Категорија: СПЦ

Данас, када наша Свете Црква молитвено прославља празник Покрова Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, јереј Мирослав Андрић, јереј Радован Парезановић, јереј Владимир Јовановић, јереј Ивица Тадић, протођакон Милутин Балтић, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић. У својој архипастирској беседи Епископ Јустин је рекао: „Пресвета Богородица, Богомајка наша увек промишља о роду људском, а највеће промишљање јесте Божије, да она својим пристанком припремана у храму од детињства свога, прими Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа у утробу своју, да га роди, да постане мајка Спаситеља нашег. И, она, пошто је примила сву благодат, и сву истину, и сву силу од Сина свога, она ту благодат своју дели свима онима који хоће да је приме.“ Владика је верном народу говорио о значају празника који данас прослављамо; о универзалном значају јављања Пресвете Богородице у цркви Влахерни почетком десетог века: „Ја сад покушавам да дочарам и себи и Вама шта значи данашњи празник Покров Пресвете Богородице који се десио 911. године за време цара Лава Мудрог у Цариграду у цркви Влахерни на једном бденију, на коме је био присутан Андреј Јуродиви и његов ученик. И у једном времену, Свети Андреј виде изнад олтара Пресвету Богородицу како својим омофором закриљује читав свет и тиме је сликовито показано и нама и свима људима који хоће да виде да Пресвета Богородица увек промишља о своме народу. И заиста, све би овде у овоме свету било лепо, мило и богоугодно када би људи држали из молитве Оче наш, као што се увек молимо, да буде воља Божија „како на Небу, тако и на земљи“. А Бог шта жели? Да се сви људи спасу и дођу у познање Истине. Пазите, не само да се спасу, јер ако не дођу у познање Истине не може нико да се спаси, него да се спасу и дођу у познање Истине.“ Епископ Јустин је у наставку своје беседе подсетио да се данас такође сећамо грађана Краљева, који су пострадали 1941. године од стране Немаца: „Ево, ми се данас, после 80 година сећамо страдања наше браће у Краљеву, баш на данашњи дан. И када кажемо да би на земљи све требало да буде складно, било би, када би људи схватили да смо ми браћа међу собом, јер ми имамо једнога Оца, Творца неба и земље, Оца, Саваота. Он је наш Отац а ми смо сви браћа и сестре међу собом. Да би то било потребно је да човек зна да су све заповести Старога Завета сведене практично само на две: Љуби Господа Бога свога свом душом својом, свим срцем својим и Љуби ближњега свога као самога себе. Када би то било онда не би било непријатељстава у свету, не би било да народ устаје на народ, царство на царство, ево већ хиљадама година а почело је од Каина и Авеља.“   Преосвећени Владика још подсећа: „Ово страдање што је било није једино страдање, било је страдање и у Јасеновцу, и у Пребиловцима и на Косову и Метохији, и на сваком месту на овоме свету. Откуд толика страдања, толика мржња? Зато што је мржња потиснула добро! Добро постоји, оно је вечна вредност, оно је Божије али не живећи са Богом и у Богу људи мало по мало прате мнење овога света. А у овоме свету требало би да носимо терет један другога, јер тако ћемо испунити Закон Божији; онај који је добио пет таланата да помогне оном који је добио један таланат.“ На крају беседе Епископ Јустин је рекао: „Нека нас поучи овај празник Пресвете Богородице, да нас она увек штити, али ми морамо да уђемо у моћну руку Божију, да савијемо главу пред Богом и да прихватимо, и да признамо да је Он Господар – нема других господара, нисмо ни ми господари свога живота, то морамо да знамо, тако да се припремамо кроз пост, молитву, исповест, кроз Свето Причешће да би нас Господ Бог познао и признао као своје. Нека Пресвета Богородица буде заступница и водитељка свима нама  у све векове и кроз вечност. Амин.“ Након Свете Литургије, Епископ Јустин је у спомен парку одслужио помен пострадалим жртвама Краљева.                                                 Ђакон Горан Вучковић  

