Категорија: СПЦ

Дана 18. 06. 2018. године у препуној дворани краљевачког биоскопа „Кварт“ је одржана пројекција филма „Тихи кутак Христов“ у режији Радисава Јеврића и у продукцији Манастира Острог и „Делиус – филма“ из Београда. Пре пројекције одржан је пригодни програм у част Светог Мардарија у организацији Црквене општине при Храму Светога Саве. Поздравни говор је одржао домаћин догађаја старешина храма протојереј Радоја Сандо. Публици су се обратили и режисер филма г-дин Радисав и продуценткиња филма г-ђица Ивана Костић. Читав догађај су својим појањем украсили протонамесник Дејан Марковић и протођакон Александар Грујовић који су у дуету појали Господу. Ученици Медицинске школе из Краљева и Вера Столић – солиста Средње музичке школе, окупљени око своје професорке Јелене Столић су извели сплет духовних етно песама. Након програма уследила је пројекција краткометражног играно-документарног филма у ком је између осталих глумио и покојни бард нашег глумишта – Небојша Глоговац. Ово лепо вече је завршено величанственим појањем тропара Светом Сави који је био духовни узор Светитељу Мардарију. Ђакон Стефан Милошевски  

Дана 17/4. 6. 2018. године, треће недеље поста, Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Литургију у Храму Светог великомученика Прокопија у Тијању где га је са радошћу у срцу дочекао верни народ заједно са свештенством драгачевског намесништва, као и председницом Општине Лучани госпођом Весном Стамболић. Преосвећеном Владики саслуживали су намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, протонамесници Божидар Селенић и Горан Јанковић, јереј Иван Јовановић, старешина храма у Тијању, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Јаћовић. У својој проповеди, Епископ Јустин нагласио је значај храма као носиоца речи Божије – Благовести, места које има велику важност у животу сваког хришћанина. Са овог места одлазимо у Царство Небеско, где имамо све што нам је потребно у животу. Господ Исус Христос је испунио све по старом закону и донео нови завет, савез Њега и људи, и у том завету љубави каже: “Љуби Господа Бога свога, свом душом својом, свим срцем својим“ и “Љуби ближњег свога као самога себе“.  Те две заповести у себи сажимају свих десет заповести Божијих. Преосвећени Владика, указујући на речи Јеванђеља, подсетио је вернике да се не брину о стицању овоземаљских добара зато што је човек, будући створен по лику и подобију Божијем, много претежнији од читавог створеног света. Циљ човеков је да се поново врати у рај из кога је истеран, испуњавајући јеванђелске заповести којима отварамо пут ка вечном Богу. Након Свете Литургије, сабрање је настављено у црквеној сали уз полужење које су са трудом и љубављу припремили парохијани са својим свештеником и његовом породицом. Ђакон Алeксандар Јаћовић

На дан када Црква Христова слави спомен Светог мученика Јустина Философа и Преподобног оца нашега Јустина Ћелијског, заједница при Храму Светог Саве у Краљеву се сабрала да заблагодари Богу, прослављајући спомен светитеља по којем је добио име наш Преосвећени Владика Јустин. Уз саслужење бројног свештенства, литургијским сабрањем је началствовао Епископ Јустин. За десном певницом били су појци овог храма, а за левом краљевачки црквени хор “Свети архиђакон Стефан“. Торжествено појање је допринело свечаности дана. У евхаристијском сабрању, учешће је узело мноштво свештеномонаштва, свештенства, монаштва и верних људи, чинећи тако овај спомен и имендан нашег Владике торжественим. Након причешћивања Светим тајнама, игуман манастира Студенице архимандрит Тихон нам је кроз историју спасења објаснио само име и значајно дело мученика Јустина Философа, чији смо спомен вршили. Црквена заједница се на данашњи дан сећа и Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, који као ревносни богослов и светитељ даје слику Царства небеског још овде на земљи. Оба ова светитеља су богословствовали руководећи своје савременике ка спасењу, па су стога пример и за данашње генерације. Старешина храма протојереј Радоја Сандо је у пригодној беседи честитао Владики Јустину празник уз молитве за мир, здравље и свако истинско добро, пожелевши му тиме много година на трону Светога Саве уз поклике: „Долгоденствуј Преосвећени Владико на многа лета!“ Празнични дух настављен је трпезом љубави припремљеном у дому Епископа. Душан Дуњић, студент ПБФ-а  

