Категорија: СПЦ

Дана када се Црква Божија молитвено сећа празника Успења Пресвете Богородице храм у Годачици је прославио и своју крсну славу. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички уз саслужење протојереја-ставрофорâ : Мирослава Јаковљевића, Мирољуба Јосифовића, Драгана Радојичића и протојереја Миливоја Илића. Народ читавог краја се сабрао на Литургији да узнесе молитве Пресветој Мајци Божијој у чијем се храму молимо и сматрамо је заштитницом и највећом молитвеницом пред Господом читавог рода људског. Као врхунац евхаристијског сабрања већина се причестила Светим Тајнама као израз најдубљег јединства са васкрслим Господом. Литијом око храма је настављено славље, а посебна је радост била учешће великог броја деце. Потом је пререзан славски колач и израз заједништва употпуњен у трпези љубави. Отац Ненад је у беседи истакао посебну захвалност народу на присуству молитвеном сабрању, говорећи да једино кроз Литургију можемо бити заједно са Христом. Без обзира што нас као нације има све мање ова парохијска заједница шаље лепу слику како народ једнога краја треба да се заједно са свештеником непрестано сабира у храму и приноси литургијску жртву. Честитајући празник и храмовну славу он је пожелео да се виђамо у још већем броју и стално молитвено сећамо мајке Божије. Ц.О. Годачица

У навечерје празника, у нашем храму сабрао се велики број мештана да заједно принесемо молитве нашој заштитници. Вечерњом службом началствовао је Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, а за певницом је појао јереј Немања Тимотијевић. На сам празник, Светом Литургијом началствовао је прота Радован Радосављевић уз саслужење јереја Владимира Јовановића, јереја Бранка Росића и ђакона Владимира Јовановића. Надлежни парох је у пригодној беседи заблагодарио Богу што нас је сабрао у великом броју око Свете Чаше и захвалио се свештенослужитељима што су својим присуством допринели свечаности овог дана. Наше славље учинили су посебним чланови КУД-а „Миломир Главчић“ и певачка група“ Фенечки Бисери“ из Београда. Домаћин Миленко Вељковић са својом породицом уприличио је трпезу љубави.   Јелена Росић  

Благодаћу и милошћу Божијом, у 10. недељу по Духовима у месту Брезови код Ивањице десио се леп духовни догађај. После неколико деценија у Храму Светог оца Николаја служена је Света Архиерејска Литургија коју је служио Преосвећени Епископ жички господин Јустин, а саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, парох прилички Синиша Никитовић, парох брезовачки јереј Љубодраг Стојковић и протођакон Александар Грујовић. За певницом је био господин Иван Трајковић из Краљева.   Храм Светог оца Николаја се налази у подножју планине Мучањ и по предању датира из 1273. године, а обновљен је 1410. У својој надахнутој беседи, Епископ жички господин Јустин је између осталог рекао: „Као што и ви сада у овом храму доживљавате векове, тако исто и ми свештенослужитељи, нарочито ја, који никада овде нисам служио, и када сам видео лепоту овог храма, подсетио сам себе шта су били наши преци. Замислите у овом селу, овакав храм. То да је у древној хришћанској Грчкој, Русији или земљама Блиског Истока, народ би овде долазио даноноћно. Шта би се тада овде дешавало? Овде би се дешавала чуда! Јер Господ чуда показује тамо где је вера! Зашто смо ослабили у вери, зашто нас нешто друго привлачи – то је посебно питање. Данас смо дошли овде да освештамо време, да скинемо прашину са драгоцености! Не треба то да чинимо сваких 30 година, већ сваке недеље! Треба да се потрудите ви који овде живите да дођете на Свету Литургију, јер без заједнице са Богом, све што радимо, ништа нам не вреди.“   На крају Свете Литургије, Епископ Јустин грамату добротвора је доделио господину Обраду Јеликићу за несебичну помоћ око изградње ограде и уређивања порте храма. Грамату је примио Обрадов син Мишо Јеликић. После Свете Литургије Епископ Јустин је посетио село Мочиоце и Храм Свете Петке који је у изградњи. Верни народ суседног села Мочиоца се искрено обрадовао доласку свог Епископа. По повратку из Мочиоца организована је трпеза љубави у пансионима „Обрадовић“ и том приликом, парох брезовачки јереј Љубодраг Стојковић се захвалио Преосвећеном Епископу Јустину што је посетио Брезову и тиме испунио жељу верног народа овог краја, који се искрено радовао Светој Архијерејској Литургији која је служена у Храму Светог Николе после 36 година. Ц.О. брезовачка

