Митрополит Јустин свештенослужио на празник Светог Петра Коришког
На дан када наша Света Црква прославља спомен Светог Петра Коришког, 18. јуна 2025. Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном параклису Светих Четрдесет мученика севастијских.
Ужице: Нова предавања из циклуса “Окусите и видите, јер је благ Господ“
У периоду између Томине недеље и Празника Педесетнице, а у оквиру циклуса предавања “Окусите и видите јер је благ Господ” , у сали парохијског дома цркве Св.Марка у Ужицу верни народ града Ужица имао је прилику да се у светлости актуелних празника додатно поучи и духовно укрепи кроз низ предавања. У недељу Антипасхе , 27. априла, одржано је једанаесто по реду предавање на тему “Васкрсење – смисао живота”. Протојереј Душан Томић у свом излагању истакао је значај и дубину самог Празника Христовог Васкрсења. За православне хришћане Васкрсење није само још један од празника, већ представља смисао живота и најузвишеније надахнуће наше вере, а то значи да доброта и свака врлина и труд нису узалудни већ Васкрсењем све добија свој прави смисао. Васкрсењем Христовим учимо се да живимо живот, али не да само остварујемо тренутно благостање и пролазна добра, него превасходно вечни и бесконачни простор божанске љубави и доброте. Напослетку, у стварности и победоносној лепоти нашег литургијског-црквеног живота ништа важније ни очигледније од догађаја Васкрсења нема нити ће бити. Радосни и аутентични поздрав којим се препознајемо као хришћани- Христос Васкрсе, Заиста Васкрсе јесу управо живе речи неућутног сведочења правог смисла. У недељу Раслабљеног 11. маја (четврту по Васкрсењу Христовом), а уочи празника Светог Василија Острошког, ђакон Слободан Поледица одржао је предавање на тему „Свети Василије – весник васкрсења“. У уводном делу подсетили смо се житија овог великог Божијег угодника који је својим животом сведочио светлост Христову. Након тога набрајајући многа чуда који је св. Василије чинио и дан данас чини, видели смо да сви они који се уздају у Господа никада неће бити одбачени. Времена су тешка, телесне и душевне немоћи нас раслабљују као и појаве јереси, раскола и отпадништва од вере, али све то не треба да нас оптерећује јер Свеблаги Господ брине о свима нама, и шаље нам на путу спасења примере на које треба да се угледамо и трпљењем спашавамо душе своје. Јер сви они који су били у Јерусалиму знају да на уласку у Храм Христовог Васкрсења стоји Крст Христовог распећа. У недељу шесту по Васкрсу 25. маја (недељу Слепога) протојереј ставрофор Милић Драговић одржао је предавање чија је тема била „Стопама Христовим од Васкрса до Спасовдана“. Тумачећи догађаје након Васкрсења, првенствено Христова јављања женама мироносицама и ученицима , отац Милић је нагласио да су се Апостоли у том периоду од Васкрса до Вазнесења поприлично критички односили према догађају Васкрсења, тако да се већина од њих потрудила да максимално испита све чињенице које су се десиле. На тај начин они су се уверили за све нас. И као што је и Апостол Тома након што је додирнуо ране Христове рекао „Господ мој и Бог Мој“, тако су и они из личног искуства осетили да човек при сусрету са Богом добија живот вечни, који је био потенцијал још од стварања света, а који су Адам и Ева пропустили. У прву недељу по Духовима (недељу Свих Светих ) 15. јуна, предавање на тему „Петропавловски основ Педесетнице“, одржао је јереј Бојан Мијаиловић. Он је истакао да је Црквени календар устројен да после празника Педесетнице славимо недељу свих светих и улазимо у Петропавловски пост. Црква је желела да кроз личности апостола Петра и Павла искаже истину да је Господу битно чисто срце иако су њих двојица у сваком смислу, сем вере и чистог срца, били различити. Апостол Петар је био прост рибар, необразован, једноставан, са друге стране апостол Павле је имао за то време завидан степен образовања и учености. Али Господу су мили и они једноставно који верују на једноставан начин и они који верују али своју веру богате интелектуалним даровима. И управо благодат Светог Духа која се излила на апостоле, а преко њих и на верне, је благодат која испуњава срца свих оних који примају Господа слободном вољом. И зато недеља свих светих слави и оне знане и незнане који су имали ту свест да је Петропавловски карактер Цркве основ за изградњу заједнице. Ђакон Слободан Поледица
Ученици ОШ ,,Петар Николић’’ из Самаила стопама Светог Кнеза Лазара
