На дан када наша Света Црква прославља спомен Светог Апостола Луке и Светог Петра Цетињског, света обитељ Благовештења кабларског имала је велику радост да Епископ жички и духовни отац г. Јустин служи Свету Архијерејску Литургију поводом крсне славе игуманије Михаиле и њене сестре по телу монахиње Серафиме. Епископу су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), протосинђел Сава (Илић) и протођакон Александар Грујовић, а благољепију богослужења је допринео појац катедралног храма у Краљеву господин Иван Трајковић.
Након прочитаног Јеванђеља, Владика је најпре честитао игуманији славу, а потом поздравио окупљене монахе и монахиње и поучио верни народ пригодном беседом. Радост су увеличали својим присуством и: јеромонах Орсисије, игуманија Наума, настојатељице: Јелисавета и Теодора са сестрама окружени мноштвом верног народа.
Након заједничарења у Светој Трпези, прешли смо за трпезу љубави у чијој припреми су са сестринством учествовали сви присутни. После обеда Владика је искористио прилику да још једном упути честитке поводом славе изразивши дивљење што види толики број верника који су узели учешће у овој слави. Затим се свима обратио очинском беседом и између осталог рекао:
„Данас су се сабрали сви они који у току године заједничаре са овим манастиром, помажу колико могу, моле се, труде се да ова света обитељ испуни оно за шта је призвана, јер ми смо овде дошли не да побегнемо од света, већ да се молимо за свет. И то ви знате и то ви осећате…. Јер учествовањем у трпези љубави, ми продужавамо славље које не треба само да буде недељом и празником, већ увек. По речима Светог Апостола Павла: Радујете се свагда у Господу и опет велим радујте се. Та радост нас издваја од других вероисповести, јер наша вера је вера радости, наде и љубави. Јер да није тога ово би била још једна религија утопије, јер све су се религије утопиле у мукама, све се муче. Муче се са овим светом – а ми се не мучимо, ми осећамо да смо бесмртни. А знате како смо бесмртни? Бесмртни смо тиме што осећамо бесмртног Господа у себи… Ето зато смо ми у Цркви, зато је наш живот вечна радост: јер једни друге бодримо, чујемо се, питамо се за здравље, помажемо једни другима, јер смо сви на истом путу, сви идемо ка главном циљу. Тај циљ је да задобијемо Царство Небеско.“
Сестринство манастира Благовештење
