Категорија: СПЦ

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Јустина, у понедељак 23. октобра 2017. године, одржано је духовно вече у Духовном центру у Краљеву. Предавање је одржао протојереј – ставрофор Љубинко Костић, на тему „Жички духовници двадесетог века“. Предавање је почело казивањем  о Светом владики Николају као духовнику и светитељу. Било је речи и о осталим “несветим а светим“ жичким духовницима. Епископу Василију, Епископу Стефану, Епископу Хризостому, многим монасима и игуманима жичким, оцу Јакову Арсовићу, архимандритима Јовану, Доситеју и Герасиму. Подсетио је и на архимандрита Севастијана (Дабовића) који се 1940. упокојио у манастиру Жичи, а био је велики мисионар Православља у Америци. У диптих Светих је уписан 2015. године. Отац Љубинко је у непосредној форми врло лепо излагао своје казивање на радост великог броја присутних те вечери у просторијама Духовног центра. Ово је још један у низу догађаја који су обрадовале све присутне у Духовном центру, а у плану су још сличних вечери. Никола Васиљевић, вероучитељ

У недељу 22 . октобра 2017. године, на дан Светог апостола Јакова, Светог Стефана  Деспота српског (Слепог) , Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Сретење у Овчару. Преосвећеном Епископу саслуживали су високопреподобни архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, aрхијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, протојереј Србољуб Стојковић, јереј Раде Марић, протођакон  Александар Грујовић и јерођакон Иларион (Богојевић). Учешће у евхаристијском сабрању узели су монаси и монахиње из манастира Благовештење, Свете Тројице и Преображења, свештеници и мноштво верног народа. У својој богонадахнутој беседи Владика је истакао  да је Свето Писмо књига вечног живота, која није од човека, нити је писана за обичног човека, већ за човека који се уподобљава самом Господу. У даљем обраћању нагласио је да се Свето Писмо састоји од Старог и Новог Завета, и да је Стари Завет педагогија, припрема за долазак Христа. Владика је поучио  присутне вернике нагласивши да је послушање веће од поста и  молитве.  Онај који је непослушан узалуд се моли и узалуд пости. Господ не прима његове молитве, зато што је у ратном стању са ближњима. Свети Оци кажу да је сваки посао божански посао, па га треба радити од срца, као да се ради Богу, а не људима. После Светог Причешћа и архипастирског благослова вернима, уприличена је празнична трпеза љубави за све госте манастира. Труду и љубави Преосвештеног Владике Јустина, који је својим доласком и служењем донео благослове Светом Сретењу, у име игуманије Аквилине, заблагодарио је прота  Милун. чтец                                                                                                                                Владан Макањић

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин началствовао је у суботу 21. октобра 2017. године Светом Архијерејском Литургијом у храму Преподобне мати Параскеве у манастиру Вољавча. Епископу су саслуживали свештеници намесништва љубићког: Архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, јереј Радица Чанић, протојереј Мирослав Јанковић,  јереј Александар Пешић, протођакон  Александар Грујовић и ђакон Јован Тимотијевић.   Сестринство ове богомчуване светиње тавничког краја са својом игуманијом мати Аквилином умножило је духовне радости дочекавши Његово Преосвештенство, свештенство и верни народ. Након читања Светог Јеванђеља, Владика је у пастирском слову говорио о жртви искупљења коју је Христос распевши се добровољно на крст претрпео нас ради. Господ није дошао само да се жртвује за праведнике већ и за грешнике, јер Господ жели све да спасе, а ми смо ти који бирамо да ли ћемо ићи за Христом, или ћемо се богатити овоземаљским уживањима којима нас ђаво обмањује. Њему Господ  дозвољава да нас куша и проверава нашу веру, а ми смо ти који ћемо нашу веру сачувати кроз Цркву. Такође, Епископ нас је поучио да је потребно да се душевно богатимо и наслађујемо вечним добрима  кроз записану реч Божију и кроз Цркву, која је Тело Христово. Након благодарности Господу за причешће Божанским Тајнама, Епископ је поделио нафору верном народу и захвалио сестринству на дочеку и трпези љубави. студент теологије Стефан Симић