У недељу 25. августа 2019. године одржана је редовна 26. скупштина Хуманитарног фонда СПЦО Прељина. Хуманитарни фонд црквене општине Прељина основан је давне 1993. године са циљем јеванђелске делатности старања о ближњима и њиховим потребама. Оснивач и идејни творац фонда је господин Милош Рајовић из Прељине, а свесрдну помоћ у том подухвату нашао је у лику упокојеног проте Мирослава Милетића. Делатност фонда је прерасла оквире првобитно замишљене заједнице која ће помагати локалну заједницу. Хуманост и деловање огледа се у помоћи ближњима у лечењу болесних, подршци старих и изнемоглих, сиромашним ученицима и студентима у новчаној подршци у виду стипендија, помоћи храмовима у изградњи и обнови доделом преко стотину звона која позивају верни народ на богослужења, помоћи болницама у набавци медицинских средстава и опреме.   Ову племениту мисију Хуманитарног фонда препознао је наш народ у дијаспори, тако да велику захвалност на подршци дугујемо подружници фонда у Швајцарској која сваке године на редовној скупштини прикупља прилоге који се фонду стављају на располагање. Средства се додељују на писани захтев фонду након провере навода у молби, а додељује их управни одбор фонда. Хуманитарним фондом у својству председника по благослову Eпископа жичког господина Јустина и уз велику помоћ чланства руководи свештеник Никола Вучетић, парох прељински. Двадесетшеста редовна скупштина Хуманитарног фонда почела је молитвеним сабрањем у Храму Светих Јоакима и Ане у Прељини. Након молитве радни део скупштине одржан је у свечаној сали „Радовање“, која и финансира трошкове одржавања скупштине. Радни део почео је са обраћањем председника фонда свештеника Николе Вучетића. Он је подсетио да иза 26. година постојања фонда стоји велики рад и труд да испунимо Божју заповест о старању за ближње. Подсетио је на речи апостола Павла, који нас је позвао да чинимо добро и да нам то не досади. Господ је у својој Беседи на гори милостиве назвао блаженима, јер ће због свог милосрђа бити и сами помиловани. Отац Никола је захвалио свим члановима фонда којих је више од 700, јер је захваљујући њима помоћ добило много болесних, сиромашних, остављене деце и незбринутих, много изванредних ђака и студената који су постали људи корисни друштву и који ће и сами ако Бог да сећајући се доброчинства бити у прилици да узврате некоме коме то буде потребно. Потом је подпреседник фонда професор Милош Ирижанин предочио редовни извештај о пословању фонда између две скупштине, о прикупљеним материјалним средствима и на који начин су она искоришћена. На овогодишњој скупштини додељене у Епископске грамате захвалности за несебичан труд и залагање господину Милошу Славковићу из Чачка и Обраду Марићу из Горњег Милановца. По завршетку радног дела скупштине приступило се заједничкој трпези љубави. Ђакон Јован Тимотијевић

„Преобразио си се на Гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама Пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби“. Тропар Преображења   Дана 19. 08. 2019. године, на празник Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Преображењу. Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Милун Костић, протојереј-ставрофор Драгољуб Костић, протјереј-ставрофор Иван Милановић из Епархије банатске, протојереј Србољуб Стојковић и протођакон Александар Грујовић.   Благољепију Свете Литургије допринео је хор при Храму Светог великомученика Лазара са Љубића. Преосвећени Владика је на почетку Свете Литургије рукопроизвео у чин чтеца Ђорђа Поповића из Чачка, студента Православног богословског факултета у Београду. Поред великог броја верног народа Светој Литургији је присуствовао и велики број монаштва Епархије жичке.     