Категорија: СПЦ

У суботу 28. јуна 2025. године на Видовдан црквена општина при Храму Светог кнеза Лазара на Љубићу, прославила је крсну славу. Евхаристијским сабрањем началствовао је Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, уз саслужење протојереја-ставрофора Владана Милосављевића, протојереја Љубише Јанковића, протојереја Николе Вукобрата, старешине Храма Успења Пресвете Богородице, протојереја Радише Сеочанца, старешине Храма Свете великомученице Марине, протонамесника Александра Пејовића, ђаконâ Стефана Јовановића и Петра Пеице.  Хор при Храму Светог кнеза Лазара, својим појањем, улепшао је литургијско сабрање. Након прочитаног Светог Јеванђеља присутнима се беседом обратио о. Мирослав Петров. Тумачећи прочитани текст, осврнуо се на догађај Косовске битке као идентитетског питања које је уткано у сваког од нас.  Након резања славског колача, старешина храма протојереј Бојан Сујић позвао је верни народ на трпезу љубави.  Ђакон Петар Пеица

У недељу 29. јуна 2025. године, након вечерње службе у порти Цркве Светог апостола Марка  у Ужицу, протојереј Владимир Дуканац одржао је предавање  на тему „Време и вечност“. Човек је неодвојиво везан за простор и време. Сам појам ЧОВЕК (ЧЕЛОВЈЕК) говори нам да је човек лицем својим окренут ка вечности. За разлику од нас људи,  код Бога не важи земаљско поимање времена:  прошлост, садашњост и будућност. Бог је вечна садашњост. Време у којем живимо је време технолошког напретка. То нас на нашу жалост итекако кошта, јер што више користимо савремене уређаје те постајемо све више њихови робови, удаљујемо се од Бога, себе и ближњих. Велики проблем је што ми време које нам је дато од Господа не користимо на спасење наше душе. Користимо га на угађање телесним потребама и  задобијању земаљског царства. Бог нам је дао време да мењамо себе и припремимо се за сусрет са Њим. А шта ми чинимо? Дабар ауто, добар посао и плата, добра кућа -викендица, постали су идеал успешног човека. Породица је занемарена. Децу су заменили кућни љубимци. Хтели смо угодност и лакоћу живота. Добили смо је, али смо заборавили да свет овај у злу лежи. Противник жели све да нас удаљи од покајања и живота у вечности. Време које је већ дошло је време отпадништва од Бога. Људи су се удаљили од Свете Литургије, Причешћа у коме се сједињујемо са Сином Божијим. Време нам је дато да волимо,  да се кајемо,  да опраштамо својим најрођенијима и  ближњима тј. да се припремамо за вечност. Не одлажимо ништа за сутра говорећи: Има времена… Управо је то замка на коју ђаво лови све нас. Данашњи човек водећи се земаљским законима занемарује Божији Закон, који нам је дат кроз заповести, и зато у времену у којем живимо ми губимо себе. Нажалост православци смо само на папиру,  у  крштеници. Тражимо оправдање да задовољимо своје страсти, оправдавамо се речима то је некада било, ко то данас испуњава. Многим Србима је данас најважније ко ће победити на спортској утакмици.  Ако је то смисао живота онда смо далеко залутали… Зато и треба  доста да  радимо на себи, да се молимо, али  не формално, него из срца. Јер то Бог хоће од нас. Да иштемо Царство Небеско и правду његову. Кроз молитвени круг богослужења, пост, молитву и добра дела  ми хришћани у Цркви освештавамо време које нам је дато. На крају је о. Владимир истакао да  ако се  довољно не изградимо као личности, онда ми губимо себе у овоме свету  и у вечности. Гледајмо да се трудимо, рекао је он,  да време које нам је дато буде испуњено покајањем, љубављу, опраштањем према ближњима да бисмо тако могли да задобијемо Царство Небеско. Свагда сада и у векове векова. Амин. Ђакон Слободан Поледиц а

