Александра Мијаиловић, “Газда Младенова пропуштена прилика за остварењем у заједници“
Редитељима ни данас не промиче незапажен лик газда Младена у истоименом роману. Драми више погодују динамични ликови, дакле, они у којима је јасна промена. Тако све уметнике инспирише промена од грешника до покајника или обратно или пак они јунаци који ће у гледаоцима изнедрити катарзу (очишћење). Отуда су женски ликови Боре Станковића, ветропираста Коштана и мистична Софка, заузели значајно место. Газда Младен није такав јунак. Овај јунак свој живот живи испуњавајући очекивања околине, без грешке до своје смрти. Након смрти се разоткрива да је дубоко несрећан јер су међу редовима у његовом тефтеру пронашли речи „Умрећу рањав и жељан“. Као такав он је један репрезентативни јунак и представља типичног мушкарца времена у коме је настало дело али и времена у коме живимо. Пред нама је јунак који је најпожељнији за друштво, радна и одговорна јединка али у себи дубоко несрећна и неиспуњена. Како га Бора Станковић описује и о каквом јунаку је реч? Роман почиње речима „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради“. Првенац, уредно је извршавао своје обавезе, поштовао старије, поштовао кућни ред. Одрастао је у угледној трговачкој породици где је након смрти деде посао наследила бака Стана и Младенов отац, а након смрти Младеновог оца посао наслеђује млади и нејаки син Младен. Посао је јако брзо научио. Беспоговорно је извршавао све обавезе и испуњавао очекивања околине. У храни, у покретима и одлукама увек одмерен, како и доликује ономе ко ће се „Газдом“ назвати. Како и сам писац каже „Увек паметан, миран, тачан“. Временом је у послу постао узор те су други очеви доводили своје синове код Младена да их он научи како се води посао, како се бележи „Тевтер“. Неретко се из Младенове радње могло чути „Ево, слепче! Види! Види како је све чисто код Младена! А ти? “. Дакле, говоримо о јунаку који нема мрљу у својој биографији, који ћутке ради свој посао, не упушта се у несигурно јер је грешка недопустива. Бора је у роман увео и јунакињу Јованку, комшиницу, која је била заљубљена у Младена. И Младен је био заљубљен у њу али је увек то показивао одмерено, увек на прво место стављајући титулу особе без грешке. У Цветној недељи, пре Васкрса, на Лазареву суботу, она је њему и певала „Што се, лудо, млад, не жениш?“. Након те песме је наишла на његову суздржаност (понашање какво доликује газда Младену). Затим је одлучила да га обавести да је проси једна момак и да ће за другога поћи „Ако се он, Младен, слаже“. Он јој, потресен, али и даље на висини задатка, без показивања емоција, рече да се уда за другога. Захваљујући његовој одговорности и чињеници да нема грешке нити промашаја у радној биографији породица је напредовала. Брат се оженио, бака је била задовољна тиме што је углед куће очуван. Време је полако пролазило, Младен је давно постао газда Младен али никако да се ожени. То је јако болело његову баку па је одлучила да се упути гледарици „врачари“ да она разреши ову мистерију. Гледарица на све то рече „Она воћка што рано сазри, рано и опада“. Бака након тога констатова да Младен није имао детињство, младост, игру, весеље. Како и сама бака каже „Ништа му не дадох. А оно, чедо моје, да не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми је се одрицало, мучило, патило“. Након тога бака се разболе и премину. Газда Младену су „наводаџисали“ да ожени било коју девојку, међутим, он и то одби. Постајао је све више осор, строг, груб. Потом се и он разболе и упокоји. Након његове смрти узели су чувени „Тевтер“ да виде коме како да наплате и међу редовима у тефтеру нађоше речи „Умрећу рањав и жељан“. Није се потписао као газда Младен, већ онако како и нас саме види Господ без титула и улога…писало је само Младен. Психологија лика Јасан је психолошки профил овог одличног мушког јунака. Првенац, оптерећен правилима, забранама које суптилно намеће друштво и породица. Без могућности да изнесе било који несташлук, без права на детињарије, одговоран, одмерен, онај који себи не сме да дозволи грешку, нити да се упушта у љубав јер то није јасан терен. Без права на своје потребе. Остаје сам, затворен за друге и дубоко неиспуњен. Тврда рука патријархата га је узела под своје и однела му свако право на нежност. Посао, свакодневне обавезе, немогућност да се дозволи грешка и прецизност однели су основну потребу сваког човека да воли и буде вољен. Младен је био дужан да посао обавља беспрекорно без обзира на занемаривање своје Личности која је истински вапила за топлином, мирном луком, испуњењем кроз заједницу… На једном месту академик Владета Јеротић спомиње да се због положаја жене у патријархалној породици ретко говори о томе колико је одузето Балканцу мушкарцу јер он није смео да показује