Категорија: СПЦ

Данас, 15/2. априла 2018. године, у првој недељи по Васкрсу, Томиној недељи, служена је Света Архијерејска Литургија у Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу, у оквиру које је у свештенички чин рукоположен ужички ђакон Аранђел Петровић у чин свештеника. Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину саслуживали су: протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски намесник ужички, протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, старешина Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу, протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Храма Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу, протојереј Милан Филиповић, протојереј Добрица Миленковић, протонамесник Љубан Петровић, протонамесник Александар Јевтић, јереј Владимир Дуканац, јереј Стефан Дамјановић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Аранђел Петровић и ђакон Младен Стевановић. Заједно са великим бројем верника Светој Архијерејској Литургији присуствовао је и градоначелник Града Ужица господин Тихомир Петковић, са својим сарадницима. После читања Светог Јеванђеља, Епископ је беседио о јављању Васкрслог Господа женама мироносицама, апостолима и на крају апостолу Томи: ,,У Светоме Јеванђељу данас се  говори да се Господ Васкрсли јавио женама мироносицама,  које су отишле и говориле ученицима Христовим, апостолима, да је васкрсао Господ, али они не повероваше. И Господ улази у просторију, кроз закључана врата и говори ученицима својим: ,,Мир вам!“ Он каже: Ево, дајем вам нешто ново, што свет нема. Мене Отац посла да спасавам род људски. Као што је мене Отац послао, шаљем и ја вас. Примите Духа Светога, Духа Божијег, Духа силе. Којима задржите грехе – задржани су. Којима отпустите грехе – отпуштени су. Ослобођени су греха! Тада је установљена Свете тајна исповести. Тома апостол није био присутан када се Господ јавио. Када су апостоли говорили да су видели Господа и да је васкрсао, он по људској немоћи и слабости није поверовао. Ипак, за недељу дана, Господ поново долази и одмах се обраћа Томи: Томо, говорио си да нећеш веровати, док не ставиш прсте у ране од клинова и док не ставиш прсте у ребра моја. Приђи и осведочи се! И Тома прилази и дотиче ране Христове и исповеда једном за свагда, за све нас: ,,Господ мој и Бог мој!“ То је сила Господа Исуса Христа, који није изабрао ни књижевнике, ни фарисеје, ни садукеје, ни моћне и силне тога времена, него је изабрао просте и неуке људе, који нису припадали неком високом сталежу. Нису имали неке одборе и своја удружења, па је он дошао и окупио људе око неке идеје, него је ишао и једнога по једнога сакупљао за дело своје. Да не кажу људи: ево, успело је дело, јер је Бог тада имао умне и знамените људе, силне, моћне. Напротив, Он, силни и моћни Бог, који је речју својом све створио, и речју Његовом држе се небеса, и све је устројено речју Његовом и све се влада речју Његовом и усмерава ка оном што је Господ једном за свагда хтео да се сви људи спасу и да дођу познању истине и зато је Господ Бог и дошао и изабрао своје ученике и апостоле и дао им је власт и силу и моћ, да лече и да чине чудеса. И каже у Светом Писму: Ово што је записано у Писму то је довољно вама да поверујете. Да је Господ Исус Христос Син Божији и да је он дошао из превелике љубави према палом човеку да спасе читаво човечанство. Преосвећени је даље говорио о превеликом смирењу и љубави Христовој, Који је дошао да спасе палог човека. Говорећи о тешком времену у ком живимо Епископ је верне подсетио да никада није било лако, нарочито за хришћане, јер хришћани када нема рата, погибије и мука, они се боре са невидљивим непријатељем, боре се са силама таме и  поднебесја. Такође, Епископ је рекао: ,,Дани наши су сви избројани, нико од нас не зна колико ћемо још живети, и зато док још имамо времена, свакога дана треба да се приближујемо Господу Богу, да вршимо вољу Његову, да се испуњавамо Духом Божијим, да задобијамо благодат, а ко задобије благодат, он има мир у души својој и залог вечнога и небескога живота! Црква већ 2000 година сведочи Христа и баш зато што је Црква Христова, њу ни врата пакла неће надвладати. И она ће у све векове и сву вечност, призивати и спасавати народ  Божији.“   У наставку, Преосвећени је у свештенички чин рукоположио ђакона Аранђела Петровића, уз радосно клицање свештенства и верног народа: Достојан, Достојан, Достојан! Након Свете Архијерејске Литургије, у парохијском дому, приређена је трпеза љубави. Свечаној атмосфери, пригодним избором песама, посебно је допринео дечији хор при Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу. У току ручка, Преосвећеног Владику Јустина, градоначелника Града Ужица господина Тихомира Петковића, свештенство и све госте, поздравио је старешина храма протојереј-ставрофор Зоран Јанковић. Посебно се захвалио Његовом Преосвештенству Епископу жичком господину Јустину на доласку у Ужице. Прота Зоран је исказао радост, јер од данас наша Црква има још једног новог пастира стада Христовог. Са надом да ће нас Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин поново посетити, растасмо се у радости, укрепљени благодатним даровима несазнајне милости и љубави Божије!                                                                                                                           ђакон Младен Стевановић У повратку из Ужица, Епископ је у поподневним часовима посетио манастир Никоље и том приликом одржао помен поводом четрдесет дана од упокојења игуманије никољске Евпраксије.  

