Категорија: СПЦ

Дана 22. фебруара 2022. године, на празник Светог мученика Никифора, група верника из села  Кушића, одакле је родом Свети Јаков Тумански, са својим надлежним парохом свештеником Зоран Стевлићем била је на поклоничком путовању у Манастиру Тумане Дошавши у манастир примљени су од стране братства и целивали су мошти Светих Јакова и Зосима Туманских Чудотвораца. Овом приликом међу путницима били су присутни и ближи чланови породице Арсовић из које је Свети Јаков, тако да су своји дошли на поклоњење своме. После обиласка манастира група верника са својим свештеником обишла је и оближњу испосницу Светог Зосима. Поклоници су се својим кућама вратили у духовном миру, задовољни овим дивним путовањем. Парох миланџански јереј Зоран Стевлић

У Недељу о Блудном сину, 20. фебруара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је заједно са Епископом западноамеричким Г. Максимом Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживали су: протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, старешина храма протојереј Радоја Сандо, протонамесници Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. У храму препуном деце и младих, Владика Максим је у складу са данашњим Јеванђељем, беседио на тему параболе о Блудном сину као сажетом јеванђељу или Јеванђељу у малом. – Ова парабола учи нас неизмерној Божјој љубави према свим људима. У озрачју празника Сретења, овај догађај празнује још један велики сусрет као начин којим Бог и човек суделују у историји. Бог нас попут оца у овој причи привлачи у своју близину, не строгошћу закона, већ својом љубављу и добром вољом. Ова прича није ништа друго до позив на покајање и славље поводом тог преобраћења и повратка Царству Оца нашег на Небесима. То је, опет, најјасније посведочено у Светој Литургији, која јесте слика оног славља описаног у данашњем Јеванђељу, истакао је Владика Максим. У наставку Литургије уследило је причешћивање Телом и Крви Господа Исуса Христа. Посебно упечатљив тренутак на крају Свете Литургије било је тискање малишана око двојице Епископа ради добијања благослова. Славље је настављено у радости за трпезом љубави, уз велики благослов присуства  двојице Епископа. Беседу Епископа Максима преносимо у целости: Вероучитељ Филип Зеленовић

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, a у оквиру одржавања духовних трибина,  у недељу 20. фебруара, одржано је духовно вече у великој сали црквене општине у Чукојевцу. Гост предавач био је протојереј-ставрофор Љубинко  Костић, парох из Матарушке Бање. Духовно вече улепшали су чланови ансамбла Херувими извођењем духовних песама. Отац Љубинко је говорио о теми исповести и поста и значењу истог за душе  хришћана, осврћући се на многе актуелне теме садашњице које се тичу хришћанског живота. Испред организатора овог догађаја, речима добродошлице, присутне је поздравио  протојереј Жељко Филиповић старешина Покровског храма у Чукојевцу који није крио одушевљење због великог одзива верника на ово духовно сабрање. Слава Богу на свему! Протојереј Жељко Филиповић

На дан Сретења Господњег, манастир у Овчарско-кабларској клисури прославио је своју храмовну славу у присуству Епископа жичког Г. Јустина, свештенства, монаштва и великог броја верног народа. Владики Јустину на Светој Архијерејској Литургији саслуживали су архимандрит Венијамин и јеромонах Иларион из Манастира Преображења, јеромонах Кипријан из Манастира Вазнесења, протојереј Александар Грујовић и ђакон Стефан Симић. У својој беседи Преосвећени је подсетио све присутне на догађај из данашњег Јеванђеља. Данашњим празником, кроз личност Светог Симеона Богопримца, повезани су Стари и Нови Завет. Владика Јустин је указао на то да је човек узвишено биће и да није одређен само за земљу и земаљска задовољства – земља је само пролазно обиталиште до оног небеског. Преосвећени је нагласио да је потребно, да бисмо достигли тај вечни живот, да се вежбамо у врлинама и испуњавамо Божје заповести. Ако нисмо утемељени у Богу – Његовој истини, љубави и Цркви – нећемо имати котву за спасење. Зато је потребно на овај дан, који је и наш национални празник, да учинимо смотру над собом самима и да видимо да ли се исправно трудимо, па да се исправљамо. Надамо се у помоћ Божју да достигнемо радост и мир у Духу Светоме и да Га славимо у сву вечност, надахнуто је завршио Владика. Након завршене Литургије и освећивања славског колача и жита, служитељи и верни народ су угошћени у манастирској трпезарији. Свечану трпезу обогатили су: својом музиком фрулаш Милинко Ивановић, својим рецитовањем Бошко Миловановић и песмом хор „Свети владика Николај Жички” из Чачка, који је и одговарао на Светој Архијерејској Литургији. Управа манастира

