Категорија: СПЦ

На дан када наша Света Црква прославља свештени спомен Светог Јована Златоуста, архиепископа цариградскога, Епископ жички Г. Јустин је предстојао литургијским сабрањем у Храму Светог Саве у Краљеву. Велики проповедник речи Божије, устројитељ литургијске Анафоре која се најчешће служи у храмовима широм православне васељене, Свети Јован је украс Православља. На готово свим апсидама које красе свештенодејствени олтарски простор, осликан је овај литург као саслужитељ Господа Исуса Христа – Великог Архијереја и Првосвештеника „Свештенослужитеља Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човек“ (Јевр 8, 2). Његове речи су „излазећи као златне поуке позлатиле срца верних“, поручује нам једна од стихира са вечерњег богослужења које најављује овај дивни празник. Сабрани око свог Епископа Јустина, братство овог храма са верујућим народом Божијим узносили су молитвене прозбе и благодарења којима је Златоустовим трудом украшена најсветија литургијска служба, Тајна над Тајнама и извориште осталих светотајинстава и свештенорадњи. Посебно радује што су са нама били присутни и поједини верници који Светог Јована прослављају као свог заштитника и крсну славу. Имали су прилику да се са својим светитељем упознају на начин који му највише и приличи – литургијски. У наставку, Епископ Јустин им је свима честитао славу, поучавајући сабрање речима које објашњавају значај овог светитеља у животу наше Цркве. Наглашавајући мноштво дарова којима је био од Господа дарован Златоусти, Владика је приметио велику ревност и храброст коју је овај дивни пастир имао у проповедању Истине. Њу је исповедао увек, чак и онда када је она тешко падала моћницима овога света, владарима велике Византијске царевине. Сви треба да се запитамо ко је наш Бог и чији смо ми. Овај свет пролази, а Господ остаје па је само у Њему прави смисао нашег постојања и деловања. Свети Јустин Ћелијски нас је поучавао да не тражимо мучеништво, али и да од њега не бежимо уколико будемо на то позвани. Кроз данашњи празник нам се даје велика благодат да духовно јачамо. Препоручивши свима да прочитају прекрасно Житије Светог Јована Златоустог, Епископ је све благословио и свима пожелео молитвено заступништво светитеља који нас је данас сабрао. Протонамесник Александар Р. Јевтић

У недељу 24. новембра Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин поводом своје крсне славе, Светог архангела Михаила, угостио је у своме дому, Владичанском двору у Краљеву, све архијерејске намеснике Епархије жичке, старешине храмова у Краљеву, као и службенике канцеларије Епископа и ЕУО-а. Домаћин је госте дочекао у пријемном салону Епископске резиденције, а потом су све званице прешле у свечану трпезарију где је послужена славска трпеза. У току вечере, по благослову Епископа, госте је поздравио најмлађи архијерејски намесник Епархије жичке, протонамесник Драган Ђорем. У свом поздравном слову намесник таковски, обратио се Епископу и сабраним свештеницима речима:   „Како је то већ постала дивна традиција, и ове године окупили смо се на овој трпези љубави, на позив нашег духовног оца, пастира и учитеља, јединог и истинитог првосвештеника жртвеника Господњег Богоспасајеме Епархије жичке. Има ли веће радости од родитељског загрљаја за дете, има ли веће радости за духовне синове него када их отац позива себи, поучава и излива благослове на њих. Има ли данас веће радости и части за нас овде сабране свештенике, који свакодневно помињено нашег епископа, који по његовом благослову и у његово име служимо Свету Литургију и остале свештенорадње, од тога да смо на овој трпези данас са њим и око њега. Данас као и свакога дана, браћо свештеници, треба да благодаримо Богу, што нам је даровао Владику Јустина за нашег духовног оца и Епископа. Тек када повремено одемо из наше епархије, па видимо како је другде, схватамо и утврђујемо се у истини колико благо имамо у нашем Епископу. Бог нас је обилато даровао оваквим епископом по Својој великог љубави, упркос нашим гресима и слабостима. Преосвећени Владико, благодаримо Вам на свој љубави