Захватимо, људи, молитвом лека душама нашим, из реке која свима притиче- Пречисте Царице Богородице, точећи нам чудесну воду и омивајући тамна срца, чистећи греховне ране и освећујући душе верних Божанственом благодаћу. У попразнству најсветлијег Празника Пасхе кога Свети Григорије Богослов назива: „Царица дана, празник над празницима, славље над слављима, који превазилази као сунце звезде не само човечанске и земаљске празнике, но и празнике у част Христа“, а Црква се молитвено сећа и Пресвете Богородице и њеног чудотворног извора у Цариграду,   предстојатељ  катедре Епископа жичких господин Јустин началствовао је сабрањем у храму посвећеном Живоносном Источнику у Врњачкој Бањи. Епископу су на Светој Литургији саслуживали: протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протосинђел Сава (Илић), секретар Епископа, протојереј Драган Јовић, протојереј Миливој Илић, протојереј Часлав Јовановић, протојереј Саша Ковачевић, протојереј Жарко Дончић, протонамесник Радован Ђорђевић, протонамесник Радош Младеновић, јереј Слободан Глишовић, јереј Срећко Богићевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Ненад Јаковљевић. На малом Входу владика је оца Радоша одликовао правом ношења надбедреника, као заслуге за дугогодишњи труд који је показао према Мајци Цркви. Након читања Светога Јеванђеља Владика је у својој беседи говорио о данашњем празнику који се у народу назива и “Источни петак“. Јеванђеље нам говори о онима који слушају реч Божију и држе је, и само они који тако чине могу да схвате да ли су истините речи у Светоме Писму. Они коју покушавају да провере да ли је истина написана у Библији често остану само на корицама, док они који се труде да изврше што је написано иду из благодати у благодат. Иако су то тешке речи за нас јер Господа не можемо сместити у наш ум, Њега чак ни небеса не могу да сместе, осим Пресвете Богородице, Он показује да је тај Извор, тај Источник, који делује кроз Мајку Божију и исцељује немоћне. Све то не би било могуће без Њене слободне воље, па када јој Архангел благовести да ће родити једнога од Тројице она смерно каже: „Ево слушкиње Божије, нека ми буде по речи твојој.“ И тако Пречиста прима у утробу Онога Који је несместив, а Он је осветио ту утробу и природу па се рађа Животодавац Који је начело свега доброг. Владика је напоменуо и да се овај Свети храм спрема за велико освећење, да сви они који имају потребе могу овде кроз Литургију и  Свете Тајне да добију оно што им је потребно за спасење. Тако је  Премудри Господ, силан и моћан у речи, устројио да се све освећује именом Божијим. И наши прародитељи Адам и Ева, који су сагрешили својом слободном вољом морали су послушањем заповести Божијих да себе поново васпоставе у Богу. Господ не жели да злоуптребљава слободу коју је дао људима као највећи дар, већ им дозвољава да сами изаберу пут. Иако су избрали смрт уместо живота, Господ их се не одриче већ их крепи да послушањем и држањем заповести Божијих сви можемо да достигнемо меру висине раста Христовог. Ако се само изјашњавамо као хришћани по имену, а не држимо заповести то нам ништа не помаже. Закон Божији је такав да нема малих и великих, већ су заповести подједнако важне за нас. Стога, не можемо ми бирати шта нама одговара, јер ако све испунимо а у једноме сагрешимо криви смо за све. Нисмо сви једнаки, нити смо добили исто, али је важно да се непрестано трудимо онолико колико можемо. У Царству небеском свако ће добити своје место које му припада. Светитељи као Божији угодници су ближе Престолу Господа, али има и оних који нису у тој близини Божијој, немају ту слободу. Владика је поменуо и изреку „да будем у рају па макар у крају“. Заиста је тако, јер када је трпеза у питању сви седе. Свако узима хране колико му је потребно, мала деца мање, старији више, али сви узимају од исте трпезе. Тако ће бити и у рају, јер нико на друге неће гледати са подозрењем. Зато је Бог и дао нама Цркву као заједницу, којој је Он глава, јер живи и са онима који су се упокојили али и удостојили да буду у Царству небеском. И баш зато ми хришћани и живимо њиховим молитвама, њиховим подвигом,  јер се и они моле да се ми спасемо. Зато ће Пресвета Богородица, Она која је примила Животодавца, бити заштитница и овога храма, јер све је у Њој и кроз Њу саздано, сам Господ се пројављује кроз Њу. Зато све своје и треба да јој поверимо, да нас Она руководи, управља и напаја водом истинитог живота, која тече у вечни живот. У току Свете Литургије Епископ је, благодаћу Свесветог Духа, која се преноси преко Светих Апостола до данас, рукоположио ђакона Ненада у свештенички чин. Мноштво народа Божијег се причестило Светим Тајнама Хростовим, а после заамвоне молитве Владика је са верним народом преломио славски колач  у славу Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије. Од тебе, неисцрпни богоблагодатни источниче, подајеш ми точећи воде твоје благодати која увек чудесно истиче, молим ти се јер си надразумно родила Логоса, ороси ме благодаћу да бих ти клицао: радуј се, водо која спашава!                                                                                                                              јереј Ненад М. Јаковљевић  