Као што то најчешће бива са нашим српским народом, историју пишу идеолошки острашћени људи. Зато су многи догађаји пре интерпретације, него реална сведочанства. Наравно, на свему остаје лични траг сведочења. Ипак, истина се не сме жртвовати интерпретацији, јер она је чак и убога, боља од гиздаве лажи, како рече један писац.  Након 1945. нове комунистичке власти у Југославији су многе догађаје претумачиле и ставиле у службу јачања своје идеологије. Такав сценарио није заобишао ни крваве октобарске дана у Краљеву 1941. године. Деценијама се у спомен парку под грдичком косом сабирало скоро цело Краљево да обележи дан сећања на страдале. У томе нема ништа спорно, јер је то сећање тако доспело и до нас. Међутим, остала је једна незапажена разлика у очима многих Краљевчана – више деценија није служен парастос невиним жртвама које су притом у огромној већини били Срби православне вероисповести, обични грађани и радници без изражених идеолошких опредељења (која ће савест нашег народа оптеретити у годинама након 1941). У граду Краљеву жива су многа породична сећања на ове тужне дане. Она су преношена са колена на колено. Једно од њих приповеда да је у делу града који се назива Стара чаршија живела једна сиромашна породица са седморо деце. Све их је издржавао отац који је надничио код богатог газде. Тих октобарских дана 1941. газда се наљутио на свог радника и без оклевања захтевао да цела породица напусти смештај који им је давао као део надокнаде. Није се сажалио на децу која су плакала и питала оца где ће сада живети. Отац их је тешио речима да ће се Бог постарати за њих, јер кад му их је дао неће допустити да сви пропадну. Нашли су неку оскудну кућицу на данашњем Кеју, где су се сместили грејући једни друге у хладним јесењим данима. Кроз неколико дана Немци су кренули да купе људе за стрељање. Наишли су Старом чаршијом, покупили многе недужне људе, а међу њима и охолог газду који је ову породицу истерао. Све су их стрељали. Кеј нису дирали, па су сви чланови породице преживели. Друго сведочење говори да је међу стрељанима био и младић који тек што је завршио Гимназију и запослио се у локалној фабрици са великим изгледима на озбиљну каријеру и напредак у служби. Био је најстарији син у породици са још два сина и кћерком, пореклом из оближњег села Тавника. Ухапшен је и пет дана држан у затвору. Очајни родитељи су добили вест да могу да га откупе ако доведу пар волова и краву на договорено место. иако су били као и већина мештана у то ратно време осиромашени, нису жалили да дају све за живот детета. Ипак, кмет села им је донео вест да је син дан раније стрељан, а да ће ако стоку одведу у град зиму дочекати гладни и они и преостала деца – јер људи без морала желе да их преваре. Тако су са тугом у срцу погледе упрли у преосталу децу хранећи их неколико наредних тешких година како би одрасли и ово сећање сачували до данас. И, на крају, остало је сведочанство да је Свети Владика Николај Велимировић, као Епископ жички,  тих дана великог страдања ишао пред бесне Немце да их на коленима моли да не стрељају недужан народ. Ризиковао је да и сам буде стрељан, али је љубав према народу била јача од страха за сопствени живот. Много је још сличних прича по Краљеву. Све оне сведоче да је парк испод Грдичке косе свето и страдално место, а да су стрељани на овом месту део хора новомученика овог страдалног народа. Протонамесник Александар Р. Јевтић  

У Цркви Покрова Пресвете Богородице у Крчагову у четвртак 14. октобра прослављена је црквена слава. У среду служено је вечерње богослужење са литијом, а сутрадан Света Литургија, којом је началствовао Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Архијерејском намеснику су саслуживали протојереј Владимир Дуканац старешина Цркве Светог Великомученика Георгија у Ужицу, протојереј-ставрофор Милић Драговић старешина Цркве Светог апостола и јеванђелиста Марка у Ужицу, протојереј-ставрофор Драго Костић, протојереј-ставрофор Иван Деспић, протојереј Миливој Илић, протојереј Добрица Миленковић,  протојереј Драган Тимотијевић, протонамесник Љубан Петровић, протонамесник Александар Стјепановић и ђакон Богдан Милић.   Празничну свечаност је увеличао Српски Византијски хор Мојсије Петровић из Београда. У богонадахнутој беседи Архијерејски намесник је подсетио да чувамо језик и писмо. Заблагодарио је на свему и упутио молитве Господу да се храм што пре заврши и да нас Пресвета Богородица својим покровом заштити. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а потом је приређено послужење и празнична трпеза. протојереј-ставрофор Иван Деспић    