своје емоције, као да мушкарци немају емоције. Газда Младен као наш савременик Зашто је газда Младен јунак и тема која је актуелна и данас? Зато што се као друштво суочавамо са кризом породице као заједнице и то је изнедрио велики број особа која су прерано одрасла. Своје једино остварење виде у томе да помогну својој породици (оцу и мајци) да добро функционише. Тако они себе жртвују, као и газда Младен, преузимају на себе одговорност којој нису дорасли те после немају снаге ни воље када дође време за њихов нови почетак који је оличен у ступању у брачну или монашку заједницу. Након неколико лоших искустава, човек се услед страха од поновног промашаја повлачи у познато. А шта је тој одраслој особи познато или како савремена психологија то назива зона комфора? Зона комфора су навике које смо стекли и које доносе извесно испуњење или боље рећи да не доносе промашај, губитак, брукање, осећај безвредности… Зона комфора је за нас добро познат и утабан пут, који се развија без грешке. Отуда неретко личност бира да остане само у улогама сина, ћерке… Док бивају потпуно затворени, не желе да се отворе за друге улоге и услед несигурности беже од одговорности. Услед страха од непознатог, исцрпљени тешким животом, без воље и жеље за новим остварењем (јер
Рукоположење на Духовски уторак у Манастиру Преображења Господњег под Овчаром
На Духовски уторак, 10. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Преображења Господњег под Овчаром. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрит Тимотеј (Миливојевић), јеромонах Иларион (Богојевић),јерођакони Теофан (Пауновић) и Херувим (Новаковић), као и ђакон Стефан Симић. Благољепију Свете Литургије допринело је појање хора ‘’Свети Николај Жички’’. Молитвено је учествовало монаштво из околних манастира као и верни народ. Додатна радост свима присутнима је било рукоположење јерођакона Теофана у чин јеромонаха. Његово Високопреосвештенство је у богонадахнутој беседи говорио о неопходности предавања вољи Божијој ради стицања Царства Божијег путем јеванђелских врлина. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Литургије братство манастира је уприличило трпезу љубави за све присутне. Братство манастира
Најава: ТВ МЕЛОС 19. јун у 20.00 Разговор са старцем Акакијем Кавсокаливитом, духовним учеником старца Порфирија
Старац Акакије је ученик тројице великих стараца нашег времена – Порфирија, Пајсија и Јакова Цаликиса. Сведок је многих чудесних догађаја и благодатних искустава које су старци имали, али и њему преносили. У овој емисији имаћете прилику да сазнате нове детаље из живота светих стараца, као и да чујете важне духовне поуке. Водитељ емисије је протојереј Александар Р. Јевтић, а преводилац са грчког вероучитељ Јовица Стефановић.
Света Архијерејска Литургија у Цркви Свете Тројице у Краљеву
На Духовски понедељак, 9. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереји Иван Радовановић и Иван Терзић, ђакон Стефан Симић, као и братство нашега светога храма. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић. У богонадахнутој беседи Митрополит Јустин је свима присутнима на светом сабрању честитао празник Силаска Светога Духа на апостоле и говорио о благодатним даровима Светога Духа који су присутни у сваком нараштају и времену. Владика је посебно истакао своје благодатно искуство са старцем Порфиријем Кавсокаливитом. Овај светитељ се стално Господу молио за оно што је најважније: да благодат Светога Духа сиђе на њега и оне који су са њим. Зато му је Бог и дао дар молитве и исцељивања, иако је и сам трпељиво подносио тешку болест на себи пуних седам година. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије уследило је причешћивање Светим Тајнама Христовим. За присутне на светом сабрању Црква Свете Тројице припремила је пригодно послужење. ђакон Филип Зеленовић
Јереј Немања Матејић, парох вички, добитник признања општине Лучани
На свечаној седници одржаној на Дан општине Лучани, 10. јуна 2025. године, додељено је општинско признање јереју Немањи Матејићу, пароху вичком. Ово признање је плод његове ревносне молитвене службе, у обнови литургијске свести и неопходне духовне обнове у парохији. Дан општине Лучани – 10. јун — утврђен је у сећање на важну победу у Другом српском устанку, остварену 1815. године у селу Ртарима, када су мештани и устаници храбро опколили и поразили турску војску. Управо у знак сећања на ту славну победу и храбре Драгачевце, овај дан је изабран за скупштински празник, када се полажу венци на спомен-обележја и свечано додељују највиша признања за доприносе друштвеном и духовном животу. Отац Немања је пастир који у сваком кораку сведочи љубав према Богу и човеку. Са дубоким осећајем одговорности и очинском бригом, он бди над својим повереним стадом — озбиљан и доследан када се од њега