Дана 15. јуна 2025. године у недељу свих Светих , ученици од 5. до 8. разреда и наставници ове школе упутили су се на једнодневни излет под руководством вероучитеља Петра Ђерковића у организацији поклоничке агенције ,,ЈЕЖ“. У раним јутарњим часовима упутили смо се у посету манастирама Моравске школе. Обишли смо Манастире Раваницу, Манасију и Горњак, као и природно богатство овога краја Крупајско врело. Циљ посете ових светиња је упознавање са културном баштином Светолазаревске Србије. Поклонили смо се моштима Светог Кнеза Лазара и упознали са историјом Манастира Раванице, потом смо целивали мошти Светог Деспота Стефана Лазаревића, сина Кнеза Лазара, и упознали се са историјом велелепне Манасије. Такође, поклонили смо се и моштима Светог Гриргорија Горњачког (Синаита), оснивача манастира Горњак и светогорског манастира Григоријата. Посетивши манастир Манасију историјски смо упознали Ресавску школу (преписивачку школу ове светиње) и једно од највећих књижевних дела 15. века песму ,,Словољубве’’, деспота Стефана Лазаревића. Ученици су кроз посете ових светиња продубљивали разумевања вере. Овај излет био је више од посете светињама – био је то пример амбијенталне наставе, у оквиру које су реализоване активности из верске наставе, српског језика , музичке културе и географије. Ученици су певали, постављали питања, учествовали и разговарали о културно-историјском значају светиња. У сва три манастира срдачно су дочекани – дечја песма одзвањала је древним зидинама, а осмеси, игра и поштовање испунили су ова света места. Излету су присуствовали наставници и учитељице , као и помоћно особље, што је допринело јачању веза унутар школске заједнице. Ова искуства остала су дубоко урезана у дечјим срцима као моменти радости, мира и нових сазнања. Са вером и надом да ће оваквих сусрета бити још више у годинама пред нама, настављамо да градимо мостове између школе, Цркве и дечје радозналости. Посета ових светиња не би била реализована без труда деце, наставника и учитеља ове школе. Вероучитељ Петар Ђерковић
Недеља Свих Светих у Храму Светог Саве у Краљеву
У прву недељу по Педесетници, коју Света Црква посвећује свим угодницима Божијим — Недељу Свих Светих, у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија. Евхаристијским сабрањем началствовао је Високопреосвећени Митрополит жички г. Јустин, уз саслужење братства овога светога храма и присуство бројног благочестивог народа. По читању Светог Јеванђеља, Високопреосвећени се обратио сабранима надахнутом архипастирском беседом у којој је подсетио да Света Црква данас прославља плод Свете Тројице, светитеље Божије који су доказ и сведочанство о истинитости наше вере. Они су ти, који су успели да Спаситеља воле више од овога света и који су разумели Господње речи да узму крст свој и ходе за Њим. Читав крсни пут од пењања на Голготу, страдања и васкрсења морамо и ми да прођемо у овом свету оваквом какав је. Ми немамо други избор и друго средство којим се можемо спасити. Имамо ли игде да смо безбедни овде на земљи гледајући око нас шта се дешава? Безбедни смо само када приђемо под моћну руку Божију. Чак и у мирним временима, многи су гинули духовно. Зато молимо Господа да се Он усели у срца наша и да буде наш пут, истина и живот, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У молитвеном расположењу и узношењу благодарности Господу, празнична радост се прелила и на све присутне, који су се причестили Телом и Крвљу Господњом, потврђујући јединство у вери и љубави Цркве Христове. На крају, Митрополит Јустин је свима пожелео благословен почетак Петровског поста. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.
Имендан Митрополита жичког Г. Јустина
У суботу, 14. јуна 2025. године, када Света Црква прославља Светог Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, у Храму Светог Саве у Краљеву свечано је обележен имендан Високопреосвећеног Митрополита жичког Г. Јустина. Свету Архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит Јустин, уз саслужење бројног свештенства из различитих крајева Епархије жичке. Сабрање у катедралном храму било је испуњено молитвеном радошћу јер је евхаристијска заједница имала прилику да са својим Архијерејем прослави његов имендан, уз молитве упућене његовом небеском молитвенику, чије заступништво неизмерно укрепљује и духовно води његов архипастирски пут. Пригодну и надахнуту беседу одржао је Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић који је у свом слову говорио о личности Светог Јустина Философа, великог сведока вере из другог века, који је својим животом, делом и мученичком смрћу посведочио истину Христову. Истакао је да је велика радост што наш Митрополит носи име управо таквог исповедника вере, и да у свом архијерејском служењу сведочи исту ту Христову истину. Након сједињења са Васкрслим Господом у Његовој Светој Чаши, сабрању се обратио протојереј Дејан Марковић, старешина храма, који је честитао Митрополиту Јустину имендан. Свечаност је настављена трпезом љубави, током које су упућене многобројне честитке Високопреосвећеном Митрополиту Јустину, уз молитвене жеље за здравље, снагу и многољетије у архипастирској служби. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.
