Категорија: СПЦ

У недељу 08. октобра 2017. године, на дан Свете Ефросиније и Преподобног Сергија Радоњешког, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобне мати Параскеве у Стублу. Саслуживали су му: Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протосинђел Сава (Илић), протосинђел Стефан, служашчи манастира Стубла, протојереј-ставрофор Драган Радојичић, парох у Чукојевцу, јереј Стефан Миловановић, парох у Беранама (Епархија будимљанско-никшићка и јереј Марко Денић, парох у Борачу. На Светој Литургији Епископ је произвео протосинђела Стефана у архимандрита, што је велика радост и благослов за житеље ове свете обитељи. Отац Стефан и мати Марија са сестринством већ деценијама неуморно раде на духовном и материјалном унапређивању овог манастира који је важан центар духовности народа овог краја. Бројни поклоници ове светиње су сведоци њиховог залагања и труда. У својој архипастирској беседи Владика Јустин је рекао да је Господ Бог све Речју створио. Створио је небо и земљу и све видљиво и невидљиво и Речју својом све одржава. Његова Реч је истина, благодат и сила. На данашњи дан на Генисаретском језеру,  Господ силази на обалу и види рибаре како испирају мреже своје, пошто је ту често долазио да проповеда, а народа се све више сакупљало. Зна Господ Бог наш да нама треба материјално. Али, то је само за овај свет. Много је претежније духовно, јер душа је претежнија од тела. Зна Господ да нама треба и храна и одело и све нам Он то даје као што даје и птицама небеским, као што даје и свему ономе што је створио. Али, зна Он да души треба више. Душа иште храну која је небеска, која је реч Божија. Господ долази по своје потоње ученике да би говорио, јер је народа било много. И говораше им поуке. Онда се окрете њима и рече да иду на дубину и баце мреже. Они му рекоше: Господе, целу ноћ смо се трудили и ништа не уловисмо, али због Твоје речи бацићемо мрежу… И бацише мрежу и ухватише толико рибе да не могаше све извући. Позваше и други чамац у којем су били Јован и Јаков, синови Заведејеви, и напунише њега. Када Господ виде да су поверовали, тада им рече да ће од сада ловити душе људске, неће се више бавити риболовом, а то је било привремено занимање њихово. Сада је њихово занимање спасаваање душе своје и душа поверених им људи. Сада ће ловити душе људске речју Божијом која је засољена истином, да се не поквари у овом свету. Бог Логос – Реч примио је тело од Пресвете Богородице и оваплотио се. Он је Личност, Господ наш Исус Христос и све што у име Његово радимо треба да одише истином. Ми смо проповедници истине. Морамо да се чувамо шта говоримо, коме говоримо, и о чему говоримо. Често се нашалимо и то је добро. Тако се један ава  шалио са својим ученицима, а један човек се саблазнио. Тада му ава рече да затегне лук који има. Овај затегну, тада ава рече да затегне још на шта овај рече да ће пући лук. Тада му ава рече да ће и ученици његови пући, уколико се мало не нашале и на овоземаљски начин. Али је и шала привремена. Нас хришћане очекује велика борба са силама поднебесја, са духовима зла. То је наша невидљива борба. Треба да се трудимо да задобијемо Царство Небеско. Због тога је Господ и дошао међу нас грешне људе и пролио своју Пречасну Крв за нас и тиме опрао грехе читавог човечанства. Пошто смо скупо плаћени да пазимо како живимо, како постимо и како се причешћујемо, како да светлимо, да будемо пример свима око нас; не да вучемо људе за рукав и да им кажемо мораш да постиш, него да се ми исправљамо, да ми светлимо. Када ми засветлимо тада ће све око нас да светли. Ако причамо а не испуњавамо, ништа нам не вреди, то је празна реч. Господ све што је учио најпре је сам на делу извршио. Он је пострадао и био мучен и страдао да би васкрсао у трећи дан и тиме показао нама људима шта нас све чека. Зато ми хришћани никада не треба да будемо очајни. Не смемо да будемо изгубљени, да нам живот нема смисла, да пијемо таблете за смирење, да пијемо таблете за расположење, да слушамо музику која ће толико да нас растроји да не знамо више где главом ударамо. Треба да прихватимо чврсте темеље на којима су зидали наши свети преци који су нас учили и водили. До данас имамо велике примере од Светог Саве, Светог Симеона, ђакона Авакума, Светог Пајсија, јасеновачких мученика и свих великих просијавших нашега рода. Бог нам је дао слободу да изаберемо или живот или смрт. Ако ума имамо, изабраћемо оно што нам је на корист,  а једино нам је на корист да задобијемо Духа Светога, да задобијемо Свету Тројицу да нам да здравља духовног, душевног и телесног, да задобијемо Царство Небеско у Тројици Јединосушној и Нераздељивој, поучио ј сабране Епископ Јустин. После литургијског сабрања приређена је гозба љубави за сав верни народ . јереј Марко Денић                                                                                       парох борачки  

