Категорија: СПЦ

На Ђурђевдан, 6. маја 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, посетио је Сечу Реку, село надомак Косјерића. Сеча Река је препознатљива по бисеру сакралне архитектуре, Цркви брвнари из 1812. године, а поред ове цркве налази се и зидана црква из 1903. године. Обе цркве посвећене су Светом великомученику Георгију. Овим поводом је владика Јустин служио Свету Архијерејску Литургију, преломио славски колач и освештао мозаик “Српска мајка“. Епископу су саслуживали протосинђел Сава (Илић), Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад Величковић, протојереј Радосав Гајић, ђакон Александар Грујовић и ђакон Небојша Вукадиновић. На Литургији се Епископ обратио верном народу пригодном беседом. Најпре је изложио житије Светог великомученика Георгија, а затим позвао све нас да се угледамо на овог славног светитеља. Подсетио нас је да је пут Христов, пут страдања, јер на то нас је упозорио Спаситељ речима: ,,Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15.20). То је пут који води, не у смрт, већ у живот, јер је Спаситељ својом смрћу на Крсту и Васкрсењем свима нама пропутио пут у живот вечни. Епископ нас је поучио да се живот вечни не задобија олако. Није довољно само да верујемо, да неколико пута годишње одемо у Цркву и да прославимо крсну славу. Рекао је да је потребно да превазилазимо наше слабости, да победимо дух овога века, да живимо животом подвига. Након литургијског сабрања у сали парохијског дома уготовљен је славски ручак. Епископ се током ручка обратио верницима поучивши их о улози и значају родитељског лика у одрастању детета. Том приликом је позвао све родитеље да се потруде да што више времена проводе са својом децом и да не дозволе да лоши садржаји на савременим медијима обликују душе њихове деце. Овогодишњи домаћин црквене славе био је Радисав Николић, а наредне године славу ће припремити Милица Иркић и Селимир Васић. Вероучитељ Томислав Гајић

Дан преноса моштију Светог Владике Николаја Охридског и Жичког из Америке у Србију, 20. април/3. мај, и ове године је молитвено и радосно прослављен у Дому Спасовом у Жичи. Тог дана Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Божанствену Литургију, а саслуживали су: архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице, архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епарxије жичке, архимандрит Хризостом (Нешић), игуман Манастира Режевићи (Црна Гора), архимандрит Јаков (Лазовић), служашчи у Манастиру Жичи, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког, протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, пензионисани професор богословије, протосинђел Сава (Илић), секретар Епископа жичког, протонамесник Радоја Сандо, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, пароси краљеваки протонамесник Милош Станисављевић и јереј Мирослав Андрић, пароси жички протонамесник Драган Глигић и јереј Ратко Хрваћанин, јерођакон Силуан из светогорског манастира Григоријатa и епархијски протођакон Александар Грујовић. Овој литургијској радости је присуствовао велики број верујућег народа Божијег, а многи од њих су и причешћени Божанственим Тајнама. У надхнутој беседи Епископ је најпре указао на смисао и значај свештеног периода у којем се тренутно налазимо, тј. на догађаје који су се десили после Христовог Васкрсења. С тим у вези, посебно је важан тренутак да су се многи уверили да се Христово Васкрсење заиста десило. Та сведочанства су од пресудне важности нама данас да бисмо веровали да је Христос истински Бог и да у Њему имамо спасење. Потом је све присутне подсетио на житије и дело „златоустог проповедника Васкрслог Христа“. Свети Владика Николај је, сходно Епископовим речима, „душа чиста, душа песничка, душа Божија“. Будући такав, он је српском народу предивно описао милост и љубав Божију и тиме приближио Господа предочивши све у реч, у слово јер је Господ Својом речју све савршио. Свети Владика је тако продужио дело Божије и својим животом посведочио љубав Божију. Отуда је Николајева реч – реч која васкрсава све оне који су заблудели, који се не кају и који су промашили пут. Према томе, закључио је Епископ, преко је потребно да и ми, данашњи Срби, сведочимо нашу веру исто онако како су то чинили наши преци и да непрестано призивимо Светитеље Божије како бисмо опстали и остали као народ Божији. После Свете Литургије присутни су приступили трпези љубави, коју је припремило сестринство манастира. Овом приликом Епископ Јустин је посетио и Цркву Васкрсења Лазаревог у Жичи, која је у изградњи. Епископ је прегледао скоро изведене радове и дао упутства и смернице за наставак градње ове цркве. јереј Ратко Хрваћанин, парох у Жичи