Верници из Ужица посетили светиње и стратишта Епархије пакрачко-славонске
По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког г. Јустина, у суботу 14. јуна група верника из Ужица, предвођена својим свештеницима протојерејем Миланом Луковићем и протонамесником Александаром Степановић ем, поклонички је обишла светиње и страдална места на простору Епархије пакрачко-славонске. Путовање је започето у Кућанцима, родном месту блаженопочившег Патријарха српског Павла. Верници су присуствовали Светој Литургији у храму Светих апостола Петра и Павла, у коме је Патријарх крштен. Након службе, домаћин, протојереј Драган Гаћеша, повео је госте у обилазак родног имања Патријарха Павла, након чега је у парохијском дому уприличена трпеза љубави, припремљена од стране ове црквене заједнице. Пут је настављен ка Пакрацу, а успут су верници обишли село Кусоње, једно од бројних страдалних места западне Славоније. Ту их је дочекао парох пакрачки Игор Карановић, који их је повео у храм Светог великомученика Георгија, у коме је 13. августа 1942. године живо спаљено око 400 Срба. Такође, обишли су и оближње бунаре у које су тог истог дана бацане жртве. У Пакрацу су верници посетили обновљени велелепни Саборни храм Свете Тројице и Епархијски двор, сведочанства присуства, духовне и историјске важности српског народа у овим крајевима. Поклоничко путовање завршено је посетом манастиру Јасеновац – месту највећег страдања српског народа у време НДХ. У манастиру је групу дочекала игуманија, мати Серафима, која их је упознала са историјом манастира, показала храм и целокупан комплекс. Верници су потом посетили спомен-парк подигнут на месту некадашњег логора смрти. Ово поклоничко путовање било је дубоко духовно искуство, прожето молитвом, благодарношћу и тихом тугом пред светим местима великог страдања. Посета Кућанцима и родном имању Патријарха Павла подсетила је све присутне на светост његовог живота, смирење и несебичну љубав према ближњима. Са друге стране, пролазак кроз села западне Славоније, напуштена огњишта и места мучеништва као што су Кусоње и Јасеновац, утиснули су у срца верника снажан осећај одговорности која обавезује да не забораве жртве које су положиле живот за веру, слободу и достојанство. Сусрет са тамошњим свештенством и верним народом, њихова топла добродошлица, љубав и сведочанства о животу у пострадалим крајевима, учврстили су свест о јединству Цркве кроз векове и просторе. Путовање је оставило дубок траг у душама свих учесника – као позив на молитву, покајање, али и на активну љубав према ближњем, према Цркви и народу којем припадамо. Вероучитељ Душан Милићевић
Навечерје имендана Митрополита жичког Г. Јустина
У навечерје празника Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, 13. јуна 2025, у Светосавском храму у Краљеву служена је велика вечерња служба поводом празника и у част имендана Митрополита Јустина, коме су данашњи светитељи молитвени заштитници. Свештенослужио је игуман вујански архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа, уз саслужење ђаконâ Стефана Симића. Након освећења петохлебнице, Митрополит је на крају богослужења помазао свештенство и присутни народ освећеним јелејем. У наставку је приређен гостољубиви пријем у Владичанском двору.
Ученици из Гуче на излетима верске наставе
У протеклом периоду реализован је низ излета верске наставе ОШ ,,Академик Миленко Шушић“, у манастире и храмове, са жељом да ученици на жив и непосредан начин упознају духовну и културну баштину нашег народа. Излете је организовао вероучитељ у сарадњи са учитељицама и предметним наставницима који су својим ангажовањем допринели да сва путовања протекну у духу радости, заједништва и поштовања. Млађи разреди су обилазили оближње манастире: прваци су посетили Свету Тројицу и Сретење, ученици другог разреда били су у Никољу и Благовештењу, трећи разред је посетио Вазнесење и Ваведење, а четврти разред Манастир Вујан. На овим путовањима ученици су кроз молитву, песму, игру и разговоре са монасима први пут непосредно доживели светињу и лепоту духовног простора. Старији разреди, од петог до осмог, продубљивали су своје разумевање вере кроз посете Манастирима Благовештење, Никоље и Јовање, где су поред духовног програма имали и време за дружење и одмор у природи. Посебно значајан излет остварило је одељење 5/2, које је са својим одељенским старешином, вероучитељем Дарком Стевановићем, посетило Манастире Сопоћани и Ђурђеви Ступови, уз обилазак Новог Пазара и слободно време у центру града. Овај излет био је више од посете светињама – био је то пример амбијенталне наставе, у оквиру које су реализоване активности из верске наставе, српског и енглеског језика, музичке културе и географије. Ученици су певали, постављали питања, учествовали у радионицама и разговарали о културно-историјском значају светиња. У оба манастира срдачно су дочекани – дечја песма одзвањала је древним зидинама, а осмеси, игра и поштовање испунили су ова света места. Излету су присуствовали и директорка школе, наставници, као и помоћно особље, што је допринело јачању веза унутар школске заједнице. Сви излети су били осмишљени тако да ученици поред духовног доживљаја имају и простор за игру, дружење и слободне активности у природи. Монаси и монахиње су нас свуда дочекивали са љубављу и пажњом, чиме су оставили снажан утисак на ученике. Ова искуства остала су дубоко урезана у дечјим срцима као моменти радости, мира и нових сазнања. Са вером и надом да ће оваквих сусрета бити још више у годинама пред нама, настављамо да градимо мостове између школе, Цркве и дечје радозналости. Дарко Стевановић, вероучитељ