коју обилно изливате на нас, на свој жртви коју чините у вођењу и служењу и Богу и својој пастви. Хвала Вам на части и позиву да са Вама поделимо прославу Ваше славе. Честитамо Вам данас и 35 година како сте у свештеном чину, будући да сте на данашњи дан примили свештенички чин у Манастиру Дечани. Овом приликом и на овом месту ред је да се присетимо и велике прославе коју сте недавно организовали у Жичи поводом прославе 800 година аутокефалије Српске Цркве. Свештенство наше Епархије је поносно на успешну организацију овог важног јубилеја. На многаја љета Преосвећени Владико. На многаја љета браћо.“ Пошто су сви сабрани отпевали многољетствије, Епископ се обратио својим очинским речима поуке. Владика је најпре изразио радост што духовни живот у Епархији напредује. Притом, очински је поучио свештенство да служећи Богу и народу, да се чувају од лицемерја које представља велико искушење и у нашем времену. Преосвећени је приметио да је народ свештенику спреман да опрости погрешке и слабости, ако у њему види искреност, љубав и борбу са слабостима којима смо сви подложни. Као пример искрене борбе и истинског покајања Владика је навео случај једног руског епископа који је пао и сагрешио. Његов преступ је био толико велики да је захтевао рашчињење, али његово покајање је било још веће. И народ видевши искреност у његовом покајању и љубав и нелицемерје која су надоместиле његову слабост, све му је опростио и није хтео да се лиши таквог еписпопа. Као пример аутентичне светости наш Владика је навео Светог старца Порфирија Кавсокаливита, којег је имао благослов лично да упозна и да са њим поразговара. Управо једноставност и искреност са којом је старац прилазио људима откривала је дубину и лепоту његове светитељске личности. На крају обраћања, Епископ се осврнуо и на велика искушења која су задесила у наше дане васељенско Православље. Дубоко свестан опасности пред којом се налази Васељенска Црква и одговорности пред којом се налази Светосавска Црква позвао нас је да се искрено молимо Господу да сачува мир и јединство у Православној Цркви. Заблагодаривши Богу, растали смо се у радости са уверењем да сабрани око нашег Епископа и послушни њему као духовном оцу и пастиру можемо пребродити сва искушења која савремени свет ставља пред нас и пред Цркву. Протонамесник Драган Ђорем

Велико мноштво побожног народа сабрало се у селу Вукушици на празник Светог Стефана Дечанског ради присуства и учествовања у Светој Архијерејској Литургији. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја – ставрофора Ненада Илића, протонамесника Александра Јевтића, пароха краљевачког, јереја Милана Костића, пароха грачачког, јереја Младена Миливојевића, пароха вукушичког, као и протођакона Александра Грујовића.     Након прочитаног Светог Јеванђеља Владика Јустин је поучио присутне указавши на величанствено преизобиље Божије славе која се нама људима открива преко анђела и светитеља, јер су је они први угледали, препознали и у њој слободно и непрекидно обитавају. Сваки човек који допусти да се благодатно дејство Божје љубави дотакне срца, спреман је да вечно остане у заједници са јединим Човекољупцем. Насупрот томе, они који ту љубав и благодат не поседују, бивају лак плен свим ђавољим лажима и понудама. Они постају површни симпатизери и „поштоваоци“ православља, остајући ван заједнице са Богом, која се по дару задобија само онда када себе уронимо постом, молитвеним животом и делима љубави у живот који нам Бог открива и у потпуности прихватимо све што је Његово. Повод за сабрање народа Божјег под сводовима Цркве брвнаре Светог Јована Крститеља из 19. века био је завршетак обнове црквене порте. У току ове године парохијани вукушичке парохије (којој припадају села Вукушица, Отроци и Вранеши са засеоком Јелошница) потрудили су се заједно да простор око ове светиње уобличе и улепшају. Порта је ограђена тарабом каква је некад била, а унутрашњост порте је рукама радника „Бањског зеленила и чистоће“ добила нови изглед сејањем траве и сађењем разних вишегодишњих украсних биљака. Ангажовањем Месне