тражи духовно руковођење, а благ, срдачан и топао у свакодневном односу с људима. Његова реч умирује, савет подиже, а молитва оснажује. У њему верници препознају духовника који уме да слуша, разуме и носи туђе бреме као своје. У раду оца Немање, благодат литургијске свести пројавила се у завршетку фрескописа Храма Светог архангела Гаврила на Глогу — дома молитве који сада и у виду уметничке лепоте сведочи о Царству Небеском. У Храму Светог пророка Илије у Вичи, он организује културно-уметничке и духовне сусрете, промовишући светосавско предање и хришћанске вредности. Радост парохијске заједнице осликава и изградња парохијског дома на Глогу, сведочанство братске љубави и спремности на сабрања, добротворне акције и молитвену радост. Видовдански духовни сусрети које је установио, светкују се већ годинама и снажно утврђују Православље у срцу народа. Отац Немања својим животом и радом потврђује да је свештенослужитељ не само на амвону, него и у свакодневици, у разговору с дететом, са старцем, са човеком у недоумици или боли. У њему се Црква препознаје као мајка која тешећи, учи; и као учитељица која љубећи — води. Нека Господ да и даље обилује благословима на оцу Немањи и свим вернима у овој парохији, да у љубави и смирењу наставе да „служe у Светосављу, на спасење душа и утврђење Цркве Божје“. Дарко Стевановић, вероучитељ
Педесетница – храмовна слава у Горњем Милановцу
Рекоше чиста и часна уста: неће бити растанак са вама пријатељима, јер ћу ја, седећи са Оџем на превисоком престолу његову, излити обилну благодат од Духа, да сине онима који жуде да засветле. (1. песма Другог канона) Прослава храмовне славе започела је 7. јуна вечерњим богослужењем којим је началствовао Архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем уз саслуживање ђакона Јована Тошића. Богослужењу су присуствовали представници локалне власти, војске, полиције и културних институција. Из храма је кренула свечана литија. У току литије кроз град узнете су молитве Господу за мир и благостање овог града и његових мештана. На крају литије се свима присутнима обратио старешина протојереј-ставрофор Миодраг Анђелић, након чега су вече улепшале изведбе културно-уметничких друштава. На сам дан празника радост је увећана доласком Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г. Јустина који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење игумана вујанског архимандрита Саве (Илића), Архијерејског намесника таковског протојереја Драгана Ђорема, старешине горњемилановачког протојереја-ставрофора Миодрага Анђелића, протојереја-ставрофора Јована Ђорема, протојереја-ставрофора Милутина Стевановића, протојереја-ставофора Аранђела Даниловића, протојереја Милана Мионића, протојереја Звонка Рацића, протонамесника Здравка Николића, владичанског ђакона Стефана Симића и ђакона горњемилановачког Јована Тошића. У својој беседи Архипастир је нагласио да нас Господ није оставио сироте после свог Вазнесења, већ нам је обећао другог Утешитеља. Управо на данашњи дан нам је дошао други Утешитељ, Дух Свети, који је сишао на апостоле у виду огњених језика. Тог дана се родила Црква у којој је Истина која ослобађа од греха, смрти и ђавола. Дух Свети, Утешитељ и Дух Истине, и нас данас уједињује у љубави и истини. Он нам, као некад апостолима, даје силу да превазиђемо наше немоћи и доживимо Господа где год се ми налазили. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Свете Литургије, Митрополит Јустин је са братством храма, градоначелником г. Дејаном Ковачевићем и верним народом пресекао славски колач, осветио славско жито и честитао славу храма и града. По резању колача је приређена трпеза љубави за све присутне. Студент теологије Алекса Ломовић
Педесетница – слава града Ужица
У седму недељу по Васкрсењу, на празник Силаска Светога Духа на апостоле, град Ужице и његови становници прославили су своју славу. Свечана прослава је почела у суботу служењем вечерњег богослужења у Храму Светог великомученика Георгија. Богослужењем је началствовао старешина храма протојереј Милан Луковић, уз саслужење свих свештеника поменуте Цркве. По завршетку вечерњег богослужења народ се сабрао, па заједно са свештенством кренуо у литију. Литија је кренула из Храма Светог Георгија и своје прво молитвено стајање имала је испред Храма Светог Марка, где се литији прикључило овдашње свештенство заједно са својим парохијанима. Заједно, у литијској поворци, настављено је до трга града Ужица, где је одржана друга литијска молитва. Следеће молитвено обраћање било је испред градске куће града Ужица и одатле настављено ка Храму Светог Георгија, где је одржана завршна литијска молитва, после које се верницима обратио началствујући свештеник протојереј Милан Луковић. У литији су учествовали и дечији црквени хор „Ђурђевак“, чланови КУД-а „Ера“ и припадници Полицијске Управе Ужице. Овим литијским сабрањем град Ужице је још једном посведочио припадност својој Светој Цркви, јединство, братској слози и вери у Господње речи: “где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима“(Мт 18, 20). Ђакон Стефан Стевановић