Место за које многи кажу да је једно од најлепших не само у Србији већ и шире, а налази се на путу између Ужица и Златибора, дана  15. октобра 2017. године, било је место сабрања верујућег народа који је већ дуго времена ишчекивао почетак зидања цркве у којој ће се молити и наслађивати Господом. Данас, ни најбољи уметник на свету не би могао да наслика или да речима искаже лепоту места, радост и љубав која се осећала на Белој Земљи. Хиљаду људи је пристигло на темеље будуће цркве и са усхићењем чекало Његово Преосвештенство Епископа жичког Господина Јустина да дође и да принесе молитве Господу Творцу. Деценијска не само жеља већ и реална потреба, трудом житеља овог дивног места почела је да се реализује. Насеље које броји мало преко три стотине домова желело је храм у својој близини, који би био светионик и огледало како тренутних тако и будућих генерација. Место у коме ће се Васкрслим Господом причешћивати, сећајући се свога порекла и славних предака. Из тог разлога, а благословом Епископа, одлучено је да будући храм буде посвећен Сабору српских светитеља, тих дивних примера које је Господ прославио и који никад неће престати да нам буду путоказ како треба живети и којим путем ићи. У данашња времена када је тешко око било чега сложити се и смоћи снаге и за мали рад, житељи Беле Земље су кренули у испуњење речи Владике Николаја, да када се Срби сложе, могу много урадити. Донацијама како привредника тако и осталих благочестивих житеља овог места, кренула је изградња храма у најлепшем делу, брдашцету, са кога се види цела Бела Земља. Долазак Епископа био је потврда да ова жеља није пролазна, већ искрена, и освећење темеља био је један дивни печат који је унео неопходну снагу у срца овог народа да су на правом путу и да треба да наставе и заврше започети подухват. Епископ је након освећења темеља у беседи подсетио на пример Господа Исуса Христа, који је сишао на овај свет и поживео са људима, поучавао нас, и све то што је говорио – испуњавао је. А на крају овоземаљског живота кренуо на пречасну смрт, да пролије своју крв како би опрао грехе читавога народа, од Адама па до краја света. „Данас смо се окупили и да начинимо почетак сабрања у овоме храму и драго ми је да је много деце дошло, јер ће се сећати овога дана, а то је историја“, рекао је Владика. Затим нас је подсетио како је благ Господ који дарује да градимо храмове у којима ће се људи крштавати, венчавати и вршити приносе. Све је то подстрех да будемо сведоци Господа, а сведоци Господа се овенчавају славом. На крају свог обраћања, Владика је благословио народ са жељом да истрају у овом благочестивом делу, са надом да ће се у најскорије време на Белој Земљи служити Света Литургија.   У наставку славља, надлежни свештеник се захвалио свим сабраним мештанима на труду, подршци и учествовању у изградњи. Такође, напоменуо је да не заборавимо да смо сви заједно наставили поносну ктиторску историју, која нас подсећа да смо потомци славних Срба, да смо племићи. А то нас обавезује да се тако и понашамо, да морамо бити достојни свога имена и имена Христовог, и да се морамо потрудити да храм и довршимо. Изграђујући храм, треба да се сетимо својих предака, као што ће се једног дана, нас и нашег труда сећати наши потомци. Протонамесник Љубан Петровић  

Дана 15. октобра 2017. године, када наша Црква прославља Светог свештеномученика Кипријана и Преподобног Андреја, Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Рогачици поводом обележавања 170 година од освећења храма Вазнесења Господњег. Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протојереј Горан Милинковић, јереј Божо Главоњић, парох пожешки, јереј Владимир Кораћ, јереј Јовица Пршић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Љубодраг Стојковић. Преосвећени Владика Јустин одржао је пригодну беседу поводом 170 година од освећења храма. У беседи је између осталог говорио и о значају заједничарења у Цркви. Велики број верника је присуствовао Светој Архијерејској Литургији и узео учешће у Светом Причешћу. У току Литургије Његово Преосвештенство је у чин јереја рукоположио ђакона Љубодрага Стојковића, а звањем протонамесника одликовао јереја Владимира Кораћа, старешину рогачичког храма. Између осталог, уручене су грамате добротвора представнику Дринско-Лимских хидроелектрана г. Милутину Симићу из Бајине Баште и господину Душку Глишићу из Бајине Баште. Овај догађај је праћен културно-уметничким програмом. У програму су учествовале певачке групе и КУД “Миленко Топаловић“ из Бајине Баште. После тога, у порти цркве је одржан заједнички ручак уз народно весеље. протонамесник Владимир Кораћ    

