Author: Filip

Просветивши се божанском благодаћу и по смрти показујеш светлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка светлости богопознања, Свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост. (Тропар Светом Симеону Мироточивом)  Дана 26. фебруара 2025. у Манастиру Студеници прослављена је ктиторска слава – Свети Симеон Мироточиви. Празновање је отпочело свеноћним бденијем уочи празника које су служили архимандрит Тимотеј, јеромонах Авакум и јерођакон Теофан, сабраћа Манастира Студенице. ВИДЕО… Светом Архијерејском Литургијом на сам дан празника началствовао је Високопреосвећени Митрополит жички Господин Јустин, настојатељ ове свете обитељи, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Господина Јоаникија, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића (Митрополија црногорско-приморска), многобројног свештеномонаштва и свештенства Епархије жичке. Пре почетка Свете Литургије, Високопреосвећене Митрополите дочекало је више од 80 свештеника, бројно монаштво и верни народ који је дошао да торежествено и у радости празника прослави великог Светитеља Симеона Мироточивог. Свечаној прослави Светог Симеона присуствовали су и представници Министарства одбране и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и други представници јавног и културног живота.  У току Свете Литургије освећени су славски колач и жито. Пригодном беседом верном народу обратио се Митрополит Јоаникије који је домаћину и присутнима честитао Крсну славу рекавши: – Ретке су личности у људској историји  које су у својој биографији и у свом животу пројавили толико различитих дарова као што је Свети Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви. Када о њему говоримо на овај свети дан не можемо да не поменемо његове велике заслуге као владара који је сабрао свој род српски, објединио српске земље, ослободио свој народ од одређеног вазалног положаја Византији. Он је ратовао и побјеђивао, трпио понижења. Захваљујући њему, ми смо се као народ почели успињати до највећег достојанства, јер смо недуго после смрти Светог Симеона добили своју краљевину и независну Архиепископију. Он је био уважен не само међу православним народима, него и међу другим културним и просвећеним народима тадашње Европе. Митрополит Јоаникије навео је да није једина заслуга Стефана Немање што је створио јаку, моћну и перспективну државу, него је већа његова заслуга што ју је духовно утемељио. Он је, као први велики ктитор међу српским владарима, зидао монументалне задужбине, као што су Ђурђеви Ступови, Свети Никола у Топличком карају, Црква Пресвете Богородице код Бијелог Поља, а онда као најлепшу своју задужбину коју је подигао као владар велики и славни – Манастир Студеницу. Потом, пошто се замонашио, отишао је за својим сином Савом у Свету Гору и благословио подизање Хиландара и сам учествовао у зидању. Дакле, он је велики ктитор. Свети Симеон је не само велики ктитор, него човек дубоке вере, богочежњив од ране младости, гледајући да на сваки начин угоди Богу Живоме и Истининтом, пре свега кроз веру, кроз молитву, кроз градњу цркава и манастира, али и кроз жртвовање за свој род. Свети је тако испунио две највеће заповести у којима врхуне и закон и пророци. Он је определио цео српски народ за Православље.  Митрополит Јоаникије је нагласио да треба сви из српског рода да се угледају на Светог Симеона, као на побожног родитеља од великог ауторитета. Такође, има много тога што се не види и што се о Светом Симеону не може описати, од чега су делимично записали његови биографи: његова молитвеност, његов пост, његови подвизи, његова милостиња, његова доброта. Он је пред крај свога живота, испунивши све што је могао да учини за своје отачаство, оставио све овоземаљско, оставио власт, предао све почасти свом наследнику, и постао монах. Некадашњи владар од кога су дрхтали балкански народи се до те мере скрушио и постао монах. Он је после овоземаљског живота наставио небески живот, и његова биографија се наставила писати и после његовог овоземаљског житија, а нарочито од оног момента када је из његових моштију потекло свето миро.  На крају беседе Митрополит Јоаникије је подсетио верни народ да смо се заслугама Светог Симеона и Саве утемељили као народ. Они су све своје снаге и дарове принели Богу, а Бог је им је узвратио даром да могу учинити тако велика дела.   Беседу Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије празнично славље је настављено послужењем у гостопримници, трпезарији и порти манастира. Том приликом, Митрополит Јустин се захвалио Митрополиту Јоаникију на братској љубави и саслуживању поводом овог дивног празника. Присутном монаштву, свештенству и верном народу упутио је очинску поуку о важности смирења, врлине коју су Свети Симеон и Свети Сава свима препоручивали својим речима и делима. Ђакон Горан Вучковић