У недељу 16. по Духовима, на дан када Света Црква слави мученика Калистрата и апостоле Марка, Аристарха и Зинона, Његово Преосвештенство Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Црвици, у Храму Светог великомученика Пантелејмона, надомак Бајине Баште. Саслуживали су: Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, старешина храма протонамесник Владимир Малешевић, јереји Александар Грчић  (захумско-херцеговачка Епархија) и Мирко Крупниковић, ђакони Стефан Симић и Далибор Ђорђевић. Овом приликом освештан је живопис, дело уметника из „Атеље-а Кешељ“ из Жиче, уз присуство бројног народа Црвице и Бајине Баште. У својој беседи на тему Јеванђеља о талантима (Мт. 25, 14-30) Епископ Јустин је протумачио овај одељак у светлу апостолске проповеди, говорећи како смо ми сви позвани да вршимо дело апостола, са оним што нам је Господ дао. Нису сви људи једнаки и не могу да буду једнаки, нити је то био циљ јер нисмо роботи. Често се погрешно посматра ова прича кроз материјална добра, незадовољни смо што други имају више од нас. Овде се говори о благодати по мери а не на меру, о духовним даровима који једини имају вредност јер нас припремају за Царство Небеско, будући да материјална добра не можемо понети са собом. Апостоли су показали како се користе духовни дарови, били су сиромашни материјално али богати духовним даровима. Тако је и наш задатак да радимо са оним што смо добили. Наш циљ  је да радимо са даровима који су нам дати. Ти дарови су молитва, трпљење, љубав, пост, милостиња, да будемо со овоме свету, да виде наша добра дела и прославе Оца који је на небесима. Ако и немамо много дарова као други и ми се можемо спасти. И са једним талантом можемо ући у Царство Небеско – јер то је наш задатак. Зато све што радимо ако није у славу Божију остаје овде на земљи. Отуда ако се покажемо верни у малом у овом свету – јер све је мало у сравњењу са Царством Небеским, бићемо постављени над многим, тј. задобићемо Царство Небеско, рекао је Владика.     На крају је уприличена трпеза љубави за све присутне у црквеној сали и црквеној порти. Речима добродошлице присутнима се обратио свештеник Владимир Малешевић. Он се захвалио Владики Јустину на посети, служењу и речима поуке, изразивши притом задовољство што је храм живописан на јубилеј 30 година од освећења. Захвалио се и верном народу Црвице и Бајине Баште на несебичном помагању, труду и прилозима. Ђакон Далибор Ђорђевић  

У суботу, 9. октобра 2021. године, на Задушнице, дан када се Црква сећа свих уснулих у Господу и Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протојереј Милан Јовановић из Епархије источно-америчке, протонамесници Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић. На овај дан молитвено се сећамо оних чланова Цркве који су се преставили у Господу.  Ту убрајамо све од века уснуле у Господу: од прародитеља Адама и Еве до данашњег дана. Господ Исус Христос на више места у Светоме Писму смрт назива сном. То је само привремено стање човека, из којег ће га Христос пробудити о Свом Другом и Славном Доласку. Бог наш није Бог мртвих него Бог живих. Стога, гроб није никаква ,,вечна кућа“ нити је сахрана ,,последњи поздрав“, како их, нажалост, многи од хришћана називају. О томе нам јасно сведочи данашње Јеванђеље по Јовану, чији спомен такође данас прослављамо:  ,,Кo моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи: И даде му власт u да суди, јер је Син Човјечији. Не чудите се томе јер долази час у који ће cвu који су у гробовима чути глас Сина Божијег, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда“ (Јн 5, 24-30).  Након Свете Литургије служен је парастос упокојенима. Ти који си Једини по природи Животодавац, и устину неистражива Пучина Добродетељи, Милосрдни, удостој преминуле Царства Твога, Једини Бесмртни! (Канон за упокојене, песма 5.) Вероучитељ Филип Зеленовић