У суботу 14/01. октобра, на празник Покрова Пресвете Богородице, прослављена је храмовна слава у селу Растиште, код Бајине Баште. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслужење намесника рачанског протојереја Милинка Лукића, старешине цркве протојереја Раденка Глигића, старешине цркве у Бајиној Башти протојереја Владимира Васиљевића, протонамесника Драгана Глигића, пароха у Жичи, протонамесника Владимира Малешевића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Немање Матејића.   По прочитаном Јеванђељу, Владика се обратио благоверном народу овога краја речима о  празнику Покрова Пресвете Богородице, говорећи о чудесном догађају који је Свети Андреј са учеником Епифанијем видео приликом молитве у Богородичиној Цркви Влахерни у Цариграду угледавши Пресвету Богомајку са раширеним омофором како закриљује народ. Затим је Владика поучавао верни народ о пролазности овога живота, рекавши да материјално добро и новац не могу да нам обезбеде вечни живот, али такође и срећу и благостање у овом животу, „јер земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века“. По завршетку причешћа светим и животворним Тајнама Христовим, Епископ је освештао славски колач и жито, а затим уручио  грамате онима који су показали несебичну љубав, труд и пожртвованост према својој Цркви. Грамате су уручене: Радовану Мићићу, Драгојлу и Радомиру Јовановићу, Богдану Богдановићу, Драгану Андрићу, Владу Радојичићу, Милошу Јовановићу, Љубиши Радојичићу, Дејану Васићу, Радошу Томићу и Националном парку “Тара“. Храмовна слава је настављена уз трпезу љубави, припремљену од стране мештана села Растишта. Том приликом Преосвештеном Епископу се обратио протојереј Раденко Глигић, старешина цркве, захваливши се на канонској посети и нагласивши да од 2002. године када је црква освештана па до данас у њој није служена Света Архијерејска Литургија. Према протиним надахнутим речима, село Растиште је смештено између двеју планина, што отежава услове за живот и што истовремено утиче на бројност мештана, који живе сиромашно, но упркос овој чињеници, увек су спремни да помогну својој Цркви наспрам својих могућности и не штедећи на себи. Након славске трпезе, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин  Јустин посетио је манастир Рачу. У поподневним часовима, Владика је присуствовао састанку са члановима одбора „Удружење Патријарх“, на коме се разговарало о термину постављања бисте блаженопочившег патрјарха Павла, у порти новоизграђене Цркве Светог Саве. Затим се Владика одазвао на позив власника дестилерије „ББ Клековача“, господина Драгана Гаврића који  га је упознао са начином производње и асортиманом овог бајинобаштанског бренда.    Ђакон Немања Матејић