заједнице Вукушица и њеног председника Милана Ердоглије, као и Општине Врњачка Бања асфалтирана је комплетна деоница пута који води ка цркви, проширен и асфалтиран паркинг, и оно што је најважније за вернике који долазе из даљине – постављени су туристички путокази који воде ка овој јединој цркви брвнари на територији бањске општине. У претходном периоду извршена је електрификација звона и обновљена звонара из 1951. године. Владика је после заамвоне молитве поделио архијерејске захвалнице онима који су највише допринели у обнови овог духовног простора. Међу њима су били: у име Општине Врњачка Бања председник општине господин Бобан Ђуровић, господин Предраг Иричанин, привредник из Отрока који је исфинансирао обнову звонаре, господин Ивица Лазаревић, директор предузећа „Шуме Гоч“, због даривања грађе за ограду, господин Милан Ердоглија из Отрока који је као прилог завршио обраду комплетне грађе, и господа Славољуб и Ненад Сеизовић, мештани села Вранеши, због вођења послова ограђивања. Уз празничну трпезу коју су приредили парохијани поменута су и многа друга имена и институције који су кроз јединство и сарадњу показали да воле своју цркву и тиме дају добре резултате – пријатне људском оку и души. У повратку из Вукушице, Владика је посетио Цркву Светог Саве у Вранешима, видео нови жртвеник, нови електрични систем за грејање цркве и обишао недавно укровљену црквену салу која се од маја прошле године зида заједничким напорима парохијана из Вранеша и Општине Врњачка Бања. Јереј Младен Миливојевић, Фото: Иван Спасојевић

У недељу 23. по Духовима, сабраше се Ариљци да прославе свога небеског покровитеља, Светога принца Урошицу Мироточивог. Литургијским слављем у параклису Светога Урошице началствовао је старешина храма јереј Бојан Милошевић, а саслуживало му је братство: прота Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, и крстоносни прота Милош Спасојевић, умировљени старешина храма, ђакон Радомир Митровић је произносио јектеније, а верни народ који је испунио храм одговарао је. На крају службе, отац Бојан је поздравио народ и честитао свима славу, рекавши да смо ми као генерација која изгради овај храм отворили врата вечности и да сада пред Васкрслим Христом имамо још једног вечног заступника, чије мошти нису са нама али његов дух пребива у нама. Славље је настављено у парохијском дому, пригодном трпезом љубави. Протонамесник Дарко Несторовић

Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајуше ни припадајуша приљежно, и вопијушчија, от бјед сохраните ни, јако чиноначалници вишњих сил. Свети архистратиг Михаил и сабор часних, небеских и бестелесних Сила Божијих, је дан када се, из године у годину, у нашем храму сабира велики број свештенослужитеља из наше Епархије да заједнички прославимо крсно Име нашега Епископа. Свету Литургију је служио слављеник – Владика Јустин – уз саслуживање игумана студеничког Тихона (Ракићевића), архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Тимотеја вазнесењског, архимадрита Саве (Илића), архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића старешине Цркве Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема, старешине кованлучке Цркве Светог Василија Острошког протојереја Ивана Радовановића, старешине нашега храма протојереја Радоје Санде, и остатка братства нашега храма. Архијерејско славље су увеличала и тројица ђакона – ђакон Милутин Балтић из Цркве Свете Тројице и протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски из Храма Светог Саве и тројац чтечева – ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Бојан Милошевић и чтец Петар Ђерковић. У Светој Литургији су својим присуством учествовали и представници многих манастира наше Епархије – били су присутни монаси и монахиње из манастира Жиче, Студенице, Благовештења, Никоља, Каменца, Успења, Стубла, Вољавче и из других манастира који су дошли да узму учешће у заједничком слављу. Иначе Света Литургија је служена у новим црвеним и златкотканим одеждама које су први пут употребљене. Ђакон Аца је поводом тога и поводом олтарског живописа