У среду 3. маја 2017. године када прослављамо празник Светог владике Николаја Жичког, свечано је било у дому Светог Владике – Духовном центру у Краљеву. Евхаристијском сабрању у параклису овога Дома предстојао је игуман манастира Сукова код Пирота о. Серафим (Мишић), а саслуживали су протојереји Милутин Стевановић и Милан Мионић из Горњег Милановца, као и свештеник при војсци Владимир Благојевић. Сабрани народ из Краљева, као и свештенство и монаштво, уз појање певнице овог параклиса, учинили су да радост поводом овога дана буде испуњена. Надахнуто је беседио о. Владимир Благојевић. На трпези љубави, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, управник овога Дома, као и директор Народног музеја у Краљеву господин Драган Драшковић, домаћин овогодишње славе. Вероучитељ Никола Васиљевић

У  навечерје празника Светог Владике Николаја Жичког, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је вечерњу службу са петохлебницом у задужбини овог  светитеља у Краљеву. Салуживали су Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протођакон Александар Грујовић. У тихој молитвеној атмосфери Николајевског дома  присуствовао је и велики број краљевачких свештеника, директор Нарoдног музеја господин Драган Драшковић, као и верни народ Божији који редовно посећује ово место мира и молитве. После службе и укрепљења послужењем, културни програм извео је краљевачки глумац Миломир Недељковић и вокална група из Београда „Видовдан“. ђакон Милутин Балтић

У Недељу Мироносица, 30. априла 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, посетио је пожешко село Каленић. У атмосфери пасхалне радости верни народ је на челу са месним парохом Дејаном Војисављевићем дочекао свог духовног оца и учествовао у евхаристијској прослави Недеље Мироносица. Литургијском поуком владика је указао на Васкрсење као силу која нас надахњује и којом треба да хранимо душу и тело. Ово искуство нас уводи у радост која у нашим душама опстаје упркос свим животним недаћама, јер она не зависи од силника овога света, већ од Господа који нам дарује живот вечни, а само такав живот има смисла за нас словесне људе.   Овом приликом Епархија жичка је изразила захвалност ктитору господину Видану Михајиловићу додељујући му Орден Преподобног Симона Монаха за љубав и несебичност која је показана у уређењу, живопису и изградњи припрате храма светог Јована Крститеља. По завршетку Литургије, господин Михајиловић је угостио све присутне у свом дому. Трпеза љубави била је обогаћена културно-уметничким садржајем за који се домаћин побринуо ангажујући младу уметницу из Краљева госпођицу Бојану Пековић, која је уз гусле, на јединствен начин, отпевала неке од наших духовних и патриотских песама.   Боравак у пожешком крају представљао је повод да Његово Преосвештенство посети и цркву Светог Саве у селу Висибаба. Свештеник Милан Јордовић је обавестио владику о завршној фази радова и разговарао са њим о плановима за освећење које треба да буде 21. маја ове године. ђакон Александар Каранац

На овогодишњем хорском фестивалу у Ваљеву од 20. до 23. априла, учествовао је и краљевачки мешовити хор „Св. Архиђакон Стефан“. Трећег дана фестивала, у категорији духовне музике, под уметничким руководством проф. мр Александра Јаковљевића хор је освојио прво место у оквиру II награде и оставио јак извођачки утисак на еминентни фестивалски жири. Овогодишња хорска конкуренција у Ваљеву била је на веома високом нивоу, а критеријуме за бодовање знатно су подигли бројни професионални певачи. Поред такве конкуренције није било лако ни извођачима ни жирију, али вођен искусном руком професора Јаковљевића хор је остварио висок пласман и приредио веома пријатно изненађење музичким зналцима. У свечаној сали Ваљевске гимназије хор „Свети Архиђакон Стефан“ извео је три православне духовне композиције: Господи и Владико (Чајковски); Тебе појем (Стеван Ст. Мокрањац); Иже херувими (Ковалевски) и једну световну композицију – Српкиња, Исидора Бајића. Проглашењу најбољих хорова ваљевског ХорФЕСТ-а, на затвореном састанку претходила је вишесатна стручна анализа свих извођења, где је непосредно учествовао и професор Јаковљевић. Жири је констатовао да је хор постигао квалитете у тонској прецизности и боји, као и у мелодијском јединству. То му је донело 88,67 поена и високо рангирани пласман, постигнут свесрдним залагањем свих чланова хора, њиховим преданим трудом и вишегодишњим искуством у православном хорском појању. Члановима хора пренете су искрене честитке жирија, као и савет и подршка за даљи рад и унапређивање. Истог дана, чланови хора обишли су манастир Лелић, где су се, уз радосно Васкршње појање и молитву, поклонили моштима Светог Владике Николаја. Мешовити хор “Св. Архиђакон Стефан” постоји од 2001. године при Храму “Св.Тројице” у Краљеву, баштини православну духовну музику и музику српских композитора, учествује на Литургијама при свом матичном храму, као и у другим храмовима СПЦ. До сада је учествовао на бројним хорским свечаностима, у земљи и иностранству, имао више концерата и остварио сарадњу са другим хоровима.