Дана 7. октобра 2017. године у Саборном храму Епархије жичке у Краљеву, свечано је прослављен Преподобни Симон монах, први српски краљ Стефан Првовенчани. Богослужбено славље у част овог великог угодника Божјег започето је уочи самог празника дочеком његових светих моштију које се чувају у нашој великој Студеничкој лаври. Верници су имали прилику током два дана да се поклоне и целивају нетрулежне и мироточиве мошти свога заштитника. Овај празник је и слава града Краљева.   Литургијским сабрањем началствовао је Епископ жички г. Јустин, уз саслужење многобројног свештенства, свештеномонаштва и верног народа наше епархије. Преосвећени владика нас је у својој беседи подсетио да је данас међу нама домаћин овога града, краљ чија је слава и моћ сада много већа него када је управљао народом нашим у овом привременом свету. Свети краљ је сада силан и моћан пред Господом и све наше молитве приноси Цару славе. Владика је такође истакао да је велика радост овога града припрема за прославу осамстогодишњице аутокефалности наше Свете Цркве. Након владикиних речи, својом беседом се обратио и високопреподобни архимандрит Тихон, игуман студенички, подсетивши нас на житије и значај преподобног Симона. На Светој Литургији Владика Јустин је у чин ђакона рукоположио дипломираног теолога Љубодрага Стојковића. Евхаристијском сабрању су присуствовали и градоначелник Краљева господин др Предраг Терзић, заменица градоначелника Марица Мијајловић са сарадницима. Мошти Преподобног Симона су у храму остале до 17.00 часова, па је велики број верника током целог дана долазио да узме благослов и целива их.                                                  Преподобни оче Симоне, моли Бога за нас!                                                                                               чтец Вујица Васиљевић                                                  студент ПБФ у Београду

Мошти Преподобног Симона Монаха су у петак 06. 10. 2017. г. из Манастира Студенице стигле у Краљево. Дочек је приређен испред Светотријичне цркве. По уласку и постављању моштију у храмовни простор, сви присутни су приступали Светим моштима да их целивају и буду помазани освештаним јелејем. Епископ жички г. Јустин је са свештенством, монаштвом  и верним народом присуствовао Вечерњем богослужењу, са почетком у 16:00 часова, и благословио петохлебницу. На богослужењу је био присутан и градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Мошти су у Цркви Свете Тројице биле до испред 18:00 часова када су пренете у Храм Светог Саве.   Целебне мошти Преподобног Симона обрадовале су и сабране у Храму Светог Саве. Доносећи радост и благослов оне су дочекане као неисцрпна ризница благодати и проверени чувар рода српскога. Долазећи у храм посвећен своме брату по телу и по Духу, Преподобни је са кивотом положен на солеју након чега је служен Акатист. У величању светитељевог подвига и доброчинстава народ је у једнодушном мољењу са својим Епископом и свештенством искао благослов и помоћ. Међу верним народом био је и градоначаленик Краљева др Предраг Терзић са заменицом градоначелника Марицом Мијајловић и члановима Градског већа. Као што је то некада написао Првовенчани Краљ Стефан, прослављени Симон Монах, у Житију Светог Симеона, тако смо и ми били уверени да “онај који је многоподатан био у овом привременом животу, неће оскудно нас даривати ни боравећи у оном вечном“. Са таквим усрђем је приступао верни народ који је упркос кишном времену имао довољно времена и љубави да у току и након Акатиста пристиже у храм на поклоњење моштима. “Теби изабраном војводи земље Српске и светлом украсу Цркве Православне, Свети Првовенчани Краљу Симоне, похвале узносимо, јер си вером у Господа Христа видљиве и невидљиве непријатеље победио. И због тога што си у вери православној, по речима апостола Павла, стекао врлинама разум, разумом уздржање, уздржањем трпљење, братољубље и љубав, са умиљењем и радошћу ти кличемо: Радуј се, Свети Првовенчани Краљу, Преподобни Симоне!“ (Акатист, Кондак 1) јереј Александар Р. Јевтић  

