Владимир Стефановић

У Недељу Отаца Седмог Васељеског Сабора, а на дан Светих мученика Евлампија и Евлампије, 23. октобра  2016. године,  Преосвећени Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Јошаничкој Бањи. Био је то повод да се поред верног народа сабере и свештенство и монаштво Архијерејског намесништва студеничког. Преосвећеном Епископу саслуживали су протонамесник Здравко Николић, Архијерејски намесник студенички, протојереј Радован Радосављевић, парох баљевачки и јереји: Данило Петровић, парох павлички, Слободан Глишовић, парох бељачки, Александар Бојовић, парох студенички и Милован Вучковић, парох трнавски, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Марко Ерић. Торжествености богослужења је допринело и појање сестара манастира Градац које су учиниле велику радост нашој парохији дошавши са својом настојатељицом монахињом Нином. Преосвећени је надахнуто растумачио данашње јеванђелске перикопе осврћући се на Господње позивање апостола, рекавши: „То је почетак проповеди, заједнице са Христом. Она се умножавала упркос свим страдањима. Када у једном граду побију готово све хришћане, они се јављају у другом граду. Иако се вековима оружају против хришћанства, оно побеђује до данас. Некада  су хришћане отворено прогонили, а данас се скривено прогоне хришћанске вредности из друштвеног живота. Ми се не требамо бојати, јер је Господ победио овај свет. Треба да исповедамо своју веру кроз начин живота, да верујемо у силу Божију упркос свим наговорима јавног мњења које нам се намеће“.  Томе нас уче и догмати Васељенских Сабора. Свети Оци Седмог Васељнског Сабора су потврдили истине вере које су утврдили претходни Сабори. Догмати и канони ових Сабора су смернице за савременог човека који лута у трагању за истином. Истина се налази у Цркви која је утемељена на Крајеугаоном Камену Господу Исусу Христу Који је Пут, Истина и Живот. Данашња радост се повећала и оног тренутка када су се за трпезом љубави сабрали око Епископа свештеници и многи који својим радом доприносе животу ове планинске парохије. Иначе, парохија јошаничко-бањска се налази на ширем простору обронака Копаоника и Жељина, док је црква Успења Пресвете Богородице , која је била место данашњег сабрања, место крштења Епископа жичког и потоњег Патријарха српског Германа. Из ове парохије је и славна Милунка Савић, а исто тако и велики задужбинар Миломир Главчић. Најдиректније породичне корене одавде има и Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског Иринеја. Парох јошаничко–бањски  јереј Владимир Јовановић     Након канонске посете и Свете Архијерејске Литургије у храму Успења Пресвете Богородице у Јошаничкој бањи, Епископ жички г. Јустин посетио је и  Цркву у Баљевцу на Ибру. Она је у фази значајног археолошког испитивања и архитектонске реконструкције. Преосвећени Владика је обишао локалитет и сагледао стање радова око храма и у храму, где су на делу ископавања и конзерваторски радови, у склопу припреме за велику грађевинску обнову храма. Према најновијим стручним сазнањима, на основу досадашњег истраживања, храм у Баљевцу води порекло са краја 12. или, што је вероватније, са почетка 13. века, с тим што се верује да је та грађевина настала на темељу још старијег храма чији је грађевински материјал употребљен и уграђен у новије здање. Првобитно је храм у Баљевцу био посвећен Светом Николи. Иако се налазио у средишту тадашње Србије, о њему нема писаних извора пре 18. века. Радови на заштити и обнови храма у Баљевцу предузети су 1936. године на иницијативу председника општине и ађутанта краља Александра г. Неша Распоповића, који је уложио знатна средства у обнову. године довршени су радови и тада је постављена кровна конструкција која почива на девет стубова око саме грађевине. Те године на Усековање, извршено је и освећење храма. Службу је служио Свети Владика Николај Велимировић, који је цркви подарио и нови антиминс, а по сведочанствима, било је присутно скоро 12.000 душа. Домаћин прославе био је г. Милојко Гољовић. Тада је храм у Баљевцу посвећен Светом Јовану Претечи и Крститељу, тј. Усековању главе Светог Јована. Данас се црква у Баљевцу налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, а