Свети преподобномученик Јован Стјенички
Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаног маја месеца 2025. године, лику Светих прибројан је и преподобномученик Јован Стјенички, са датумом празновања 10. августа/28. јула сваке године. Тропар, глас 8: У пустињи лешјанској и пећини стјеничкој, богомудро си поживео, умноживши у пустињи духовна чеда твоја. Ради вере си до крви пострадао, од Бога си примио дар чудотворења, да помажеш онима који са вером притичу твојим светим моштима. Свештеномучениче Јоване Стјенички, моли се непрестано Христу Богу, да нам дарује велику милост. Кондак, глас 3: Божанским си се врлинама украсио, преписивањем божанских књига си Цркви Христовој украс био, у пустињи лешјанској и пећини стјеничкој тело си укротио, од Агарјана за свету веру мученички си пострадао. Радуј се свештеномучениче Јоване Стјенички свеблажени чудотворче. Свети Јован и остали стјенички мученици Недалеко од Овчара под планином Јелицом, на реци и извору „Светињи“ налази се манастир Стјеник. Првобитно посвећен Пресветој Богородици, а од 1802. године Светом Јовану Крститељу (24. јуна/7. јула). У њему је живео и мученички од Турака страдао 1462. године Свети Јован Стјенички. Он се прво подвизавао у доба деспота Стефана Лазаревића у Лијештијанској (Љештањској или Љештијанској) пустињи на Црници код Параћина. Припадао је синаитско-исихастичком покрету, а бавио се, као и остали монаси преписивачи, преписивањем књига. По заповести деспота Стефана преписао је 1412. г. и један Панегирик. После тога сазнајемо да је Јован напустио љештијанску пустињу и отишао у Свету Гору где је боравио неко време, а његов преписани Панегирик налазио се у Манастиру Светог Павла у Светој Гори. Да ли га је он тамо собом понео или га је тамо као дар послао деспот Стефан, не зна се. Зна се да је Панигирик изгорео у пожару манастира 1901. године. И сад постоје у том манастиру „Сарандар“ српских владара. Прекрасно рукописано Јеванђеље, иконе и други црквени предмети који као документи сведоче да је тај манастир имао везе са Србијом и српским владарима Немањића, Лазаревића и Бранковића, поготово са деспотом Ђорђем као једним од ктитора. Свети Јован ускоро се враћа у Србију и не одлази љештијанској пустињи, већ се насељава у стеновите и пусте пределе планине Јелице надомак Чачка и Овчара. У тим суровим пределима налазиле су се као и данас неколике пећине, а нешто ниже испод бујног извора званог „Светиња“, крај самог потока званог „Писарница“ налази се окружен са свих страна густом шумом разног планинског растиња манастир Стјеник. Кажу да се звао „Истник“. По манастиру назван је овај монах Јован Стјенички. Не зна се колико је у време доласка Јована био монаха у Стјенику. Не зна се ни колико је било пустиножитеља „вртепара“ монаха изнад манастира по стеновитим пећинама. Оно што се зна по црквеним записима и по записаном народном предању, јесте то да је манастир Стјеник задужбина Мрњавчевића и да су га према народној песми подигла три брата Мрњавчевића. Што се тиче времена зидања манастира, највероватније да су га браћа Мрњавчевићи подигли нешто пре Маричке битке 1371. године. Народна песма каже: „Цркву граде три Мрњавчевића, у Стјенику кршу великоме, у колијевци бјелих соколова, Цркву граде собом надгледају Бан Угљеша и војвода Гојко И са њима Вукашине краљу. Настојава Тришо неимаре Дању зида ноћу не почива, Већ довлачи пјесак и камење Хоће браћа у бој са Турцима, Па им ваља војску да причесте.“ У другој народној песми „Опет зидање Раванице“, где се говори о зидању манастира Стјеника, каже се: „Цркву граде два Мрњавчевића у Јелици у планини пустој, покривају јеловијем клисом.“ Да ли је пустињак Јован прво дошао у манастир Стјеник или у пећинске испоснице на подвиг у посту и молитви није нам познато. Према разним записима и подацима неких историчара, он је у своје време, вероватно као игуман добро организовао манастир. А по верском, монашком настројењу тога времена, као и због сталног страха од Турака, он је лако могао као добар духовник сабрати велико монашко братство. Јер је записано на више места да је у манастиру Стјенику у то доба било „сто калуђера и седам писара“. То би могло значити да је Јован веш преписивач Панегирика могао као тумач бити и професорски вешт у обучавању монаха на преписивању књига у манастиру Стјенику. Могуће је да су се монаси његови повлачећи се и у теснац манастира у стенама пештерске испоснице на подвиг, вежбали се и у преписивању