Категорија: СПЦ

Празник Преноса моштију Светог Александра Невског био је повод литургијског сабрања у Светосавском храму у Краљеву. Међу свечарима који славећи овог угодника Божијег изражавају саборност Цркве пројављену међу светима које је Господ као Глава Цркве пројавио, био је и протођакон Александар Грујовић са породицом. Посебну радост овом слављу дало је присуство Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина који је началствовао евхаристијским сабрањем. Саслуживало је братство храма, уз молитвено учешће верног народа Божијег, и уз дивно појање појаца предвођених протопсалтом Иваном Трајковићем.   Након јеванђелског читања, Епископ Јустин се обратио присутнима поучном и садржајном беседом. Честитао је славу протођакону Александру са породицом и свим присутним свечарима. Подсетио је на важност хришћанског живљења које нам даје смернице кроз лавиринте овога света. Молитвени и световрлински живот омогућавају нам да душе своје омекшамо од окамењености. Покајање је оно чему треба да се окренемо. Оно је ту да нас утеши и осмисли живот. Данас многи говоре да време лечи све. Ми не мислимо тако. Господ је наш Лекар. Он чини да увек и свуда видимо смисао живота. Време треба да користимо чинећи добро, али и стрпљиво очекујући Господа. Трпљење је велика врлина. Њоме припремамо пут којим се Господ усељава у нас.  Ако будемо радили на свом духовном животу, учинићемо да као народ будемо сведоци вере Господње у овоме свету. То је прави начин да утичемо на људе и догађаје око нас. Нека Господ мира и утехе буде са нама и помаже нам у све векове векова. Амин, поучио је Владика. У наставку благодарствене службе, извршено је приношење и узношење Дарова Господу због свега и за све, а затим и причешћивање освећујућим и животворним Тајнама Христовим. Након заамвоне молитве уз појање тропара и кондака освештани су колач и жито које је у славу и част Светог Александра Невског принео протођакон Александар са породицом. У радости празника је преломљен славски колач, а заједничарење је настављено за трпезом љубави коју је припремио сабрат овог храма и данашњи свечар. Протонамесник Александар Р. Јевтић

На дан када Света саборна и апостолска Црква празнује Усековање главе Светог Јована Крститеља литургијски смо прославили празник у Манастиру Свете Петке у Стублу, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Саслуживали су: архимандрит Стефан, служачи у овој светој обитељи, архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, као и протођакон Александар Грујовић. Усековање главе Светог Јована Крститеља је црквени празник који је уједно и једнодневни пост. Данас је за Цркву Божију још један велики петак, јер је убијен највећи од жене рођен. Догађај који је био повод за успостављање овог празника описан је у (Мт 14,1-13); Ирод Антипа, син Ирода Идумејца, оженио се (други брак) Иродијадом, женом свога брата Филипа. Због тог неморалног чина, Свети Јован га је без икаквог страха јавно разобличио пред целим народом. На рођендан Ирода Антипе, Иродијадина кћи,пошто је претходно игром опчинила Ирода, а по наговору њене зле мајке, тражила је главу Светога Јована Крститеља и Претече Господњег .Ирод се због тога ожалостио али ипак је наредио да се посече глава Светога Јована. Главу Јованову Иродијада је закопала у своме дворцу, а тело су ученици Јованови сахранили у Севастији (стара Самарија), у Палестини. Једна од занимљивости данас је та да се рука Светога Јована Крститеља налази у Цетињском манастиру, што је велика радост за Српску Православну Цркву која ове године прославља 800 година аутокефалности. Епископ Јустин у својој данашњој беседи обратио се народу рекавши да је по речима Господњим Свети Јован највећи рођен од жена. Велики славни пророк подвижник., ревнитељ баш као и Свети пророк Илија. Свети Јован је имао углед код свих људи, чак и код цара Ирода, који га је радо слушао. Велики Свети људи никада се не могу сложити са неправдама овога света. Неће они дизати војску или било какву револуцију већ ће смиреним речима свакоме рећи оно што треба да исправе код себе. Свети Јован је говорио да Ирод не може имати жену брата свога, да је то противно закону. Он није мислио на закон него се бринуо за душу Иродову – јер закон убија а дух оживљава. Тај дух Божији, та сила Божија требало је да Ирода умудри. Салома, кћи Иродијадина је својом игром, учинила да Ирод неопрезно и адаптиранан на страсти овога света заборави ко је Свети Јован и какав однос имађаше према њему. Владика се осврнуо на то какви смо ми људи, како схватамо даашњи однос према свету, како се односимо према Богу, према ближњем своме. Неки сматрају да у овам животу могу да чине шта хоће под условом да не страдају од овоземаљске власти. Ипак, правда Божија и власт Божија се не дешава одмах.Господ чека на наше покајање којим обнављамо благодат Крштења. Човеку у свету је све примамљиво где човек заборави на Бога на ближње, на благодат Божију. Данас када прослављамо овај празник, он нас подсећа шта је наше призвање – а то је Царство небеско и живот вечни. Епископ је заблагодарио Светом Јовану и Претечи, помоливши се да нас Господ помилује молитвама Светога Јована. У току Свете Литургије Светом Телу и Крви Господњој приступило је сестринство манастира на челу са игуманијом мати Маријом, као и верни народ Божији. По свршетку Свете Литургије уготовљена је пригодна трпеза. Чтец Петар Ђерковић