У суботу, 28. јуна 2025. године, на празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика косовских – Видовдан, у селу Вича по шести пут је молитвено и свечано одржана манифестација Видовдански духовни сусрети. Овај благословени сабор вере, културе и сећања организован је трудом и несебичним залагањем пароха вичког, јереја Немање Матејића, у сарадњи Црквене општине Вича и Центра за културу општине Лучани у Гучи. Ова манифестација већ годинама постаје духовно уточиште и место где се у срцима људи пали светлост литургијске свести, сећања и националног достојанства. Сабрање је започело Светом Литургијом у храму Светог пророка Илије, којом је началствовао отац Немања, уз саслужење ђакона Дарка Трипковића и Филипа Зеленовића. У надахнутој и пастирској беседи, отац Немања је истакао да је Видовдан више од историјског датума – он је путоказ и савест српског народа. Подсетио је присутне да се „вољом Божијом и одлуком срца, кнез Лазар определио за Царство небеско, и да тај избор није био само његов, већ избор целе војске која се свесно, сабрано и покајнички причестила Телом и Крвљу Христовом пред бој. То је оно што Косово чини светим – не само погибија, него Причешће и жртва у љубави“. „У временима у којима се све мери пролазним, Видовдан нас позива да се вратимо непролазном. Да не будемо народ заборава, већ народ памћења, народ Литургије и народа Божијег“, поручио је отац Немања, охрабрујући верни народ да у свакодневном животу, кроз учешће у Светој Литургији и живот у заједници, изнова бирају Царство небеско. Након Свете Литургије служен је парастос за све пострадале парохијане – знане и незнане, који су кроз историју положили своје животе за веру, отачаство и ближње, остављајући нам завештање да нема веће љубави од оне кад неко положи живот за ближњега свога. У наставку дана, у порти храма, приређен је богат културно-уметнички програм. Присутни су уживали у извођењима музичког састава „Златно звонце“ из Београда, који негује духовну и етно музику, као и у надахнутом казивању драмског уметника Александра Стојића из Бајине Баште, који је говорио стихове песме „На Газиместану“ и дубокословни текст Светог аве Јустина Ћелијског „Срна у изгубљеном рају“, подсећајући да је духовна борба и трагање за Богом увек пут кроз страдање, али и светлост. Својим наступима манифестацију су обогатили: Културно-уметничко друштво „Милан Благојевић – Наменска“ (секција из Милатовића), ансамбл АФА „Дукати“ из Чачка (секција из Горачића), трубачки оркестар Владимира Кузмановића из Лучана и изворна певачка група „Гуча–Драгачево“. Видовдански духовни сусрети у Вичи остају живо сведочанство вере, идентитета и памћења – сабор у славу светих косовских мученика и опредељења за вечну истину Царства небеског, у духу речи светог кнеза: „Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека!“ Дарко Стевановић, вероучитељ

На Видовдан  28.6. 2025. лета Господњег,  обележена је слава Храма Лазарице у Бединој Варош – Палибрчки гроб. Према предању које је наш народ чувао и преносио, на овом месту је повлачећи се са Косова издахнуо барјактар славне војске  Бошко Југовић. Сестра његова, Кнегиња Милица (касније Преподобна мати Евгенија) у част свом брату подиже овде цркву. Свету  Литургију служио је протојереј Синиша Пецић. Молитвено присуство монаха Матеја из манастира Сланци огрејало је душе сабраних. Храму су дароване две велелепне иконе Светог Кнеза Лазара и Милице, од брата и сестре Марка и Мирјане Југовић из Ваљева. Уз богоугодно молитвено појање и благодарење, а након завршетка Свете Литургије, испред храма је кренула Литија у част и славу Светог Кнеза Лазара и свих мученика и новомученика косовских. У беседи, кроз речи протојереја и свештенослужитеља овога храма, окупљени верни су имали прилику да се подсете значаја Видовдана, Косовског боја и Косовског завета који је наша нераскидива веза са Царством Небеским. Христољубља и родољубља ради кроз векове наш је народ страдао али је одувек духовним очима и захвалним срцем гледао на Косовски завет. У најтежим тренуцима на њега се ослањао, бодрио и храбрио. Правдољубиви народ српски и сва у духу браћа његова захвално славе Видовдан. И данас су  се чуле речи које нам је за све векове оставио Христом надахнут Свети Кнез Лазар: „Земаљско је за малена царство а Небеско вавјек и довијека“. У продужетку, верни су присуствовали трпези љубави коју су несебично и пригодно припремили Иван и Ивана Тодоровић, а коју је благословио протојереј Ненад Бајић. Парох први ивањички протојереј Синиша Пецић