У недељу, 01. октобра 2017. године, када наша Света Црква прославља недељу по Воздвижењу Часног Крста, а седамнаесту недељу по Духовима, милошћу Божијом и Благодаћу Светога Духа а руком Епископа жичког Јустина, освети се Храм Светог Николаја Охридског и Жичког у селу Гостиници. Епископа је, како то и приличи, дочекао велики број верног народа на челу са свештенством, монаштвом, представницима локалних власти и војске. Шпалиру, при дочеку Епископа, посебну лепоту дала су деца, која су, Богу хвала, присуствовала у великом броју. При чину Великог освећења храма, као и на Светој Литургији, Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, протојереј Милан Филиповић, надлежни парох протојереј Милован Васиљевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Младен Стевановић. После освећења храма, а у току Свете Литургије, Епископ је у чин протојереја-ставрофора, рукопроизвео проту Милована Васиљевића, наградивши његов труд у току вишегодишњег служења Богу, Цркви, српском роду и изградњи овог светог храма. У својој беседи, Владика Јустин је истакао да је ово велики дан за житеље овог краја и Цркву Божију, јер је овде успостављен храм Светом Владици Николају Охридском и Жичком. Оно  што ми можемо да принесемо Богу то је наша чиста вера. Владика је тумачио и јеванђелску причу о жени Хананејки и њеној великој вери којом је препознала Христа као Сина Божијег. Поучавајући у својој беседи, рекао је и да се можемо звати хришћанима само ако вршимо вољу Божију. Зато, док год смо у овом животу да се потрудимо да Господ Бог уђе у таму нашу, да је просветли, да се зацари у срцу нашем, уму, вољи, у природи нашој. Да нам он буде Бог и да нас води до Царства Небескога. На Светој Литургији додељене су грамате градоначелнику Ужица господину Тихомиру Петковићу, као и осталим добротворима новог храма у Гостиници. После Свете Литургије приређен је прикладан програм у коме су учешће узели фолклорна група, изворна певачка група и трубачки оркестар. У наставку, трудом и љубављу Одбора за изградњу храма и надлежног пароха, приређена је трпеза љубави за више стотина верних. У току ручка, Епископу Јустину и верном народу, обратио се пригодном беседом протојереј-ставрофор Милован Васиљевић. Заблагодаривши Епископу Јустину на ставрофорском чину којим га је одликовао, изразио је захвалност свима који су помогли градњу храма. ђакон Младен Стевановић

Дана 26. 09. 2017. године у јутарњим часовима у  посети Епископском двору у Краљеву били су Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи митрополита гвинејског Георгија, митрополита пилусијског Нифонта, митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија, као и секретара Синода Патријаршије александријске високопреподобног архимандрита Данила. Након посете, делегација је кренула ка Манастиру Жичи. Испред манастира је приређен дочек у коме су учествовали свештенство, монаштво и верни народ. Епископ Јустин је, као предстојатељ и домаћин Епархије жичке, увео уважене госте у простор древног манастира. Сестринство  манастира је појањем пригодних црквених песама византијског напева учинило да слике и звук, кроз фрескопис и појање, оприсутне светонемањићки етос наше Помесне Цркве. На томе им је благодарност изразио Патријарх Теодор, подсећајући и на традицију египатског монаштва и светле примере монахиња, међу којима посебно место заузима сестра Светог Пахомија Великог. Изражавајући захвалност и част која је Епархији жичкој учињена овом историјском посетом, Епископ Јустин је Патријарха александријског и све Африке г. Теодора одликовао епархијским Орденом Светог Преподобног Симона Монаха, даровавши му притом и икону Светог апостола Марка, рад жичких монахиња. Иконе су дариване и Патријарху српском г. Иринеју, као и члановима пратње александријског Патријарха.   У обраћању присутнима Патријарх Теодор је заблагодарио на гостопримству и даровима. Посебно је истакао радост што је после 28 година поново у Манастиру Жичи. У претходној посети је био као млад архимандрит, а сада као патријарх. Нагласио је важност монаштва за живот Цркве, јер је оно “кисеоник хришћанства“. Свети Антоније Велики је духовним руковођењем породио величанственог богослова Светог Атанасија Александријског. Када је египатски монах Теодор питао авву Памва за поуку, он му је рекао: “Имај милост према свима, тако ћеш стећи слободу пред свима“. То треба да имамо на уму и данас, мисионарећи и сведочећи Христову веру у овом свету, рекао је Патријарх Теодор. Пратња је предвођена Епископом Јустином обишла манастирски комплекс упознавши се са историјатом и драгоценостима манастира. После обиласка приређен је доручак за госте. Опростивши се са својим домаћинима, Патријарси су са пратњама отпутовали у посету косовскометохијским  светињама. јереј Александар Р. Јевтић

РТВ Краљево Видео запис посвећен посети Његовог Блаженства Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II Епархији жичкој 25-26. септембар 2017.    

