Категорија: СПЦ

Ове године дочекали смо да нас обасја светлост великог догађаја који заокружује осам векова трајања аутокефалности Српске Православне Цркве. Тим поводом централна прослава јубилеја одржана је 6. октобра 2019. године у манастиру Жичи. Древна задужбина наших славних предака Немањића дочекала је овај дан у неодузимљивој лепоти коју нису успели да угасе пламенови и бомбе освајача који су вековима покушавали да угасе кандило вере које је у души Србиновој пре осам векова упалио богоносни отац наш Сава. Због великог броја учесника овог историјског догађаја, којим је почаствована древна светосавска задужбина и Епархија жичка као домаћин, простор за богослужење је уређен на бини која је постављена у источном делу манастирске порте.     Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење домаћина прославе Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, Високопреосвећене господе Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, Митрополитâ црногорско-приморског Амфилохија, дабробосанског Хризостома и загребачко-љубљанског Порфирија, Преосвећене господе Епископâ сремског Василија, будимског Лукијана, банатског Никанора, новограчаничко-средњoзападноамеричког Лонгина, канадског Митрофана, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игњатија, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и немачког Григорија, ваљевског Милутина, рашко-призренског Теодосија, рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, аустралијско-новозеландског Силуана, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, далматинског Никодима, осечко-пољског и барањског Херувима, захумско-херцеговачког Димитрија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, стобијског Давида, моравичког Антонија, ремезијанског Стефана, мохачког Исихија, диоклијског Методија, као и умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића). Молитвено су присуствовали Преосвећена господа Епископи шабачки Лаврентије и умировљени нишки Јован. Архијерејима су саслуживали архимандрити студенички др Тихон (Ракићевић), Јован (Радосављевић) и игуман сопоћански Теоктист, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Милутин Тимотијевић, Драги Вешковац, Славко Зорица, Зоран Крстић, Љубинко Костић и Владислав Топаловић, протојереји Јован Милановић и Љубомир Пријовић, протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Александар Грујовић, као и јерођакон хиландарски Силуан. Предивним гласовима уз богослужбене мелодије византијског напева појале су монахиње из жичког сестринства. За све присутне ово је био посебан доживљај – чути појање налик ангеоском. Манастирска порта је била мала да прими мноштво верног народа који је овог дана похитао ка нашој великој Жичи, извору наше духовности. Народ је попут реке која се враћа свом извору, дошао из свих крајева где српско име и даље траје. Дивно је било видети призор у коме све генерације, од најмлађих до најстаријих, притичу најмудријој српској глави, али и најлепшем српском детету – светитељу Сави. Свештенство и монаштво, које широм света приноси молитве за цео свет али увек и за свој род светосавски, посведочило је бројношћу да дело великог оца нашег Саве плодове кроз Цркву рађа до данас. Међу присутнима били су Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар спољних послова г. Ивица Дачић, министар културе и информисања г. Владан Вукосављевић и министар за иновације и технолошки развој г. Ненад Поповић, представници цркава и верских заједница, градоначелници, представници Војске, Полиције, Жандармерије, културних и просветних институција. На више места били су распоређени видео бимови како би догађај могли да прате сви присутни. Светом причешћу приступио је велики број верника који су причешћивани од стране свештенослужитеља на више места у кругу манастира. Присутнима се беседом обратио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј: „Ево нас у нашој највећој светињи. Око ње се народ сабирао, молио, веру своју ширио и јачао. Овде је пре осам векова почела историја наше аутокефалности. Стефан Немања и Свети Сава овде су стварали планове. Знали су да народу треба организована и самостална Црква и држава. Њих су оснивали свети људи, велика династија Немањића. Темељи су наши свети. То је тајна на основу које је наша Црква после многих страдања опстала. Наше светиње су страдале. Оне