црквених и других књига. Тако је у манастиру Стјенику у првом смислу могла бити организована преписивачка школа. На то нас подсећа и место испод светиње западно од манастира које се зове Писарница. У Стјенику су се, као у школи, младићи спремали и за свештеничка знања. Манастирске испоснице налазиле су се у пећинама огромних стена и литица изнад манастира ограђених непроходном шумом. Има их неколико. Налазе се високо у стенама планине Јелице и по неколико десетина метара. Уз њих се могло пењати или силазити само помоћу „гужви и клинова“ уштемованих или укопаних у стене. Најпознатија је „Пећина Светога Јована“. Преподобни Јован се често повлачио из манастира у ту своју пећину где је проводио време у строгом посту и молитви и другим подвизима. У манастир је силазио само недељом и празником на заједничко богослужење, Свету Литургије и у одређене дане или на позив монаха из пет оближњих манастира ради поуке или исповести. Два од тих пет манастира били су свакако манастир Трнава и Јежевица чији је метох био манастир Стјеник. Друга пећина звала се „Тришова пећина“, у њој се подвизавао монах Трифун. Познат је као јуродив, али је био врло уредан као монах и по животу и по подвизима. Помиње се да је био јуродив Христа ради. Зато је народ говорио кроз песму, да је „био мало ваз’но у памет“. По потреби силазио би из своје пустиње у манастир Стјеник ради духовних и молитвених разговора. Ако нема потребе да се окупља народ и братија, он би силазио у село да „врши службу“. Да је народ веровао у његову молитву и да се исцељивао, постала је изрека: „Ако ти шта фали иди у Тришову пећину и ништа ти бити неће.“ Поред Јованове и Тришине пећине, постојала је и пећина „Слепаја“. По предању у ову пећину, за време велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, склопљене су из Цркве стјеничке и јежевичке све књиге, сасуди, утвари, свете мошти, звона и друго. Затим је улаз у пећину зазидан и затрпан камењем. Мермерну стару гробницу или саркофаг у којој су чуване поменуте
Митрополит Јустин свештенослужио на празник Светог Петра Коришког
На дан када наша Света Црква прославља спомен Светог Петра Коришког, 18. јуна 2025. Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном параклису Светих Четрдесет мученика севастијских.
Ужице: Нова предавања из циклуса “Окусите и видите, јер је благ Господ“
У периоду између Томине недеље и Празника Педесетнице, а у оквиру циклуса предавања “Окусите и видите јер је благ Господ” , у сали парохијског дома цркве Св.Марка у Ужицу верни народ града Ужица имао је прилику да се у светлости актуелних празника додатно поучи и духовно укрепи кроз низ предавања. У недељу Антипасхе , 27. априла, одржано је једанаесто по реду предавање на тему “Васкрсење – смисао живота”. Протојереј Душан Томић у свом излагању истакао је значај и дубину самог Празника Христовог Васкрсења. За православне хришћане Васкрсење није само још један од празника, већ представља смисао живота и најузвишеније надахнуће наше вере, а то значи да доброта и свака врлина и труд нису узалудни већ Васкрсењем све добија свој прави смисао. Васкрсењем Христовим учимо се да живимо живот, али не да само остварујемо тренутно благостање и пролазна добра, него превасходно вечни и бесконачни простор божанске љубави и доброте. Напослетку, у стварности и победоносној лепоти нашег литургијског-црквеног живота ништа важније ни очигледније од догађаја Васкрсења нема нити ће бити. Радосни и аутентични поздрав којим се препознајемо као хришћани- Христос Васкрсе, Заиста Васкрсе јесу управо живе речи неућутног сведочења правог смисла. У недељу Раслабљеног 11. маја (четврту по Васкрсењу Христовом), а уочи празника Светог Василија Острошког, ђакон Слободан Поледица одржао је предавање на тему „Свети Василије – весник васкрсења“. У уводном делу подсетили смо се житија овог великог Божијег угодника који је својим животом сведочио светлост Христову. Након тога набрајајући многа чуда који је св. Василије чинио и дан данас чини, видели смо да сви они који се уздају у Господа никада неће бити одбачени. Времена су тешка, телесне и душевне немоћи нас раслабљују као и појаве јереси, раскола и отпадништва од вере, али све то не треба да нас оптерећује јер Свеблаги Господ брине о свима нама, и шаље нам на путу спасења примере на које треба да се угледамо и трпљењем спашавамо душе своје. Јер сви они који су били у Јерусалиму знају да на уласку у Храм Христовог Васкрсења стоји Крст Христовог распећа. У недељу шесту по Васкрсу 25. маја (недељу Слепога) протојереј ставрофор Милић Драговић одржао је предавање чија је тема била „Стопама Христовим од Васкрса до Спасовдана“. Тумачећи догађаје након Васкрсења, првенствено Христова јављања женама мироносицама и ученицима , отац Милић је нагласио да су се Апостоли у том периоду од Васкрса до Вазнесења поприлично критички односили према догађају Васкрсења, тако да се већина од њих потрудила да максимално испита све чињенице које су се десиле. На тај начин они су се уверили за све нас. И као што је и Апостол Тома