Дана 15. фебруара 2022. са благословом црквене општине Гуча, у парохијском дому Храма Светог архангела Гаврила одржан је први Сретењски турнир у шаху за средњошколце. Овај турнир плод је сарадње шаховске секције и верске наставе СШ ,,Драгачево“ у Гучи. Учесници су прво присуствовали Божанственој Литургији у којој су узели пуно учешће, приступивши Чаши заједништва са Господом и једних са другима. Након Свете Литургије, шахисти су у парохијском дому сачекали почетак турнира. Старешина храма, јереј Милун Стефановић, организовао је пригодно послужење за учеснике и професоре. Турнир је отворио вероучитељ Дарко Стевановић одржавши говор о значају празника Сретење као повода за окупљање ради бављења овим племенитим интелектуалним спортом. Нагласио је значај сусрета Христа са Светим Симеоном Богопримцем. Такође, поменуо је важност овог празника за историју српског народа, с обзиром на то да је на тај датум 1804. године вожд Карађорђе подигао Први српски устанак, чиме је коначно започео бунт против турског јарма. На исти датум, године 1835. донет је чувени Сретењски устав, што представља почетак уставности и коначног формирања српске државности. Из тог разлога, овај дан је проглашен државним празником, али се не сме занемарити и теолошки значај одвођења Христа у Јерусалимски храм и Његовог сусрета са људима. Потом је професор филозофије, Ђулијано Ђулић, који води шаховску секцију СШ “Драгачево“, одржао кратко предавање о историји и значају шаха. Нагласио је древност овог спорта, као и значај за развијање интелектуалних способности, након чега су шахисти отпочели са игром. Судије на мечевима су били професор Ђулијано и ђакон Дарко Трипковић (Епархија источноамеричка). Прво место на турниру освојио је ученик одељења I-г Лазар Радичевић, друго место је освојио Јован Стојић из истог одељења, а треће место Иван Драмлић, такође ученик I-г. Ученицима ће када отпочне настава бити додељене пригодне награде у виду књига, диплома и захвалница.     Надамо се да ће овај шаховски турнир постати традиција и да ће се у наредним годинама проширити и на остале школе, у славу Божију и на корист ученика, као један леп повод окупљања и јачања заједништва међу ученицима, али и као начин да се ученици интелектуално развијају бавећи се овим племенитим спортом. Дарко Стевановић, вероучитељ

У Недељу о царинику и фарисеју, прву припремну недељу пред Велики пост, 13. фебруара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереји-ставрофори Ненад Илић и Мирослав Јаковљевић, протојереј Радоја Сандо, протонамесници Дејан Марковић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Милошевски и Стефан Симић. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић.   Владика је у складу са данашњим Јеванђељем, беседио о  припремању за предстојећи Часни пост кроз подражавање примера покајаног цариника. Иако је фарисеј испунио старозаветни закон, његов однос према Богу није ништа друго до ,,ценкање или нагодба”. Он све што чини, чини зато да га виде људи. Цариник, пак, иако је починио многе грехе и радио један од најомраженијих послова, ,,отишао је оправдан кући својој”, јер је учинио смотру над собом и завапио Господу за опроштај грехова. Ова прича као и цело Свето Писмо, јесте написана у историји али је она ванвременска, те користи и нама који живимо у савременом свету. Све што чинимо у име Господа Бога не треба да чинимо пред људима, као онај фарисеј, већ ,,тајно”, очекујући плату своју не од људи већ од Бога, истакао је Владика. У наставку Литургије уследило је причешћивање Телом и Крви Господа Исуса Христа. Вероучитељ Филип Зеленовић

