Категорија: СПЦ

На дан Преноса моштију Светог оца Николаја, прослављена је храмовна слава у месту Косовица код Ивањице. Празник је почео у свечаном расположењу Светом Литургијом у 9 часова. Евхаристијским сабрањем начелствовао је протојереј Синиша Пецић уз саслужење ђакона Александра Тимотијевића. Верници Косовице и околних села сабрали су се да узму учешће у Светој Чаши Тела и Крви Господње и молитви. Након Божанствене Литургије читава заједница је учествовала у литији око храма, а потом је пререзан славски колач. Домаћини славе су припремили пригодну трпезу љубави у којој су узели учешћа свештенство и сви верни. Протојереј Синиша Пецић се обратио  својим парохијанима најпре се захваливши домаћинима, а потом и истакавши важност наше бриге за Цркву као Дом Божији у животима како села тако и свакога од нас.  ђакон Александар Тимотијевић          

У недељу 20. 5. 2018. године, на дан када Православна Црква слави успомену на Свете Оце Првог Васељенског сабора у Никеји, свештеници и верници Цркве Светог архангела Гаврила у Рашки имали су ту духовну радост и част да дочекају свог Архипастира, Епископа жичког Господина Јустина. Преосвећени Владика Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Томислав Миленковић из Новог Пазара, протонамесник Здравко Николић, јереј Александар Суботић, јереј Владимир Јовановић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Марко Ерић, уз учешће ипођакона Дејана Камиџорца, чтеца Бојана Милошевића, појање Ивана Трајковића и Црквеног хора из Рашке. Сестринство Манастира Градац, на челу са настојатељицом мати Нином, почаствовало нас је својом посетом, као наравно и већина свештеника из студеничког намесништва. Такође, верни народ из Рашке и околине у великом броју је узео учешћа у Светој Литургији, а посебно може да радује и присуство великог броја најмлађих, деце и омладине. Након читања Светог Јеванђеља, Преосвећени се присутнима обратио у беседи, надахнутим и подстицајним, али и пастирски отрежњујућим речима. У овим данима попразнства Вазнесења Господњег и спомена Светих Отаца Првог Васељенског Сабора треба сви хришћани да знају да је Господ Христос дошао овде на земљу, оваплотивши се, да би и нас људе узнео тамо где је он, Богу Оцу у Царство небеско, где је наша истинска домовина, јер, иако смо ми људи на земљи, ипак нисмо од земље, већ нам је назначење вишње. Зато нам је, десет дана по Вазнесењу,  Бог послао Духа Светог, Утешитеља, да нас уводи у сваку истину, да нам овде на земљи, у Светим тајнама, пре свега у Светој Литургији, Тајни над Тајнама, дарује предукус Будућег Царства које нам је обећано. Стога, не може неко рећи да је довољно то што је по имену хришћанин, а не каје се, не пости, не причешћује се, јер није свеједно како у животу оваплоћујемо своју веру. Јер, човек који је створен по образу Божијем, словесан и слободан, треба да подвигом својим, трудом и борбом, и благодаћу Божијом достигне и подобије Божије, светост и усиновљење Богу Оцу. Сам Господ Христос је рекао да ко не једе Тело Његово и не пије Крв Његову, нема живота у себи, и сам је себе одвојио и отуђио од Источника вечног живота и од Царства Небескога. Ту истину о доласку Бога нама, у овај свет, да би нас људе узнео к Себи, ту Тајну о истинском Оваплоћењу и сједињењу Бога и човека у Христу Господу, о томе да само у Сину Божијем и Сину Човечијем, Богочовеку Христу, силом и благодаћу Светога Духа, имамо стварну и најдубљу заједницу са Богом, проповедали су и сведочили и  Оци Првог Васељенског сабора чији спомен данас славимо. Тад су се Свети оци, Епископи Цркве Божије сабрали да би једним гласом објавили и одбранили божанску истину, као што су се и касније током историје сабирали, и на саборима сведочили и бранили Истину и праву веру од свих извртања и кварења. На крају Свете Литургије господин Бојан Премовић је, у знак благодарности за велики и несебичан труд и штедру помоћ при обнови храма у Рашки , добио Архијерејску Грамату и уврштен је у ред добротвора