У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу 23. фебруара након вечерње службе, одржано је седмо предавање у оквиру годишњег циклуса предавања под називом „Окусите и видите, јер је благ Господ“. „Литургија верних“ била је теме  предавања које је одржао ђакон Слободан Поледица. Сала парохијског дома и овај пут је угостила верни народ жељан  духовних разговора. Након уводног обраћања којим је све присутне поздравио о. Душан Томић,  ђакон Слободан Поледица укратко је изложио поредак и тумачење  Литургије верних, по учењу Светих отаца Цркве. Будући да је тема опширна предавач је покушао у најкраћим цртама да изложи смисао и циљ Свете Литургије. У речима молитава коју изговара свештеник, ми од Господа молимо да очисти душе и тела наша од сваке нечистоте  телесне и духовне, да нас удостоји да се невино и неосуђено причестимо Светим Тајнама и на крају да све нас помене у  Царству Своме.  Као предуслов учешћа и Причешћа неопходно је исповедање праве вере  коју сви ми исповедамо говорећи у један глас  Символ вере  непосредно пре Канона Евхаристије. Од великог значаја је и благодарење Господу за сва доброчинства која показује према нама грешнима и недостојнима. На крају, као закључак, ђакон Слободан је истакао да сви ми иако пролазимо кроз многа искушења и невоље, не треба да клонемо духом и ропћемо зашто нам се све ово дешава већ да кроз благодарење и учешће у Светој Литургији замолимо Господа да нас удостоји да се сјединимо са Њим у Светој Тајни причешћа и да на тај начин добијемо снагу да носимо свој крст на путу ка Царству Небеском. Студент теологије Вељко Јевтић

У недељу Месопусну, 23. фебруара 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Пантелејмона у Брђанима. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали: архимандрит и игуман манастира Вујна Сава (Илић), архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, протојереј Звонко Рацић, протонамесник Јован Стојковић и владичански ђакон Стефан Симић. Литургијско сабрање су улепшали чтечеви Дејан Камиџорац и Бојан Милошевић, као и појац Иван Трајковић. Након прочитаног Јеванђеља, Митрополит је беседио о значају припремних недеља Великог поста, наглашавајући смисао страшног суда, на коме ће Господ Христос бити Судија. Критеријум којим ће судити је љубав, јер је Он Љубав-праведна љубав, а суђење је подстрек онима који се труде. Подсећа да треба да се сетимо милости Божије, у коју се треба уздати. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Сабрање је увеличао велики број верног народа и деце, узимајући учешће у Светој Тајни Причешћа. Након Литургије је уприличена трпеза љубави. Вероучитељ Бојан Кнежевић

У суботу месопусне седмице, 22. фебруара 2025 године када се  наша Света Црква молитвено сећа свих оних који су се преставили у Господу, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујан служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Г. Јустин уз саслуживање игумана вујанске обитељи архимандрита Саве (Илића), јеромонаха Авакума (Проковић), протонамесника брђанско-прислоничког Јована  Стојковића и ђакона Стефана Симића. Певницу је водио Иван Трајковић са сестринством Манастира Каменца. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, сабраном народу се обратио беседом Архипастир Јустин поучивши верне да се  Мајка Црква  сећа свих оних који су прешли из овог привременог живота у вечни живот богослужбено сваке суботе и још четири пута у години када су задушнице. Такође, свако од нас је подложан смрти, па наш живот треба да буде увек усмерен на оно што је вечно, увек ка Царству Небеском. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, одслужен је парастос, а затим је уследило послужење у манастирској трпезарији. Братство манастира