Друге недеље по Духовима ,а на дан када Света Црква прославља успомену на Сабор свих подвижника просијавших на Светој Гори Атонској и када се слави успомена Светог Никите Исповедника Халкидонског, у селу Цветкама код Краљева виноград Господњи посетио је Преосвећени Владика жички господин Јустин. Свог архипастира је са радошћу дочекао верни народ овог краја. У чину литургијског благодарења Господу „због свега и за све“ Преосвећеноме Владики саслуживали су архијерејски намесник жички протојереј ставрофор Ненад Илић, протосинђел Сава (Илић), војни свештеник потпоручник Владимир Благојевић, ђакон Стефан Милошевски, као и старешина храма у Цветкама протојереј Иван Терзић, уз певање црквеног хора из Краљева.   У својој беседи Преосвећени Владика је подсетио присутни народ да је Васкрсли Господ наш Исус Христос Спаситељ света испунивши своје обећање ниспослао Духа Светог на своју Цркву и да је Црква једино место где се ми спасавамо. “Дивна је благодат када можемо барем недељно да дођемо у свети храм, да се сусретнемо са својим ближњима и са својим Господом. Када се са њима сусрећемо онда се сусрећемо са самим собом, са својим слабостима, са својим несавршеностима. Слушајући Јеванђење Христово и држећи заповести Његове, ми узрастамо у меру висине раста Христовог. Без тога ми смо и даље у греху, и даље смо слаби људи“. Преосвећени Владика је осврнувши се на јеванђелско читање о рибарима, потоњим апостолима, које Христос позива и који полазе за Њим оставивши мреже своје, поучио да и ми треба у овом свету да својим животима сведочимо оно у шта верујемо, оно што је нада нашега спасења. Након Причешћа најсветијим тајнама и завршене Свете Литургије, уготовљено је послужење за сав присутни народ. Протојереј Иван Терзић    

Априла 25. године 1837. капетан моравички Симо Јаковић, пише Дивизионом генералу, Частному Моравско-подринскому команданту господар Јовану Т. Обреновићу у Чачку, да су му више пута житељи како вароши Ивањице, тако и шест села представљали да је „нужно церкву овде у Ивањици имати“ и обећава да ће „о својему трошку правити“. Након месец и по дана чини „покорни рапорт“ да је са Симом Вироњом из Охрида, неимаром зидарским, договорио градњу.   Црква је подигнута за укупно 13.000 гроша од тога 2.000 гроша даривао је Кнез Милош Обреновић. Поред народа „вароши и шест околних села“ и царска руска породица Романов прикључила се изградњи храма. Црква је завршена и освећена септембра 1838. године. У овој години када Црква у Ивањици слави свој јубилеј 180. година од изградње, а на дан својих патрона Светог цара Константина и царице Јелене Свету Архијерејску Литурију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Поред многобројног народа, свештенства и монаштва које је присуствовало Светој Евхаристији заједно са Епископом Јустином саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, јеромонах Амвросије (Алимпијевић), протојереј Рашко Стјепановић, протојереј Синиша Пецић, старешина цркве Светог Ахилија у Ариљу протојереј Драган Стевић, парох Српске цркве у Чикагу  протојереј Добривоје Милуновић, протођакон Александар Грујовић, ђакони Александар Тимотијевић и Душан Тодорић. Умилно појање монахиња из манастира Ковиље на челу са мати Агрипином и протопсалта Ивана Трајковића додатно је улепшало Свету Литургију. Епископ Јустин је у богонадахнутој беседи, након прочитаног Јеванђеља великом броју верника који се окупио да чује његове речи, посебно нагласио значај цара Константина и његове мајке царице Јелене за сав хришћански свет. Захваљајући цару Константину и његовом Миланском едикту из 313. године прекинуто је крваво гоњење хришћана које је трајало непуних 300 година. Поред тога, још значајнији допринос за Цркву цар Константин дао је сазивањем Првог Васељенског сабора на којем је утврђено право исповедање вере, јер према речима Епископа Јустина јако је битно како верујемо.  