Преосвећени Владика је у својој беседи указао на важност празника Преображења Господа Исуса Христа. То је празник светлости и радости који се слави у лето окупано тварном светлости, до је оно што су доживели апостоли нетварна светлост Христа који је увек у светлости и који је Извор светлости. Господ изводи ученике своје Петра, Јакова и Јована на гору да се покаже у сили и тако их припреми за своје преславно страдање које ће се догодити. Господ показује оно што Он заправо јесте. Поред Петра, Јакова и Јована Господ призива и Мојсија и Илију сведоке Старога Завета. Стари Завет и Нови Завет сведоче да је Христос Син Божији. Епископ је нагласио да нам је свима од Господа дата велика сила и благодат, и да треба да се преображавамо, да се усавршавамо. Да будемо синови светлости, да чинимо добро, али да се клонимо зла јер једно са другим не иде. Као вода која извире из једног извора; вода је или бистра или мутна. А ако је мутна треба да се избистри. И све у нашем животу треба да буде бистро, а све што није јасно треба питати у Цркви онога ко зна, нагласио је Владика. Братство ове свете обитељи припремило је трпезу љубави за све присутне, на којој се  обратио протојереј-ставрофор Милун Костић захваливши се Преосвећеном Епископу Јустину и игуману архимандриту Венијамину са братсвом. Подсетио нас је на речи Светог Варсануфија: „Бог даје светлост анђелима, анђели дају светлост монасима, а монаси дају светлост људима.“ Поучио нас је да се држимо наше Свете Цркве.   Чтец Филип Нешковић

Празник Преображења Христовог на гори Тавор огласила су звона храмова широм света. Ова сверадосна преображењска светлост која је засијала пре непуних две хиљаде година осенила је и планину Златибор на којој и храм посвећен овом славном Господњем празнику. У оквиру претходних недеља организована су два предавања која су била усмерена ка продубљивању и одржавању духовног живота верника. Предавачи су били протојереј-ставрофор Милић Драговић и протонамесник Александар Јевтић који су својим предавањима испунили претходне недеље у ишчекивању Преображења Господњег. Поред тога, била је уприличена и промоција новог музичког албума (који носи назив „У време оно“) једног од наших најбољих познавалаца византијске музике Асима Сарвана и текстописца архимандрита Тимотеја. Прослава је отпочела вечерњим богослужењем, а у наставку је прослава употупњена празничном литијом улицама туристичког центра Златибора у којој је учествовао велики број верника. Након литије, а у оквиру празничних свечаности, уприличена је свечана академија поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве под називом „Јеси ли се уморио старче“ у културном центру Златибор на којој су учествовали многи уметници и извођачи а мећу њима и хор „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина. Пуноћа празничне свечаности је била у литургијском сабрању којим је по благослову Епископа жичког Јустина началствовао архимандрит Дамјан (Цветковић), а саслуживали су: архијерејски намесник ужички Милош Босић, архијерејски намесник драгачевски Милун Ивановић, протојереј Владимир Дуканац, протојереј Давид Селаковић, јереј Петар Лазић и ђакон ужички Младен Стевановић. Сабраном народу се обратио намесник ужички о. Милош који је у својој беседи истакао значај овог Христовог празника. Нека и нас све осени од краја до краја васељене светлост божанска. Нека разгори наша срца да би и ми преобразили сопствену природу и угледали самога Бога, као некада апостоли на Тавору. Нека се свако од нас попне на гору боговиђења где су свака тама и зло сатрвени. Чтец Александар Јелић

Дана 18. августа, у девету недељу по Духовима, када вршимо свештени спомен на Светог свештеномученика Евсигнија и претпразништво великог празника Преображења, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву, уз саслуживање свештенослужитеља овога светог храма. Након прочитаног Јеванђелског зачала, Епископ Јустин се као духовни пастир свог стада обратио верном народу у надахнутој беседи, коју у наставку преносимо:   – Данас смо се сабрали у овом светом храму, јер је храм обиталиште славе Божије. И коа што је све овде на земљи привремено и тежи ка савршенству ка вечности тако ми видимо како се овај храм преображава. Храм треба да буде осликан, живописан. И ми смо почели живописање у овом храму. Гради се горионик за свеће, продавница и други садржаи. А онда идемо даље, гради се