Епархија жичка и град Краљево су дана 25. септембра имали велику радост да дочекају угледне госте. Испред Храма Светог Саве у Краљеву приређен је дочек Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. г. Теодору II и Његовој Светости Патријарху српском г. г. Иринеју. У пратњи предстојатеља древне Александријске  Цркве налазили су се митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и секретар Синода високопреподобни архимандрит Данило. У пратњи предстојатеља Српске Цркве налазили су се високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и преосвећена господа Епископи бачки Иринеј и зворничко-тузлански Фотије. Свечани дочек је био израз аутентичног бића Цркве. Предвођени епархијским Архијерејем г. Јустином, свештенство, монаштво и верни народ су у великом броју дошли да учествују у овом историјском догађају. Припадници Војске, Полиције, културно-уметничких друштава, Свебор дружине “Свети кнез Лазар“ учинили су призор веома живописним. У храму је служен чин доксологије којим је началствовао игуман студенички др Тихон (Ракићевић), уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије жичке. Торжествено појање је допринело осећању радости код присутних. Међу мноштвом верног народа, били су и представници из управе Града Краљева, као и представници многобројних значајних јавних институција.   Поздрављајући угледне госте, Епископ Јустин је напоменуо да је храм у коме се налазимо посвећен светитељу Сави, првом Архиепископу српском који је на овим просторима оставио неизбрисив духовни печат. Подсећајући на предстојећу прославу 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, између осталог је рекао: „Сутра у име Бога боравићемо у светој Жичи, на врховима српске историје, на изворишту српске духовности и државности. Управо на том светом месту, пре осам векова, утемељена је Српска Црква и Српска Држава. Свети Сава Српски и његов брат Стефан Првовенчани, у монаштву Симон, подигли су пре осам векова Дом Спасов, и украсили га светим иконама и фрескама, са намером да он буде седиште Српске Цркве и крунидбено место српских владара. Манастир је имао врло важну улогу у животу српског народа и Цркве. Један од најважнијих догађаја тога доба је добијање аутокефалности Српске Цркве. Наиме међународне прилике у то време су биле врло сложене. У Цариграду је основано Латинско царство. На истоку су Арапи насртали на православне земље, Монголи на Русију, јачали су и надирали Селџуци, а Србију су потресале неслоге и династички спорови. Сава као архимандрит студенички, одлази у Никеју 1219. године и успева да издејствује самосталност Српске Цркве. Васељенски патријарх Манојло Сарантен  Харитопул и цар Теодор Први Ласкарис, доделили су архимандриту Сави Акт о аутокефалности Српске Цркве, хиротонишући га за првог Архиепископа Српског. Жича постаје седиште Првог Српског Архиепископа. Одавде Архиепископ Сава, надахнут мудрошћу Духа Светога и богатим духовним опитом Свете Горе Атонске, уређује живот Српске Цркве! Већ 1220. године Сава је хиротонисао осморицу епископа, основао нове епархије, рукоположио свештенике и замонашио иноке. Донео је богослужбене књиге из Свете Горе, учинио да се препишу и умноже, те их је поделио манастирима и црквама. На Жичком Сабору 1221. године Архиепископ Сава је крунисао свога брата Стефана Првовенчаног именујући га за „краља свих српских и поморских земаља“. Тога дана, у својој Беседи о Правој /Православној/ вери, која се може назвати Синодиконом Православља, Сава је потврдио пуноћу светопредањске апостолске вере и тиме заорао дубоку бразду из које су ницали свети плодови, и ископао дубоки кладенац воде живе, са кога се напајају поколења све до данас. У Жичи су крунисани и остали владари из лозе Немањића. За првих седам краљева су отварана по једна нова врата, те се стога Жича назива седмовратом. Сава је уредио односе Цркве и Државе, које су дисале једним духом и једном дужношћу у служењу народу, водећи га кроз земаљско ка Небеском Царству. Судбина Жиче је истоветна са судбином српскога народа. Кад је страдао народ, страдала је и Жича. Кад се подизао народ, и Жича је васкрсавала из пепела. Пролазили су овуда многи завојевачи: са Запада на Исток, и са Истока на Запад. А Жича је увек била на путу! Наследник Савин, архиепископ Арсеније је из манастира Жиче пренео седиште Архиепископа у Пећ године 1252. Но Жича тиме није изгубила значај. Жича ће бити седиште Српске цркве све до пада Српске Деспотовине 1459. године под Турску, Османлијску окупацију, али остаје чувар националне свести и светосавске традиције. Први Српски Патријарх Јоаникије Први (1338-1354), украшавао је Велику Цркву многочасним иконама и свештеним сасудима. Од тада је Жича живела мирно око 150 година, до пада Деспотовине. Једно време у реликвијарима манастира се чувао део Часног Крста и Десница Светог Јована Претече. За време петвековне османлијске управе, Жича је више пута са својим житељима страдала. Обнављао ју је и Вожд Карађорђе, али је опет после пропасти устанка, почетком 19. века била разрушена. Скоро педесет година, била је без крова. Нова обнова Жиче почиње 1854. године у време епископа Јоаникија Нешковића, и лечење њених рана траје све до 1928. године. Најновије страдање, Жича је претрпела за време Другог светског рата, кад су је Немци бомбардовали и спалили. Братство је поубијано и растерано, а владика Николај је одведен у Дахау у заточеништво. Уништена је библиотека и ризница. Манастир је обнављан и изграђиван после рата, све до данашњих дана.   На жичком трону су током векова столовали многи знаменити и свети Архијереји, истински чувари апостолских предања, непоколебиви стубови и учитељи Православља. Такав је и новопросијавши светитељ епископ жички и охридски Николај, који каже да је „Жича, стара српска прича“. Још он каже да је „одавде наука блистала, одавде су краљеви добијали поуке, овде су долазили краљеви, архиепископи и епископи, овде се дају велики водећи примери, који су за морал, за јединство друштва и цркве.“ Затим се сабрању обратио Патријарх александријски Теодор. Он је заблагодарио Господу на овом дану и изразио захвалност свом домаћину Епископу Јустину на срдачном дочеку. Инспирисан препуним храмом и мноштвом деце која су са својим учитељима и вероучитељима испунила пространу галерију дуж целог наоса, бацајући латице цвећа и држећи заставице са грбом СПЦ и крилатим лавом – грбом Александријске патријаршије, Патријарх Теодор је овај тренутак упоредио са јеванђелском сликом дочека Христа у Јерусалиму. Упознајући присутне са апостолском историјом своје патријаршије, истакао је мисионарску делатност којом се светлост Христове вере и даље шири по Африци. Нама је пожелео да светлост вере у којој пребивамо чувамо и непрестано разгоревамо