Царица Јелена је уложила огроман труд, напор и богатство да би нашла Крст на којем је разапет Господ Исус Христос. На Литургији се причестио велики број верника, како одраслих тако и деце. Након резања славског колача служен је помен стадалим војницима и полицајцима погинулим у ратовима за отаџбину од 1991-1999. године, уз присуство представника Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова и породица настрадалих војника и полицајаца. У хотелу „Парк“ приређена је свечана славска трпеза на којој су присуствовали уважени гости из Америке, Енглеске и Норвешке, представници општинске управе, Министарства унутрашњих послова, директори основних и средњих школа, директори јавних предузећа, локални привредници и многобројни верници из Ивањице. Присутним гостима се обратио старешина храма протојереј Синиша Раденковић  посебно истакавши значење речи јубилеј, која се код Јеврејског народа обележавала слављем  кроз читаву годину, а код Римљана се обележавала даривањем поклонима и давањем слободе робовима. Син не може да награди оца, али може да изрази захвалност, следујући тој традицији старешина је изразио захвалност Епископу Јустину што је својом посетом увеличао јубилеј ивањичке цркве уручивши му вредне поклоне. У Цркви Светог цара Константина и царице Јелене, а у оквиру прославе овогодишњег јубилеја, у петак 1. јуна гостовао је црквени хор „Свети Сава“  из Лучана под диригентском палицом Неде Прелић. Ђакон Душан Тодорић

Благодарећи Свесветој и Животворној Тројици, верни народ пожешке општине окупио се на литургијском сабрању којим је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, началствовао Епископ рашко-призренски Г. Теодосије и тако својим присуством увеличао прославу храмовне славе старе пожешке Цркве Светих царева Константина и Јелене. Његовом Преосвештенству су саслуживали архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад А. Величковић, старешина Старе ужичке цркве протојереј-ставрофор Милић Драговић, протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, старешина бајинобаштанске цркве протојереј Владимир Васиљевић, парох ужички протонамесник Милан Луковић, парох горобиљски јереј Милан Ђокић, пожешки пароси јереј Крста Лазић и јереј Божо Главоњић, ђакон ариљски Бранко Росић, ђакон косјерићки Небојша Вукадиновић и ђакон Саво Величковић. У Светој Литургији молитвено учешће су узеле монахиње из Манастира Никоља овчарског и представници Општине Пожега. Причестивши се, сви окупљени смо се најприсније сјединили у чаши Тела и Крви Господње. У току литијског опхода око храма узнесена је молитва и за све упокојене свештенослужитеље, ктиторе и приложнике који уградише себе у ово Божје здање, изграђујући Цркву која води ка Вечном Животу. Обраћајући се сабраном народу, Епископ Теодосије се захвалио Епископу жичком Г. Јустину на благослову да данас служи у Пожеги која у његовом срцу има посебно место, будући да је рођен и одрастао у оближњем селу Горјани. Истакао је како је Литургију служио осећајући посебну радост зато што је управо из ове литургијске заједнице поникао и почео духовно да узраста. Касније, пошавши из овог малог града, Промисао Божија га је одвела на богомспасавано Косово и Метохију, да у овим тешким и смутним временима возглављује Цркву Христову на тим просторима и укрепљује наш народ који живи у тешким условима на свакодневном нивоу. Ипак, не заборављајући своју веру и то да Господ управо кроз допуштање страдања излива и огромну благодат свима који у Христу пребивају и много трпе, сво монаштво, свештенство и народ успева да опстане на свом вековном огњишту. Након освећења славког колача и жита, данашњи свечари су уприличили послужење за све окупљене, те је заједничарење настављено и на трпези љубави у црквеној порти и трпезарији. ђакон Саво Величковић  

Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Г. Јустин  је на дан Светог мученика Талалеја и Преподобног Стефана Пиперског , 02. јуна 2018. године, осветио темеље за Крст на Столовима изнад Манастира Жиче. Иницијативу за подизање Крста је покренуло Планинарско-смучарко друштво „ГВОЗДАЦ“ из Краљева 2007. године. Крст ће ако Бог да бити висок 33,5 метара симболично броју Христових земаљских година. Радове око овог посла, успорио је земљотрес у Краљеву 2010. године и поплаве 2014. године. Но, трудом  Друштва и чланова Одбора за подизање Крста, ипак су постигнути добри резултати, захваљујући разумевању Градске управе и помоћи Јавних комуналних предузећа, приватних предузећа и грађана Краљева, околине, и појединих из дијаспоре. Прошле јесени је урађен темељ и постоље за Крст, на коти од 1375 метара надморске висине, одакле је довидна велика територија Србије. Освећењу су присуствовали: свештеници, заменица градоначелника Краљева Г-ђа Марица Мијајловић, представници Војске, Полиције, Жандармерије и других установа града Краљева, помагачи и приложници за подизање Крста и пријатељи Друштва. У име Друштва и Одбора за подизање Крста, после чина освећења темеља, захвалио се протојереј-ставрофор Љубинко Костић, посебно Епископу Јустину што је дошао на овај планински врх да освети темеље. Захвалио се и свима досадашњим помагачима, са позивом да се својим даром што већи број људи угради у овај задужбинарски подвиг. У свом говору Епископ Јустин се осврнуо на значај овог богоугодног подухвата наглашавајући да је ово велики дан за све нас житеље овога краја, јер где год се о крсту мисли и говори, то је велико дело. Крст је симбол милосрђа и љубави Божије према палом роду људском. Господ је на крсту пролио своју скупоцену крв, да спере грехе наше, и нама поново пропути пут у Царство Божије. Крст је симбол, који повезује Бога и човека. Ко приклони главу своју под моћну руку Божију, он постаје силан и моћан. Човек све може, али са Богом. У Цркви кроз Свете тајне доживљавамо поново Бога и у Њему се поново рађамо. Крст подижемо не у славу своју, већ у славу Божију. Бог је љубав, у Њему се крећемо, у Њему живимо и Њега хоћемо. Њему нека је слава у векове векова. Трпеза љубави, уприличена је у планинарском дому у Брезни. Даће Бог да узмогнемо и Крст подигнемо!            Протојереј-ставрофор Љубинко Костић

Благодаћу и благовољењем Свесветога и Животворнога Духа, житељи златиборског сеоца Драглице, сабрали су се у Име Свете Тројице, на трећи дан Духова да прославе храмовну славу. Предвођени Епископом жичким Г. Јустином, уз саслуживање игумана царске лавре Хиландара архимандрита Методија, секретара ЕУО Епархије жичке архимандрита Дамјана, братије из Хиландара архимандрита Нектарија и јеромонаха Доситеја, протођакона Александра Грујовића, ђакона Николе Јанчића, узносили су химне и песме хвале Богу у три Лица и Његово чудесно послање Духа Утешитеља апостолима, а преко апостола и целој Цркви Божијој. У литургијском слављу молитвено учешће узели су г. Никола Селаковић, главни секретар Председника Републике Србије, г. Милан Стаматовић, председник општине Чајетина, г. Радосав Васиљевић, председник општине Нова Варош. Честитајући славу данашњим свечарима Преосвећени Владика је најпре заблагодарио Господу Богу на данашњем сабрању. Свако окупљање у Цркви Божијој у периоду Свете Педесетнице јесте прилика да проникнемо у истину Христову, а то се једино може уз помоћ љубави, труда и подвига. Христос након Свог Вазнесења није оставио апостоле ни нас сироте, већ је обећао Духа Утешитеља, који ће с нама обитавати у све дане до свршетка света и века. Као прави Бог, Он испуњава своје обећање, као и сва обећања која