У Манастиру Студеници, у четвртак 7. октобра 2021. године, свечано је прослављен спомен Преподобнога Симона Монаха, краља Стефана Првовенчаног. У среду, са почетком у 21 час служено је свеноћно бденије, а сутрадан Светом Архијерејском Литургијом, началствовао је Епископ жички Г. Јустин. У богонадахнутој беседи Преосвећени  је подсетио на државничке, културне и просветне  врлине које су красиле Светога краља. Говорио је о њему и као монашком делатнику. Епископу Јустину саслуживали су игуман Манастира Студенице високопреподобни архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), јеромонах Виталије (Милошевић), настојатељ рујанске обитељи јеромонах Теодосије, јеромонах из Манастира Преображења Иларион (Богојевић), протонамесник Данило Петровић, јереј Ненад Ивановић, о. Живота Марковић, као и ђакон Стефан Симић. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а потом је приређено послужење и празнична трпеза. Монах Силуан (Грујовић) Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, Епархија жичка је у току септембра и октобра 2021. године на свечан начин обележила јубилеје поводом 140 година од рођења, 65 од упокојења и 30 од Преноса моштију Светог Владике Николаја. Догађаји су се одвијали под називом Николајевим жичким стазама, а место одвијања истих био је Светосавски храм у Краљеву. Догађаји су побудили заинтересованост ширих друштвених кругова, били веома посећени, као и медијски пропраћени. Увече 10. септембра 2021. одржана је свечана Светониколајевска академија. Започела је дочеком моштију Светог Николаја Охридског и Жичког, чији се део чува у Духовном центру у Краљеву. Служен је Акатист Исусу Победитељу смрти, који је написао Свети Владика. Потом је уследило поклоњење верног народа часним моштима. У наставку је одржан програм у коме су учествовали протојереј-ставрофор Љубинко Костић, драмски уметник Небојша Дугалић, хор при Храму Светог Саве у Краљеву, као и вокално-инструментални ансамбл Херувими. Дана 18. септембра било је представљање зборника Искушана мисао Достојевског. Говорили су архимандрит Дамјан (Цветковић), протонамесник Александар Р. Јевтић, проф. др Драгољуб Даниловић и мр Ана Гвозденовић. Повод за настанак овог зборника лежи у чињеници да текућа 2021. година представља јубиларну када је реч о Фјодору Михаиловичу Достојевском – у њој се навршава 200 година од пишчевог рођења и 140 година од његовог упокојења. Издавач је ЕУО Епархије жичке, уредник је протонамесник Александар Р. Јевтић, лектуру и коректуру је извршила мр Ана Гвозденовић, а око дизајна се потрудила Лидија Стојановић. Предговор је написао драмски уметник Небојша Дугалић. Сви текстови (укупно њих 11) су укључени у стручни систем класификације, тј. означени УДК бројевима. Септембра 25. протојереј-ставрофор Милић Драговић је одржао предавање на тему „Црквеност и народна побожност од Светог Владике Николаја до наших дана”. Отац Милић је слушаоцима предочио фазе кроз које је прошао наш народ кроз историју формирајући и своју побожност. Изазови са којима смо се кроз историју суочавали утицали су на тип народне побожности. Ипак, поред устаљених форми црквени живот је био и изазов на који се увек одговарало и личним одзивом. Тако и данас видимо сапостојање различитих одговора на питање шта је вера и како је живимо. Посебну улогу у усмерењу нашег народа ка Цркви, отац Милић је препознао у лику и делу Владике Николаја, како кроз његово писано стваралаштво, тако и кроз неуморну ревност на руковођењу верног народа. Октобра 01. и 02. наш храм је био домаћин целебним моштима Светог Јакова Жичког и Туманског. Кивот са целокупним нетљеним моштима Светог Јакова дочекан је у радости мноштва срца верног народа са разних страна наше Епархије испред Светосавског храма. Акатист Светом Јакову читао је архимандрит Дамјан (Цветковић), уз молитвено пјеније свештенства и верног народа. У наставку, небројено мноштво народа је побожно приступало целебним моштима у доличном миру, целивајући их и осењујући се знаком крста преко освештаног јелеја. У 19.00 часова почело је предавање о лику и делу Светог Јакова (Арсовића). Архимандрит Дамјан (Цветковић) је поздравио сабрање, преносећи благослов и поздраве нашег Епископа Јустина. Потом је протонамесник Александар Јевтић подсетио на нераскидиву духовну везу Светог Николаја и Светог Јакова, а тиме и Манастирâ Жиче и Тумана, као и Епархијâ жичке и браничевске. У наставку, предавање су одржали монаси туманске обитељи архимандрит Димитрије (Плећевић) и протосиђел Петар (Богдановић). Њихова надахнута излагања побудила су пажњу великог броја присутних слушалаца, оплемењујући њихова срца примерима побожности из живота Светог јакова (Арсовића).  