Цркве. Скромна трпеза љубави за све присутне била је, затим, послужена у парохијском дому. Током ручка, узео је здравицу и присутнима се обратио протонамесник Здравко Николић, уз речи благодарности Преосвећеном Епископу Јустину, председнику општине г. Игњату Ракитићу, г. Бојану Премовићу, старешини храма јереју Александру Суботићу,  члановима црквеног одбора, и осталим привредницима, као и верном народу, који су сви, у складу са својим могућностима даривали помоћ и поднели жртву за обнову звоника, и за предстојећу обнову крова. Бираним речима се и добротвор г. Премовић, захвалио Преосвећеном Владики, као и свима осталима који су заједно сарађивали, и сарађиваће, на племенитом и богоугодном делу обнове постојећих и изградње нових цркава! Ђакон Марко Ерић фото: Јосиф Распоповић

„Ако сам нашао милост пред тобом, родитељем мојим, не затварај од мене отачко милосрђе; не остављај ме да се тугом потапам у животу свом. Дај ми свете мошти светог господина мог и оца, да их пренесем у своје отачаство“. Православна Црква, привремено боравећа на српским просторима 19. маја прославља Пренос моштију Светог Саве. Благоловом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина црква Светог Саве у Вранешима прославила је први пут званично, након освећења 2016. године, управо тај догађај као своју храмовну славу. Овај празник установљен је након што је српски краљ Стефан Владислав 1237. године пренео мошти свог стрица из Трнова у Србију, у своју задужбину Манастир Милешеву.   Празнична радост употпуњена је Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Владика Јустин, уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја ставрофора Ненада Илића, протојереја Драгана Тубе, пароха ратинског, протојереја Часлава Јовановића, пароха врњачког, протојереја Радоје Санда, пароха краљевачког, јереја Милана Костића, пароха грачачког, јереја Младена Миливојевића, пароха вукушичког и протођакона Александа Грујовића. Догађају су присуствовали свештеници из околних места, председници месних заједница из Вранеша, Вукушице, Отрока и Грачаца, као и многобројни народ, а међу њима вредно пажње било је и присуство великог броја деце. У току поделе антидора Владика је упутио присутни народ ка изучавању живота наших светитеља који су се многим духовним напорима изборили да нам у наслеђе предају веру Христову. И поред многих сагрешења и наше недостојности Господ је услишио молитву краља српског Владислава коју је произнео над гробом Светог Саве у Трнову и од бугарског цара Асена добио дозволу да мошти свога стрица пренесе у Србију, у Манастир Милешеву. Тај догађај утицао је да се цела наша земља и наш народ просвети светошћу Духа Светога коју је Сава задобио одрекавши се света и одлучивши да свој живот посвети Господу. Пут Светог Саве је пут радости, јер тај пут пројављује Христа као победника, а и свакога ко је са Христом у заједници. Домаћин црквене славе био је јереј Младен Миливојевић, парохијски свештеник у Вранешима који је славу организовао уз помоћ својих парохијана и уз помоћ Општине Врњачка Бања. Председник Одбора за изградњу црквене сале у Вранешима, господин Иван Лазовић, прихватио се да он и остали чланови поменутог Одбора буду домаћини славе за наредну годину. Додатни повод за окупљање народа био је и почетак градње црквене сале у порти цркве. Овај подухват покренут је под окриљем Црквене општине Вукушица,  благословом Епископа жичког Господина Јустина и уз велику подршку самих парохијана. Значајно је и то да у подухвату у великој мери учествује и Општина Врњачка Бања која тиме доприноси да се културни, духовни и црквени живот нормално одвија и у сеоским срединама. Посебан печат целокупном сабрању дали су и гости из Ариља. Предивни звуци чувене ариљске певнице пленили су и на духовно умиљење подстицали целокупно сабрање. Након Свете Литургије и ломљења славског колача сви окупљени учествовали су у празничној трпези љубави.                                                                                                                        Јереј Младен Миливојевић парох вукушички  