На основу чл. 9 Уредбе о богословијама Српске Православне Цркве, за наредну школску 2025/26. годину у први разред Богословија Српске Православне Цркве из Епархије жичке биће примљени следећи кандидати: 1.     Михаило Миленковић, за Богословију Светог Саве у Београду 2.     Андрија Пајевић, за Богословију Светог Петра Дабробосанског у Фочи 3.     Александар Симовић, за Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима 4.     Витомир Деспић, за Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену 5.     Павле Александровић, за Богословију Светог Јована Златоустог у Крагујевцу 6.     Андрија Павловић, за Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу

У другу недељу по Педесетници – 22. јуна 2025. када наша Света Црква прославља Светог Кирила Александријског служена је Света Архијерејска Литургија у Манастиру Ковиље код Ивањице. Евхаристијским сабрањем началствовао је Високопреосвећени Митрополит жички г. Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника моравичког протојереја-ставрофора Гмитра Милуновића, јереја Огњена Јузбашића, пароха седмог ивањичког, као и владичанског ђакона Стефана Симића. Својим појањем Литургију су улепшали сестринство ове свете обитељи, велики број деце и верног народа сабраног око свог Митрополита. После читања Светог Јеванђеља, Високопреосвећени се обратио сабрању надахнутом беседом о призвању апостола на проповед, где се осврнуо на битну поуку која гласи да Бог не гледа ко је ко, ког је призвања, позива, сталежа, него нас позива на спасење ма чиме да се бавимо. Подсетио је да апостоли нису били никакви књижевници већ прости рибари који су се трудили да прехране своје породице. Спасење није обезбеђено само свештеницима и монасима већ свим људима. То је велика поука свима нама, а апостолске речи „Устани ти који спаваш и обасјаће те Христос“ намењене су свима који желе спасење, нагласио је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Литургије уследила је трпеза љубави. Јереј Огњен Јузбашић

У другу суботу по Педесетници – 21. јуна 2025. године, када наша Света Црква прославља Светог великомученика Теодора Стратилата и Светог Јефрема патријарха антиохијског служена је Света Архијерејска Литургија у Манастиру Клисури код Ариља. Евхаристијским сабрањем началствовао је Високопреосвећени Митрополит жички г. Јустин, уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана Манастира Вазнесења, протојереја Драгана Стевића, Архијерејског намесника пожешко-ариљског, протојереја Божа Главоњића, старешине храма у Пожеги, јереја Бојана Милошевића, старешине храма Светог Ахилија у Ариљу, владичанског ђакона Стефана Симића и ђакона ариљског Драгана Јанковића. Својим појањем Литургију су улепшали сестринства ове свете обитељи, игуманија Евгенија и мати Магдалина, сестринство манастира Ковиља и појац Иван Трајковић, уз молитвено учешће великог броја верног народа из ариљског и ивањичког краја. После читања Светог Јеванђеља, Митрополит се обратио присутнима надахнутом беседом подсетивши на значај и важност Петровског поста у коме се налазимо. Богочовек је први пут дошао у овај свет да страда ради нас, али ће други пут доћи као праведни Судија. Спасење нам је у Цркви, која је заједница живих и мртвих. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након причешћа Телом и Крвљу Господњом и евхаристијског сабрања уследила је трпеза љубави за све сабране. Братство Храма Светог Ахилија

На дан када наша Света Црква прославља спомен Светог Петра Коришког, 18. јуна 2025. Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном параклису Светих Четрдесет мученика севастијских.