по карактеристикама слична јој је оближња Црква Светог Николе у Шумнику. Ове године, 2016. , Регионални завод за заштиту споменика културе, уз помоћ Републичког завода и у сарадњи са ЦО Баљевац, започео је опсежне радове на археолошком ископавању и истраживању овога храма. Урађен је архитектонски пројекат по старој замисли Александра Дерока, у складу са претпостављеним изгледом првобитне грађевине, а по заврштеку археолошких радова очекује се и наставак грађевинских радова и темељна обнова и реконструкција храма. Велики посао на сондирању локалитета и на конзервацији фресака већ је одрађен, и том приликом се дошло до значајних сазнања, а откривено је и мноштво интересантних артефаката. Поред остатака надгробних споменика, керамике и новчића, пронађено је и 29 очуваних људских скелета у три нивоа. Највредније откриће су делимично очуване фреске, а посебно фреска Светог Симона Монаха изнад западних врата са унутрашње стране, што је требало да служи као својеврсни путоказ будућима нараштајима у вођењу црквених и државних послова. Такође, на основу археолошких налаза, дошло се до сазнања да је првобитна црквена грађевина поседовала и припрату, што ће умногоме утицати и на будуће радове на реконструкцији храма. ђакон Марко Ерић    

  У Саборној Цркви града Краљева, по благослову нашег Епископа, синоћ је одржан свечани концерт духовне музике. Композиције британског композитора сер Џона Тавенера су заједнички изводила два хора – академски камерни хор “Лицеум“ из Крагујевца под диригентском палицом академика Милоја Николића и градски хор “Црвчанин“ из Краљева под вођством професора музике у краљевачкој гимназији Радоша Гвозденовића. Вече је протекло у дивној атмосфери појања нашем Господу јер је, како је то лепо рекао наш драги гост протонамесник Зоран Врбашки из Саборне Цркве у Крагујевцу, аутор ових композиција писао своја дела са жељом да она попут православних икона које су прозор у Царство Божије исто тако слушаоца уводе у тајну радости и тишине Вишњега Царства. И заиста слушаоци су у додиру са маестралним даром аутора, осликаним у овим композицијама, могли да осете мир, радост и тишину које су проистекле из небеских темеља православне Литургије и православне духовности које је Џон истински пригрлио целим својим бићем. Џон Тавенер, један од најзначајнијих британских композитора друге половине двадесетог века и првих деценија двадесет првог века (због свог доприноса музици добио је витешку титулу и ословљаван је са сер) је пригрлио Православну Цркву и своје надахнуће је проналазио у православном доживљају подвига и живота. Ми Срби би морали бити поносни на њега, јер је своје монументално дело „The Veil of the Temple“ („Храмовна Завеса“), које изводе четири хора и мноштво солиста, а извођење траје седам часова, осмислио читајући стихове наших средњовековних поета који су својим стиховима говорили о љубави Божијој. Овај концерт је био својеврстан омаж овом великом аутору, о коме се код нас мало зна, али и својеврсно сећање Краљевчана и Крагујевчана на октобарске жртве 1941. године. Мноштво људи који су испунили сводове храма су у молитвеном расположењу отишли својим домовима и из тог разлога нам је драго што смо имали прилику да организујемо овакав догађај – јер Црква треба да буде средиште, па и културно средиште, око кога ће се наш народ окупљати.                                                                                                 Ђакон Стефан Милошевски

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је 19. 10. 2016.г. у манастиру Ваведење опело упокојеној у Господу монахињи Ефимији (Радовановић) из манастира Ваведење. Монахиња Ефимија је рођена 1936. године у селу Велика Добриња. Са осамнаест година је дошла у манастир Сретење. Њен отац Трифун, мајка и три сестре су се посветили монаштву. Мајка Софија и сестра Агапија су сахрањене у манастиру Ваведење, сестра Фотина је сахрањена у манастиру Раваница, а сестра Варвара је монахиња у манастиру Ваведење. Живела је строго подвижнички. Годину дана се борила са тешком болешћу. Упокојила се 17. октобра око 18 часова. сестринство манастира У манастиру Никоље 19. 10. 