Четрдесети дан по Васкрсењу, пошто смо у радости и слављу певали Христовом Васкрсењу, Господ нас призва да поздравимо и прославимо Вазнесење Господње! Након што је испунио дело икономије уздиже се као Победник изнад земље коју је спасао, Отац Га дочекује, а анђели и људи славе. Ово је радост због славе Христове, али и радост због спасења човековог. Христос је узнео на своја рамена заблуделу људску природу и спасао је приводећи је Оцу.   Храм Вазнесења Господњег данас је молитвом прославио црквену и градску славу. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Господин Јустин уз саслужење архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, архијерејског намесника таковског протојереја-ставрофора Аранђела Даниловића, протојереја Крстивоја Милуновића, протојереја Милинка Тимотијевића, протојереја Давида Селаковића из Храма Преображења Господњег на Златибору, старешине горњемилановачког храма протонамесника Драгана Ђорема, старешине Цркве Вазнесења Господњег у Чачку јереја Марка Мирковића, јереја Небојше Дабића, јереја Ђорђа Лазаревића, јереја Радише Сеочанца из Цркве Свете Марине у Атеници, ђакона Александра Грујовића, ђакона Немање Тимотијевића и ђакона Станимира Мирковића. На Светој Архијерејској Литургији појали су појци из Краљева и хор „Вазнесењски“. Слава празника у дом Господњи призвала је мноштво свештенослужитеља, монахиња и верујућег света који је дошао да прослави празник. На Литургији је био и градоначелник Чачка господин Милун Тодоровић са својим помоћницима. У надахнутој беседи после Јеванђеља Владика је честитао славу свештеницима Цркве Вазнесења Господњег, грађанима града Чачка и градоначелнику господину Милуну Тодоровићу. Потом је наставио душекорисну беседу наглашавајући значај данашњег празника, дана када се Христос вазнео на небо и сео десно од Бога Оца показујући да је и човек спасен и вазнет на небо! Небо и земља су Вазнесењем постали једно, што и јесте наш, хришћански, циљ постојања! Велику духовну радост данашњем литургијском сабрању дало је и рукоположење Александра Тимотијевића у ђаконски чин. Новопроизведени ђакон дочекан је у чачанској цркви уз радосни усклик „Достојан“. Следећи светоотачке речи да је рукоположење изнова и изнова рађање и обнављање цркве Божје данас смо то могли и да потврдимо. Након Свете Литургије Владика је пререзао славски колач и још једном честитао славу Саборној цркви и граду Чачку. По резању колача приређена је свечана славска трпеза. Данас смо са својим пастиром, са својим Владиком, прославили Вазнесење Господње и заблогадарили Господу на благослову призива Александра Тимотијевића у чин ђакона! Вероучитељ Ђорђе Чоловић

Четрдесети дан по Васкрсењу, литургијским сабрањем своју храмовну славу прославила је Црква Вазнесења Господњег у Рогачици, благодарећи Господу и молитвено се уздижући на небеса. Светом Литургијом је началствовао архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић уз саслуживање протојереја-ставрофора Илије Лијескића, дугогодишњег бајинобаштанског пароха у пензији.   Светој Литургији је присуствовао и председник општине Бајина Башта г. Радомир Филиповић као и већи број верног народа овога краја. Након Литије око храма, одржан је мали помен свим свештеницима који су службовали при овом храму. После помена пререзан је славски колач, а пригодном беседом верном народу се обратио протојереј Милинко Лукић говорећи о самом празнику Вазнесења Господњег. Потом се обратио старешина храма протонамесник Владимир Кораћ, захваливши се свим добротворима који су у протеклом периоду несебично помагали обнову храма. Овогодишњи домаћини су били певачко изворна група „Сложна браћа“ из Рогачице, који су припремили трпезу љубави за све присутне. Прослава је настављена у порти храма, послужењем и радосним окупљањем свештенства, градских управитеља и верног народа. Празник је прослављен и у капели Вазнесења Господњег у месту Јакаљ. Свету Литургију је служио јереј Јовица Пршић. Домаћини славе су били г. Милан и г. Драган Тодосијевић из Јакља. Након Литургије су наступиле две изворно певачке групе: „Бећари“ из Севојна, мушка и женска група, и „Буковачки јарани“ из места Буковица код Ивањице. Јереј Јовица Пршић

