Категорија: СПЦ

  На дан Сабора Српских Светитеља, у селу Годечеву, наш Епископ Господин Јустин благоизволео је да служи Свету Литургију уз предходни чин Великог освећења цркве. Верни народ овог краја је почео да гради цркву 2010. године, највећи део градње финансирало је локално становништво. У овом историјском моменту за житеље овог села, Епископу су саслуживали: архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад Величковић, протојереј Мирослав Лазић из Смедерева, јереј Драган Тимотијевић, јереј Саша Станишић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Небојша Вукадиновић. Током Свете Литургије, за велики труд и пожртвованост око изградње храма Епископ је рукопроизвео надлежног свештеника Сашу Станишића у чин протојереја. Ови радосни догађаји су употпуњени добијањем још једног свештенослужитеља Цркве Божије, силом Светог Духа. У чин ђакона рукоположен је вероучитељ Јован Тимотијевић из Ужица. Присутнима се Епископ обратио беседом у којој је истакао да се данас велики благослов излио на ово место, да Господ призива све људе у Царство Небеско где нема туге ни жалости. Оваплотивши се од Духа Светога и Марије Богородице, Он је са Неба на земљу свео Рај, при чему се многи питају какав је то рај када нас окружују страдања и муке. Муке су за оне који су далеко од Цркве, а за људе који су у Цркви и који се труде око спасења многе ствари су јасније. Епископ је у наставку беседе поучио верни народ о потреби чињења добрих дела и неопходности личне молитве свакога од нас. Литургији је присуствовао председник Општине Косјерић господин Жарко Ђокић са сарадницима. После резања славског колача, добротворима овога храма додељење су захвалнице за несебичну љубав и пожртвованост коју су показали према Цркви Божијој. Добитници су: Грујо Јовановић из Годечева, Милисав Алексић из Годечева и Милица Иркић из Косјерића. За трепезом љубави коју су уприличили мештани села, старешина храма отац Саша обратио се присутнима заблагодаривши Богу који нас је сабрао на овом месту. У име свих парохијана заблагодарио је и нашем Епископу, што је посетио ово место, осветио храм и одслужио Свету Литургију. Посебно се захвалио својим парохијанима који су већ седам година несебично помагали Цркву своју, често се одричући својих потреба да би помогли да се доврши ово богоугодно дело.   Радост ових великих догађаја је настављена уз народно весеље и пригодан музички програм.                                                                                                    ђакон Небојша Вукадиновић фото: Слободан Јовичић

У селу Јабланици надомак Горњег Милановца у први недељни дан након празника Успења Пресвете Богородице, већ традиционално се одржава сабор, на коме се окупљају верници овога села и молитвено прослављају овај за њих и њихово село велики дан. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, архијерејски намесник таковски, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милутина Стевановића, протојереја Милана Мионића и ђакона Александра Ђуричића. Након заамвоне молитве је пререзан славски колач, који је са вером и љубаву према Цркви и своме народу припремио овогодишњи домаћин. Вернима се надахнутом беседом обратио и надлежни парох отац Милан поучивши народ, тумачећи јеванђелску перикопу која је на Светој Литургији прочитана. Такође се свесрдно захвалио и свим верницима који су учествовали и који ће учествовати у изградњи ове велике светиње дивнога горњемилановачког села. После литургијског сабрања уприличена је и трпеза љубави у склопу које је све верне пригодним речима поздравио и архијерејски намесник таковски отац Аранђел Даниловић, благодарећи Господу за све и подсетивши све како је почела и како је текла изградња овога светога храма. Ђакон Александар Ђуричић