У петак 22. септембра 2017. године у 22. часа група ходочасника у организацији Цркве котрашке и пароха котрашког Божидара Селенића кренули су у обилазак светиња по Црној Гори и Србији. Пут су започели молитвом и благословом свештеника испред Храма Светог Георгија у Котражи. У суботу јутро поклоници су  стигли у Бар у Храм Светог Јована Владимира, целивали мошти истог светитеља и уз Божију помоћ наставили пут до манастира Режевићи. У овом манастиру су молитвено учествовали на Светој Литургији. По завршетку Свете Литургије наставили су пут ка манастиру Светог архангела Михаила на Михољској Превлаци, где су  целивали мошти мученика и принели молитве. Пут су наставили до Котора у Храмове Светог Луке и Светог Николе. Уз Божију помоћ кренули  су главном циљу Манастиру Острог, где су молитвено учесвовали на Акатисту, поклонили се и целивали мошти и принели молитве Светом Василију. Ноћ су провели под Острогом. У недељу 16. по Духовима молитвено су учествовали на Светој Литургији у горњем и доњем манастиру. По завршетку Свете Литургије принели су молитве Светоме и затражили благослов за наставак пута. Следећа станица је био манастир Дајбабе, где су верници целивали мошти и принели молитве Светом Симеону Дајбабском. Пут је настављен до манастира Мораче и Куманице, где су принете молитве Господу. Целиване су мошти и принете молитве Светом Григорију Куманичком. Захвални свима на гостопримству, верници су се са свештеником вратили у Котражу. протонамесник Божидар Ђ. Селенић        

Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су 24. септембра 2017. године свету Литургију у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Предстојатељу Александријске Цркве овом приликом уручен је Орден Светог Саве. Торжественом Литургијом у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару началствовали су предстојатељи Српске Патријаршије и Александријске Цркве,  Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј и Блажењејши Патријарх александријски и све Африке г. Теодор, уз саслужење високопреосвећене господе митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, гвинејског Георгија и пилусијског Нифонта, преосвећене господе епископа жичког Јустина и зворничко-тузланског Фотија; и високопреподобних архимандрита Стефана – настојатеља храма Светог Саве, и Данила, секретара Синода Александријске Цркве. детаљније… Извор: www.spc.rs