Прослава заветине – Духовски понедељак у Ратини
У селу Ратина, у духу православне традиције и саборности, свечано је прослављена заветина – Духовски понедељак, празник посвећен Силаску Светог Духа на апостоле и Пресветој Тројици. Централни догађај овог благословеног дана била је Света Литургија, коју је у Храму Светог Јована Крститеља служио протојереј-ставрофор Милојко Дробњак, уз саслужење нашег пароха, протојереја Драгана Тубе. Уз молитвено учешће верног народа, служба је протекла у духу смирења, благодарности и духовне радости. Велики број присутних верника приступио је Светој Тајни Причешћа, припремљен постом и молитвом, како би у пуноћи доживели благодат празника. После читања Светог Јеванђеља, отац Милојко је изговорио надахнуту беседу о значају празника Духова, говорећи о чуду силаска Светога Духа на апостоле, као почетку мисије Цркве у свету. Подсетио је присутне да је Дух Свети душа Цркве, њена животворна сила, која просвећује, сабира и освећује све верне. „Без Духа Светога нема ни љубави, ни истине, ни пута ка Богу“, поручио је између осталог отац Милојко, охрабрујући све да у својим домовима и срцима чувају веру православну. По завршетку Литургије, уследила је свечана Литија око храма, са иконама, барјацима и појањем тропара, у којој је учествовао цео храмовни сабор. Поворка је затим стигла до дрвета записа, под којим је прочитана молитва за благослов села, за здравље, мир, плодност и духовно јединство мештана. У порти храма, у присуству бројних верника, благословен је и пресечен славски колач, у част и славу Пресвете Тројице – Оца, Сина и Светога Духа. Тај свечани чин, праћен молитвом и појањем, означио је врхунац празничног сабрања, окупљајући старо и младо у заједничкој радости вере и традиције. Прослава Духовског понедељка као заветине села Ратина представља живо сведочанство верности Богу, Цркви и предању. У временима када се многе вредности губе, оваква сабрања имају посебан значај – као духовна луча која нас упућује на вечне истине и позива на љубав, мир и слогу. Наш парох Драган Туба је свима срдачно захвалио и благословио: „нека Пресвета Тројица подари мир, здравље и благослов свим становницима Ратине и свима који су са вером и љубављу узели учешћа у овом светом дану!“ Трипо Спахић, чтец
Педесетница – слава Цркве Свете Тројице и града Краљева
Рођендан Свете Цркве – Силазак Светог Духа на апостоле, торжествено је прослављен у Храму Свете Тројице у Краљеву. Овај празник је слава нашега храма и града Краљева. Свечаност је почела у навечерје празника, у суботу 7. јуна, вечерњим богослужењем којим је началствовао протојереј Иван Радовановић уз саслуживање братије храма и гостију из других краљевачких храмова. Мешовити хор ,,Свети архиђакон Стефан“ при Храму Свете Тројице наступао је под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић. У току вечерњег богослужења из храма је кренула свечана литија предвођена великим бројем свештенства, а у пратњи представника градских власти, војске, жандармерије, полиције, ватрогасне бригаде, представника КУД Абрашевић, као и многобројног верног народа. На свечаној литији су кроз град приношене молитве Господу за мир и благостање града Краљева и његових мештана, а на Тргу српских ратника и Тргу Јована Сарића извршен је помен за преминуле житеље града Краљева, који су положили своје животе за крст часни и слободу златну. Литија је завршена освећењем петохлебнице у храму. На крају се свима присутнима пригодном беседом обратио Архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Сутрадан, на дан празника, у недељу 8. јуна, служено је празнично јутрење и Света Литургија којом је началствовао Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, уз саслужење великог броја свештенства. На Светој Литургији, осим многобројног верног народа, присуствовали су и горепоменути представници државних и јавних институција. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећено је славско жито. На крају Литургије вернима се обратио Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић који је честитао овај велики дан за храм и за град. За све присутне на Светом сабрању било је припремљено пригодно послужење у порти храма. Прослављање градске и храмовне славе завршено је вечерњим богослужењем, којим је началствовао старешина храма протојереј Мирољуб Попадић. Посебну радост ово вечерње богослужење представљало је за малишане, који су у традиционалном плетењу венчића од траве испољили највише креативности. Ђакон Филип Зеленовић