приметио како су те црвене одежде и прелеп живопис у модро-плавој позадини донели неку нову дозу топлине у иначе већ лепи амбијент нашега Храма. Празничну беседу пред Причешће верних је проузнео архимандрит Тихон. У оквиру свога слова је говорио о великом јубилеју осамстоте годишњице наше аутокефалности и историјским условима онога времена када смо задобили ту аутокефалију. Истакао је како ових осам стотина година показују да се капацитети наше Цркве не смеју потцењивати, јер смо преко глава и преко плећа претурили моногобројна страдања и искушења па опет и даље стојимо усправни. Потом је нашем Владики честитао славу пожелевши му да је много лета прославља у здрављу и радости. Славски колач и жито је благословио о. Љубинко, а у „славарској“ јектенији протођакон Аца је осим Владике споменуо и имена о. Тихона, о. Дамјана, о. Ненада и игуманије Михаиле који су, такође, данашњи свечари. Након Литургије, Владика је свима честитао празник и захвалио се свима на данашњим честиткама. После Владике, реч је узео о. Радоја и у име братства храма је честитао Владики славу и пожелео му много радости и много година епископствовања. Потом је позвао верни народ на послужење испред храма које је Владика припремио за све учеснике Литургије. Славље је настављено у Епископском двору где смо се гостили сабрани око свога Епископа.   У вечерњим часовима, Епископ Јустин је у Епископском двору угостио Његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Милету Радојевића, господу градоначелнике, представнике институција, као и људе из јавног и културног живота са простора наше Епархије. Ђакон Стефан Милошевски  

Протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић – старешина болничког параклиса при здравственом центру „Студеница“ – се и ове године показао као прави домаћин. Мноштво лекара и медицинског особља, мноштво верних који припадају литургијским заједницама краљевачких храмова и краљевачки свештенослужитељи су се сабрали да прославе Светог Нектарија. Посебно радује побожност лекара који су се спремали за Свето Причешће јер су тиме показали своју приврженост Цркви. Након Литургије ти исти лекари (који су иначе спремили богато послужење) су се трудили да угосте све нас који смо дошли да се молимо овом великом савременом Исцелитељу. Светом Литургијом је началствовао архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, уз саслуживање старешине Цркве Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема, старешине Храма Светога Саве протојереја Радоје Санда, и ђакона светосавског храма Стефана Милошевског. На Литургији су осим „служашчих“ присуствовали и архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, и парох годачички јереј Ненад Јаковљевић. У беседи након Литургије о. Љубинко нас је у кратким цртама подсетио на животопис Светог Нектарија, а потом искористио прилику да, у име нашега Епископа, свима сабранима честита дананашњу славу. После њега реч је узео о. Мирослав и захвалио се овогодишњим домаћинима – лекарима хематолозима из интернистичке службе. Захвалио се и онима који су се јавили да буду домаћини следеће године. И ове године, као уосталом и претходних година, све је било веома лепо.                                                                                                          Ђакон Стефан Милошевски

У навечерје празника Сабора Светог архангела Михаила у Светосавском храму у Краљеву служено је свечано вечерње богослужење. У архијерејском трону био је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, који овај празник прославља као своју крсну славу. Пред престолом је свештенослужио архимандрит Дамјан (Цветковић), уз саслуживање ђакона Стефана Милошевског. Уз торжествено појање свештенства и појаца, у молитвеном присуству верног народа Божијег, Епископ Јустин је благословио петохлебницу. Вечерње богослужење је завршено у претпразничкој радости уочи литургијског славља којим ће бити обасјан дан који је пред нама. Протонамесник Александар Р. Јевтић  