су биле по лепоти понекад и изнад великих византијских светиња. О томе сведочи и наша Жича. Немањићи су учинили апостолско дело, као и наша Црква. Црква је водила своју апостолску мисију у народу. Ширила је истину Божју, градећи храмове али и истину људских бића у светости. Држава је радила свој посао. Хармонија је красила односе Цркве и државе. Оно што морамо данас нагласити је да се морамо вратити путу Христовом и путу Светог Саве. Нико сем Господа није Пут, Истина и Живот. Данас, када славимо осам векова нашег аутокефалног постојања, сећамо се времена када је народ слушао реч своје Цркве. Зато смо доживели овај светли дан у светој Жичи. Многострадална је Жича, али је вером у Бога опстала, и она и народ. Страдали смо за вољену отаџбину, сањали њену слободу. Господ је то и испунио. Благодаримо Богу што можемо да прославимо овај велики дан. Важно је да знамо да је наш народ красило јединство, и то јединство у Цркви, вери и љубави морамо и данас неговати. Поделе и свађе, појединачни интереси, нису прави пут. То не води доброј будућности. Љубав треба да постоји међу нама. Тако ћемо умети поштовати друге, а и они нас. Без обзира на нацију и веру, морамо једни друге волети. То је порука овог великог јубилеја. Тако се одржава и Црква и држава. Имамо примере у прошлости да је најбоље да Црква ради свој посао, а држава свој. Зато поздрављам представнике наше државе, науке и културе. Молим се Богу да нас све благослови, да свој живот и културу наставимо на светосавском путу. Нека сте сви благословени, да са овог места пођемо са заједничком жељом и молитвом за јединство и љубав једних према другима. Нека је Господ са нама, у векове векова. Амин.“ Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније је прочитао посланицу којом се наша Света Православна Црква обратила свим својим духовним чедима. По завршетку божанствене евхаристијске службе, Епархија жичка и сестринство манастира Жиче припремили су послужење за све присутне. У наставку, на бини која је посебно постављена између манастирске капије и велике жичке трпезарије, уприличен је пригодан културно-уметнички програм у режији г. Саше Габрића. Учествовали су КУД “Абрашевић“, Бора Дугић, “Косовски божури“, ђаци из Основне школе “Светозар Марковић“ из Краљева, глумци Катарина Димитријевић и Гојко Балетић који су говорили стихове из дела Светог владике Николаја. У сплету народних игара, звукова традиционалних инструмената и предивних гласова који су певали најлепше српске песме, могло се истински

Верни народ се данас сабрао у древној Лаври студеничкој да заблагодари Богу и са братијом манастира прослави спомен великог угодника Божијег, преподобног Симона монаха, првог српског краља Стефана Првовенчаног. Ове године се уједно обележава и прославља јубилеј – 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Светом Литургијом началствовао је игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић) уз молитвено учешће свештенства, монаштва и верног народа. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а потом приређено послужење и празнична трпеза. Са благословом игумана Манастира Студенице пред моштима Светог краља група верника певала је песму посвећену Стефану Првовенчаном. Текст за песму написала је Маја Ковачевић, мајка једанаесторо деце. Наша Света Црква ове године слави јубилеј – Осам векова од добијања аутокефалности. Манастир Студеница ове године, поред овог заједничког за сву нашу Цркву, обележава још три јубилеја. Осамстодвадесет година од престављења преподобног Симеона, осамстодесет година од када је Свети Сава завршио Студенички типик. Још један јубилеј који Студеница обележава је четиристо година од када је монах Аверкије Хиландарац преписао Студенички типик у Горњој испосници студеничкој 1619. године. Овај препис је једини који је преживео кроз сву нашу тешку историју. Извор: studenicainfo.rs  