након што је додирнуо ране Христове рекао „Господ мој и Бог Мој“, тако су и они из личног искуства осетили да човек при сусрету са Богом добија живот вечни, који је био потенцијал још од стварања света, а који су Адам и Ева пропустили. У прву недељу по Духовима (недељу Свих Светих ) 15. јуна, предавање на тему „Петропавловски основ Педесетнице“, одржао је јереј Бојан Мијаиловић. Он је истакао да је Црквени календар устројен да после празника Педесетнице славимо недељу свих светих и улазимо у Петропавловски пост. Црква је желела да кроз личности апостола Петра и Павла искаже истину да је Господу битно чисто срце иако су њих двојица у сваком смислу, сем вере и чистог срца, били различити. Апостол Петар је био прост рибар, необразован, једноставан, са друге стране апостол Павле је имао за то време завидан степен образовања и учености. Али Господу су мили и они једноставно који верују на једноставан начин и они који верују али своју веру богате интелектуалним даровима. И управо благодат Светог Духа која се излила на апостоле, а преко њих и на верне, је благодат која испуњава срца свих оних који примају Господа слободном вољом. И зато недеља свих светих слави и оне знане и незнане који су имали ту свест да је Петропавловски карактер Цркве основ за изградњу заједнице. Ђакон Слободан Поледица
Ученици ОШ ,,Петар Николић’’ из Самаила стопама Светог Кнеза Лазара
Дана 15. јуна 2025. године у недељу свих Светих , ученици од 5. до 8. разреда и наставници ове школе упутили су се на једнодневни излет под руководством вероучитеља Петра Ђерковића у организацији поклоничке агенције ,,ЈЕЖ“. У раним јутарњим часовима упутили смо се у посету манастирама Моравске школе. Обишли смо Манастире Раваницу, Манасију и Горњак, као и природно богатство овога краја Крупајско врело. Циљ посете ових светиња је упознавање са културном баштином Светолазаревске Србије. Поклонили смо се моштима Светог Кнеза Лазара и упознали са историјом Манастира Раванице, потом смо целивали мошти Светог Деспота Стефана Лазаревића, сина Кнеза Лазара, и упознали се са историјом велелепне Манасије. Такође, поклонили смо се и моштима Светог Гриргорија Горњачког (Синаита), оснивача манастира Горњак и светогорског манастира Григоријата. Посетивши манастир Манасију историјски смо упознали Ресавску школу (преписивачку школу ове светиње) и једно од највећих књижевних дела 15. века песму ,,Словољубве’’, деспота Стефана Лазаревића. Ученици су кроз посете ових светиња продубљивали разумевања вере. Овај излет био је више од посете светињама – био је то пример амбијенталне наставе, у оквиру које су реализоване активности из верске наставе, српског језика , музичке културе и географије. Ученици су певали, постављали питања, учествовали и разговарали о културно-историјском значају светиња. У сва три манастира срдачно су дочекани – дечја песма одзвањала је древним зидинама, а осмеси, игра и поштовање испунили су ова света места. Излету су присуствовали наставници и учитељице , као и помоћно особље, што је допринело јачању веза унутар школске заједнице. Ова искуства остала су дубоко урезана у дечјим срцима као моменти радости, мира и нових сазнања. Са вером и надом да ће оваквих сусрета бити још више у годинама пред нама, настављамо да градимо мостове између школе, Цркве и дечје радозналости. Посета ових светиња не би била реализована без труда деце, наставника и учитеља ове школе. Вероучитељ Петар Ђерковић
Недеља Свих Светих у Храму Светог Саве у Краљеву
У прву недељу по Педесетници, коју Света Црква посвећује свим угодницима Божијим — Недељу Свих Светих, у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија. Евхаристијским сабрањем началствовао је Високопреосвећени Митрополит жички г. Јустин, уз саслужење братства овога светога храма и присуство бројног благочестивог народа. По читању Светог Јеванђеља, Високопреосвећени се обратио сабранима надахнутом архипастирском беседом у којој је подсетио да Света Црква данас прославља плод Свете Тројице, светитеље Божије који су доказ и сведочанство о истинитости наше вере. Они су ти, који су успели да Спаситеља воле више од овога света и који су разумели Господње речи да узму крст свој и ходе за Њим. Читав крсни пут од пењања на Голготу, страдања и васкрсења морамо и ми да прођемо у овом свету оваквом какав је. Ми немамо други избор и друго средство којим се можемо спасити. Имамо ли игде да смо безбедни овде на земљи гледајући око нас шта се дешава? Безбедни смо само када приђемо под моћну руку Божију. Чак и у мирним временима, многи су гинули духовно. Зато молимо Господа да се Он усели у срца наша и да буде наш пут, истина и живот, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У молитвеном расположењу и узношењу благодарности Господу, празнична радост се прелила и на све присутне, који су се причестили Телом и Крвљу Господњом, потврђујући јединство у вери и љубави Цркве Христове. На крају, Митрополит Јустин је свима пожелео благословен почетак Петровског поста. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.