црквени дом, па градимо дом културе ако Бог да у склопу овога храма. И опет, када све то завршимо и погледамо видећемо да и то није оно што би требало, опет нешто изменимо па нешто допунимо, па поправимо и тако је овде у овом животу. Пошто је човек храм Духа Светога, ту обитава Бог у њему и човек је дужан себе да припрема и усавршава. Некада се деси да неко поверује и потпуно растави себе на просте чиниоце и сагледа да ето то што је до тада скупио ништа не вреди. Можда ће понешто отићи у темељ будућих бића и будућег човека. Наравно, његове склоности, његов темперамент остаје али се све то преображава. Јер све што радимо, увек треба да се питамо, због чега то радимо, да ли било шта што радимо тиме вршимо вољу Божију, јер Бог хоће да људи буду савршени као Бог. Ако смо ми себи поставили задатак да будемо савршени, ми ћемо онда свакога дана да вршимо смотру над нашим животом и да видимо да мењамо оно што до тада није било добро – то мора да нестаје, да одлази, то нисмо ми, нити је то део нас, а оно што је добро то да се утврђује. Рецимо, неко има љубави према светињи, нека то гаји али нека не оставља љубав према ближњима, сиротима да помогне, да утеши, ако ничим другим онда речима. Не завист, не мржња, него љубав, смирење и трпљење и све врлине Христове. Данас у Светом Јеванђељу описује се како Господ каже ученику своме Петру да пође по површини воде. Све док није посумњао ишао јe по површини воде, јер му је Господ рекао: „Дођи к мени“.Петар виде да хода по води, што је немогуће, и оног момента када је видео шта чини он се побојао и посумњао и почео да тоне. Господ му тада каже: „Маловерни, зашто си посумњао?“. Тако исто и ми пођемо да чинимо добра дела, крене то нама али стихије овога света и животно мњење овога света, мењају расположења наша па кажемо види ови људи тамо нису у Цркви нити било шта имају са Црквом а успевају, чак кажу за њих и да су добри људи, може да буде да су добри људи. То што смо ми добри, и што имамо понашање које ће некоме да се свиди а некоме неће, то није угађање Богу, то је човекоугађање. А ми који смо у Цркви, често морамо да се боримо против зла у свету. Не тиме што ћемо да узмемо оружје па да кренемо да се боримо против палог света, него ако нас питају какво мишљење имамо о неким савременим стварима ми да кажемо, то се мене не тиче, има ко брине о томе. Не бринемо ми о томе, ми се молимо за свет, јер ми смо со овом свету, ми смо светлост овога света и потребно је како у породици тако и у друштву и на сваком месту да сведочимо, једним само – речју. Да ли је то увек добро? Није добро. Ништа више. У породици, не треба деци стално говорити, није добро, ради овако, ради онако, притом ви се не мењате ништа. Чак и горе бива. Него дете ће да види да приђе и да каже, зашто ти тата и мама постите , што ви не живите као други људи у овоме свету? Јер види се онај који се труди да угоди Богу. Па ће деца рећи зашто моји другови и другарице раде то и то, а ето ви мени забрањујете? Дете, не забрањујем ја то теби, како каже Јован Јовановић Змај: „Кад одрастеш кас`ће ти се само“. А док не одрасту ви сте одговорни за децу вашу, и речју и делом. Немојте да причате сину: немој да пушиш, немој то и то он после узме и запали цигару, немој да пијеш, он први пије и тако даље и тако даље. Будите пример својој деци, а тај пример ви имате где да научите – у Цркви . Слушамо свакога дана Јеванђеље, слушамо шта је Господ чинио и шта чини за нас и шта тражи од нас. А онда имамо примере и из рода нашега, како су живели Свети Симеон и Свети Сава и Симон, како су живели мученици који су исповедали Христа. Како су живели велики краљеви и велможе који су помагали Цркви и народу а тиме помогли и себи и ево они су записани у књизи живота. Дакле, све што радимо, све што чинимо немојте много да гледате шта каже свет. Свет данас каже једно, сутра сасвим друго. Данас ће вас једни хвалити на сва уста а сутра ће ти исти да отворе уста на вас. Немојте то да гледате, јер то је мњење овога света. Гледајте шта ће Господ да каже и кад чините нешто шта Господ мисли о томе, да ли ће вас Он похвалити или неће ништа говорити, само ће писати по прашини. Е то је Господ, неће да нас кажњава истог момента, чека дуго јер је дуготрпељив, јер је човекољубив, јер је створитељ свега видљивог и невидљивог и Он се не бави краткорочним, животним питањима нашим. Он зна свакога од нас, зна наше способности, наше склоности треба и ми то да сазнамо да бисмо могли да истакнемо Богу оно што имамо, а да мало прикријемо оно што немамо и да кажемо: Господе ти знаш да то што ја