  У петак 13. октобра, у дан када Црква прославља Светог свештеномученика Григорија Јерменског и Светог Михаила Кијевског, на град Чачак се излила велика благодат. Наш град је био удостојен архипастирске посете Његове Светости патријарха српског г. Иринеја. На позив колектива чачанске Гиманзије, а као њен бивши ученик, наш првојерарх је у Чачак дошао поводом прославе 180 година постојања ове значајне просветне установе.   У порти храма Вазнесења Господњег у Чачку, патријарха је дочекао Епископ жички г. Јустин са свештенством храма. Поред свештенослужитеља пред патријарха је изашао и градоначелник града Чачка г. Милун Тодоровић, заједно са сарадницима и градским привредницима. Након обиласка радова на изградњи храма Вазнесења Господњег патријарх је изразио задовољство и велику радост због постепеног враћања првобитног сјаја овој цркви, који је често нарушаван због чињенице да је неколико пута претварана у џамију, и стога више пута рушена и прерађивана. Истичући да ове године прослављамо значајне јубилеје и да се навршава 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног за краља српског, те 810 година од преноса моштију Светог Симеона Мироточивог Студеницу, патријарх је нагласио да нас сећање на ове значајне датуме нарочито подсећа на то ко смо. Након кратког предаха и окрепљења патријарх је заједно са владиком Јустином, свештенством и градском делегацијом продужио ка Дому културе на свечану академију посвећену јубилеју Гимназије. У препуној сали Дома културе, поред директора Гимназије, градоначелника и помоћника министра просвете, окупљенима се обратио и Његова Светост. Он је у свом обраћању чачанску Гимназију назвао храмом просвете. Такође, посебно је истакао чињеницу како је многим ученицима период образовања у Гимназији у Чачку био камен темељац на који су се надограђивали и досегли саме врхове науке, културе, уметности или спорта. После пригодног програма, патријарх се кратко задржао на коктелу који је истим поводом уприличен у дворишту Гиманзије. Након коктела и краћег обиласка просторија и учионица Гимназије, наш архипастир је са директором Гимназије г. Иваном Ружичићем разменио пригодне поклоне. После тога се заједно са Његовим Преосвештенством г. Јустином, свештенством и градским оцима упутио у парохијски дом храма Вазнесења Господњег на трпезу љубави. Током ручка градоначелник г. Милун Тодоровић је одржао здравицу захваливши се више пута патријарху на љубави и доброј вољи да походи свој родни град и благослови његове житеље, истакавши посебно да се градска власт труди да помаже обнову или зидање нових цркава на територији општине те да ће то и убудуће чинити. На крају здравице градоначелник је патријарху поклонио монографију „Манастири Овчарско-кабларске клисуре“. Непосредно пре одласка патријарх Иринеј је изразио задовољство и радост због посете и нагласио да су Чачак – као његов родни град, Призрен – као место где је једно време био ректор и предавао у Богословији, и Ниш – град где је деценијама столовао као епископ, градови који у његовом срцу имају посебно место. Такође је изразио задовољство због утиска да Чачак напредује наглашавајући да је наш град тренутно не само географски центар Србије, већ пре свега верски, духовни и морални центар државе. У нади да ће ускоро поново походити свој родни град Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је остављајући свој благослов на Чачку пожелео да  напредује у сваком смислу на радост и срећу његових житеља. јереј Слободан Јаковљевић

Драга браћо и сестре! Са радошћу Вас обавештавамо да је из штампе изашао часопис “Жички благовесник“. У овом броју је присутно неколико текстова који се баве појединим аспектима односа вере и знања или богословља и науке. Сваки на свој начин показују важност посматрања теме отвореним очима како разума тако и душе. Дакле, на трезвоумље је позван човек као целовито биће. По речима Вернера Хајзенберга, које су цитиране у једном од текстова из часописа, “наука и религија могу једна без друге, али човек не може без једне и без друге“. У осталим текстовима се  расветљава историјат древних Манастира Жиче и Рујана, а ту су и осврти на живот и дела сликара Михаила Миловановића и нашег савременика и великог добротвора г. Милутина Ђурђића из Рашке.  Странице са православним хумором, темама из савремене поезије и активностима са Верске наставе чине посебне рубрике. У часопису је Летопис богослужења Епископа жичког г. Јустина. Текстови за наредни број су нам потребни до 15. новембра 2017. Адреса за достављање: z.blagovesnik@gmail.com. јереј Александрар Р. Јевтић уредник часописа