је дао до тада. Узводи палу људску природу до престола Свевишњега Бога, до оне максиме за коју је човек и створен и због које Бог долази међу људе. Човек је својом слободном вољом изабрао пут који не води ка том циљу. И данас се човек свакога дана опредељује за Истину или лаж, за врлину или грех. Дух Свети, који у Цркви обитава кроз Свете тајне, Он нас води и руководи, Он нам отвара ум да знамо шта је добро. Свако дело, које је изграђено на темељима вере у Оца, Сина и Духа Светога има трајну вредност. Све што чинимо, ако је возглављено у самом Богу, има вечно битије. Словесним бићима дато је да се свакога дана освећују, тако што ће се потрудити да задобију све врлине Христове, и на тај начин одупру се стихијама овога света. За спасење потребан је Бог, и наша слободна воља и спремност да се вежемо за Њега. Тек тада ћемо бити силни и у овоме свету, и превазићи све тешкоће људске природе. Ово живописно златиборско село, од прошле године може се похвалити прелепом црквом брвнаром, изграђеном благословом Епископа жичког Г. Јустина и љубављу и несебичним трудом г. Страхиње Кутлешића, привредника из Чачка. Шта Црква представља за човека јасно се данас могло видети у овом прекрасном месту. Бројна, радосна и озарена лица деце и одраслих хвале име Божије и изграђивање Тела Његовог, које дише Духом Светим исто онако као и о Дану Педесетнице у древном Јерусалиму. Умилно, свечарско појање хора „Мојсије Петровић“ додатно је допринело да се осећамо почаствованим што смо ту, што постојимо и што имамо част и привелегију присуствовати узвођењу земље на небо. Небо на земљи, Црква Свете Тројице у Драглици, данас је сијала попут Сиона на врху Јерусалима. Да је црква брод који плови ка будућности, Царству Божијем сви знамо. Међутим, данас је црква пројавила своју природу у целости. Показала је да је она свевременска, и да не заборавља прошлост и оне који су, иако не више физички са нама, трајно себе укрцали на лађу која води у живот вечни. Главни секретар Председника републике, г. Никола Селаковић и ктитор г. Страхиња Кутлешић открили су плоче, које су израз захвалности поносних потомака јуначким прецима, на њиховој жртви и спремности да животе своје положе за крст часни и слободу златну. У свом обраћању окупљеном народу г. Никола Селаковић је поручио да сећање на храбре војнике Христове, који су животе своје дали за отачаство не смемо заборавити. Морамо их добро памтити, своју децу доводити овде, и славити њихово узвишено дело. Србија све док се буде држала Бога, остаће и опстаће. Пожелео је да буде више рађања на овим просторима, јер је то данас држави Србији најпотребније.   Празнично славље настављено је уз пригодан културно-уметнички програм и трпезу љубави, на којој се г. Страхиња Кутлешић пригодним поклонима захвалио Епископу и осталој браћи и сестрама на данашњим дивним благодатним даровима Духа Светога, који је изнова показао да стваралачки делује и освећује сваку епоху историје. ђакон златиборски                                                                                           Ненад Ивановић

У празничним данима Силаска Светог Духа на апостоле, молитвено смо прославили Светог Ахилија заштитника нашег града. Житије овог светитеља сведочи нам да је Свети Ахилије био чувар праве вере, стога ктитор храма Преподобни Теоктист желео је да будућим генерацијама остави успомену на њега. Торжественом празничном вечерњом почело је богослужбено прослављање празника. Вечерњим богослужењем началствовао је високопреподобни архимандрит Тимотеј. У наставку вечери уследио је пригодан програм који је припремило братство храма. Окупио се велики број Ариљаца који су имали прилику да чују беседу песника и народне песме у извођењу познатих гуслара као и да виде наступ дечијег ансамбла „Орфеј“. Чули су се и звуци трубе и гласови женске певачке групе „Ере“. На сам дан празника, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Јустин уз саслужење: архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја-ставрофора Ненада Величковића, протојереја Мирчете Крупниковића, старешине храма протојереја Драгана Стевића, протојереја Војка Михаиловића, протонамесника Милана Поповића, протођакона Александра Грујовића и златиборског ђакона Ненада Ивановића.   