Прослава славе Храма Светог великомученика Пантелејмона у Црвици код Бајине Баште почела је Светом тајном Јелеосвећења уочи самога празника. Ову Свету тајну вршили су старешина бајинобаштанске Цркве Светог пророка Илије протојереј Владимир Васиљевић, протонамесник и старешина Храма Вазнесења Господњег у Рогачици Владимир Кораћ и протонамесник и старешина Цркве Светог Пантелејмона у Доњој Црвици Владимир Малешевић. Након богослужења у цркви потпуно испуњеној верницима, овогодишњи домаћин славе г. Томо Дамњановић је приредио вечеру, како би се верници након духовне гозбе и телесно окрепили. Кључни догађај прославе крсне славе Храма Светог великомученика Пантелејмона било је евхаристијско сабрање за које је овај храм био премали да прими све присутне вернике. Литургијом је началствовао протојереј Милинко Лукић, архијерејски намесник рачански, а њему су саслуживали протојереј Горан Милинковић, парох бајинобаштански, протојереј Владимир Васиљевић, старешина бајинобаштанске Цркве Светог пророка Илије, парох дубски јереј Мирко Крупниковић и протојереј-ставрофор Илија Лијескић. Након молитвеног опхода око цркве, испред храма је извршено ломљење славског колача са домаћином г. Томом Дамњановићем. Након ломљења колача, за домаћина прославе Светог Пантелејмона наредне године пријавио се г. Радомир Спасојевић, предузетник из Бајине Баште. Онда су се великом броју присутних верника обратили о. Милинко Лукић, подсећајући пристуне на величанствене моменте из житија Светог Пантелејмона и честитајући славу, и то не само овогодишњем домаћину и његовој породици, већ и свима присутнима на овом литургијском сабрању и свим житељима овог села. Након беседе оца Милинка, присутнима се обратио и о. Владимир Малешевић који је домаћину и његовој породици уручио поклон као знак захвалности за њихов допринос, и то монографију која је објављена поводом великог јубилеја – осам векова постојања Епархије жичке. Након Литургијске прославе, верни народ је потражио окрепљење у сенкама летњиковца и стабала липе која га окружују, гостећи и укрепљујући се на славској трпези која је спремљена љубављу нашег овогодишњег домаћина. Мастер теологије Ненад Зекавица

На дан када прослављамо Светог пророка Илију, Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Сирчи код Краљева. Храм у Сирчи, уједно је данас прославио и своју славу, тако да је архипастирска посета Епископа Јустина увеличала овај велики дан за парохију сирчанску. Његовом Преосвештенству саслуживали су: Архијерејски намесник жички  протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј-ставрофор Мирољуб Јосифовић, протојереј-ставрофор Станоје Лазаревић, протојереј Драган Јовић, протонамесник Дејан Марковић и протођакон Александар Грујовић.     Храм Светог пророка Илије био је испуњен верним народом и децом из сирчанске парохије, који су дошли по благослов и благу реч од свог пастира. Уз прелепо византијско појање појаца из Краљева, уверили смо се зашто се Литургија и сматра предукусом Царства Божијег. Епископ је, у својој богонадахнутој беседи, подсетио верни народ на значај Светог пророка Илије за нас. Подсетио нас је на време великог незнабожја рода Израиљевог, коме је Господ Бог дао написане таблице како да се владају, да по томе живе и да се припремају за спасење. А Господ Бог Саваот, припремио је за људе спасење преко Христа, само преко Христа. Своју беседу наставио је једним освртом на данашње време. Тај осврт односи се на оне који нам данас говоре, да су застареле ствари оно што ми данас радимо. Да је то време прошлости, а да је данас време технолошког развоја. У време пророка Илије  исто су тако говорили, да није више време да се клањају у Скинији, већ да треба салити неко златно теле и њему се клањати. Пророк Илија показао им је шта је истинита