Након 175 година Ужице је благословено новим олтаром, где ће се славити Име Божије молитвама Богородице и заштитом њеног Покрова, коме је храм и посвећен. Остаци прве Ужичке цркве Ружице немањићког периода нису сачувани. Постојећа два храма  су из  1721. године  (Светог апостола и јеванђелиста Марка) и Светог великомученика Георгија из 1842. године. На дан  Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, 9. октобра 2017. године, Преосвећени Владика жички г. Јустин освештао је темеље новог покровског храма. У својој беседи, Епископ нас је поучио да је најлепша честитка  данас за дан града полагање камена темељца овоме Светоме храму који је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Затим је подсетио да је омофор Пресвете Богородице „сила божанска и чудесна која ће од данас чувати и штитити  овај град и све људе који припадају овоме месту; чудесна је и силна благодат Божија која даје у срце верноме народу да зида храмове Божије.  Улагање у духовно је много претежније од бриге за телесно. Зато је најважније да иштемо Царство Божије, а  све остало Господ ће надоместити“. Епископ је пожелео свим трудбеницима и свима  који су зажелели да овде никне храм да се та жеља испуни, јер „када иштемо од Господа оно што је на спасење Господ ће брзо услишити молитву нашу“. Нови храм се налази у ужичком предграђу Крчагову, које због положаја терена у ужичкој котлини представља засебну целину. Нови храм ће бити светионик и литургијска трпеза  заједнице  верних, која ће од сада имати свој домаћи храм у комшилуку. Ово је велики дан за Ужице и уопште за овај крај. Изграђивањем храма се исписују светле странице црквене историје, изграђујемо се и ми узрастањем у нову твар у меру раста пуноће Христове, по речима апостолским. Чину освећења саслуживали су: архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, старешина храма Светог великомученика Георгија протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, старешина храма Светог апостола и јеванђелиста Марка протојереј-ставрофор Милић Драговић, протојереј-ставрофор Василије Томић, као и свештеници Ужица и околине уз учешће благочестивог народа. Несебично залагање показали су угледни чланови Грађевинског одбора на челу са председником г. Николом Селаковићем, генералним секретаром председника Србије, потпредседником и градоначелником града Ужица Тихомиром Петковићем, Владимиром Синђелићем, Добросавом Андрићем, Милијом Божовићем, Никодимом Вељовићем. Захвалност дугујемо и осталим члановима Грађевинског одбора  и свим дародавцима који су омогућили да ову фазу темеља завршимо.   После освећења темеља Владика Јустин је освештао новосаграђени дечји вртић у ужичком насељу Пора, а потом је у Народном позоришту присуствовао свечаној седници која се сваке године организује поводом дана Града Ужица. Нека би дао Господ да градњом храма будемо достојни наследници наших светих предака, да нас се не постиде и да нас препознају као своје наследнике. протојереј-ставрофор Иван Деспић  

Благословом Епископа жичког Господина Јустина, Црквена општина Бајина Башта организовала је поклоничко путовање у Манастир Острог. Прохладног октобарског јутра, група од седамдесетак верника кренула је светињама у походе. Челници овога похода били архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић и парохијски ђакон Немања Матејић. Прва светиња којој смо се упутили био је Манастир Куманица, где смо узели учешћа у Светој Литургији и затим срдачно били поздрављени од стране оца Николаја, настојатеља овог светог места. Следећи манастир који смо посетили био је Морача, чију историју нам је исцрпно изложио кустос и сликовито нам дочарао његову богату прошлост.   Велелепност Храма Христовог Васкрсења у Подгорици наше вернике је одушевљавала и остављала на моменте без даха. Затим стижемо ка циљу нашег путовања, Манастир Острогу, где се поклањамо моштима Великог Светитеља и исцелитеља Светог Василија. Овде су наши верници узнели своје молитве и затражили од светитеља посредништво пред Богом, док смо сутрадан своју духовну радост употпунили на Светој Литургији. Након Литургије упутили смо се у Манастир Ждребаоник, где смо се поклонили моштима Светог Арсенија, наследника светосавског трона, а затим срдачно били угошћени од сестара ове свете обитељи. Свој пут смо наставили ка Манастиру Дајбабе, где смо се поклонили Светом Симеону, духовном заштитнику овог светог места. Последњи манастир који смо посетили био је Милешева, гробно место Светог Саве, где се сада налази рука овога Божијег угодника, драгоцени драгуљ који се сачувао кроз векове тешке српске историје. Духовно обогаћени и учвршћени благословима дивних Божијих угодника, вратили смо се својим домовима, сазерцавајући ово надахнуто путовање, које нам је било од велике користи, јер смо видели и на махове доживели богату историју нашег народа. ђакон Немања Матејић