Након прочитаног јеванђеља, Епископ се обратио својој пастви надахнутом беседом. Владика је нагласио да се у овим празничним данима уверавамо у љубав Божију. Свако ко призове име Божије биће спасен. Такође протумачио је  данашњу јеванђелску перикопу поучавајући нас о покајању и наглашавајући важност љубави према ближњима. Црква Божија коју је Господ утврдио јесте мерило свега, најбоље је да  будемо са Богом и постаћемо синови светлости. Наше славско расположење је употпунило рукоположење у чин ђакона дипломираног теолога Сава Величковића. Са радошћу и пуног срца цела црква је једнодушно узвикивала Аксиос, јер смо постали богатији за још једног служитеља. Братство храма је припремило трпезу љубави. У току дана, по устаљеном обичају СО Ариље у порти храма је одржала свечану седницу и похвалила наше најбоље суграђане. Ђакон ариљски Бранко Росић Епископ Јустин је из Ариља кренуо у посету древном манастиру наше Епархије. У пратњи јереја Петра Лазића и протођакона Александра Грујовића, посетио је Манастир Увац. Топло дочекан од јеромонаха Уроша, Епископ је упознат са стањем у манастиру и даљим плановима око обнове ове древне светиње. Манастир Увац је подигнут почетком петнаестог века. Више пута је рушен и обнављан. На рушевинама манастира детаљна истраживања су почела 1995-1996 године, када је кренула детаљна обнова. Црква Рођења Пресвете Богородице је обновљена, a тренутно је у припреми градња новог конака. Манастир, у коме тренутно живи јеромонах Урош (Васиљевић), је под заштитом државе, као културно добро од изузетног значаја. Јереј Петар Лазић, старешина Храма Светог Архангела Гаврила у Чајетини    

Педесетница – догађај и празник Силаска Светог Духа на апостоле у педесети дан по Христовом Васкрсењу, назива се и „крај празника“ јер се изливањем Светога Духа довршава историја спасења остварена у Христу. Долазак Духа јесте знак помирења између Бога и човека у Исусу Христу. Слање Духа у времену, на Педесетницу, значи и почетак Царства Небеског које Црква овде на земљи предокуша.   У навечерје празника Силаска Светог Духа на апостоле 2018. године, вечерњом службом и славском литијом кроз главну улицу града Краљева, почела је прослава старог храма у Краљеву. Уз братсво Храма Свете Тројице и многобројних свештенослужитеља града Краљева, као и војних свештенослужитеља подручних касарни, литију кроз централне градске улице предводили су припадници Војске Србије, Жандармерије, Полиције, градоначелник, службеници управе града Краљева и локална  културно-уметничка и спортска удружења. Све то, наравно, украсио је и велики број верника и малишана. Целокупно ово сабрање пренело се и сутрадан на дан храмовне славе уз још већи број свештенослужитеља и верног народа. Служена је Света Евхаристија, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин. Да радост празника буде још већа Преосвећени Владика је у чин презвитера рукоположио Александра Каранца, парохијског ђакона из Пожеге.   По завршетку Литургије преломљен је славски колач, а делећи нафору Преосвећени Владика је поучавао верни народ, говорећи о значају данашњег празника и највећој радости која нам је на данашњи дан дата. Њу нам је донео Сам Господ, Који је пролио Своју Пречасну Крв за пали род људски, васкрсао, вазнео се на небо и поставио човека са десне стране Оца, а затим ниспослао Утешитеља Духа Светога. Укрепљујући сабрани народ, као брижни отац децу своју, Владика је обраћање завршио речима Светог Пајсија Светогорца: Господе, молим се да те читав свет заволи Духом Светим. Амин. Празнична радост је настављена уз послужење и трпезу љубави за све присутне. Ђакон Милутин Балтић