Имендан Митрополита жичког Г. Јустина
У суботу, 14. јуна 2025. године, када Света Црква прославља Светог Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, у Храму Светог Саве у Краљеву свечано је обележен имендан Високопреосвећеног Митрополита жичког Г. Јустина. Свету Архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит Јустин, уз саслужење бројног свештенства из различитих крајева Епархије жичке. Сабрање у катедралном храму било је испуњено молитвеном радошћу јер је евхаристијска заједница имала прилику да са својим Архијерејем прослави његов имендан, уз молитве упућене његовом небеском молитвенику, чије заступништво неизмерно укрепљује и духовно води његов архипастирски пут. Пригодну и надахнуту беседу одржао је Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић који је у свом слову говорио о личности Светог Јустина Философа, великог сведока вере из другог века, који је својим животом, делом и мученичком смрћу посведочио истину Христову. Истакао је да је велика радост што наш Митрополит носи име управо таквог исповедника вере, и да у свом архијерејском служењу сведочи исту ту Христову истину. Након сједињења са Васкрслим Господом у Његовој Светој Чаши, сабрању се обратио протојереј Дејан Марковић, старешина храма, који је честитао Митрополиту Јустину имендан. Свечаност је настављена трпезом љубави, током које су упућене многобројне честитке Високопреосвећеном Митрополиту Јустину, уз молитвене жеље за здравље, снагу и многољетије у архипастирској служби. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.
Верници из Ужица посетили светиње и стратишта Епархије пакрачко-славонске
По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког г. Јустина, у суботу 14. јуна група верника из Ужица, предвођена својим свештеницима протојерејем Миланом Луковићем и протонамесником Александаром Степановић ем, поклонички је обишла светиње и страдална места на простору Епархије пакрачко-славонске. Путовање је започето у Кућанцима, родном месту блаженопочившег Патријарха српског Павла. Верници су присуствовали Светој Литургији у храму Светих апостола Петра и Павла, у коме је Патријарх крштен. Након службе, домаћин, протојереј Драган Гаћеша, повео је госте у обилазак родног имања Патријарха Павла, након чега је у парохијском дому уприличена трпеза љубави, припремљена од стране ове црквене заједнице. Пут је настављен ка Пакрацу, а успут су верници обишли село Кусоње, једно од бројних страдалних места западне Славоније. Ту их је дочекао парох пакрачки Игор Карановић, који их је повео у храм Светог великомученика Георгија, у коме је 13. августа 1942. године живо спаљено око 400 Срба. Такође, обишли су и оближње бунаре у које су тог истог дана бацане жртве. У Пакрацу су верници посетили обновљени велелепни Саборни храм Свете Тројице и Епархијски двор, сведочанства присуства, духовне и историјске важности српског народа у овим крајевима. Поклоничко путовање завршено је посетом манастиру Јасеновац – месту највећег страдања српског народа у време НДХ. У манастиру је групу дочекала игуманија, мати Серафима, која их је упознала са историјом манастира, показала храм и целокупан комплекс. Верници су потом посетили спомен-парк подигнут на месту некадашњег логора смрти. Ово поклоничко путовање било је дубоко духовно искуство, прожето молитвом, благодарношћу и тихом тугом пред светим местима великог страдања. Посета Кућанцима и родном имању Патријарха Павла подсетила је све присутне на светост његовог живота, смирење и несебичну љубав према ближњима. Са друге стране, пролазак кроз села западне Славоније, напуштена огњишта и места мучеништва као што су Кусоње и Јасеновац, утиснули су у срца верника снажан осећај одговорности која обавезује да не забораве жртве које су положиле живот за веру, слободу и достојанство. Сусрет са тамошњим свештенством и верним народом, њихова топла добродошлица, љубав и сведочанства о животу у пострадалим крајевима, учврстили су свест о јединству Цркве кроз векове и просторе. Путовање је оставило дубок траг у душама свих учесника – као позив на молитву, покајање, али и на активну љубав према ближњем, према Цркви и народу којем припадамо. Вероучитељ Душан Милићевић
Навечерје имендана Митрополита жичког Г. Јустина
У навечерје празника Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, 13. јуна 2025, у Светосавском храму у Краљеву служена је велика вечерња служба поводом празника и у част имендана Митрополита Јустина, коме су данашњи светитељи молитвени заштитници. Свештенослужио је игуман вујански архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа, уз саслужење ђаконâ Стефана Симића. Након освећења петохлебнице, Митрополит је на крају богослужења помазао свештенство и присутни народ освећеним јелејем. У наставку је приређен гостољубиви пријем у Владичанском двору.