Надомак манастира Враћевшнице и цркве Куманице у Рамаћи недавно је засијао Храм Вазнесења Господњег у селу Каменица, освећен руком нашег пастироначалника Господина Јустина. У Каменици, пуној остатака средњовековних богомоља, почео је од  2015. године да богослужи вазнесењски храм који је и овог Спасовог дана сабрао своја верујућа чеда да евхаристијским приносом прославе своју славу, као и славу целога села. Величина празника сабрала је и већи број свештенослужитеља, који су принели бескрвне Дарове. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић, парох горњомилановачки, уз саслужење пензионисаних свештеника гружанских парохија: протојереја-ставрофора Драгана Васиљевића, протојереја Чедомира Дамљановића и протојереја Животе Максимовића. После прочитаног Јеванђеља, верном народу се обратио началствовајући свештеник речима да је данашњим даном Господ Исус Христос завршио велико и спасоносно дело Свог божанског плана на земљи. Својом смрћу искупио је од греха и проклетства род људски, Васкрсењем Својим дао нову форму вере и наде, дијаметрално другачије у односу на дотадашње поимање, а Вазнесењем припремио станове у Оца Његова за оне који верују у њега и живе по науци Његовој. Одлазећи ка Маслинској гори са својим ученицима, Господ им указује на пут и мисију, којом имају ићи: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Који поверује и крсти се, биће спасен, а који не верује биће осуђен (Мк. 16, 15-16)“. „А ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу са висине (Лк. 24,49).“ Иако су ученици били збуњени Христовим речима, Он им не замера, већ их очински изводи на прави пут, којим ће они поћи по Његовом одласку Оцу Небеском. У том тренутку Христос подиже руке ка небу и уздигнувши се у облаке благосиљаше ученике и све верујуће. Након овог небеско-земаљског догађаја, јавише се два анђела у белим хаљинама рекавши ожалошћеним ученицима: „Људи Галилејци што стојите и гледате на небо, Господ који се од вас узнео на небо вратиће се к вама истим путем којим је дошао.“ Други долазак Христов неће бити као први, када је Дародавац свих добара унизио себе ради оних који беху у греху да их избави,  већ у божанској сили и слави,  окружен анђелима и угодницима Божијим. Оци и учитељи Цркве Његове благовесте ове речи које би требало свакога да подстакну добрим примером, како би спремни дочекали невечерњи дан Господњи и засијали у „радости Господара свога“.   Литургијско славље улепшали су својим умилним појањем крагујевачки прота Драган Брашанац и вероучитељ Ђорђе Радојковић из Чачка. Посебну радост причинили су ђаци основне школе узевши учешћа у „заједничкој чаши“. Након литургијског сабрања у свечаној литији обишли смо „запис дрво“ надомак цркве, после чега је уследило резање славског колача. Данашњи домаћин господин Горан Милић уприличио је трпезу љубави за све присутне на славском сабрању. Драган Милованчевић Парох рамаћки

У недељу шесту  по Васкрсењу Христовом, када наша Света Црква молитвено прославља Светога апостола Јакова Заведејевог, припремајући се молитвено за празник Вазнесења Христовога, свештенство и верни народ Горњег Милановца су у посебној духовној радости дочекали Архипастира наше Епархије Његово Преосвештенство Епископа жичког Господина Јустина.   