Александра Мијаиловић, “Газда Младенова пропуштена прилика за остварењем у заједници“
Редитељима ни данас не промиче незапажен лик газда Младена у истоименом роману. Драми више погодују динамични ликови, дакле, они у којима је јасна промена. Тако све уметнике инспирише промена од грешника до покајника или обратно или пак они јунаци који ће у гледаоцима изнедрити катарзу (очишћење). Отуда су женски ликови Боре Станковића, ветропираста Коштана и мистична Софка, заузели значајно место. Газда Младен није такав јунак. Овај јунак свој живот живи испуњавајући очекивања околине, без грешке до своје смрти. Након смрти се разоткрива да је дубоко несрећан јер су међу редовима у његовом тефтеру пронашли речи „Умрећу рањав и жељан“. Као такав он је један репрезентативни јунак и представља типичног мушкарца времена у коме је настало дело али и времена у коме живимо. Пред нама је јунак који је најпожељнији за друштво, радна и одговорна јединка али у себи дубоко несрећна и неиспуњена. Како га Бора Станковић описује и о каквом јунаку је реч? Роман почиње речима „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради“. Првенац, уредно је извршавао своје обавезе, поштовао старије, поштовао кућни ред. Одрастао је у угледној трговачкој породици где је након смрти деде посао наследила бака Стана и Младенов отац, а након смрти Младеновог оца посао наслеђује млади и нејаки син Младен. Посао је јако брзо научио. Беспоговорно је извршавао све обавезе и испуњавао очекивања околине. У храни, у покретима и одлукама увек одмерен, како и доликује ономе ко ће се „Газдом“ назвати. Како и сам писац каже „Увек паметан, миран, тачан“. Временом је у послу постао узор те су други очеви доводили своје синове код Младена да их он научи како се води посао, како се бележи „Тевтер“. Неретко се из Младенове радње могло чути „Ево, слепче! Види! Види како је све чисто код Младена! А ти? “. Дакле, говоримо о јунаку који нема мрљу у својој биографији, који ћутке ради свој посао, не упушта се у несигурно јер је грешка недопустива. Бора је у роман увео и јунакињу Јованку, комшиницу, која је била заљубљена у Младена. И Младен је био заљубљен у њу али је увек то показивао одмерено, увек на прво место стављајући титулу особе без грешке. У Цветној недељи, пре Васкрса, на Лазареву суботу, она је њему и певала „Што се, лудо, млад, не жениш?“. Након те песме је наишла на његову суздржаност (понашање какво доликује газда Младену). Затим је одлучила да га обавести да је проси једна момак и да ће за другога поћи „Ако се он, Младен, слаже“. Он јој, потресен, али и даље на висини задатка, без показивања емоција, рече да се уда за другога. Захваљујући његовој одговорности и чињеници да нема грешке нити промашаја у радној биографији породица је напредовала. Брат се оженио, бака је била задовољна тиме што је углед куће очуван. Време је полако пролазило, Младен је давно постао газда Младен али никако да се ожени. То је јако болело његову баку па је одлучила да се упути гледарици „врачари“ да она разреши ову мистерију. Гледарица на све то рече „Она воћка што рано сазри, рано и опада“. Бака након тога констатова да Младен није имао детињство, младост, игру, весеље. Како и сама бака каже „Ништа му не дадох. А оно, чедо моје, да не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми је се одрицало, мучило, патило“. Након тога бака се разболе и премину. Газда Младену су „наводаџисали“ да ожени било коју девојку, међутим, он и то одби. Постајао је све више осор, строг, груб. Потом се и он разболе и упокоји. Након његове смрти узели су чувени „Тевтер“ да виде коме како да наплате и међу редовима у тефтеру нађоше речи „Умрећу рањав и жељан“. Није се потписао као газда Младен, већ онако како и нас саме види Господ без титула и улога…писало је само Младен. Психологија лика Јасан је психолошки профил овог одличног мушког јунака. Првенац, оптерећен правилима, забранама које суптилно намеће друштво и породица. Без могућности да изнесе било који несташлук, без права на детињарије, одговоран, одмерен, онај који себи не сме да дозволи грешку, нити да се упушта у љубав јер то није јасан терен. Без права на своје потребе. Остаје сам, затворен за друге и дубоко неиспуњен. Тврда рука патријархата га је узела под своје и однела му свако право на нежност. Посао, свакодневне обавезе, немогућност да се дозволи грешка и прецизност однели су основну потребу сваког човека да воли и буде вољен. Младен је био дужан да посао обавља беспрекорно без обзира на занемаривање своје Личности која је истински вапила за топлином, мирном луком, испуњењем кроз заједницу… На једном месту академик Владета Јеротић спомиње да се због положаја жене у патријархалној породици ретко говори о томе колико је одузето Балканцу мушкарцу јер он није смео да показује