У 22. недељу по Духовима када се Света Црква сећа јеванђелске Приче о богаташу и убогом Лазару, наш Епископ и духовни отац Његово Преосвештенство Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву. Преосвештеном Епископу жичком су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, протојереј Иван Радовановић, старешина светотројичног храма у Краљеву протојереј-ставрофор Јован Ђорем заједно са братством и протођакон Александар Грујовић.   Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, уследила је архипастирска беседа, којом је Владика поучио верни сабрани народ, истакавши да нам Господ устима апостола јеванђелиста разглашава благодат Христову. Сурова је истина да пакао постоји, јер да није тако не би било правде, а Господ је праведан и жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине, а на нама је да ли ћемо прихватити ту истину и живети по тој истини. Ево, данас приче о богаташу коме нема имена и убогом Лазару који је добио име које је уписано у књигу вечнога живота, његово име је у рају. Постоје само два пута који воде из овоземаљског живота. Један је пут у рај, а други у пакао и на тај пут нас нико не приморава. Нема тога који на силу може да нас стави на пут пакла, мада постоје ненавидници рода људскога који нам дошаптавају да није све тако како пише у Светом Писму, да можемо да се опустимо и да привремено заборавимо на оно на шта смо призвани. Онда када смо одвојени од Бога, одвојени смо од благодати, одвојени смо од силе Божије. Зато је потребно да се стално трудимо да обитавамо у безграничном, јер ми нисмо ограничени. Господ нам је поставио небеса као границу, а небеса су безгранична. Он нам је рекао да растемо у меру раста висине раста Христовог, да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески. Ми људи, какви смо слаби и јадни, погружавамо се у беду и остајемо заробљени у поривима овога света, а можемо да приуштимо Царство небеско. Оно почиње сада и овде, како су то још и светитељи наглашавали. Да није ово данас јеванђелска поука, страшно би депримирајуће деловала на нас, а пошто је то јеванђелска поука, пошто иза тога стоји Господ, остаје нам излаз, а то је да се преумимо и оставимо овакав начин живота, који није добар. Данас многи лекари саветују људима да воде рачуна о исхрани да би продужили свој живот и многи их послушају, али када Црква каже да променимо начин мишљења, да променимо свој став према Богу, према себи, према ближњима, неки то доживљавају као тешкоћу. Питају се како сада да промене свој живот из корена? Овде долази Света тајна Исповести, где ћемо рећи свештенику оно што смо сагрешили, али не само то, већ да кажемо: „Оче, доста је више овако, морам да изменим свој живот.“ Онда почињемо са Црквом да сабирамо, да чујемо глас Божији и да оживљавамо. Када оживимо, када Бог уђе у нас, у наш ум, у срце, када променимо вољу, онда радост велика почиње и та радост се продужава у Царство Божије. Прави живот је живот у Христу, то су видели сви светитељи Божији, то су видели и сви хришћани који виде колико добра имају од живота у Цркви, од Светог Причешћа, од борбе за врлину. То је оно што је наше призвање и што нам даје светлост животу, ми треба да светлимо овом свету. Господ је изабрао своје људе, своје ученике и њима подарио највећу Тајну неба и земље, подарио је Себе целога, кроз Тело и Крв Господа Христа. Остаје нам да се предамо Господу Богу, да слушамо Његову Реч и да живимо овде на земљи припремајући се за Царство небеско, где ћемо славити Оца, Сина и Духа Светога, Тројицу нераздељиву у све векове и сву вечност, Амин. У даљем току Свете Литургије, Епархија жичка је постала богатија за још једног свештенослужитеља. Владика Јустин је у чин ђакона рукоположио дипломираног теолога Далибора Ђорђевића. По завршетку Литургије уследила је трпеза љубави. Ђакон Милутин Балтић