У васкршњој радости, Храм Светих Јоакима и Ане у Прељини је и ове године у договору са дечијим вртићем “Бубамара“ трећега дана Васкрса традиционално организовао турнир у туцању васкршњим јајима. Парох прељински Никола Вучетић је пре свега деци упутио речи  поуке, а најпре се позвао на речи Христове: “Пустите децу к мени и не браните им, јер је таквих Царство Небеско“. Ђакон Јован Тимотијевић је деци поделио јаја, а испред храма је уследило такмичење у коме је учествовало много деце,  која су са радошћу на крају добила и поклончиће у знак захвалности. Отац Никола се захвалио деци и њиховим васпитачицама што су дошли да испуне радошћу храм Божији и пожелео им пуно здравља и радости од Васкрслога Господа, са жељом да се у радости и убудуће сусрећемо. Студент теологије Стефан Симић

Другог дана Празника над празницима, дана када Васељена кличе и проноси радосну вест да је Господ васкрсао, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин радост празника донео је у Чачак. Владика је благоизволео да на Васкрсни понедељак богослужбено прослави Пасху Господњу у Саборном храму у Чачку. Сабрани народ уз песму је дочекао свог Пастира у порти храма Вазнесења Господњег и узео благослов Свете деснице. Народ је молитвено прославио Празник са својим Архипастиром у обновљеном Саборном храму. Епископу су саслуживали архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина храма Вазнесења Господњег јереј Марко Мирковић, протојереј-ставрофор Саша Јоловић, протојереј Крстивоје Милуновић, јереј Слободан Јаковљевић, јереј Ђорђе Лазаревић, ђакон Александар Грујовић и ђакон Немања Тимотијевић. Радост Васкрслог Христа појањем су прославили појци из Краљева. На Светој Литургији се сабрало мноштво свештенства намесништва трнавског, монаштва и верног народа. Васкрслог Господа са својим суграђанима прославио је и градоначелник града Чачка господин Милун Тодоровић са својим помоћницима. Радосни поздрав „Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!“ пронео се кроз храм попут добре вести коју су мироносице пронеле кроз народ видевши празан гроб! Након дуготрајне припреме за Пасху и поста дошао је спасоносни дан. Владика је у беседи нагласио значај поста за свакога од нас хришћана. Подсетио нас је на неопходност причешћивања и у току Светле седмице. Охрабрио нас је спомињући да се и спортисти за велике резултате припремају дуготрајном вежбом, а наш циљ је највећи од свих, Господ Исус Христос. Наши дани су избројани и управо због тога их треба што квалитетније провести, а најбоља припрема је она која за свој циљ има сједињење са Васкрслим Господом, извором свеколиког добра. Захваљујући Господу на Победи коју је донео у овај свет верни народ се причестио из руке свога Епископа. По завршетку Свете Архијерејске Литургије Епископ, свештенство, монаштво, градоначелник Чачка, су уз верни народ остали на трпези љубави коју је припремио старешина храма јереј Марко Мирковић.  Старешина се у обраћању захвалио Епископу и градоначелнику и позвао Епископа да нас у што скорије време поново посети!   Вероучитељ Ђорђе Чоловић