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска данас, 8. септембра, саборно и молитвено, као што су радили и наши славни преци предвођени Светим Немањићима, у Цркви Светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара, прославила је два значајна јубилеја: 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 векова самосталности Српске Православне Цркве. Свету архијерејску литургију служили су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Преосвећена господа: рашко-призренски Теодосије, жички Јустин, полашко-кумановски Јоаким, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије са свештенством и верним народом. Литургију су својим појањем пратили ученици Призренске Богословије.   У литургијској беседи Пресвећени владика Јустин је казао да је данас дан велике радости: „Данас су се спојила два јубилеја наше Цркве и то су догађаји који нама православнима дају могућност да се радујемо, јер и апостол Павле каже: Радујте се у Господу свагда, и опет велим: Радујте се!“ Он је нагласио да је наша вера, вера радости и светлости, вера наде у оно што нам је Господ обећао. Подсетио је Владика и на наше славне претке, као и новомученика Светога Вукашина из Клепаца. Појаснио да су мучитељи увек прво претњама, онда ласкањем хтели да преласте оне који су чврсто утемељени у Христу. Нагласио је да су и сада таква времена и увек ће бити. Тумачећи данашњу јевађељску причу о бремену богатствa, када младић пита Господа шта му треба да чини да наследи вечни живот, Преосвећени владика Јустин је објаснио да се од тада до данас свако пита шта му треба да замени овај привремени, вечним животом: „То је једино призвање и једино обећање Божије, да је Он припремио Царство небеско за све оне који га љубе. Благодарећи нашим прецима, светитељима Божијим коју су у себе примили све врлине Христове, борили се и сведочили свако у своме достојању, стигосмо до овога тренутка“, беседио је владика подсетивши још једном на то кроз каква искушења и муке су наши преци пролазили, али су веровали у реч Христову: У свету ћете имати невоље, али не бојте се ја победих свет. Даље је владика појаснио да је на нама избор да ли ћемо бити синови светлости или синови таме и коме ћемо се клањати: владарима овог света или Господу Богу. „Нико нема изговора да каже неко ме је преварио, морао сам. Ништа нисмо морали! Ми смо само дужни из љубави према Богу, да оно што нам је дао сачувамо и предамо другим генерацијама.“ Говорећи о невољама које су нас данас са свих страна притисле, Епископ жички је поручио да се не плашимо, него да будемо постојани и да имамо наду, јер нам је Христос рекао да ћемо бити гоњени. На нама је да чекамо, мишљења је владика, онај велики дан када ће нам Господ рећи: Мали слуго био си ми веран у малом, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господара свога: „То је та реч, тај благослов који сви очекујемо. Нека Господ Бог нас, његове сведоке и следбенике, оснажи да се никада не уплашимо и да будемо мирни са пуно љубави, јер љубав је та која је победила читав свет, а љубав је сам Господ! Нека Господ, Бог мира, утехе и свакога добра, буде са свима нама да нас води руководи до Царства небескога. Слава нашим славним прецима који животе своје дадоше за крст часни на бранику отаџбине“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ жички Јустин. Након благосиљања и резања славског колача, Преосвећени владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије заблагодарио је својој браћи архијерејима, свештенству, монаштву, верном народу, који су се данас сабрали да покажу да смо сви једно тело Христово – Црква Божија и да овде потврдимо свој завет Богу да смо народ опредељен за вечни живот. Владика је посебну благодарност исказао Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју који је имао намеру, али није могао данас да буде овде, на овом светом месту, као и Митрополиту Амфилохију који их, како је истакао, „стално посећује, крепи, утврђује на путу једином који води ка Христу, вечном животу“. „Данас нас је овде сабрао Свети Сава да прославимо Србе светитеље и просветитеље, оне који су најбољи из рода нашега, који су живели Свето јеванђеље и подвигом просијали, мученички пострадали, али који су стекли и оставили нам ово непроцењиво благо“, казао је владика Теодосије.   Нагласио је да су нам свети преци предали то благо да га сачувамо и предамо нашој деци, подсетивши да управо све што имамо њима и дугујемо. Подсетивши на јубилеје које данас прослављамо, 1000 година помена Рашке и призренске епархије и 800 година самосталности СПЦ, владика је нагласио да иако као народ имамо чиме да се поносимо и похвалимо, имамо и велику одговорност с обзиром на тешко време у којем данас живимо. Он је казао да нам је потребна помоћ Божја коју очекујемо тиме што служимо Богу испуњавајући Његову реч и заповести – Свето јеванђеље. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је истакао да у Цркви Светих апостола Петра и Павла овај сабор траје од времена Свете браће Кирила и Методија и наставља се кроз векове. Подсетио је да су у овој цркви одржавани велики сабори још за време Светога Симеона и Светога Саве, да се у њој крстио Свети Сава, Свети Стефан Првовенчани, деца Светог Симеона и Свете Ане, који су се у њој примили монашки постриг. Митрополит је казао да је Црква Светих Петра и Павла мајка црква свих цркава које је градио народ Божји, српски, кроз векове. Мајка црква и Студенице и Жиче, Пећке патријаршије и Дечана, Мораче и Грачанице, и свих других наших храмова широм васељене. „Ово је најстарији сабор који сабира у себе све саборе нашег народа кроз векове и ја се надам и убудуће. Ако Бог да, овде ће бити сабор, на којем ће бити и Његова светост наш Патријарх и сви архијереји наше Цркве, сличан оном, и још већи, од онога који је био за време Светога Симеона и Светога Саве.“ Владика је казао да иако понекад заборавимо, Стари Рас је корен нашега духовнога бића, јер је овде епископ, у време Свете браће Кирила и Методија, од којег је тражено да припадне Римокатоличкој цркви то одбио, рекавши да ми припадамо Истоку, Цариграду, Светом граду Јерусалиму и то опредељење и траје:   „Не само 1000 година, него 1500