У манастиру Ваведење у Овчарско-кабларској клисури, за само 14 месеци, упокојило се 5 житеља ове свете обитељи. Након краће болести, 1. септембра упокојила се и схимонахиња Ираида (Милинковић), намесница манастира. Владика жички Господин Јустин служио је помен нашој сестри дан након упокојења. Сваки монашки век прича је за себе, једна жива неисписана књига. Колико је леп али и тескобан тај пут, знају једино они који су душе своје Богу уневестили, и  Творац наш на небесима. Чудесна су то житија у вечној књизи живота исписана. Колико подвига, искушења, падова, исправљања, одрицања, ради имена Христовог и Царства Божијег. Једна од призваних у монашке редове је и схимонахиња Ираида. Рођена је давне 1931. године у Тометином Пољу, од благочестивих родитеља Милинка и Цаје. Њено родно село није имало Божијег олтара, те је кућa Милинковића, достојна била да се у њој служи Света Литургија.Таква породица имала је и благословен плод – 2 кћери и тројицу синова, од којих су се двојица касније определила за свештенички позив. Деца су у овој кући одрастала  слушајући беседе старих духовника и житија светих. Из свега наведеног, не чуди податак да се млада Милена (мати Ираида), као девојка од 17 лета, једног дана упутила да захвати крчаг хладне воде, те одмакнувши се од кућног прага, похитала хитро ка манастиру Сретење, да захвати воду живу са Непресушног Источника душа наших, подражавајући тако пример своје заштитнице у монаштву Свете Ираиде. То је био тежак послератни период и време трпљења многих недаћа, које су потресале све оне коју су остали верни Цркви, а нарочито су искушењима били изложени монаси и монахиње. Упркос свему, богомољачки покрет Светог Николаја Велимировића, и у овој души, заорао је дубоку духовну бразду, те је 1955. замонашена у расу а само 4 године касније прима и малу схиму, залог анђеоског лика. Замонашена је у манастиру Сретење на Овчару, где је већ као монах, живео њен деда из фамилије, о. Јоаникије. Оно што је било особено схимонахињи Ираиди је благ однос према млађим сестрама, које су долазиле у Ваведење. Учила их је плетењу бројаница, мешењу славског колача и осталим манастирским пословима. Њено главно послушање било је у Цркви, прислуживању олтара и продаји свећа. Дочекивала је једнако радосно све који су пристизали по духовну помоћ и молитве. За сваког је имала користан савет и благу реч, обећану молитву за здравље и спасење душе. У манастир Ваведење прелази 1974. године са још једанаест сестара из свог матичног манастира, те почињу обнову 100 година ненасељеног манастира. Монашки подвиг и молитвено тиховање, употпунила је узимањем велике схиме 2002. године. Овде се не завршава чудесно казивање о роду и подвигу породице Милинковић. Гледајући на благочешће своје кћери, њена христољубива мајка узима на себе залог анђеоског лика, добивши ново име у славу и част Свете Марије Магдалине. Одећу смирења обукла је и њена братаница, подражавајући добар пример ближњих. Своје године земног живота и служења Богу и ближњима, завршила је 1. септембра 2017. године, упокојивши се мирно тог дана око девет сати увече. Монашко опело је служено у недељу 3. септембра. Чин монашког опела извршили су настојатељ манастира Преображења архимандрит Венијамин, архимандрит Доситеј из манастира Гргетега, протојереј Србољуб Стојковић, о. Владе Стојковић, о. Алекса Милинковић (унук монахиње Ираиде), као и други свештенослужитељи. Опело је служено уз молитвено присуство Ираидине браће свештеника Томислава и Раке Милинковића,  бројног монаштва, свештенства и верног народа Божијег. Шапат молитве и трпљења, мисли и дела, уплео се као разнобојни венац, који је наша сестра отишла да прими. Може бити да су земна дела по људској слабости била непотпуна или прекинута, те у име сестре наше представљене, понизно молимо : „Помјаните Ви нас да и други помену Вас“. Благодаримо свима који дођоше на последње цјелованије и свима онима који ће је својим молитвама отети од заборава. Нека јој је вечна радост на небесима и покој душе. Сестринство манастира Ваведење

Ученици ОШ Вук Караџић из Рибнице, њих око сто, са својим вероучитељима, молитвено су обележили почетак нове школске године у храму Светог Василија Острошког у Кованлуку. У току Свете Литургије ученици су се причестили Светим Христовим тајнама и молитвом означили почетак нових школских изазова. У својој беседи свештеници Иван и Марко пожелели су ученицима много радости, лепог дружења, добрих оцена и да трудом и послушањем свако стигне до жељеног циља. Након Свете Литургије дружење је настављено у оквиру црквене порте, а за ученике је уприличено скромно послужење. Испуњени живахним расположењем, ученици су завршили молитвено сабрање заједничком фотографијом. Михајло Живковић, наставник Верске наставе