2016. године Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је служио помен упокојеној у Господу монахињи Евдокији (Трипковић) из манастира Никоље. Монахиња Евдокија (Трипковић) је рођена 30. марта 1937. године у селу Пилица код Бајине Баште. У манастир одлази 1964. године. Епископ Василије Костић је 1973. г. уводи у чин расе, а Епископ Стефан је 1994. г. монаши у чин мале схиме. Готово цео свој монашки живот проводи на послушању у манастирској воденици у Пријевору. Вредно и предано обавља послушање млинара, а успут брине и о стаду оваца, башти, кухињи. По речима сестара, све ради уз молитву и песму. Упокојила се 18. октобра 2016. године, услед тешке болести коју је достојанствено носила. монахиња Јелисавета (Драгојловић)

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин био је у пастирској посети Aрхијерејском намесништву рачанском 15-16. октобра 2016. године. Дана 15.10.  Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин посетио је заједницу окупљену око храма Светог Великомученика Пантелејмона у Црвици, поред Бајине Баште. Ове године храм слави 25 година од изградње. Епископу жичком Јустину у Светој Литургији саслуживали су свештеници Архијерејског намесништва рачанског: Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протојереј Горан Милинковић, јереј Владимир Кораћ, старешина храма јереј Владимир Малешевић, као и протођакон Александар Грујовић. Након читања Еванђеља, Владика је беседио како би поучио окупљени народ. Говорио је о смислу перикопе о мудрим и лудим девојкама и значењу за животе свих верника. Такође, говорио је и о значају Светог Андреја Јуродивог Христа ради који се прославља – истакавши да се ради о великом светитељу и великом подвигу, нарочито истичући његову спремност да помогне онима који су у невољи – гладнима и жеднима, иако је и сам био сиромах. Владика је овакав подвиг упоредио са мученичким и исповедничким у својој тежини и величини. Затим је подстакао народ да следује Христа и да се угледа на светитеље као што је и Андреј, али не подражавањем форме подвига, већ поштовањем и подражавањем еванђелских вредности и порука, које је овај светитељ својим специфичним начином живота скривао од других људи. Епископ је јереја Владимира Малешевића унапредио у чин протонамесника. Након Литургије, Епископ је поделио грамате уврстивши у ред добротвора оне који су посебним трудом, залагањем и новчаном помоћи, помогли да се храм у Црвици улепша, као и да се додатно уреди црквена порта и парохијски дом. Грамате су додељене Грађевинском одбору храма Светог Великомученика Пантелејмона. У име одбора грамату је примио г. Љубиша Обрадовић, члан ГО из Црвице. Грамате су примили и: г. Милинко Филиповић, председник ГО; г. Милош Марковић, приватни предузетник из Доње Црвице; г. Драган Вуковић, приватни предузетник из Бајине Баште, као и г. Радомир Спасојевић, власник млекаре „Запис Таре“ коју је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин и посетио у току дана. Такође, Владика је посетио и дубску парохију у којој служи јереј Мирко Крупниковић, и у њој храм посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу, као и стару цркву – брвнару, посвећену Вазнесењу Господњем, која је својевремено била метох манастира Раче. У току вечерњих сати, Владика Јустин је са великим бројем грађана присуствовао књижевној вечери академика Матије Бећковића, која је организована у оквиру Духовних свечаности „Дани Раче украј Дрине“. У недељу ујутру, одслужена је Литургија у храму Светог пророка Илије у Бајиној Башти. Његовом Преосвештенству Епископу жичком г. Јустину саслуживали су: Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, игуман манастира Рача протосинђел Герман (Авакумовић), протојереј – ставрофор Тодор Томић, протојереј Горан Милинковић, протојереј Раденко Глигић, старешина храма Светог пророка Илије јереј Владимир Васиљевић и протођакон Александар Грујовић. Након прочитаног Еванђеља, владика је беседио у цркви испуњеној верним народом. У беседи је прво говорио о радости коју осећа када служи у овом храму који је посвећен Светом пророку Илији, јер и сам осећа личну повезаност и доживљава пророка као свог заштитника. Поучавајући