У молитвеном трепету свештеног простора древног храма манастира Жиче којим је некада корачао и у коме је молитве узносио отац наш Сава, узнета је заједничка молитва у сусрет недељном дану који је овога пута и дан прославе величанственог јубилеја.   Епархија жичка и манастир Жича после осам векова домаћини су још једног великог догађаја – прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве. У присуству Епископа жичког г. Јустина и архијереја Српске Православне Цркве, свечана вечерња служба је започела у 17 часова. Богослужио је архимандрит студенички др Тихон (Ракићевић), уз саслужење протођаконâ Стевана Рапајића и Александра Грујовића. Древним византијским напевом појале су жичке монахиње. По изласку из храма, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин и велики број архијереја који су пристигли са свих страна наше матице и расејања, са свештенством и монаштвом које су у дугом шпалиру предводили архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), у присуству верног народа Божјег, дочекали су на улазу у манастир Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја, прејемника благодати предстојања нашом Црквом која аутокефалност даривану јој трудом светитеља Саве достојанствено носи пуних осам векова. После уласка у храм, започела је свечана доксологија коју је предводио архимандит студенички др Тихон (Ракићевић) уз саслужење протођаконâ Стевана Рапајића и Александра Грујовића. Храм је био обасјан светлошћу која је са хороса обасјавала ликове дивних и древних фресака које сведоче у високим дометима наше средњовековне уметности. Сабрање је пројављено у свим службама и даровима које Дух Свети раздељује чинећи једне Епископима, свештенослужитељима презвитерског и ђаконског чина, монашким ликом и достојанством  верног народа Божјег. У древном трону жичког манастира био је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј који је, после поздравних речи домаћина Епископа жичког г. Јустина, одржао надахнуту беседу присутнима: „Овде смо у манастиру Жичи где је пре осам векова све почело. Дочекали смо да прославимо велики јубилеј, у истина, вековима рањаваној Жичи, али ипак са преосталом лепотом која сведочи о некадашњем сјају. Ово је наш темељ који је служио као образац свим будућим улепшавањима храмова наших. Дуга је, али и тешка наша историја. Но, благодарећи Светом Сави и нашим прецима који су нас увели у историју, поставили темељ Цркве и државе, одржали смо се до данас. Ту слободу смо платили скупом ценом, многим жртвама које су биле достојне живљења и умирања за њих. Ово је дан велике милости Божје. Какву поуку можемо извући из наше прошлости? Она је јасна. Ми смо били народ моћан и значајан на овим просторима. То смо успели својом јединственошћу, кроз веру и љубав према народу. Чак и живот смо за то спремни били да дамо. Кроз векове ропства, Црква је имала јединствену улогу да без државе одржи народ у јединству. Народ је имао пуно поверење у Цркву и одазивао се њеном позиву. Целим бићем смо били у Цркви. Са таквом вером и оданошћу преживели смо пет векова ропства, што је мало који народ у историји успео. Благодарећи великим личностима, на челу са Светим Савом и Светим Симеоном, дочекали смо да прославимо осам векова аутокефалности. То није осам дана, осам месеци или осам година, већ осам векова. Сада смо дошли у прилику да се запитамо како и куда даље. На овом светом месту, мислим да је потребно рећи да ако продужимо са оваквим стањем и начином гледања на наше древне вредности, нећемо далеко отићи. Трагичне су наше поделе, по разним питањима, које нису мимоишле ни Цркву. Морамо на време то сагледати. Бог ће нам помоћи ако будемо уз Њега, ако у Њега будемо срцима веровали. Бог отаца наших биће и наш Бог ако будемо као наши преци. Иначе, све што нам се деси мораћемо да припишемо себи. Некада су древни Израиљци говорили: Пропаст теби, од тебе Израиљу. Нека нас Бог сачува од тога. Ово су дани када треба да преиспитамо своје стање. Лепо је што видимо у црквама све више младих људи. То нам је нада и утеха. Морамо поучавати народ да не напушта своју родну груду, да остане онде где су нам темељи и гробови предака. Поновићу овде речи нашег великог песника из Херцеговине који је говорио: Остајте овде, сунце туђег неба неће вас гријат ко што ово грије. Треба да показујемо љубав према отаџбини, да нам она буде ближа од других држава Европе, Америке и других делова света. Не смемо уништити велико наслеђе које смо добили. Нека нас Господ благослови, да се кроз ове велике дане преиспитамо и извучемо поуке како би нас Господ сачувао од многих искушења. Нека нам Свети Сава помогне у том. Некада је патријарх Павле говорио да ће нам Бог помоћи, ако буде имао коме. Нека нам је свима благословено навечерје овог великог празника.“ У наставку је приређено послужење за присутне, а све је протекло у радосном ишчекивању дана који је пред нама. Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: www.spc.rs