У храму Светог пророка Илије, у Бајиној Башти 3. септембра, служена је Света Литургија са молебним призивом Светог Духа за благословену и успешну нову школску годину. Литургијским сабрањем је началствовао протојереј Горан Милинковић, а саслуживали су свештеници из намесништва рачанског протојереј Владимир Васиљевић, старешина храма, протојереј Раденко Глигић и ђакон Немања Матејић. На позив бајинобаштанских вероучитеља, одазвао се велики број деце основних и средњих школа, која су са својим наставницима и професорима узела најприснијег учешћа у Литургији, причестивши се Светим и Животворним Тајнама Христовим. У пригодној беседи протојереј Горан Милинковић је пожелео ђацима пуно успеха у новој школској години, нагласивши да је неопходно да поред добрих оцена напредују у свим врлинама и тако постану бољи људи. По завршетку Свете Литургије и молебана за призив Светог Духа, уз пригодне разговоре са доста дивних анегдота, наставило се дружење за трпезом љубави, које је братство храма припремило за децу и њихове вероучитеље и наставнике.                                                                                                            Ђакон Немања Матејић

У недељу 3. септембра 2017. године, на дан када наша Црква прославља Светог апостола Тадеја, одслужен је молебан у Адранима за успешан почетак нове школске године. Литургија је служена у фискултурној сали у склопу школе. Свету Литургију и молебан служио је јереј Мирослав Андрић, парох адрански уз саслужење појаца и верног народа. Свештеник је у својој беседи поздравио ученике ове школе, подсетивши их на значај молитве за живот човека. Пожелео је да данашњи молебан буде на корист свим ученицима ове школе, тако што ће им помоћи у савладавању свих тешкоћа које ће имати у току школовања. Такође, родитеље је подсетио колико је важна њихова улога у васпитању деце и захвалио им се што су данас били присутни заједно са својом децом. Посебна радост на данашњој Литургији била је када су полазници првог разреда приступили Светој Чаши Крви и Тела Христовог. На крају, представници Месне заједнице Адрани, поделили су пригодне поклоне за ученике првог разреда. Нама остаје, да уз Божију помоћ, наставимо у сарадњи са родитељима да васпитавамо младе нараштаје и изводимо их на прави пут. „Мало дрвце, где га савијеш тамо ће и расти; нови суд ће одавати такав мирис, којим га будете испунили, уливајући у њега или смрадну течност или мирисну и чисту“ Свети Тихон Задонски                                                вероучитељ Александар Јовић

Дана 31. августа 2017. године у склопу вечерњег богослужења у храму Светог Саве у Краљеву служен је молебан за почетак нове школске  2017/2018. године. Молитвеном сабрању присуствовао је велики број ученика, родитеља  и вероучитеља, сагласно речима Господа Исуса Христа ,,Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им, јер је таквих Царство Небеско“ (Мт. 19, 14). Вечерњу службу служио је јереј Дејан Марковић, уз саслужење ђакона Стефана Милошевског Након службе свештенослужитељи су поучили присутне, а затим су деци подељени поклони. Вероучитељ Филип Зеленовић