Недеља је дан молитве и празник радости. Ове недеље, бајинобаштански храм Светог пророка Илије био је посебнији, јер је био испуњен децом, која су дошла да се са својим вероучитељима и свештеницима помоле Богу за нови почетак школске године. У храму се  чула дечија граја, док су нестрпљиво ишчекивали свештенички позив: „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите.“ Данашњим литургијским сабрањем началствовао је протонамесник Владимир Малешевић, парох бајинобаштански. Саслуживали су му: протојереј Милинко Лукић, архијерејски намесник рачански, протојереј Раденко Глигић, протојереј Горан Милинковић и ђакон Немања Матејић.     Свештеник Владимир се надахнутим речима обратио сабраном народу и деци, поздрављајући их и упућујући им добродошлицу. Говорио је о значају и потреби да се увек сабирамо на Светој Литургији. Деци је скренуо пажњу, да све што уче у школама, треба да примењују у својим животима, да би израсли у добре, честите и вредне људе. По речима свештеника Владимира, ова година је за њих један нови почетак. Подсетио је децу на песму Душка Радовића „шта је на крају“ и тиме указао да сваки крај има нови почетак, а да крај свих крајева, јесте нови почетак у Царству Божијем. Пре самог Светог Причешћа, помолили смо се сви заједно усрдно да нам Бог отвори разум и срце, да примимо и научимо градиво, које се пред нас поставља. Да учење буде спасоносно, на корист Цркве и државе, а на радост и понос родитеља. По завршетку заамвоне молитве, настављено је сабрање за трпезом љубави.  Уприличено је послужење за сву децу и одрасле, које је припремљено трудом и љубављу чланова наше црквене заједнице. Ђакон Немања Матејић  

У предвечерњим сатима 6. септембра, у Манастиру Враћевшници, благословом Епископа жичког Господина Јустина, а у организацији сестринства, пријатеља манастира, као и Културног центра Горњег Милановца, одржано је духовно вече на коме је говорио наш уважени академик Матеја Бећковић. Тема духовне вечери је била “О српској духовности“. Овај духовни скуп је одржан у трпезарији манастира, која је била премала да прими све заинтересоване, па је велики број људи пратио програм и предавање у порти преко разгласа. Програм је започео молитвом, затим обраћањем директора Културног центра Драгана Арсића, певањем етно групе “Црнућанка“ па обраћањем нашег познатог академика Матије Бећковића. Уз многобројан народ скупу су присуствовали, представници општине, протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу, свештенство намесништва таковског, бројни привредници горњомилановачке општине као и директори културних, образованих и других институција Горњег Милановца.   Наш велики академик, својом беседом и песмама, подсетио нас је на почетак настанка српске Цркве, посебно говорећи о великом јубилеју 800 година Српске Цркве који славимо, историји нашег народа од Светога Саве и Хиландара, преко Обреновића и Карађорђевића до данашњих дана. Након дивне духовне вечери дружење је настављено уз трпезу љубави и богопријатни разговор са нашим уваженим академиком. Протојереј Ненад Бајић, парох савиначки  

