У трећу припремну недељу Великог поста – Месопусну, 23. фебруара 2025. године, евхаристијским сабрањем у Храму Преображења Господњег на Златибору началствовао је протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву, уз саслужење протојереја Дејана Војисављевића, старешине храма на Златибору, протојереја Миодрага Тодоровића, пароха златиборског и ђакона Ненада Срећковића.
После прочитаног Јеванђеља, отац Александар је говорио о Христовој причи о Страшном суду, кроз коју Господ од нас тражи дела љубави према ближњима која ће потврдити нашу веру у Бога. Понекад нам се чини да смо остављени од Бога, тражећи Га питамо се шта је разлог томе, а заборављамо да је сваки сусрет са човеком заправо сусрет са Богом, јер смо створени по лику Божијем. Светоотачко искуство нас поучава да генеза греха иде од мисли ка делима, а генеза духовне чистоће иде од дела ка мислима. То је подвижнички реализам који нас чува од прелести и представља сигуран темељ духовног живота, рекао је о. Александар.
Након Литургије, у сали парохијског дома, отац Александар је одржао предавање на тему: ,,Пост као припрема за сусрет са Богом.“ На самом почетку, предавач је нагласио да су припремне недеље Великог поста благослов Божији, како бисмо се што боље припремили за почетак поста који нас води до прославе Васкрсења Христовог, чинећи нас саучесницима догађаја Васкрсења. На примерима Адама, старозаветних праведника, Пресвете Богородице, Светог Симеона Богопримца, расветљени су феномени страха, жеље, искрености, смирења, стрпљења, као предуслови за сусрет са Богом. Користећи се аналогијама из свакодневног живота (спорта, медицине, професионалног развоја) предочио је присутнима да је процес припреме за животне подухвате веома важан, што се пројављује и на духовном плану.
У наставку предавања, отац Александар је истакао да пост има и своју социјалну димензију која нас упућује да се сетимо ближњих који потребују нашу помоћ, било да су болесни, гладни или заборављени од нас. Пост није резултат појединца већ питање да ли ћемо припремити своју душу да се на добар начин сусретне са Богом и са другим људима. Наша љубав пролази својеврсну фазну тријаду узрастања: од неповређивања ближњих, преко подношења ближњих, до вољења ближњих.
Савремени човек има највећи број психофизичких проблема зато што се превише фокусира на себе, мислећи да је центар света, заборављајући на учење Цркве која нас поучава да све имамо захваљујући милости Божијој. Поједини психијатри и психолози који се баве темом среће говоре да је највећа превара новог доба наметање потребе за континуираном срећом као поседом појединца, која даље води до фрустрација, али и олаког дијагностиковања болести које се даље осмишљеним комерцијалним путевима лече. Више делатне љубави у свакодневном животу било би најбоља превенција за психичке болести. Предавач је подсетио верни народ на врлине старозаветних праведника које се помињу у канону Светог Андреја Критског, а које нам могу послужити за наш духовни напредак. Поменути канон је својеврсна реинтерпретација библијског штива за свакодневни живот.
На крају предавања, отац Александар је пожелео да у предстојећем посту умножавамо љубав тако што ћемо је давати другима, као и да нам период до Васкрса буде прилика да напредујемо у уздржању од лоших мисли, непримерених речи и дела.
Аудио снимак предавања можете послушати ОВДЕ.
Ђакон Ненад Срећковић