Испуњени радошћу због доласка ишчекиваног Дана победе Живота над смрћу, Празника над празницима, свештеници и верни народ који учествују у литургијском животу заједнице при Храму Светог Саве у Краљеву, у пријатној ноћи пресветлог Дана дочекали су у порти храма Његово Преосвештенство Епископа жичког г. Јустина. Са упаљеним свећама у рукама, свештено сабрање је пред улазним вратима храма започело са васкршњим песмама јутарње службе. Следујући богослужбеном поретку ове предивне службе, уз торжествено појање олтара и наоса, кренули смо у сусрет Васкрслом Христу. Сваког тренутка простор је постајао испуњенији лицима преображеним радошћу Празника. У Цркви као лађи спасења и Светој Литургији, као њеној најсветијој одаји, предвођени својим Архипастиром принели смо предложене Дарове на освећење и добили их од Бога на Дар освећења душа и тела наших. Старешина храма протојереј Радоја Сандо је прочитао Васкршњу посланицу, преневши тиме поуку Патријарха српског г. Иринеја и осталих Архијереја Српске Православне Цркве својој духовној деци. У најсветијем тренутку причешћа Телом и Крвљу Христовом, након причешћивања свештенослужитеља, верни народ је у свештеном миру кренуо ка Чаши Спасења. Иако су свештенослужитељи причешћивали на више места у простору храма, река верног народа је дуго текла ка Извору и Пристаништу Живота нашега.     Заблагодаривши Господу на свему што је учинио обесмртивши нас Васкрсењем, присутни су поделили радост поздравима Христос васкрсе –  Ваистину васкрсе!  Епископ Јустин је верницима на дар поделио васкршња јаја, а потом је заједничарење настављено уз трпезу љубави. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Ево два миленијума како се преноси радосна вест о Славном Васкрсењу Христовом. Благодарећи Богу, и нама недостојнима се даде ова радост да благовестимо да је Христос васкрсао. То управо и јесте средишњи мотив вечерњег богослужења Празника над празницима: читање одељка Јеванђеља у коме је описано  чудесно јављање Васкрслог Христа Апостолима. Васкрсење Христово је спасење целом свету, због тога се Јеванђеље проповеда на свим језицима и свим народима.   У недељу увече, на Васкрс, Пасхално вечерње је служено у Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Краљеву. Вечерње је предводио архијерејски заменик протојереј ставрофор Љубинко Костић уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја ставрофора Ненада Илића, старешине поменутог храма протојереја ставрофора Јована Ђорема, са свештенством из Светотројиног храма и Храма Светог Саве. Овај торжествени скуп украсило је свештенство и из околних места, братства из храмова у Кованлуку, Матарушкој Бањи, Врњачкој Бањи, Грачацу. Јеванђеље је читано на: српском, црквенословенском, грчком, јеврејском, латинском, енглеском, француском, немачком и мађарском језику. Ово сабрање наставило се и сабрањем на трпези љубави уз пријатну атмосферу и радост Празника. Ђакон Милутин Балтић

И ове године су нас на дан Христовог Васкрсења посетили  представници свештенства Епархије жичке и обишли болеснике који се лече на нашим одељењима. Том приликом њима и запосленима који су дежурали у дане празника, поделили су васкршња јаја, а за наше најмлађе пацијенте спремни су били и слаткиши. Као и обично, највеселије је било на одељењима педијатрије и дечје хирургије. Уз жеље за брзо оздрављење и опоравак, свештеници су честитали празник, испраћени дечјом грајом, песмом и осмесима. Уз поздрав Христос васкрсе – Ваистину васкрсе, тога дана се и у нашој болници осетила празнична атмосфера. Извор: studenica.blogspot.rs