Недеље 11. по Духовима, на радост верника сабраних у Храму Свете Тројице у Краљеву Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), архијерејског намесника протојереја-ставрофора Ненада Илића и братства овог храма. Посебну радост чини да је наш Епископ данас благословио и наше најмилије школарце пред почетак предстојеће школске 2019/2020. године. Обративши се ђацима и родитељима Преосвећени Владика је истакао да предстоји велики догађај да после летњих опуштања, када смо се ослободили житејских брига овога света почиње школско доба, а то је доба када најмлађи улазе у заједницу са другима. Ми смо се у молебану молили Господу Богу да нам просвети ум, да нам да стрпљење, љубав, да нам да све врлине Његове. Да не мисле неки да смо завршили молебан и сада ученици не морају ништа да уче, ученици ће да уче, а молитва ће помоћи да ђаци брзо схвате ту своју науку, а наука над наукама је да упознамо Господа Бога, да упознамо Његову љубав, да упознамо Његову силу и благодат и да то осетимо у себи, јер ко има Господа у себи, ништа му није потребно на овом свету. Господ је од неуких људи начинио своје следбенике и Апостоле, тек када их је обукао у силу са висине, када су примили Духа Божијег и онда су могли да проповедају, јер су се ослободили свих житејских брига и проблема. Епископ је протумачио упечатљиву еванђелску перикопу о Царству Божијем, где је оно упоређено са једним имућним човеком који је позвао свога дужника. Имућан човек је Господ Бог наш који нам је дао све и ми смо Његови дужници. Архијереј жички је истакао да човек који је у Цркви потребно је да сваког дана врши смотру над својим мислима, да види у току дана како је живео, да ли у складу са Богом и Његовим заповестима.   Морамо бити у складу, у симфонији са природом, са собом, са Богом, како каже Еванђеље: Ако једну ствар преступимо, за све смо криви. А ко може све да испуни? Нико сам по себи. Али свако може ако каже: Господе, призван сам да будем светлост овом свету, да будем со овом свету, читав свет у злу лежи, зашто да не будем слуга твој, а то што сам слаб и некад кршим Твоје заповести, опрости ми. Дакле, наука Христова је узвишена, савршено узвишена, јер Господ Бог жели да ми будемо синови Светлости, богови по благодати. По завршетку Литургије малишанима су подељени поклони, као символични дар у сећање на овај радосни дан. Ђакон Милутин Балтић

У вечерњим часовима у недељу 31. августа текуће године у Храму Светог Саве у Краљеву служен је Молебан за почетак школске 2019/2020. године.   „Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14). Речи изговорене у далекој прошлости звучале су као да су изговорене данас, а као да одсликавају Тајну будућега века. Радосна лица деце и пажња са којом су учествовали у призиву Светог Духа кроз саборну молитву сведочила су да је Христос и даље Онај Који из уста деце чини себи хвалу (Пс 8, 3). Деца са родитељима у простору храма са чијих нас фресака прати све више светитељских очију које сведоче о увек и свуда присутности Божијој, дошла су да се молитвом припреме за школске подвиге.     Молитвено сабрање је предводио протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић уз саслуживање ђакона Стефана Милошевског. Присутнима се беседом обратио протонамесник Александар Јевтић. Поздравивши децу у име братства нашег Храма, изразио је радост што се под сводовима овога Храма деца сабирају око Господа Исуса Христа и свог великог заштитника Светог Саве. Два раја, онај пре пада прародитеља и онај који очекујемо у Царству Божијем, дали су нам смернице какви да будемо. Подсетио је да је по речима раних Отаца Цркве Бог човека створио као дете, а да је, како смо из Јеванђеља чули, и улазницу за Царство небеско назначио онима који буду као деца. Та улазница је радост, која по речима једног дивног светитеља представља: одсуство туге због прошлости и страха од будућности. Деца живе у таквој радости, јер се нису упрљала својим сагрешењима и зато се радују садашњости. Нека Господ дарује такву радост и у предстојећим школским стремљењима, где све предмете треба посвећено изучавати, а посебно Веронауку која учи о Господу и најузвишенијим истинама неба и земље. Трудом старешине храма протојереја Радоја Санде са братством, за децу су припремљени дарови који су им подељени у виду школског прибора неопходног за школску наставу. Заједно са њима подељен је и Лист Храм који излази при овоме храму, а који у овом броју говори о за децу и родитеље веома актуелној теми ауторитета у васпитању. „У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме? И дозва Исус дете и постави га међу њих и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт 18, 1–4) . Ц.О. Храм Светог Саве, Краљево    