Дана 05. октобра 2019. када се сећамо од века престављених православних хришћана, молитвене успомене у народу познатије као “Михољске задушнице“, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у Храму Светог Саве у Краљеву. У беседи којом се обратио сабранима, Владика је подсетио на значај молитве у нашем животу. Она нам је пут у живот, јер њоме се истински живи, што показујемо и на овај дан када се молимо за све упокојене. Наше наде се не заустављају у овом видљивом свету, ми нисмо робови времена, већ смо окренути ка будућности из које нам Господ долази. Тиме руковођени проводимо време на земљи, трудећи се да сведочимо делима љубави. То је пројава основне истине о Цркви као тајни саборности у којој сви ми, и који земљом ходамо и уснули у Господу, пребивамо. Епископ Јустин је подсетио на значај сутрашњег дана у коме прослављамо велики јубилеј 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, а коме је домаћин наша Епархија са централном прославом у Манастиру Жичи где ће у 09. оо часова бити служена Света Архијерејска Литургија, а затим уследити пригодан културно-уметнички програм. У наставку литургијског благодарења служен је парастос. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Вечерас, 04. октобра 2019. у Храму Светог Саве у Краљеву, је одржано предавање професора краљевачке гимназије, др Драгољуба Даниловића на тему „Историја и културно наслеђе Жичке Архиепископије и Епархије“. Ово предавање, одржано у навечерје централне прославе великог јубилеја – осам стотина година добијања аутокефалности Српске Цркве – је представљало још један мали покушај да се Краљевчанима покаже сав значај који је Црква имала за нашу државу, народ и културна усмерења којима смо ходили током векова. Вечерашњи аудиторијум, међу њима су били и гимназисти, ученици предавача, који су дошли у пратњи свога вероучитеља, г-дина Филипа Зеленовића, присуствовао је једном историјском часу у оквиру кога је говорено о много чему од онога што је Eпархија жичка током векова даривала овом поднебљу и српском народу. Пружен нам је један уопштени историјски увид и приказанa су нам најзначајнија културна блага којих је Eпархија жичка баштиник. Иначе, мало је људи који су од вечерашњег предавача позванији да говоре на ову тему, јер је професор Даниловић уз г-ђу Гордану Гаврић, коаутор изузетне монографије „Жичка Епархија – Осам векова светосавског континуитета“ која је ових дана изашла из штампе и коју топло препоручујемо широј читалачкој публици. Та монографија је једна обимна студија којом је представљено осмовековно културно наслеђе везано за ову светосавску епархију. Овим предавањем је завршен циклус предавања којим је Црквена општина Свети Сава у Краљеву, са благословом Епископа жичког Г. Јустина, покушала, надамо се и успешно, да дȃ свој допринос прослави ове значајне годишњице.   Овим путем Вас позивамо да 06. октобра у 09. 00 часова узмете учешћа у литургијској прослави којом ће началствовати наш Патријарх Г. Иринеј уз саслуживање Сабора Архијереја Српске Православне Цркве у Манастиру Жичи. Ђакон Стефан Милошевски

У недељу по Воздвижењу Часног и Животворног Крста Господњег и петнаесту по Духовима, свештенство и верни народ бајинобаштанске вароши имали су част и духовну радост, да дочекају свога Архипастира Епископа жичког Господина Јустина. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење протојереја Милинка Лукића, архијерејског намесника рачанског, протосинђела Германа (Авакумовића), игумана Манастира Раче, протојереја Раденка Глигића, протојереја Горана Милинковића, протојереја Владимира Васиљевића, старешине храма, протојереја-ставрофора Тодора Томића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Немање Матејића.   