Дана 21. априла 2017. године, у петак Свијетле недеље, Епархија зворничко-тузланска прославила је своју Kрсну славу Источни петак (Животворни источник) у Архијерејском намјесништву сребреничко-подрињском у храму Успења Пресвете Богородице у Братунцу. Светом Архијерејском литургијом началствовао је Епископ жички господин Јустин уз саслуживање Епископа зворничко-тузланског  господина  Хризостома и умировљеног епископа господина Константина. У храм братуначки сабрало се свештенство Епархије зворничко-тузланске као и вјерни народ Братунца  и околине, али и они који су дошли аутобусима из других крајева Епархије  са својим свештеницима. Такви примјери су из Прибоја на Мајевици, Брода. У току причешћа свештенства, пригодном бесједом обратио се присутним јереј Милош Зекановић, парох зворнички. На крају Литургије и после освећења и резања крсног колача присутном народу и свештенству обратио се пригодном бесједом Епископ Хризостом. Послије молитвеног дијела уприличена је пригодна академија у порти храма братуначког, на постављеној бини, гдје су наступили КУД-ови из Братунца – „Свети Василије Велики“, Сребренице – „Свети деспот Стефан Лазаревић“ и Трнова –„Стара Гора“,  као и млада пјесникиња Теодора Кошарац, гуслар Драгомир Максимовић и рецитатор Никола Давидовић. Славска свечаност је завршена послужењем народа храном и пићем које је спремљено за све присутне.  Да све то протекне у најбољем реду потрудили су се чланови Светосавске омладинске заједнице и КСС „Вјера,Нада и Љубав“ из Братунца. Извор: http://www.namjesnistvosrebrenickopodrinjsko.org

Хор „Вазнесењски“ основан је пре 21 године у Чачку при храму Вазнесења Господњег и од свог оснивања поје при Саборној цркви. Пре две године диригент хора постао је Владимир Котлајић, а недуго потом забележени су и велики успеси. Наиме, на такмичењу хорова „ХорФест“ у Ваљеву, које је одржано 16. и 17. априла 2016, хор „Вазнесењски“ освојио је три награде; најбољи камерни мешовити хор, најбољи диригент и специјална награда за извођење класичне композиције. Такође, хор „Вазнесењски“ је најактивнији црквени хор у Чачку, а и шире. О квалитету најбоље сведоче многобројне награде којима је потврђен успех хора. Поред учествовања на такмичењу хор је више пута наступао солистички, посебно у Чачку и на територији Епархије жичке, затим учешћа на свечаним Светосавским академијама у родном граду. Наравно, поред свих наступа „Вазнесењски“ је превасходно црквени хор који поје на Литургијама Саборног храма у Чачку и представља чачанску цркву широм Епархије жичке, а и у целој Србији. Хор је мешовити, подмлађен и тренутно броји тридесетак чланова. Ове године хор се представио на такмичењу хорова „ХорФест“ у Ваљеву а овогодишње учешће остварили су у категорији духовне музике. Споменута категорија је, услед великог интересовања, додата ове године. Такмичење је одржано 23. априла  у „Ваљевској Гимназији“ а представили су се са три композиције;  „VIII руковет (са Косова)“ Мокрањца, „Гласом моим ко господу Воззвах“ (Псалм 141. и 12), „Причастенъ“ Маринковића. На овогодишњем фестивалу жири су чинили др Драгана Јовановић, доцент за хорско певање на Катедри за дириговање Факултета музичке уметности у Београду и диригент Академског хора „Collegium musicum”, др Јелена Цветковић Црвеница, ванредни професор на Факултету уметности у Нишу и диригент градског хора „Звездице” из Лесковца, и Божана Дивац, наставник теоретских предмета у МШ „Живорад Грбић” у Ваљеву и диригент поп хора „VAcappella. Поред „Вазнесењског“ учешће су узели и црквени хорови из Србије и то: Дечји црквени хор „Хаџи рувим“, црква Покрова Пресвете Богородице, Ваљево (диригент Вања Урошевић); Мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“, црква Покрова Пресвете Богородице, Ваљево (диригент Милица Степановић Баба-Милкић); Хор „Алилуиа“, Београд (диригент Милица Радивојевић); Црквени хор „Свети краљ Милутин“, Црквена општина Козјак, Липнички Шор, Лозница (диригент Дарко Несторовић); Камерни хор „Емануил“, Ваљево ((диригент Вања Урошевић); Мешовити хор „Свети Архиђакон Стефан“, Црква „Свете Тројице“, Краљево (диригент Александар Јаковљевић); Мешовити хор „Феникс“, „Центар за културу Општине Бор“ (диригент Александар Грубијан). На проглашењу победника хор је освојио 2. место у оквиру категорије духовна музика, а диригент, господин Владимир Котлајић, добио је 2. награду као диригент. „Вазнесењски“ је овим наградама наставио са успесима које постиже последњих година! Хор „Вазнесењски“ посебно благодари Епархији жичкој која је материјално помогла одлазак на такмичење, као и Српској Православној Црквеној општини при храму Вазнесења Господњег у Чачку. Вероучитељ Ђорђе Чоловић