Празник Обновљења Храма Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи Манастира Враћевшнице, прослављен је најсвечаније Светом Архијерејском Литургијом. Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину, саслуживали су архимандрити Сава (Илић) и Тимотеј (Миливојевић), протојереј Чедомир Дамљановић, протонамесник Божидар Бован и протођакон Александар Грујовић. Свечаној атмосфери допринео је и верни народ који је дошавши са разних страна, из Краљева, Ужица, Чачка и Крагујевца, узео активног учешћа у Литургији. Након прочитаног Јеванђеља, Владика је надахнуто беседио. Поучио нас је да не будемо хришћани само по називу. Ако хоћемо да се спасемо, да будемо са Христом у Царству небеском, онда морамо бити истински део Цркве, морамо да живимо Свете Тајне, да умножавамо врлине! За све то, диван је пример Свети Георгије, кога поштују и инославни, који је својим животом сведочио Реч Божију, који је због тога и страдао. У страдањима, на светитељу се показала сила Божија – сваки пут бивао је исцељен! Његова непоколебљива вера, истински је путоказ нама ка спасењу, ка томе да будемо они истински. Господ је рекао да је у својој љубави, при свом доласку, на земљу донео и мач! Мач, да раздвоји истину од лажи, оне праве од лажних! Ми смо прави ако са и у Цркви задобијамо спасење. На том путу смо ако се усавршавамо у посту, молитви и љубави, рекао је Владика Јустин. Након резања славског колача, мати Ксенија је са сестрама за све присутне припремила трпезу љубави. Божидар Бован, парох липовачки  

У дану када Света Црква прославља Светог монаха Теоктиста – краља Драгутина и његовог брата Милутина, а са њима и блажену Јелену, мајку њихову, сабрала се литургијска заједница при Храму Светог Ахилија у Ариљу, да прослави своју ктиторску славу. И обрадова нас Тросунчана Тројица вишеструким благословом: Вечност у род људски уђе Оваплоћењем Сина Божијега, и видесмо Га и насладисмо се Њега, и Собом, омогући нама пролазнима да постанемо део Вечности, и да је предокушамо у свакој Литургији. Дочекасмо нашег Владику Јустина, и он нам освешта параклис Светог принца Урошице, храм који смо изградили на месту некадашње трпезарије, а у коме је већ био иконостас из XIX века. Свети Урошица је другорођени син краља Драгутина и краљице Кателине. Замонашио се у моравичком манастиру, под именом Стефан, упокојио се ту, и погребен. Из његовог гроба истицало је свето миро. За време Аустро-турског рата 1713-1718. мошти су му склоњене и од тада им се губи траг, али спомен на Светог принца никада у Ариљу није угаснуо. Садашње поколење упалило му је вечну свећу, изградњом овог храма. Владики су у току Литургије саслуживали: архијерејски намесници: пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић и љубићки јереј Никола Вучетић, протојереји: Синиша Раденковић, старешина ивањички, Драган Тимотијевић из Дрежника, отац новорукоположеног Јована, протонамесник Синиша Никитовић из Прилика, јереј Божо Главоњић, старешина пожешки, протођакон Александар Грујовић, ђакони: Радомир Митровић, ариљски, Јован Тимотијевић, прељински.   У току Божанске Литургије, која је врата што у Вечност воде, Владика је рукоположио ђакона Јована Тимотијевића у чин јереја, а благодат Духа Светога која се излила у његово срце и главу дала му је апостолску силу да везује земљу и Небо, пролазно и Вечно, грешне људе и безгрешнога Бога, и могућност да Вечно служи пред престолом Божијим.     У очинској поуци Владика нам је рекао: „Нико од људи нема изговора да је јадан бедан и ништаван, да у у искушењима мора да поклекне, јер нема тобож никакве помоћи. Помоћ је наша у Господу Богу нашему, који је створио Небо и земљу. Господ нас стално призива да превазиђемо наше људске слабости, да гледамо у Небо. Ако смо пали, клонули, безнадежни, то је до нас. Онај који не призива Бога и који мисли да може да реши све проблеме, тај се вара. Заповести Његове у почетку можда су тешке, али када човек почне да их извршава видеће колико у томе има истине и благодати. Да бисмо ту благодат осетили треба да живимо светотајински, да постимо када се пости, да се исповедамо и избришемо грехе своје пред Господом и тада ћемо сијати пред Господом.“ На крају Литургије, Владика је осветио славски колач, који су спремили наши вредни домаћини и поделио захвалнице приложницима капеле Светог Урошице. Славље је настављено за трпезом љубави. Дарко Несторовић, протонамесник