На Светој Литургији Преосвештеном Владики саслуживали су: протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, архијерејски намесник таковски, протојереј Милољуб Мирковић , протонамесник Драган Ђорем, старешина Храма Свете Тројице у Г. Милановцу, протонамесник  Ђорђе Мирковић,  јереј Марко Мирковић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку, јереј Александар Мирковић, јереј Стефан Дамјановић,  протођакон Александар Грујовић, протођакон Мирослав Митровић, ђакон Јован Тимотијевић и ђакон Александар Ђуричић. Велику духовну радост данашњем литургијском сабрању дало је и рукоположење дипломираног теолога Станимира Мирковића у ђаконски чин. Као и сваки пут када је рукоположење за службу у Цркви, и сада је све било испуњено великом духовном радошћу. Према речима Светих Отаца, рукоположење је стално, изнова и изнова, рађање и обнављање Цркве Божије. Отуда ту радост смо сви осећали данас када смо на Владикине речи „Аксиос“ и „Достојан“ могли да ускликујемо и да потврдно одговоримо  „Достојан“. Надахнутом беседом након прочитаног јеванђелског одељка Епископ се обратио верном народу речима: У данашњем  Светом Јеванђељу, се говори о догађају исцељења једнога човека који је слепо веровао и био исцељен. После тога чуда, настаде велика расправа између онога исцељенога и законика, књижевника и фарисеја, који су држали закон јеврејски и трудили се да се управљају по том закону, а нису препознали и не знају да је Творац закона ту међу њима, друго лице Свете Тројице Господ наш Исус Христос.  Имали су многа питања и многе недоумице. Прво како он исцељује суботом. Друго како може грешан човек који се не влада по закону Божијем да исцељује. Јевреји су очекивали Месију који има силу на земљи, који ће јеврејском роду дати да влада светом, а Господ Христос је дошао да пролије своју пречасну крв за све нас. Родитељи, а и многи присутни нису могли да поверују у величину чуда које Господ учини, иако су све то гледали, али нису имали духовне очи. Господ Бог каже: „Ко хоће за мном да иде, неће ходити у тами, него ће имати светлост живота“ и  „Док сам на свету, светлост сам свету.“  Господ од нас тражи само једно, да препознамо у Њему Спаситеља и Бога, Онога који је ради нас људи, ради нашега спасења извршио највећи подвиг, страдао на крсту, пролио своју пречасну крв, погребен био, али и Васкрасао, и свима онима који верују у Господа Бога, у Спаситеља нашега, Он је даровао живот вечни. Ето, то је наука Христова. Свако ће од нас рећи како тај јадни слепац није могао да види ништа, живео је у мраку, а не знамо да многи од нас, иако имају телесно здравље, и очи и руке, и све удове здраве, живе у тами, мраку, и тај мрак одводи поново у  мрак, тамо где нема Господа. Тамо где је Господ, тамо је и здравље и светлост и истина и живот, и онда пошто је нама људима дао Господ да можемо да знамо шта је добро, шта је зло, шта је светлост, шта је тама, надам се да ћемо, пошто смо људи словесни и имамо ума, изабрати оно што је боље за нас. Најбоље је за нас да приклонимо главу своју пред моћну руку Божију, и да знамо да је овај свет привремен и да, ма колико живели у њему, морамо да напустимо овај свет, а они који живе по Јеванђељу и труде се да посте, који извршавају заповести Божије, њима је светлост живота непролазна, и они већ имају пут вечнога живота. Они који одступају од Јеванђеља, од цркве, који виде само овај привремени свет, за њих је припремљен онакав крај какав су прижељкивали, јер онај који је хтео Царство Небеско, он је добио по срцу своме, а они који се нису определили за добро, за Бога, неће имати приговоре о Божијој правди. На самом крају Епископ је рекао:  „Господ Бог, нам даје ову причу на поуку, јер је пришао слепи човек  Господу Богу и питао га да ли је пророк, а Он му је одговорио: Ја сам онај који ти је отворио очи и од рођења дао духовни вид, који је много важнији, и  који ти даје Царство Небеско, за које је потребно да се жртвујемо, подвизавамо и да се трудимо у Господу.“   Након евхаристијског сабрања уприличена је и трпеза љубави за време које се присутнима обратио старешина Храма Вазнесења Господњега у Чачку јереј Марко Мирковић. Он је поздравио Владику речима да је данас посебан дан за њега и његову породицу, пошто је поред тројице браће свештеника и четврти постао служитељ олтара Господњег, на радост  Цркве Христове и њихове породице. ђакон горњемилановачки Александар Ђуричић