У периоду  између Томине недеље  и Празника Педесетнице, а  у  оквиру циклуса предавања “Окусите и видите јер је благ  Господ” , у сали парохијског дома цркве Св.Марка у Ужицу  верни народ града Ужица имао је прилику да се у светлости актуелних празника додатно поучи и духовно укрепи кроз низ предавања. У недељу Антипасхе , 27. априла,  одржано је  једанаесто  по реду предавање на тему “Васкрсење – смисао живота”. Протојереј Душан Томић  у свом излагању  истакао је значај и дубину самог Празника Христовог Васкрсења. За православне  хришћане Васкрсење није само још  један од празника, већ представља смисао живота и најузвишеније надахнуће наше вере, а то значи да  доброта и свака врлина и труд нису узалудни  већ Васкрсењем све добија свој прави смисао. Васкрсењем Христовим учимо се да живимо живот, али не да само остварујемо тренутно  благостање и пролазна добра, него превасходно вечни и бесконачни простор божанске љубави и доброте. Напослетку, у стварности и победоносној  лепоти  нашег литургијског-црквеног живота ништа важније ни очигледније од догађаја Васкрсења нема нити ће бити. Радосни и аутентични поздрав  којим се препознајемо као хришћани-  Христос Васкрсе, Заиста Васкрсе   јесу управо   живе речи неућутног сведочења правог смисла.  У недељу Раслабљеног 11. маја (четврту по Васкрсењу Христовом), а уочи празника Светог Василија Острошког, ђакон Слободан Поледица одржао је предавање на тему „Свети Василије – весник васкрсења“.  У уводном делу подсетили смо се житија овог великог Божијег угодника који је својим животом сведочио светлост Христову. Након тога набрајајући  многа чуда који је св. Василије чинио и дан данас чини, видели смо да сви они који се уздају у Господа никада неће бити одбачени.  Времена су тешка, телесне и душевне немоћи нас раслабљују као и појаве јереси, раскола и отпадништва од вере, али све то не треба да нас оптерећује јер Свеблаги Господ брине о свима нама, и шаље нам на путу спасења примере на које треба да се угледамо и трпљењем спашавамо душе своје. Јер сви они који су били у Јерусалиму знају да на уласку у Храм Христовог Васкрсења  стоји Крст  Христовог распећа. У недељу шесту по Васкрсу 25. маја (недељу Слепога) протојереј ставрофор Милић Драговић  одржао је предавање чија је тема била „Стопама Христовим од Васкрса до Спасовдана“. Тумачећи догађаје након Васкрсења, првенствено Христова јављања женама мироносицама и ученицима , отац Милић је нагласио да су се Апостоли у том периоду од Васкрса до Вазнесења поприлично критички односили према догађају Васкрсења, тако да се већина од њих потрудила да максимално испита све чињенице које су се десиле. На тај начин они  су се уверили за све нас. И као што је и Апостол Тома након што је додирнуо ране Христове рекао „Господ мој и Бог Мој“, тако су и они из личног искуства осетили да човек при сусрету са Богом добија живот вечни, који је био потенцијал још од стварања света, а који су Адам и Ева пропустили. У прву недељу по Духовима (недељу Свих Светих ) 15. јуна,  предавање на тему „Петропавловски основ Педесетнице“, одржао је јереј Бојан Мијаиловић.  Он је истакао да је Црквени календар устројен да после празника Педесетнице славимо недељу свих светих и улазимо у Петропавловски пост. Црква је желела да кроз личности апостола Петра и Павла искаже истину да је Господу битно чисто срце иако су њих двојица у сваком смислу, сем вере и чистог срца, били различити. Апостол Петар је био прост рибар, необразован, једноставан, са друге стране апостол Павле је имао за то време завидан степен образовања и учености. Али Господу су мили и они једноставно који верују на једноставан начин и они који верују али своју веру богате интелектуалним даровима. И управо благодат Светог Духа која се излила на апостоле, а преко њих и на верне, је благодат која испуњава срца свих оних који примају Господа слободном вољом. И зато недеља свих светих слави и оне знане и незнане који су имали ту свест да је Петропавловски карактер Цркве основ за изградњу заједнице. Ђакон Слободан Поледица

У прву недељу по Педесетници, коју Света Црква посвећује свим угодницима Божијим — Недељу Свих Светих, у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија. Евхаристијским сабрањем началствовао је Високопреосвећени Митрополит жички г. Јустин, уз саслужење братства овога светога храма и присуство бројног благочестивог народа. По читању Светог Јеванђеља, Високопреосвећени се обратио сабранима надахнутом архипастирском беседом у којој је подсетио да Света Црква данас прославља плод Свете Тројице, светитеље Божије који су доказ и сведочанство о истинитости наше вере. Они су ти, који су успели да Спаситеља воле више од овога света и који су разумели Господње речи да узму крст свој и ходе за Њим. Читав крсни пут од пењања на Голготу, страдања и васкрсења морамо и ми да прођемо у овом свету оваквом какав је. Ми немамо други избор и друго средство којим се можемо спасити. Имамо ли игде да смо безбедни овде на земљи гледајући око нас шта се дешава? Безбедни смо само када приђемо под моћну руку Божију. Чак и у мирним временима, многи су гинули духовно. Зато молимо Господа да се Он усели у срца наша и да буде наш пут, истина и живот, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У молитвеном расположењу и узношењу благодарности Господу, празнична радост се прелила и на све присутне, који су се причестили Телом и Крвљу Господњом, потврђујући јединство у вери и љубави Цркве Христове. На крају, Митрополит Јустин је свима пожелео благословен почетак Петровског поста. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.