Данашње евхаристијско сабрање је улепшано благољепијем протопсалта Ивана Трајковића и чланова Етно групе „Аманет“ из Београда. Владика се у надахнутој беседи обратио свештенству и сабраном народу, поучавајући да овде имамо прилику да чујемо Свето Писмо, да чујемо шта нам Господ Бог говори, и да сазнамо шта треба да чинимо овде на земљи, да бисмо искусили сладости Раја. Будући да знамо да су Адам и Ева преступили заповест, грех је ушао у њих и тако су осетили смрт. У наставку беседе, Владика је говорио о домостроју људског спасења, који је за све нас учинио Син Божији. Крштењем је избрисан прародитељски грех, али ми смо слободна бића и као такви бирамо хоћемо ли живети са Богом или без Њега. Данашње Јевађеље нас учи: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, узме Крст свој и за мном пође“. Узимање Крста, јесте служење другоме и држање заповести Божијих. Ако не будемо држали заповести Господње, бићемо само симпатизери Његови, али нећемо имати истинску заједницу са Њим. Овај живот нам је поверен да се подвизавамо у њему, да се подигнемо један педаљ од земаљскога, да се чувамо и боримо против греха. На крају беседе, Епископ је истакао да десет Божијих заповести, које је Бог дао Мојсију, Христос је преточио у две, а то су љубав према Богу и љубав према ближњима. Објашњавајући шта је љубав, Преосвећени Владика је дао добар и поучан пример који гласи да дете, ако би се одвојило од своје мајке, која га воли, доји, не би могло да живи, јер нема везу са мајком. Без љубави нема ни живота. Зато смо ми као хришћани дужни да имамо љубав и према Богу и према ближњима, а имаћемо, ако се потрудимо да не осуђујемо, да се не радујемо паду наших ближњих, већ да им увек помажемо. По завршетку Свете Литургије, Епископ је на основу молбе Црквене општине Бајина Башта, уручио грамате: Добровољном ватрогасном друштву Бајина Башта, господину Милану Трифуновићу, господину Славку Ђоковићу и господину Сретену Тошићу, за њихов несебични труд и љубав око изградње Храма Светог Саве. Литургијско славље настављено је у порти храма уз трпезу љубави. Ђакон Немања Матејић

На дан када наша Света Црква слави празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, у Српској царској лаври Манастиру Жичи, свештенство, сестринство и верни народ са радошћу су дочекали Епископа жичког Господина Јустина. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење: архимандритâ Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорâ Ненада Илића и Лазара Васиљевића, протонамесникâ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовоића.   Владика се у надахнутој беседи обратио сабраном народу, истакавши значај данашњег празника и поделивши са сабранима догађај из свог живота када је, служећи Свету Литургију у Јерусалиму са многим Архијерејима Свете Православне Цркве, и сам осетио силу, благодат и помоћ Светог Часног Крста. Такође, нагласио је важност овогодишњег великог јубилеја за наш народ, Цркву и државу, подсетивши да је велика благодат и радост за нас који смо ту, да прославимо осмовековни континуитет наше Цркве.  Истакао је и да је Свети Сава отворио за нас пут и да је на нама да се трудимо да будемо његови достојни наследници. На крају своје беседе, Епископ је позвао све присутне да 6. октобра у 09.00 часова у Манастиру Жичи свенародно прославе осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, заједно са читавом својом Црквом у молитвеној радости. Сестринство манастира    

У недељу 29. септембра 2019. године, по благослову Епископа жичког Господина Јустина, освећена је Црква Светих апостола Петра и Павла у Ржани, у близини Манастира Градац у Рашкој. Освећење је извршио архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, а саслуживали су протојереј Часлав Ристић, парох градачки јереј Никола Ћурчић и ђакон Владимир Јовановић, уз присуство народа овог краја.     Црква је изграђена крајем XVI и почетком XVII века око 1600. године, а у потпуности осликана је до 1614. Године. Била је од непроцењивог значаја, нарочито у периоду када је Манастир Градац био разрушен, одржавајући веру и српски народ на том подручју. Предвиђена је да буде испосница за монаштво Манастира Градац. Црква је под заштитом Републичког завода за заштиту споменика културе. Напорима тадашњег пароха градачког јереја Здравка Николића и верујућих људи, по одобрењу Републичког завода, црква је, после неколико безуспешних покушаја обнављања, обновљена у потпуности 2013. године. Ђакон Владимир Јовановић  