Дана 11. маја 2018. године у 18 часова у Кованлуку започета је прослава храмовне славе – Светог Василија Острошког. Вечерње са петохлебницом служио је архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, уз појање свештеника при Храму Светога Саве Дејана Марковића, појца Ненада Кркобабића и вероучитеља Михајла Живковића. Пре него што је помазао освећеним уљем вернике отац Ненад Илић честитао је домаћинима славу, а свима присутним верницима честитао празник чудотворца Светога Василија.   Дана 12. маја 2018. године, када нашом црквом још одјекује највећи хришћански поздрав Христос васкрсе, на празник Светог Василија Острошког дочекали смо нашег пастира Преосвећеног Епископа жичког Г. Јустина. Владику је дочекала препуна порта верног народа. На Светој Архијерејској Литургији Владики Јустину саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протосинђел Сава (Илић), старешина Храма Светог Василија Острошког протојереј Иван Радовановић, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Бранко Росић из Ариља. Евхаристијском молитвеном сабрању присуствовали су и архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, старешина Саборног храма Светога Саве протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Свете Тројице протојереј-ставрофор Јован Ђорем и старешина Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи протојереј Часлав Јовановић са њиховим братствима, као и свештеници из Вранеша и Жиче. Присутни су били и представници градских власти, заменик градоначелника града Краљева Марица Мијајловић, председник Црквеног одбора г. Љубинко Трифуновић, привредник из Кованлука, са осталим члановима одбора, представници месних заједница Каменице, Берановца и Кованлука, као и директорка ОШ ,,Вук Караџић“ Биљана Барловац. Певницу су предводили појци из Храма Светог Саве, уз присуство студената Православног богословског факултета и вероучитеља из ове парохије. Након прочитаног Јеванђеља Владика Јустин обратио се својој пастви рекавши: Данас се говори како Господ нама обећава блаженства, да смо блажени ми који све претрпимо Христа ради, који поверовасмо у Господа Христа, одржасмо веру Његову да смо ми блажени и овога и онога света. А потврда тог блаженства који је обећао нама јесу светитељи Божији. Један од мноштва светитеља, од дивних у светима, јесте Свети Василије Острошки Чудотворац, који се подвизавао као што су чинили многи светитељи Божији, уздржавао се од зла, а чинио добро. Владика је на примеру богоугодника Василија истакао да није довољно да не чинимо зло него смо позвани да чинимо и добро, јер да би постали потпуни хришћани морамо да испунимо све заповести Божије. На крају своје богонадахнуте беседе рекао је: Није Бог створио све људе једнакима, то видимо и сами, али зато онај који има више да помогне ономе ко има мање, онај који је способнији да помогне брату своме, да понесе јарам његов и тако ће испунити закон Божији. Пошто видимо, драга браћо и сестре, да без Бога не можемо ништа чинити овде на земљи а нарочито не можемо ништа учинити у Царству Небеском, Њему да се поклонимо, своју главу да приклонимо, под моћну руку Његову, да нас Он води у све дане живота нашега. Велики број верника причестио се Крвљу и Телом Спаситеља нашег Господа Исуса Христа, где је по причешћу владика благословио и пресекао славски колач. Прослава данашњег празника настављена је уз трпезу који су с великом љубављу припремили домаћини свештеници Иван Радовановић и Марко Петровић.   Река народа током целог благословеног дана пристиже Храму у Кованлуку да се поклони Светом Василију Чудотворцу Острошком. Прослава храмовне славе  настављена је и у поподневним сатима Акатистом Светом Василију Острошком, који је служио свештеник Марко Петровић. Он је присутне помазао освећеним уљем и упутио речи да Свети Василије свакога дана сабира народ као што то ради када га прослављамо.  Марко Јоргић, вероучитељ    