своје емоције, као да мушкарци немају емоције. Газда Младен као наш савременик Зашто је газда Младен јунак и тема која је актуелна и данас? Зато што се као друштво суочавамо са кризом породице као заједнице и то је изнедрио велики број особа која су прерано одрасла. Своје једино остварење виде у томе да помогну својој породици (оцу и мајци) да добро функционише. Тако они себе жртвују, као и газда Младен, преузимају на себе одговорност којој нису дорасли те после немају снаге ни воље када дође време за њихов нови почетак који је оличен у ступању у брачну или монашку заједницу. Након неколико лоших искустава, човек се услед страха од поновног промашаја повлачи у познато. А шта је тој одраслој особи познато или како савремена психологија то назива зона комфора? Зона комфора су навике које смо стекли и које доносе извесно испуњење или боље рећи да не доносе промашај, губитак, брукање, осећај безвредности… Зона комфора је за нас добро познат и утабан пут, који се развија без грешке. Отуда неретко личност бира да остане само у улогама сина, ћерке… Док бивају потпуно затворени, не желе да се отворе за друге улоге и услед несигурности беже од одговорности. Услед страха од непознатог, исцрпљени тешким животом, без воље и жеље за новим остварењем (јер
Рукоположење на Духовски уторак у Манастиру Преображења Господњег под Овчаром
На Духовски уторак, 10. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Преображења Господњег под Овчаром. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрит Тимотеј (Миливојевић), јеромонах Иларион (Богојевић),јерођакони Теофан (Пауновић) и Херувим (Новаковић), као и ђакон Стефан Симић. Благољепију Свете Литургије допринело је појање хора ‘’Свети Николај Жички’’. Молитвено је учествовало монаштво из околних манастира као и верни народ. Додатна радост свима присутнима је било рукоположење јерођакона Теофана у чин јеромонаха. Његово Високопреосвештенство је у богонадахнутој беседи говорио о неопходности предавања вољи Божијој ради стицања Царства Божијег путем јеванђелских врлина. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Литургије братство манастира је уприличило трпезу љубави за све присутне. Братство манастира
Најава: ТВ МЕЛОС 19. јун у 20.00 Разговор са старцем Акакијем Кавсокаливитом, духовним учеником старца Порфирија
Старац Акакије је ученик тројице великих стараца нашег времена – Порфирија, Пајсија и Јакова Цаликиса. Сведок је многих чудесних догађаја и благодатних искустава које су старци имали, али и њему преносили. У овој емисији имаћете прилику да сазнате нове детаље из живота светих стараца, као и да чујете важне духовне поуке. Водитељ емисије је протојереј Александар Р. Јевтић, а преводилац са грчког вероучитељ Јовица Стефановић.
Света Архијерејска Литургија у Цркви Свете Тројице у Краљеву
На Духовски понедељак, 9. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереји Иван Радовановић и Иван Терзић, ђакон Стефан Симић, као и братство нашега светога храма. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић. У богонадахнутој беседи Митрополит Јустин је свима присутнима на светом сабрању честитао празник Силаска Светога Духа на апостоле и говорио о благодатним даровима Светога Духа који су присутни у сваком нараштају и времену. Владика је посебно истакао своје благодатно искуство са старцем Порфиријем Кавсокаливитом. Овај светитељ се стално Господу молио за оно што је најважније: да благодат Светога Духа сиђе на њега и оне који су са њим. Зато му је Бог и дао дар молитве и исцељивања, иако је и сам трпељиво подносио тешку болест на себи пуних седам година. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије уследило је причешћивање Светим Тајнама Христовим. За присутне на светом сабрању Црква Свете Тројице припремила је пригодно послужење. ђакон Филип Зеленовић
Јереј Немања Матејић, парох вички, добитник признања општине Лучани
На свечаној седници одржаној на Дан општине Лучани, 10. јуна 2025. године, додељено је општинско признање јереју Немањи Матејићу, пароху вичком. Ово признање је плод његове ревносне молитвене службе, у обнови литургијске свести и неопходне духовне обнове у парохији. Дан општине Лучани – 10. јун — утврђен је у сећање на важну победу у Другом српском устанку, остварену 1815. године у селу Ртарима, када су мештани и устаници храбро опколили и поразили турску војску. Управо у знак сећања на ту славну победу и храбре Драгачевце, овај дан је изабран за скупштински празник, када се полажу венци на спомен-обележја и свечано додељују највиша признања за доприносе друштвеном и духовном животу. Отац Немања је пастир који у сваком кораку сведочи љубав према Богу и човеку. Са дубоким осећајем одговорности и очинском бригом, он бди над својим повереним стадом — озбиљан и доследан када се од њега