На Велику Суботу, последњи дан Страсне седмице која обухвата највеће и најстрашније догађаје у историји рода људског, наша Црква је ове године прославила и празник Благовести који представља почетак домостроја спасења. И управо на тај дан, манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури имало је ту част и радост да, поводом манастирске славе Свету Архијерејску Литургију служи предстојатељ Епархије жичке владика Јустин, коме су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења на Овчару, архимандрит Јован (Никитовић), игуман манастира Вујан, протосинђел Сава (Илић), протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, протојереј-ставрофор Ненад Величковић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, јереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протођакон Александар Грујовић и јерођакон Иларион (Богојевић), сабрат манастира Преображења. Литургијско благољепије је, заједно са сестринством манастира, употпунио епархијски појац г. Иван Тајковић, а према вековном обичају српске Свете горе, били су присутни представници скоро свих околних манастира, те смо на делу могли осетити речи псалмопојца Давида: „Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!“ (Пс. 132, 1). Поред монаштва и свештенства, многобројни верни народ пристигао је са свих страна, да сабран око свог духовног пастира Епископа Јустина, узнесе молитве Пресветој Богородици и њеној чудотворној икони Путеводитељки која се чува у овој светињи. Она је посредница између неба и земље, чије је име велико и чудесно, како је између осталог и рекао Епископ Јустин у беседи на Светој Литургији. „Сви светитељи, мученици, савремени и древни подвижници када говоре о Пресветој, увек додају присвојну заменицу – наша! Јер Она је наша Пресвета Богородица! Ми је присвајамо, јер Она припада нашем роду. Господ Бог наш Исус Христос никоме ништа не дугује. Међутим, свети оци говоре да Господ дугује само Пресветој Богорици, јер је кроз Њу добио оно што није имао – добио је људску природу, осим греха. Она је Њега родила. Зато су Пресвета Богородица и Син Њен, вечна веза нас људи са Богом“.   Након заједничарења у Светој Чаши, трпеза љубави коју је заједно са сестринством припремила колачар гђа Зорица Филиповић из Горњег Милановца са породицом, била је постављена за све. За време славског обеда, Владику и све присутне је бираним речима поздравио архимандрит Дамјан, истакавши труд игуманије Михаиле и њеног сестринства да у дане страсне седмице припреме манастирску славу, на којој је сав благочестиви народ још једном доживео припадност својој светој цркви као заједници. У организовању  славе су  и ове године узели учешће и верници из Чачка, Лучана, Ариља, Ужица, са Златибора и бројних оближњих села, који током целе године долазе у ову светињу на молитвена сабрања, као и подмладак „Делија“ из поменутих околних места, који су се потрудили да у манастиру влада ред и свечана атмосфера током прославе празника. Колачар за наредну годину биће г. Бранко Давидовић са породицом из Лучана. Сестринство манастира Благовештења  

Преиспуњени радошћу светозарног Васкрсења Христовог најсрдачније честитамо верним синовима и кћерима Епархије жичке Празник над Празницима речима вечног пасхалног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ! ЗАИСТА ВАСКРСЕ ! Чврстом вером да ћемо истрајати на путу истине, правде и благочешћа, у овај Велики Дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља. Дано у Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2018. Епископ жички Јустин

У богослужбеном предању Цркве, Страсна седмица заузима место препознатљиво по дескриптивности и наративности. Слике и речи нас враћају у време када је земљом ходио наш Господ Исус Христос. Оприсутњујући Њега и домострој спасења којим нас је даривао, ми сваке године идемо стопама његовим. Сигурнијег Пута немамо. Тако је и 06. априла ове  2018. године било у краљевачком Саборном храму. Заједно са Епископом Јустином који предстоји Црквом Божијом која борави у граду Краљеву, престоном граду светосавске Епископије жичке, свештенство и верни народ су у наставку Вечерњег богослужења пронели Плаштаницу кроз простор храма. Обрадован скелама које најављују фреске којима ћемо заменити беле зидове, храм заједно са свима нама у средишту своме сада чува Христа који погребно изображен чека да за нас још једном пројави победу над смрћу. У Базелу је Достојевски 1867. пред Холбајновом сликом Христа скинутог са крста скоро изгубио веру, и ту сцену пренео у роман Идиот где се исто догађа са кнезом Мишкином. Данас, ми смо веру оснажили наслућујући радост која нам предстоји на вратима гроба Христовог. Поклањајући се страдањима Христовим, чекамо да постанемо учесници Славе Његове. протонамесник Александар Р. Јевтић