Дана 10. маја 2018. године  у Храму Светог Саве у Краљеву је прослављен празник Спаљивања моштију светитеља Саве на Врачару. Како је ово и храмовна слава, литургијско сабрање је било посебно свечано. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ жички г. Јустин. Саслуживало му је мноштво свештенства, како из Краљева, тако и из других места наше Епархије.   На богослужењу је присуствовало мноштво верног народа, међу којима и председник Рашког округа г. Небојша Симовић, градоначелник града Краљева г. Предраг Терзић, заменица градоначелника г. Марица Мијајловић, као и представници Војске, Полиције, краљевачких школа и других институција.   Лепоти прослављања празника допринело је појање певнице предвођене Иваном Трајковићем, као и црквеног хора. Учествујући у молитви, велики број верног народа је на позив “Са страхом Божијим и вером приступите“ узео учешће у заједници Тела и Крви Христове. За љубав показану приложништвом намењеним за градњу и улепшавање нашег храма, Епископ је уручио захвалнице градоначелнику Краљева и другим представницима градске власти, као и осталим заслужним појединцима који несебично помажу место које нас је сабрало на молитву. У поздравној речи, старешина храма протојереј Радоја Сандо је поздравио Епископа, представнике власти и све присутне. Подсетио је на лик и дело светитеља Саве и на оно што реч Светосавље значи. Истакао је поштовање које према овом дивном светитељу има не само српски народ, већ и други народи. Пример је бугарски народ у околини Трнова, где су поклоници из Краљева имали прилику да виде гроб Светог Саве и чују о чудесима која чини. У обраћању сабрању, Епископ Јустин је оживео лик младог Растка који одлази на Свету Гору и постаје монах Сава чије ће житије како за земног живота тако и по престављењу бити путоказ српском роду. Његова улога у формирању Српске Цркве, народности и државе је пресудна. Он је посебно важан и светли лик за васпитање будућих младих генерација. Владика се обратио и деци, која су присуствовала у великом броју, да треба да што више читају и науче о Светом Сави како би видели какви треба да буду. Осврнуо се на актуелну друштвену отуђеност и опасности које прете и брину све савесне људе. Црква је место где стичемо од Бога снагу да се боримо са бригама и проблемима, да их “препливамо као море које нас запљускује својим таласима“ и “да носимо бремена једни другима, и тако испунимо заповести Божије“. Она је потребна свима, младима и старима, високо и мање образованима, онима на власти и на сваком другом људском занимању. Само кроз Цркву ми као народ опстајемо као изворно и аутентично слободни, чему је доказ и 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве које ћемо прославити наредне године, истакао је Епископ Јустин. По резању славског колача и завршетку Литургије, за све присутне је спремељно послужење, а заједничење је настављено уз трпезу љубави. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Свети великомученик Георгије победоносац – светитељ који је својом величанственом жртвом најавио скори долазак дана када хришћанство више неће бити прогањано и искорењивано – је свечано прослављен у Храму Светога Саве у Краљеву. Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање братства храма је служио Архијереј жички Господин Јустин. У оквиру своје беседе упућене свештеном сабрању окупљеном око њега пред престолом Господњим, Владика је указао на то да је хришћанска вера своју силу управо пројавила преко немог страдања оних који су се определили за живот по Христу, јер где је страдало хиљаду хришћанских мученика, пет хиљада других људи су постајали хришћанима. Преносимо речи нашег Владике: Христос Воскресе! Честитајући славу свима вама који данас славите Светог великомученика и победоносца  Георгија даде ми се да вам кажем само неколико речи, не оптерећујући вас, јер знам да сте уморни и натоварени и да сте дошли овде да се одморите; да нађете покој душама својим. Данас је велики дан, дан сведочанства да је Господ Христос заиста васкрсао.  