тражи духовно руковођење, а благ, срдачан и топао у свакодневном односу с људима. Његова реч умирује, савет подиже, а молитва оснажује. У њему верници препознају духовника који уме да слуша, разуме и носи туђе бреме као своје. У раду оца Немање, благодат литургијске свести пројавила се у завршетку фрескописа Храма Светог архангела Гаврила на Глогу — дома молитве који сада и у виду уметничке лепоте сведочи о Царству Небеском. У Храму Светог пророка Илије у Вичи, он организује културно-уметничке и духовне сусрете, промовишући светосавско предање и хришћанске вредности. Радост парохијске заједнице осликава и изградња парохијског дома на Глогу, сведочанство братске љубави и спремности на сабрања, добротворне акције и молитвену радост. Видовдански духовни сусрети које је установио, светкују се већ годинама и снажно утврђују Православље у срцу народа. Отац Немања својим животом и радом потврђује да је свештенослужитељ не само на амвону, него и у свакодневици, у разговору с дететом, са старцем, са човеком у недоумици или боли. У њему се Црква препознаје као мајка која тешећи, учи; и као учитељица која љубећи — води. Нека Господ да и даље обилује благословима на оцу Немањи и свим вернима у овој парохији, да у љубави и смирењу наставе да „служe у Светосављу, на спасење душа и утврђење Цркве Божје“. Дарко Стевановић, вероучитељ
Педесетница – храмовна слава у Горњем Милановцу
Рекоше чиста и часна уста: неће бити растанак са вама пријатељима, јер ћу ја, седећи са Оџем на превисоком престолу његову, излити обилну благодат од Духа, да сине онима који жуде да засветле. (1. песма Другог канона) Прослава храмовне славе започела је 7. јуна вечерњим богослужењем којим је началствовао Архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем уз саслуживање ђакона Јована Тошића. Богослужењу су присуствовали представници локалне власти, војске, полиције и културних институција. Из храма је кренула свечана литија. У току литије кроз град узнете су молитве Господу за мир и благостање овог града и његових мештана. На крају литије се свима присутнима обратио старешина протојереј-ставрофор Миодраг Анђелић, након чега су вече улепшале изведбе културно-уметничких друштава. На сам дан празника радост је увећана доласком Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г. Јустина који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење игумана вујанског архимандрита Саве (Илића), Архијерејског намесника таковског протојереја Драгана Ђорема, старешине горњемилановачког протојереја-ставрофора Миодрага Анђелића, протојереја-ставрофора Јована Ђорема, протојереја-ставрофора Милутина Стевановића, протојереја-ставофора Аранђела Даниловића, протојереја Милана Мионића, протојереја Звонка Рацића, протонамесника Здравка Николића, владичанског ђакона Стефана Симића и ђакона горњемилановачког Јована Тошића. У својој беседи Архипастир је нагласио да нас Господ није оставио сироте после свог Вазнесења, већ нам је обећао другог Утешитеља. Управо на данашњи дан нам је дошао други Утешитељ, Дух Свети, који је сишао на апостоле у виду огњених језика. Тог дана се родила Црква у којој је Истина која ослобађа од греха, смрти и ђавола. Дух Свети, Утешитељ и Дух Истине, и нас данас уједињује у љубави и истини. Он нам, као некад апостолима, даје силу да превазиђемо наше немоћи и доживимо Господа где год се ми налазили. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Свете Литургије, Митрополит Јустин је са братством храма, градоначелником г. Дејаном Ковачевићем и верним народом пресекао славски колач, осветио славско жито и честитао славу храма и града. По резању колача је приређена трпеза љубави за све присутне. Студент теологије Алекса Ломовић
Педесетница – слава града Ужица
У седму недељу по Васкрсењу, на празник Силаска Светога Духа на апостоле, град Ужице и његови становници прославили су своју славу. Свечана прослава је почела у суботу служењем вечерњег богослужења у Храму Светог великомученика Георгија. Богослужењем је началствовао старешина храма протојереј Милан Луковић, уз саслужење свих свештеника поменуте Цркве. По завршетку вечерњег богослужења народ се сабрао, па заједно са свештенством кренуо у литију. Литија је кренула из Храма Светог Георгија и своје прво молитвено стајање имала је испред Храма Светог Марка, где се литији прикључило овдашње свештенство заједно са својим парохијанима. Заједно, у литијској поворци, настављено је до трга града Ужица, где је одржана друга литијска молитва. Следеће молитвено обраћање било је испред градске куће града Ужица и одатле настављено ка Храму Светог Георгија, где је одржана завршна литијска молитва, после које се верницима обратио началствујући свештеник протојереј Милан Луковић. У литији су учествовали и дечији црквени хор „Ђурђевак“, чланови КУД-а „Ера“ и припадници Полицијске Управе Ужице. Овим литијским сабрањем град Ужице је још једном посведочио припадност својој Светој Цркви, јединство, братској слози и вери у Господње речи: “где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима“(Мт 18, 20). Ђакон Стефан Стевановић