У суботу 12. фебруара када наша Света Црква прославља своје велике учитеље и богослове Светог Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Епископ Јустин богослужио је у Пожеги у храму посвећеном овим Светим јерарсима. Прослава храмовне славе започела је свеноћним бдењем братства храма вече уочи великог празника. На сам дан празника народ је по веома хладном времену дошао да сачека свог Архијереја који је началствовао Литургијом уз саслуживање: архимандрита Тимотеја (Миливојевића) игумана Манастира Вазнесење у Овчару и Каблару, намесника  пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, старешине Храма Света Три Јерарха протојереја Божа Главоњића, старешине Цркве Светог Марка из Ужица протојереја-ставрофора Милића Драговића, протојереја-ставрофора Дмитра Луковића пароха у пензији, протојереја Владимира Дуканца старешине Храма Светог Ђорђа из Ужица, старешина Храма Светог Саве из Лучана јереја Рада Марића, архијерејског намесника црногорског јереја Жељка Пантелића, сабрат Манастира Преображења јеромонаха Илариона, старешине Храма Светог Ахилија јереја Бојана Милошевића, пароха пожешких протојереја Милорада Козодера и протонамесника Милована Вујовића, ђаконȃ Стефана Симића и Михајла Живковића. Литургију су улепшали краљевачки појци уз пратњу домаће певнице. Литургији је присуствовао и председник општине Пожега господин Ђорђе Никитовић као и представници војске, полиције и других културних и јавних институција. У својој надахнутој беседи Владика Јустин је рекао да верујући народ сабран у овом светом храму већ пуних двадесет година изграђује овај храм, а тиме изграђује и себе.   Овај свети храм не гради се само новчаним прилозима јер нису сви у могућности да донирају велики новац, већ долазећи у њега граде га молитвом, трудом, жељом да се он коначно и заврши. Храму предстоји велико освећење оног тренутка када почне олтарски део да се осликава. Данас славимо заштитнике овога Храма Светог Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Изговарајући њихова имена ми их призивамо освећујући себе, као што призивајући Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа освећујемо себе. Попут светогорских монаха који се моле речима ,,Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног“. Те речи пружају наду упркос свим животним искушењима и недаћама да ће нас Господ прибројати у Царству Свом са свима светима. Света Три Јерарха јесу светитељи који су по речима отаца Цркве равноапостолни и просветитељи васељене. То су успели јер су свој живот уподобили Христу, почели су да личе на њега. Све што су чинили било је за Христа и Христом. И готово нико у историји није себе толико уподобио Христу као што су они. Сваки од њих на свој начин био је велики и ненадмашан. Три светила, три великана, који се славе сваки посебно у току године, а данас сва тројица заједно.   Данашњи празник установљен је након једног раздора у Цркви где се народ поделио једни признајући Василија Великог за највећег, други су више била за беседе и списе Григорија Богослова, а трећа група била је заједница која је истицала Јована Златоуста. Четрдесет година је трајао овај немир док се сва тројица појединачно нису јавила у сну Епископу Јовану Евхаидском у једанаестом веку рекавши му да умири народ и да међу њима нема поделе, сви су као један у Богу Тројици. Тада он објави да ће се на данашњи дан прослављати сва тројица. Тиме је показано и нама да немамо чиме да се гордимо, сваки учитељ цркве је посебан и јединствен. Бог хоће од нас да смирено и предано са љубављу служимо Богу баш као што је он као Богочовек служио нама. Смирење је свеврлина, сва знања су безначајна без смирења, а ово су нам најбоље посведочили Свети учитељи и просветитељи Цркве чији спомен данас прослављамо. Кроз њих нека је слава Богу у Светој Тројици кроза све векове векова, завршио је своју беседу Владика. На крају Свете Литургије Владика је пресекао славски колач, а читав храм се помолио за овогодишње домаћине. Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави приликом које се старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић срдачно захвалио Његовом Преосвештенству што нас је и ове године обрадовао својим доласком уз жељу да нас ускоро посети поново. Старешина се захвалио и свим гостима који су се одазвали позиву и присуствовали литургијском сабрању, уз жељу да се чешће сабирамо и у што већем броју. Ђакон Михајло Живковић