У суботу, 02. октобра, Епископ жички Г. Јустин је началствовао евхаристијским сабрањем, уз саслужење туманске братије и свештенства са разних крајева Епархије. Владика је беседио о животу и делу нашег земљака монаха Јакова, који је великим подвигом постао пример и знамење и за наша времена. На крају се захвалио Владики Игњатију и туманској братији на великом благослову који су нам даривали доласком моштију Светог Јакова. У поподневним часовима мошти су испраћене за Манастир Тумане, уз велику благодарност свих на овој необичној и историјској посети која се догодила након 75 година од упокојења овог жичког монаха, а сада светитеља Жичког и Туманског. Свети Владико Николаје и Јакове молите Бога за нас! Протонамесник Александар Р. Јевтић  

У уторак, 5. октобра имали смо велику част да дочекамо нови крст који ће красити кров велелепног храма на Копаонику посвећеног Божијим угодницима Светим Кирилу и Методију. Чин освећења извршио је архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић, уз саслуживање јерејȃ Немање Тимотијевића и Бранка Росића. Архијерејски намесник је у својој беседи објаснио духовну димензију хоризонталног и вертикалног дела крста, подсећајући да је на њему Исус Христос страдао нас ради и нашега ради спасења и отворио пут ка Царству Небеском.   Божијим Благословом, ове године је изведен велики број радова на изградњи храма, па је све ближи дан када ће ова светиња почети да окупља нашу браћу и сестре са свих страна света. Након освећења крста, власник угоститељског објекта „Бели Меда“ господин Владимир Пузовић, радујући се овом великом догађају за нашу парохију, припремио је трпезу љубави за све присутне. Јелена Росић

Дана 3. октобра, у недељу по Крстовдану, када Света Црква прославља спомен на Светог великомученика Јевстатија литургијска заједница при Храму Светог Николе у Брусници, крај Горњег Милановца, имала је велику радост и част да Свету Архијерејску Литургију служи Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин.  На Светој Литургији учешће је узео велики број верног народа, а нарочито деце. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, парох у Горњем Милановцу, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Г. Милановцу, јереј Владимир Воштић, парох бруснички, ђакон Стефан Симић и ђакон Миладин Милуновић. Чтецирали су ипођакон Дејан Камиџорац и чтец Петар Ђерковић.   Надахнутом беседом и поуком Епископ се обратио верном народу, осврнувши се на речи из Светог Јеванђеља: Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и иде за мном. Јер онај ко хоће душу своју да спаси изгубиће је, а онај ко изгуби душу своју Јеванђеља ради и мене ради, сачуваће је. – Циљ нашега живота је Царство Небеско. И сви ми који смо у Цркви тежимо Царству Небеском, да превазиђемо све овоземаљске  бриге и тешкоће, и сва искушења кроз која пролазимо. Морамо знати да Јеванђеље важи за све, и за учене и за неуке. Незнање закона Божјег не оправдава никога, као што нас непознавање цивилног закона не ослобађа казне. Онај ко истински тражи Бога њему ће сам Господ указати пут. Наше је да тражимо светлост, истину и правду, да тражимо љубав. А Царство Небеско ће наследити само они који се ослободе свих страсти, истакао је Владика Јустин. Евхаристијско сабрање је улепшало појање протопсалта Ивана Трајковића. По завршетку Свете Литургије старешина храма јереј Владимир Воштић је са верним народом уприличио трпезу љубави. Преосвећени Владика је истога дана посетио Храм Светог Саве на Савинцу, где је крстио Анђелију, ћерку пароха савиначког јереја Александра Пејовића. Након тога парох савиначки је приредио пригодно послужење.      Ђакон Миладин Милуновић