Дана 28. 8. 2017. године , на празник Успења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ  жички  Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку. Његовом Преосвештенству су саслуживали: Архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, јереј Марко Мирковић, протојереј Крстивоје Милуновић,  јереј Владе Капларевић, јереј Никола Вукобрат, јереј Живко Дамјановић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Предраг Радојевић, ђакон Ненад Ивановић и ђакон Младен Стевановић. У слову архипастирске беседе Епископ Јустин указао је на значај самог празника Успења Пресвете Богородице, али и на значај овога дана за Успенски храм и град Чачак. Владика је казао да је  Пресвета Богомајка скупоцени сасуд у који се уселио створитељ свега видљивог и невидљивог, и да она милошћу својом заступа нас пред престолом Господњим. Пресвета Богородица у трећој години живота бива одведена у Соломонов храм, као девојчица и би постављена у Светињу над Светињама, тамо где Првосвештеник једном годишње залази да принесе жртву за грехе своје и народне. Она је ту провела читавих дванаест година припремајући душу своју и срце своје. Владика је у беседи истакао место Пресвете Богородице у домостроју спасења нашега. Подсетио је на њен живот, рођење, зачеће, упокојење чији спомен вршимо, али и на пророштва Старога Завета која су указивала на Њу. Широм планете се слави и прославља име Пресвете Богородице, од Свете Горе, Синаја, Грчке до Русије. Тако да и ми следујући свима православнима прослављамо Њу, али не просто дивећи се њој, него у свему подражавајући је. Пресвета Богородица и Апостоли су живели у тешким временима, у временима прогона, и није им било лако. Неки су се по својој људској немоћи колебали, али су ипак остајали доследни и истрајни. Немојмо мислити да су та времена или времена светих Немањића била лакша од данашњих. Хришћани свих времена имају исту невидљиву борбу, борбу са духовима таме у поднебесју. На нама је само да се мало потрудимо, рекао је Епископ Јустин. И на крају, Преосвећени је зажелео да молитвеним заступништвом Пресвете Богородице овај храм буде што пре завршен и да он постане место спасења нашега. У току Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ Јустин је рукоположио прељинског ђакона Предрага Радојевића у чин презвитера. Након заамвоне молитве Епископ је пререзао славки колач. Затим је приређено пригодно послужење за све присутне.                                                                                                                            Филип Нешковић                                                                                                                                                    студент ПБФ у Београду  

У дванаесту недељу по Педесетници, уочи празника Успења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Владика жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Јежевици код Чачка. Његовом Преосвештенству саслуживали су: Архимандрит Тимотеј (игуман манастира Вазнесење), јереј Марко Мирковић (старешина чачанске Саборне цркве), јереј Богољуб Симеуновић (парох  горичански),  јереј Богдан Митровић (парох јежевачки) и протођакон Александар Грујовић. Богослужењу су присуствовали монаси и монахиње из манастира Благовештења, Свете Тројице и Стјеника, свештеници и многобројни верни народ. У надахнутој беседи, између осталог, Владика је истакао: „Господ Бог, знајући да је спасење човека могло једино кроз Богочовека да буде, није спасење одредио неким законом или речима. Онај који поверује и крсти се биће спасен само кроз Господа; Царства Небескога нема осим онога које је Господ Бог припремио роду људском. Сутра ће Црква прославити велики празник, када је нашој Пресветој Богородици, која је Господа родила, дошло време да се престави у Господу. Смрт није могла да држи Њу у гробу, него ју је Господ Бог узео себи. То вечно Царство је оно што је Господ Бог обећао свима који истински верују, који држе заповести Господње“.   У даљој беседи, објашњавајући данашње јеванђелско читање, Владика је назначио да су овоземаљске вредности и богатство пролазни. То не значи да нам материјално није потребно, већ да оно треба да буде у служби духовних вредности. На крају Литургије, Владика је прочитао молитву за успешан почетак школске године, а затим је сабрање настављено у манастирској трпезарији. Монахиња Јована

На дан када се опраштамо од празника Преображења, Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву је служио Епископ Јустин уз саслуживање братства овог храма. Радости овог дана је допринела и посета делегације древне Кипарске архиепископије. На челу делегације био је Епископ неапољски Порфирије – викар архиепископа кипарског Хризостома II – који борави у Бриселу. У његовој пратњи су били свештеници Линос и Христо из братства Храма Светог апостола Филипа у Никозији. Разлог њиховог боравка у Краљеву је обилазак светиња које се налазе у близини средишта наше епархије. Литургијски опроштај од празника Преображења већ нас је почео уводити у атмосферу празника Успења Пресвете Богоматере и тада смо се срели са лицима наше браће из братског нам Кипра. У братском духу и у духу гостољубља уследила је свечана трпеза. Владика Јустин је показао велику гостољубивост изневши пред уважене госте производе са ових простора. Епископ Порфирије је исказао дубоку захвалност на поштовању и уважавању од стране свих са којима се у Србији сусретао.   За све нас који смо удеоници литургијске заједнице Храма Светог Саве данашњи дан је био посебно радостан и надамо се да ће нам Господ дати још прилика да се сусрећемо са нашом браћом православнима других народности. Ђакон Стефан Милошевски