У недељном дану када се Света Црква молитвено сабира пројављујући своју победу над смрћу и учешће у непролазном животу Свете Тројице, литургијска заједница Храма Светог Саве у Краљеву сабрала се молитвено под омофором Епископа Јустина, Предстојатеља на светосавском жичком трону. Епископу је саслуживало братство храма, као и сабрани народ Божији по призвању свеопштег царског свештенства и сходно различитим даровима које Дух Свети дели украшавајући Цркву Божију– невесту Христа Жениха.   Како је према богослужбеном поретку у ову недељу назначено да се чита јеванђелско зачало које говори о сусрету Господа и цариника Закхеја, Епископ Јустин се присутнима обратио речима поуке везаним за овај јеванђелски догађај. Осврћући се на историјски контекст и улогу службе цариника у то време, Владика је предочио како је Закхеј успео да се од овоземаљских блага окрене ка непролазним вредностима оприсутњеним у Личности Богочовека Христа. За разлику од Јуде који је упркос много времена проведеног уз Христа одлучио да Га изда, Закхеју није требало много времена да препозна Господа. То је учинио срцем, и зато је његово покајање било делатно – одлучује да помогне људима око себе. Његова душа је препознала где је Истина, и ка тој се Истини свим својим бићем окренуо.   У наставку, Епископ је поуку овог догађаја пренео на данашње време, поучавајући паству да Закхеј треба да нам буде пример како коначни циљ и смисао живота нису моћ и власт овога света, већ препознавање Христа и живот у Њему кроз предавањe целокупног свог бића творењу воље Божије. Сабрање је окончано приступањем Светом Причешћу и благодарењем Господу на свим Даровима Његовим. Протонамесник Александар Р. Јевтић    

У недељу 30. јануара, када наша Света Црква прославља Преподобног Антонија Великог, Епископ жички Г. Јустин, поводом редовне канонске посете, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Здравко Николић, ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Епископу су чтецирали ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Душан Дуњић, вероучитељ Милорад Васиљевић и Димитрије Ђорем. У уводном делу Свете Литургије, на малом входу, Епископ Јустин је одликовао протојереја Миодрага Анђелића – старешину храма, у чин протојереја-ставрофора. Такође, одликован је и протонамесник Драган Ђорем – архијерејски намесник таковски, у чин протојереја. Разлог овој духовној радости, како истиче Преосвећени Владика, јесте велики труд и залагање на обнови и фрескописању храма – као и све већем духовном узрастању црквене заједнице у Горњем Милановцу. У уводном делу своје беседе, Епископ Јустин истиче лепоту и напредак храма: „Видим да овај храм у свему напредује. Почело је да се осликава, урађено је много тога, захваљујући томе су унапређена два свештеника – један за протојереја-ставрофора а други за протојереја. То је за мене велика радост.“ У својој беседи, Владика је говорио о краткој поуци у којој је сажето читаво Јеванђеље и читав наш живот. Прича говори о богатом младићу који, желећи да наследи Живот Вечни, поставља питање Господу како је то могуће испунити. Након што га је Господ упитао да ли држи законе – уследила је суштинска реченица: „А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.“ (Лк. 18: 22). То је оно најузвишеније, према речима Епископа, што човек може да учини. Бити потпуно предан Господу, циљ је сваког хришћанина у земаљском – историјском постојању. Епископ додаје: „Не тражи Бог наше, него тражи нас.“     Епископ је беседио како и мале ситне ствари могу бити сметња на нашем путу ка Господу. У једној причи из Отачника, човек је продао своје имање и постао монах. Са собом је понео само један ножић који је веома лепо украшен. Са тим ножићем је радио дуже време али је игуман приметио како је претерано везан за њега. Међутим, мудрим руковођењем игумана, добио је послушање да тај ножић дарује другом брату у манастиру. Велике муке и искушења су снашле тог монаха али, успевши да се отргне од своје воље, послушао је свог игумана. У светлости реченог – Владика је беседио како смо и ми дужни да размислимо чиме смо везани за овај свет. У завршном делу своје беседе, Епископ Јустин је истакао наду да ћемо прићи савршеном добру како би нас Господ признао када дођемо тамо где су сви свети. По завршетку Свете Литургије, уследила је трпеза љубави у парохијском дому коју је припремила братија храма. Старешина храма, протојереј-ставрофор Миодраг Анђелић, том приликом свечано се обратио Епископу Јустину, свештенству и вернима исказујући своју захвалност пре свега Преосвећеном због пастирске бриге и посете, али и свима осталима који су узели учешћа у заједници љубави. Такође, заблагодарио је на одликовањима, истичући да ће се свештенство и даље залагати за даљи развој ове црквене заједнице. Обраћање је завршено у нади да ће Владика ускоро опет посетити Цркву у Горњем Милановцу. Вероучитељ Милорад Васиљевић