„Школско ће звонце сад пустити глас, зар да без тебе започне час ?“  Традиционално и ову годину ученици основне школе „Доситеј Обрадовић“ из  Ратине школску 2019/2020. годину започели су молитвено. Пре првог школског звона, протојереј Драган Туба, парох ратински, призвао је Божији благослов на ученике, наставнике и родитеље. Прота је у својој беседи пожелео деци да оно што данас започну у школи на крају и успешно заврше, уз Божију помоћ и помоћ наставника и учитеља. Посебно се осврнуо на мале ђаке прваке благословивши их и усрдно упутивши молитву за њихово здравље и сваки напредак у започетом школовању, а свим ученицима пожелевши да постану морални и честити људи. Наставницима је прота пожелео да буду благи и увек насмејани и да успешно пренесу знање млађим нараштајима.                                                                   Трипо Спахић, историчар

Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин на празник Успења Пресвете Богородице служио је Свету Архијерејску Литургију у Дрежнику код Ужица. Преосвећеном Епископу саслуживали су Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, јереј Драган Тимотијевић, протонамесник Душан Томић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Младен Стевановић и ђакон Јован Тимотијевић. У току Свете Литургије Епископ Јустин је одликовао чином протојереја старешину Храма Успења Пресвете Богородице Драгана Тимотијевића, а досадашњег ђакона Младена Стевановића рукоположио у чин презвитера.   Након освећења славског колача Епископ Јустин обратио се сабраном народу. На почетку је подсетио на узвишеност свештеничког позива и службе. Указао је на свештеничку службу у Старом Завету и изабрано племе Левијево из којег су долазили старозаветни свештеници. Подсетио је и на улогу свештенства у време Светог Саве, као и на то да је народ увек поштовао пастирски труд свештенства и узвраћао захвалношћу и даровима од којих се свештенство издржавало.   Наш народ јесте побожан, али да би ојачали своју веру дужни смо да долазимо у Цркву, да постимо, да се исповедамо и причешћујемо. Ми се тако облачимо у благодат Божију. Свет може постати свако, небитно да ли је Епископ, свештеник или лаик, те није довољно да дођемо само на славу храма и током године неколико пута. Потребно је непрестано да се трудимо и узрастамо у Господу. Данас има много мишљења о овом свету и Богу. Оно што је некада било свето и важно, сада кажу да није и да су то примитивна схватања. Бог има важност у свим временима, јер је Он вечан. Ми који смо Божји, крштени и миропомазани, не дозволимо да будемо као незнабожци. Дужни смо да се обучемо у благодат Божју и да дате нам Свете Тајне примимо у себе, како бисмо у животу све лакше подносили. Успење Пресвете Богородице је празник Њеног уснућа у Господу. И она је прошла капију смрти, као и сви ми, али није могла да остане у смрти, јер је њена утроба носила Животодавца Бога. У овом свету све пропада и трули, сем онога што у себи има Господа Исуса Христа који је васкрсао из мртвих. Управо ови догађаји нама православнима дају потребну снагу и бодре нас. Епископ је на крају беседе указао на велики и важан јубилеј 90 година Храма Успења Пресвете Богородице у Дрежнику, која је сазидана захваљујући великом труду блаженопочившег Митрополита Јосифа (Цвијовића). Епископском граматом у ред црквених добротвора уврштена је госпођа Нада Обрадовић, приватни предузетник из Ужица.   Ђакон Јован Тимотијевић

Милошћу Божијом, на дан када наша Света Црква прославља Успење Пресвете Богородице, 28. 8. 2019. године Господње, Храм Успења Пресвете Богородице у Чачку прославио је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, саслуживали су му: протојереј-ставрофор Радослав Милинковић, протојереј Марко Мирковић, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Нешко Богдановић, парох атенички, протојереј Првослав Николић и јереј Живко Дамјановић, парох успењски. У својој беседи отац Мирослав је поучио вернике о важности смирења и о празнику Успења Пресвeте Богородице. Након резања славског колача отац Мирослав се захвалио овогодишњем домаћину славе Милојку Мирковићу на његовом труду. После Свете Литургије братство храма је уготовило трпезу љубави. Чтец Филип Нешковић