вера. Као пример, навео је старозаветно сведочанство, када су жречеви безуспешно покушавали да на жртвенику спале жртву. Пророк Илија се помолио Богу који је послао огањ и спалио жртву. Показао је тада, да је права вера, вера у Бога Истинитог. Сада је та вера код нас сакривена. Сакривена је јер не можемо да досегнемо висине Божије. Нити смирења имамо, нити љубави имамо. Ни братољубља ни човекољубља. Само се боримо у трци за материјалним богатством, за положајем у друштву. И баш због тога, појединим људима се чини да вера више није актуелна. И данас је човек салио једно златно теле, а то теле је мисао да је све у материјлном. Међутим, људи духовни виде да, како време одмиче, све је ближе дан када ће доћи поново пророк Илија. Доћи ће као сведок Другог доласка Христовог. Такође, Епископ нас је подсетио да је други долазак вечни суд. Да је први долазак био привремени суд, како би се дозвали на покајање, молитве, како би душама наших покојника било боље. Христос је тада пролио своју Пречасну Крв, ради нас грешних. Страдао је и васкрсао да би ми живели. Други долазак, биће непристрасни суд.  Суд оног Боговидца и човековидца, Који све зна и све види. Јер је он створио све видљиво и невидљиво. Преосвећени Владика, завршио је своју беседу једном важном поруком: људи који су се удаљили од свега истинитог, удаљили су само себе и оне које су убедили да је време Цркве прошло. Ми треба да следимо живот својих светитеља, који се нису задовољили тиме што су свети. Они и даље помажу и даље су ту када их призовемо да притекну у помоћ. Јер они стално служе Господу Богу и ближњем свом. „Наше време тек долази. А долази када дође време да напустимо овај свет. И да оно привремено проживимо благочестиво у складу са Богом, а онда ће Господ Бог да нас обрадује заједно са Оцем и Духом Светим у све векове и сву вечност. Амин“, завршио је Епископ Јустин.     Велики број људи, приступио је Светој Чаши Крви и Тела Христовог. Један диван призор после кога можемо сви заједно рећи да је радост у оним људима који су гладни и жедни Светога Причешћа и близине Божије, који обнављају свој живот у Светој Литургији. Након Свете Литургије, приступило се трпези љубави коју су припремили домаћини данашње славе. Деца из КУД-а, у част посете Његовог Преосвештенства, одиграла су сплет српских кола.                                                                                                 Вероучитељ Александар Јовић

Много је оних који се називају немоћнима. Према речима Светих отаца – немоћни су само они људи који Бога немају, јер не верују у силу Божију и моћ Његових људи. Док онај ко верује у Бога – има душу живу и зато Свети владика Николај истиче да само живе душе верују у моћ и чудеса пророка Илије, јер оне знају да је то пројава моћи Божије, и да их та чудеса и храбре и радују. Колико је поштовање Светог Илије у кабларском крају, и колико има живих душа које верују у Бога и помоћ његових светитеља, показало се и ове године о Илиндану, када је Манастир Илиње, метох Благовештења кабларског, прослављао свог заштитиника. Окупили су се мештани, пријатељи манастира са разних страна, бројни колачари и приложници манастирске славе, да једном мишљу и једним срцем, помоле се овом дивном светитељу и затраже од њега сваку молитвену помоћ и благослов за своју породицу и ближње. Свету Литургију, на платоу испред манастирске црквице, служили су Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров и настојатељ Манастира Света Тројица на Овчару јеромонах Орисије (Ивановић), а још већој радости молитвеног сабрања допринели су монаси Манастира Преображење на Овчару и Манастира Јежевица. Након Свете Литургије, послужена је трпеза љубави у Манастиру Благовештењу, коју су припремили игуманија Михаила са сестрама и овогодишњи бројни колачари. Нека би Господ Бог наш – Спаситељ и Просветитељ, просветио душе наше речима вечнога живота, утешио нас благодаћу, да би смо од неверних постали верни, и од мртвих постали душе живе, јединога истинитога Бога, молитвама славног и огњеног пророка Господњег Илије. Нека би његовим светим посредовањем, стекли милост Божију и живот вечни. Амин. Монахиња Параскева (Парошки)