У вечерњим сатима 28. септембра, Храм Светог Саве у Краљеву био је место сабрања љубитеља лепе књижевне речи. Предавач је био угледни српски песник и књижевни критичар Драган Хамовић. Иако већини публике познат као рођени краљевчанин и предавач кога су већ имали прилику да слушају, овога пута изнео нам је лик Светог Саве кроз оптику модерних српских песника.  Произносећи стихове Љубомира Симовића о Светом Сави, Хамовић се подсетио сада већ давног догађаја када је на освештању темеља овога храма говорио исте стихове. Само, сада је овај храм песника дочекао украшен градитељском лепотом у којој сваког јутра све млађи и лепши освањава. На почетку, Хамовић је подсетио на чињеницу да потискивање лика и дела Светог Саве није започело у време успостављања комунистичке власти. Још са краја 19. века књижевни и друштвени токови крећу супротним смером од онога који је назначио први српски архиепископ. Томе у прилог говори и чињеница да је двадесетих година 20. века милешевска фреска Белог анђела била за огромну већину становништва Краљевине Југославије непознаница. Она и многе светиње постајале су откриће заслугом Милана Кашанина, Растка Петровића и других великана. Колебање Црњанског по питању односа према традицији само је пример недоумевања чак и оних најдаровитијих међу српским родом. Комунизам је донео велике притиске којима се Свети Сава изгонио из друштвеног живота, школских учионица, лектире и свести људи. Нихилистички правац у књижевности само је доприносио потамњивању лика Светог Саве. Прегаоци као Миодраг Павловић и Васко Попа су позивали на уважавање традиције и њених величанствених књижевних домета посведечених у нашем роду већ код Светог Саве и брата му Краља Стефана. За Оскара Давича и друге свемоћне цензоре то је било “превише мантијашења и назадњаштва“. Ипак, аутентична светосавска нит није прекидана. Она је наставила да траје и пева кроз Љубомира Симовића, Матију Бећковића и многе друге који до данас не дају да лик и дело Светог Саве буду заборављени. Она кроз сећање није просто копирала, већ настављала и стварала, а и даље ствара изванредне плодове. Међу публиком су били и наши гости сународници из Сентандреје, који су овом приликом направили и кратку репортажу о нашем храму са којом ће упознати своје блиске који су ван граница заједничке земље матице. Након питања предавачу, ово вече је завршено уз дубоки и узвишени утисак о непролазној вредности и истинитости оних Његошевих речи да “Свемогућство светом тајном шапти, само души пламена поете“. Протонамесник Александар Јевтић

Дана Господњег 24. септембра 2019. године, с почетком у 19 часова и 30 минута, у сали Дома културе у Рашки одржана je трибина „Трагање за смислом“ и промоција музичког албума „У време оно…“, под окриљем Црквене Општине Рашка и ЦК Градац. Трибини и промоцији су присустовали оци из студеничког намесништва, Епархије жичке, али и оци из суседне Епархије Рашко – призренске, као и многобројни народ. Трибину је отворио својим говором протонамесник Здравко Николић, а свечаност је употпунио и хор „Свети Василије Острошки“ из Рашке. Архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесење из Овчарскочо-кабларске клисуре, и Асим Сарван, снимили су музички албум под именом „У време оно…“, који је одсвирала група “Таргум“. На албуму се налази десет композиција, повезаних звуцима акустичних инструмената и (бого)надахнућем у складну целину. Архимандрит Тимотеј је написао четири текста, по један потписују Матија Бећковић и протођакон Владо Јарамаз, а преостала четири текста и све мелодије написао је Асим Сарван.     Албум „У време оно…“ је плод дугогодишњег познанства, по речима архимандрита Тимотеја, које траје двадесет година, али је рад на текстовима и музици трајао последњих десет година. Из текстова, али и из уводног излагања оца Тимотеја, албум је својеврсна историја монаштва, од Синајске горе до Овчарско-кабларске клисуре и манастира Вазнесење. Текстови песама нас подсећају на оно што је од животне и спасоносне важности.   „Време оно и време ово у ствари су једно те исто време. Када погледамо јеванђељске приче и када погледамо данашњи живот, нема ту много неке велике разлике. Јесмо ми данас технолошки напреднији, ако погледамо. Али, ако погледамо човека као човека, оно што пише у Јеванђељу и што читамо, и што је написано пре две хиљаде година и дан данас је актуелно“, рекао је отац Тимотеј у уводном излагању. Отац Тимотеј је још нагласио, да је човек заправо створен за „вечну“ садашњост, а не да се осврће у прошлост, из које се најчешће сећа ружних ствари, нити да стално стреми ка будућности, које се често плаши. Програм је трајао више од два часа, за то време је многобројна публика уживала и била у прилици да се ближе упозна са овим изузетним делом. Ђакон Владимир Јовановић