У трећу припремну недељу Великог поста – Месопусну, 23. фебруара 2025. године, евхаристијским сабрањем у Храму Преображења Господњег на Златибору началствовао је протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву, уз саслужење протојереја Дејана Војисављевића, старешине храма на Златибору, протојереја Миодрага Тодоровића, пароха златиборског и ђакона Ненада Срећковића. После прочитаног Јеванђеља, отац Александар је говорио о Христовој причи о Страшном суду, кроз коју Господ од нас тражи дела љубави према ближњима која ће потврдити нашу веру у Бога. Понекад нам се чини да смо остављени од Бога, тражећи Га питамо се шта је разлог томе, а заборављамо да је сваки сусрет са човеком заправо сусрет са Богом, јер смо створени по лику Божијем. Светоотачко искуство нас поучава да генеза греха иде од мисли ка делима, а генеза духовне чистоће иде од дела ка мислима. То је подвижнички реализам који нас чува од прелести и представља сигуран темељ духовног живота, рекао је о. Александар. Након Литургије, у сали парохијског дома, отац Александар је одржао предавање на тему: ,,Пост као припрема за сусрет са Богом.“ На самом почетку, предавач је нагласио да су припремне недеље Великог поста благослов Божији, како бисмо се што боље припремили за почетак поста који нас води до прославе Васкрсења Христовог, чинећи нас саучесницима догађаја Васкрсења. На примерима Адама, старозаветних праведника, Пресвете Богородице, Светог Симеона Богопримца, расветљени су феномени страха, жеље, искрености, смирења, стрпљења, као предуслови за сусрет са Богом. Користећи се аналогијама из свакодневног живота (спорта, медицине, професионалног развоја) предочио је присутнима да је процес припреме за животне подухвате веома важан, што се пројављује и на духовном плану. У наставку предавања, отац Александар је истакао да пост има и своју социјалну димензију која нас упућује да се сетимо ближњих који потребују нашу помоћ, било да су болесни, гладни или заборављени од нас. Пост није резултат појединца већ питање да ли ћемо припремити своју душу да се на добар начин сусретне са Богом и са другим људима. Наша љубав пролази својеврсну фазну тријаду узрастања: од неповређивања ближњих, преко подношења ближњих, до вољења ближњих.  Савремени човек има највећи број психофизичких проблема зато што се превише фокусира на себе, мислећи да је центар света, заборављајући на учење Цркве која нас поучава да све имамо захваљујући милости Божијој. Поједини психијатри и психолози који се баве темом среће говоре да је највећа превара новог доба наметање потребе за континуираном срећом као поседом појединца, која даље води до фрустрација, али и олаког дијагностиковања болести које се даље осмишљеним комерцијалним путевима лече. Више делатне љубави у свакодневном животу било би најбоља превенција за психичке болести. Предавач је подсетио верни народ на врлине старозаветних праведника које се помињу у канону Светог Андреја Критског, а које нам могу послужити за наш духовни напредак. Поменути канон је својеврсна реинтерпретација библијског штива за свакодневни живот. На крају предавања, отац Александар је пожелео да у предстојећем посту умножавамо љубав тако што ћемо је давати другима, као и да нам период до Васкрса буде прилика да напредујемо у уздржању од лоших мисли, непримерених речи и дела. Аудио снимак предавања можете послушати ОВДЕ. Ђакон Ненад Срећковић

Радујте се Козмо и Дамјане, свети бесребреници и преславни чудотворци! Понављајући ове речи верници Бајине Баште и околине имали су прилику да заишту од ових светитеља благослов и заступништво. Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког г. Јустина и благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, црквена заједница и верни народ Бајине Баште добили су прилику да у претходних седам дана буду чувари моштију Светих Козме и Дамјана. Бајина Башта је постала духовна оаза захваљујући благодати Божијој која се из моштију Светих Козме и Дамјана богато изливала на верни народ који им је са молитвом и љубављу притицао у великом броју. Мошти ових преславних лекара се иначе налазе у манастиру Сопоћани и свештено братство ове свете обитељи је чувши искрену жељу наше заједнице дало свој благослов да мошти Светих бесребреника походе бајинобаштанске храмове ради утехе и благослова верном народу. Мошти су свакодневно биле изложене верном народу ради поклоњења и молитве. Крај њих је био свештеник како би се молио за оне којима је молитва потребна. Свакога дана је служена Света Литургија, а у поподневним часовима је служен и акатист уз читање молитава за здравље. Мошти су се већи део времена налазиле у Храму Светог пророка Илије, али су у два наврата биле у Храму Светог Саве, и то прво на празник Сретења Господњег када је служена Божанствена Литургија, и у среду поподне, када је вршена је Света тајна Јелеосвећења. На овој Светој тајни је присуствовао велики број људи, тако да је нови храм, који је још увек у изградњи, био премали да прими све вернике који су дошли на поклоњење. Началствовао је архимандрит Герман, игуман Манастира Раче уз учешће свих свештеника из Бајине Баште, као и пароха рогачичких протонамесника Јована Тимотијевића и јереја Милана Босића. У богослужењима ових дана су учествовали сви свештеници архијерејског намесништва рачанског, али и други свештеници који су искористили ову прилику да богослуже у нашим храмовима. Сви заједно осећамо неизмерну захвалност према нашим Архијерејима чијим благословом нам је указана ова дивна прилика за поклоњење, као и према настојатељу манастира Сопоћани оцу Теоктисту за указано поверење и благослов. Велику захвалност осећамо и према Светим лекарима Козми и Дамјану, чије заступништво пред Господом смо тражили у минулим данима, а највећу према Богу – Дародавцу свих добара, чијим смо промислом добили прилику да се напојимо од реке благодати коју је богато излио на нас. Ђакон Ненад Зекавица