присутне вернике Владика је тумачио две прочитане еванђелске перикопе, о жени Хананејки и о многоценом бисеру. Жена Хананејка нас поучава о стрпљењу у вери и смирењу, и доноси нам јасну поруку да смо након Христовог доласка у Њему сви једно и да стога, међу хришћанима нема непријатељских подела. Припадници изабраног народа сада су они који врше вољу Божију, они који се труде да Богу угоде и они који радосно ишчекују Бога. Истакао је и значај наше молитвене припреме којом се отварамо за познање Бога. Осврнувши се на другу перикопу, Владика је говорио о многоценом бисеру као о вери коју је човек нашао. Истакао је да бисмо, као хришћани, требали стално да се преиспитујемо у којој мери смо спремни да служимо Богу и у којој мери волимо Господа. У којој мери смо спремни да се одрекнемо других ствари зарад тог многоценог бисера и да ли смо слични човеку из еванђелске приповести који се одриче свега, баш као што су радили и наши преци и оци, а међу првима Свети Сава. Владика је на крају подстакао присутне вернике да наставе да се труде, како би након овога уживали у ономе „што око не виде и ухо не чу и у срце људско не дође“ (1Кор 2,9), а што је Бог уготовио онима који га љубе. На овој Литургији у чин црквених добротвора, одлуком Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, уврштен је г. Милорад Петровић са Малишевца, за вишедеценијски труд, љубав и залагање за напредак и развој црквене општине Бајина Башта. Такође, у чин протојереја унапређен је и старешина храма Светог пророка Илије о. Владимир Васиљевић. Литургијско славље улепшано је појањем хора „Србски православни појци“ из Београда. Након одслужене Литургије, Епископ Јустин је у пратњи великог броја свештеника и верног народа отишао у манастир Рачу, где је поводом доделе награде „Рачанска повеља“ приређен и кратак културни програм, у виду концерта црквено-варошког хора из Лучана. Ова награда се додељује сваке године у оквиру Духовних свечаности „Дани Раче украј Дрине“. Ово је културна манифестација у организацији фондације „Рачанска баштина“ из Бајине Баште. Ове духовне свечаности одржавају се од октобра 1995. године, и као њихов крајњи продукт сваке године се објави „Рачански зборник“ у ком су сабрани текстови који обрађују одређену задату тему. Овогодишње Духовне свечаности су биле посвећене лику и делу блаженопочившег патријарха Павла, који је један део свог монашког живота и провео у манастиру Рача, покрај Бајине Баште. Јубиларна двадесета Рачанска повеља за животно дело додељена је академику Матији Бећковићу, а награду је у име трочланог жирија доделио књижевник Милета Аћимовић Ивков, обративши се пригодном беседом присутнима, у којој је говорио о значају књижевног опуса Матије Бећковића, образлажући на тај начин једногласну одлуку коју је жири донео. Присутнима се затим обратио и академик Матија Бећковић, који је, на себи својствен начин, ходајући на танкој линији између трагичног и комичног, говорио о кључним темама српског верског и културног бића – историјским идентитетским проблемима и решењима која је наш народ изнедрио. Истакао је велики културни и духовни значај светог места у коме му је награда додељена, говорећи о оним чувеним

Велика духовна радост се осетила 14. октобра у Чукојевцу надомак Краљева на празник Покрова Пресвете Богородице, јер је ово живописно шумадијско село дочекало свог Архипастира Епископа жичког г. Јустина. Стара црква брвнара у Чукојевцу потиче из 18. века, а нова из 1904. године. Обе цркве посвећене су Покрову Пресвете Богородице. Епископу Јустину су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Петров, протојереј Боро Ћутило, протојереј Часлав Ристић, игуман манастира Згодачица јеромонах Стефан и јереј Жељко Филиповић. Оца Жељка је Владика произвео у чин протојереја. После прочитаног Јеванђеља Епископ је одржао надахнуту беседу о чудесима Пресвете Мајке Божије. На крају Свете Литургије Преосвећени Владика је поделио заслужним парохијанима Архијерејске грамате. Након сечења славског колача уследила је трпеза љубави где је припремљен ручак за све који су посетили нашу цркву.                                                      протојереј Жељко Филиповић