Прослава заветине – Духовски понедељак у Ратини
У селу Ратина, у духу православне традиције и саборности, свечано је прослављена заветина – Духовски понедељак, празник посвећен Силаску Светог Духа на апостоле и Пресветој Тројици. Централни догађај овог благословеног дана била је Света Литургија, коју је у Храму Светог Јована Крститеља служио протојереј-ставрофор Милојко Дробњак, уз саслужење нашег пароха, протојереја Драгана Тубе. Уз молитвено учешће верног народа, служба је протекла у духу смирења, благодарности и духовне радости. Велики број присутних верника приступио је Светој Тајни Причешћа, припремљен постом и молитвом, како би у пуноћи доживели благодат празника. После читања Светог Јеванђеља, отац Милојко је изговорио надахнуту беседу о значају празника Духова, говорећи о чуду силаска Светога Духа на апостоле, као почетку мисије Цркве у свету. Подсетио је присутне да је Дух Свети душа Цркве, њена животворна сила, која просвећује, сабира и освећује све верне. „Без Духа Светога нема ни љубави, ни истине, ни пута ка Богу“, поручио је између осталог отац Милојко, охрабрујући све да у својим домовима и срцима чувају веру православну. По завршетку Литургије, уследила је свечана Литија око храма, са иконама, барјацима и појањем тропара, у којој је учествовао цео храмовни сабор. Поворка је затим стигла до дрвета записа, под којим је прочитана молитва за благослов села, за здравље, мир, плодност и духовно јединство мештана. У порти храма, у присуству бројних верника, благословен је и пресечен славски колач, у част и славу Пресвете Тројице – Оца, Сина и Светога Духа. Тај свечани чин, праћен молитвом и појањем, означио је врхунац празничног сабрања, окупљајући старо и младо у заједничкој радости вере и традиције. Прослава Духовског понедељка као заветине села Ратина представља живо сведочанство верности Богу, Цркви и предању. У временима када се многе вредности губе, оваква сабрања имају посебан значај – као духовна луча која нас упућује на вечне истине и позива на љубав, мир и слогу. Наш парох Драган Туба је свима срдачно захвалио и благословио: „нека Пресвета Тројица подари мир, здравље и благослов свим становницима Ратине и свима који су са вером и љубављу узели учешћа у овом светом дану!“ Трипо Спахић, чтец
Педесетница – слава Цркве Свете Тројице и града Краљева
Рођендан Свете Цркве – Силазак Светог Духа на апостоле, торжествено је прослављен у Храму Свете Тројице у Краљеву. Овај празник је слава нашега храма и града Краљева. Свечаност је почела у навечерје празника, у суботу 7. јуна, вечерњим богослужењем којим је началствовао протојереј Иван Радовановић уз саслуживање братије храма и гостију из других краљевачких храмова. Мешовити хор ,,Свети архиђакон Стефан“ при Храму Свете Тројице наступао је под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић. У току вечерњег богослужења из храма је кренула свечана литија предвођена великим бројем свештенства, а у пратњи представника градских власти, војске, жандармерије, полиције, ватрогасне бригаде, представника КУД Абрашевић, као и многобројног верног народа. На свечаној литији су кроз град приношене молитве Господу за мир и благостање града Краљева и његових мештана, а на Тргу српских ратника и Тргу Јована Сарића извршен је помен за преминуле житеље града Краљева, који су положили своје животе за крст часни и слободу златну. Литија је завршена освећењем петохлебнице у храму. На крају се свима присутнима пригодном беседом обратио Архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Сутрадан, на дан празника, у недељу 8. јуна, служено је празнично јутрење и Света Литургија којом је началствовао Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, уз саслужење великог броја свештенства. На Светој Литургији, осим многобројног верног народа, присуствовали су и горепоменути представници државних и јавних институција. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећено је славско жито. На крају Литургије вернима се обратио Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић који је честитао овај велики дан за храм и за град. За све присутне на Светом сабрању било је припремљено пригодно послужење у порти храма. Прослављање градске и храмовне славе завршено је вечерњим богослужењем, којим је началствовао старешина храма протојереј Мирољуб Попадић. Посебну радост ово вечерње богослужење представљало је за малишане, који су у традиционалном плетењу венчића од траве испољили највише креативности. Ђакон Филип Зеленовић