У то су се уверили апостоли са Пресветом Богородицом, Лука и Клеопа на путу за Емаус, апостол Тома, жене мироносице које су дошле на гроб да помажу тело Христово по закону Јеврејском, и данас жена Самарјанка којој је дошао Господ да тражи да пије воде. И она је упознала извор воде живе који тече у живот вечни. У разговору Господа са Самарјанком, Самарјанки се отворише очи да препозна да је то заиста велики пророк, јер јој је све рекао што је учинила од младости своје. И она зна да Господ Христос треба да дође али га није препознала. И Господ каже њој, али и свима нама: „Ја сам Христос, овај који са тобом говори“. Данас имамо још једног великог сведока, великомученика Георгија, који је пред царем Диоклецијаном сведочио да верује у једног, истинитог Бога. Није хтео да принесе идолима жртву и стављен је на велике муке, и дуго је мучен. Али при том мучењу поверовао је и врач који је требало да отрује Светога Георгија и поверовала је и жена царева Александра и тамо где се чине чудеса Божија ту је увек за нас људе дело које ми не можемо да разумемо. У Антиохији, ту где су се први пут назвали хришћанима, где су била велика страдања, где су хиљаде мученика страдали на једном месту баш ту поверује других пет хиљада људи. И тако ево већ две хиљаде година Христос је међу људима знак препоречни. Неки верују у Њега и иду за Њим и клањају се Њему као истинитоме Богу и труде се да угоде Богу; не само што Господу треба да угађамо јер је Он такав да Он живи од наше похвале, него угађајући Њему и испуњујући Његове заповести ми добијамо живот вечни. И има других који сумњају, мало поверују, па онда изгубе своју веру, па лутају, лутају, траже, па се мало врате и, дај Боже, да буде по речима Божијим: „Судићу вам у ономе у чему вас затекнем“. Дај Боже, да их затекне у тренутку кад су поверовали и у тренутку кад су се придигли из пакла свога. Јер свако неверовање јесте промашај, пад. А како можемо да се вратимо на прави пут? Тако што ћемо се покајати и одбацити тај пут који води у безизлаз и ухватити прави пут. Има времена да стигнемо. Јер, неки кажу: „Ето, моји преци су застранили, па не могу сад ја да се враћам на тај стари пут“. Врати се умом, срцем, вољом и довољан је само један секунд. Сетимо се само покајаног разбојника на крсту. Препознао је Христа, исповедио Христа, и Господ му је рекао: „Још данас бићеш са мном у Царству Небеском“. Ето, видите какав је наш Господ Бог; какву љубав има према човеку! Зна Он наше слабости. Зна Он човека кога је створио; да смо склони како добру, али тако и греху. Јер нас смућује наша воља, ум, тело наше, раслабљена природа наша, пала природа наша. Знајући све то, Он је дошао на земљу и страдао за нас и пролио своју Пречасну Крв да опере грехе свих наших прародитеља. И зато је Он милостиви Бог, Бог који истински воли човека; Бог који је страдао за тог палог човека. Зато и великомученик Георгије и толики облак сведока говори нама да ми, хтели не хтели, ако хоћемо у Царство Небеско, морамо да приклонимо главе своје под моћну руку Божију; да нас Он избави од нас самих; да нас оспособи у овоме свету да поживимо онолико колико нам је Господ Бог дао и да тим животом наследимо Царство Небеско. А кад кажемо Царство Небеско то значи живот вечни са свима светима; живот који нема краја и у коме нема болести ни жалости ни неправде ни прљавштине. Тамо је живот вечни у светињи Божијој и тамо ће бити сви они који су се овде потрудили, који су исповедили Христа, не бојећи се ни царева, ни велможа ни господара овога света. Тамо ће они бити и славити Оца и Сина и Духа Светога и радовати се у све векове и сву вечност! Амин. Христос Воскресе! Након беседе је настављено литургијско славље у амбијенту Цркве са скелама које се уздижу све до куполе јер се првих дана после Васкрса приступило осликавању храма. Ако Бог да, нека упоредо са осликавањем и уређивањем храма узраста и умножава се и живи Храм Господњи – литургијска заједница окупљена око Епископа и око братства храма!                                             Ђакон Стефан Милошевски