На Побусани понедељак, у први дан после Томине недеље а девети од Васкрсења Христовог, Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку јереј Марко Мирковић и свештенство храма Вазнесења Господњег у Чачку, уз верни народ, посетили су гробове свештенослужитеља и предака на старом градском гробљу на коме се до Другог Христовог доласка чувају кости скоро стотину свештеника од краја 19. века до данас. Многи од њих били су веома истакнуте и уважаване личности, како у Чачку и околини, тако и у Епархији жичкој, па и читавој Српској Православној Цркви. По први пут до сада организовано и молитвено посећени су њихови гробови, многи деценијама заборављени и запустели, да се отргну од заборава и немара. Заборав и брисање из памћења је од античких времена представљало најстрожу казну. Осуђеност на заборав спровођена је уништавањем, оштећивањем и скрнављењем свих успомена које подсећају на неку личност, а све са циљем изгнанства из памћења потомства и потпуног уклањања из историје. Заборав нечијег имена значио би дефинитивну победу смрти, јер у имену је памћење. Зато на данашњем парастосу када певамо “вјечнаја памјат“ знамо да ће имена ових служитеља Божјих, које смо молитвено спомињали мимо свих пролазности, Бог заувек памтити. Кроз речи Исаије пророка говори Господ да ће онима који творе правду Његову и држе Завет Његов дати у дому Свом и међу зидинама Својим спомен и име вечно које се неће затрти. Име које у молитви остаје и у памћењу, а кад је у молитвеном памћењу тада је и у Божјем Памћењу.  Стога нас Црква наша васпитава овим, општим, поменима кроз културу памћења, кроз однос према прошлости. Памћење је, не само услов да се организује живот, него и начин да се победи смрт, што указује на однос између памћења и заборава као живота и смрти. Ми, хришћани, да не живимо у забораву, заувек памтимо на првом месту спасоносну жртву и Васкрсење Христово, у чији спомен се окупљамо и кроз чије Тело и Крв наша имена остају сачувана у вечности. Чврстом вером, данас славећи Васкрслога Христа, Господа Победоносца на местима покоја, до незаборава певамо Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе! Вероучитељ Милош Живановић фотографије – вероучитељ Ђорђе Чоловић

У недељу 23. априла Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин отворио је изложбu Архива СПЦ „Митрополит Јосиф Цвијовић-духовник и ратник“ у Историјском архиву Ужице. Отварању изложбе присуствовали су градоначелник Ужица Тихомир Петквић, и његов заменик, Немања Нешић, градски већници, директор Архива СПЦ, Радован Пилиповић са својим колегама из тог архива, потомци Митрополита Јосифа Цвијовића, свештенство Ужичког и Пожешко-ариљског намесништва, представници установа културе и медија, представници Удружења „Митрополит Јосиф Цвијовић“ из Дрежника и мноштво грађана и верног народа. Приликом отварања изложбе „Митрополит Јосиф Цвијовић, духовник и ратник“ у Историјском архиву Његово Преосвештенство Владика жички г. Јустин обраћајући се присутнима је истакао „Данас овом изложбом ми се подсећамо, Митрополита Јосифа Цвијовића, духовника и ратника, а свако подсећање је везивање човека за вечност. Требало је тада у то време бити не само духовник него и ратник, и увек је на нашим просторима овде потребно бити не само духовник него и ратник, овде не ратујемо често пута са непријатељима видиљивим него и невидљивим, а он као велики духовник наше цркве ратовао је са духовима поднебесија, духовима таме“. “Ова поставка је прилика да се шире јавно мњење упозна са делом и ликом Митрополита, човека који је из нашег краја, чије велико дело и велика жртва нису довољно познати у овом крају. Они који знају лик и дело Митрополита Јосифа, знају за његов рад, пре свега на просвећивању и образовању православног живља у Краљевини Југославији, његов велики допринос и помоћ свом крају, посебно свом селу Дрежнику где је учествовао у изградњи цркве и школе. Треба посебно нагласити да је он заједно са архијерејима и члановима Светог Синода Српске Православне Цркве радио на чувеном меморандуму који је упознао светско мњење са злоделима који су у Хрватској учињени српском народу и српској цркви. Тако велики човек заслужује да му се одужимо памћењем, а његови дрежничани су му се одужили изградњом Спомен дома, музеја Митрополиту Јосифу Цвијовићу који се налази у непосредној близини српске цркве у Дрежнику”- истакао је градоначелник Ужица Тихомир Петковић. Ипођакон Немања Спаловић