Ученици из Гуче на излетима верске наставе
У протеклом периоду реализован је низ излета верске наставе ОШ ,,Академик Миленко Шушић“, у манастире и храмове, са жељом да ученици на жив и непосредан начин упознају духовну и културну баштину нашег народа. Излете је организовао вероучитељ у сарадњи са учитељицама и предметним наставницима који су својим ангажовањем допринели да сва путовања протекну у духу радости, заједништва и поштовања. Млађи разреди су обилазили оближње манастире: прваци су посетили Свету Тројицу и Сретење, ученици другог разреда били су у Никољу и Благовештењу, трећи разред је посетио Вазнесење и Ваведење, а четврти разред Манастир Вујан. На овим путовањима ученици су кроз молитву, песму, игру и разговоре са монасима први пут непосредно доживели светињу и лепоту духовног простора. Старији разреди, од петог до осмог, продубљивали су своје разумевање вере кроз посете Манастирима Благовештење, Никоље и Јовање, где су поред духовног програма имали и време за дружење и одмор у природи. Посебно значајан излет остварило је одељење 5/2, које је са својим одељенским старешином, вероучитељем Дарком Стевановићем, посетило Манастире Сопоћани и Ђурђеви Ступови, уз обилазак Новог Пазара и слободно време у центру града. Овај излет био је више од посете светињама – био је то пример амбијенталне наставе, у оквиру које су реализоване активности из верске наставе, српског и енглеског језика, музичке културе и географије. Ученици су певали, постављали питања, учествовали у радионицама и разговарали о културно-историјском значају светиња. У оба манастира срдачно су дочекани – дечја песма одзвањала је древним зидинама, а осмеси, игра и поштовање испунили су ова света места. Излету су присуствовали и директорка школе, наставници, као и помоћно особље, што је допринело јачању веза унутар школске заједнице. Сви излети су били осмишљени тако да ученици поред духовног доживљаја имају и простор за игру, дружење и слободне активности у природи. Монаси и монахиње су нас свуда дочекивали са љубављу и пажњом, чиме су оставили снажан утисак на ученике. Ова искуства остала су дубоко урезана у дечјим срцима као моменти радости, мира и нових сазнања. Са вером и надом да ће оваквих сусрета бити још више у годинама пред нама, настављамо да градимо мостове између школе, Цркве и дечје радозналости. Дарко Стевановић, вероучитељ
Свети преподобномученик Јован Стјенички
Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаног маја месеца 2025. године, лику Светих прибројан је и преподобномученик Јован Стјенички, са датумом празновања 10. августа/28. јула сваке године. Тропар, глас 8: У пустињи лешјанској и пећини стјеничкој, богомудро си поживео, умноживши у пустињи духовна чеда твоја. Ради вере си до крви пострадао, од Бога си примио дар чудотворења, да помажеш онима који са вером притичу твојим светим моштима. Свештеномучениче Јоване Стјенички, моли се непрестано Христу Богу, да нам дарује велику милост. Кондак, глас 3: Божанским си се врлинама украсио, преписивањем божанских књига си Цркви Христовој украс био, у пустињи лешјанској и пећини стјеничкој тело си укротио, од Агарјана за свету веру мученички си пострадао. Радуј се свештеномучениче Јоване Стјенички свеблажени чудотворче. Свети Јован и остали стјенички мученици Недалеко од Овчара под планином Јелицом, на реци и извору „Светињи“ налази се манастир Стјеник. Првобитно посвећен Пресветој Богородици, а од 1802. године Светом Јовану Крститељу (24. јуна/7. јула). У њему је живео и мученички од Турака страдао 1462. године Свети Јован Стјенички. Он се прво подвизавао у доба деспота Стефана Лазаревића у Лијештијанској (Љештањској или Љештијанској) пустињи на Црници код Параћина. Припадао је синаитско-исихастичком покрету, а бавио се, као и остали монаси преписивачи, преписивањем књига. По заповести деспота Стефана преписао је 1412. г. и један Панегирик. После тога сазнајемо да је Јован напустио љештијанску пустињу и отишао у Свету Гору где је боравио неко време, а његов преписани Панегирик налазио се у Манастиру Светог Павла у Светој Гори. Да ли га је он тамо собом понео или га је тамо као дар послао деспот Стефан, не зна се. Зна се да је Панигирик изгорео у пожару манастира 1901. године. И сад постоје у том манастиру „Сарандар“ српских владара. Прекрасно рукописано Јеванђеље, иконе и други црквени предмети који као документи сведоче да је тај манастир имао везе са Србијом и српским владарима Немањића, Лазаревића и Бранковића, поготово са деспотом Ђорђем као једним од ктитора. Свети Јован ускоро се враћа у Србију и не одлази љештијанској пустињи, већ се насељава у стеновите и пусте пределе планине Јелице надомак Чачка и Овчара. У тим суровим пределима налазиле су се као и данас неколике пећине, а нешто ниже испод бујног извора званог „Светиња“, крај самог потока званог „Писарница“ налази се окружен са свих страна густом шумом разног планинског растиња манастир Стјеник. Кажу да се звао „Истник“. По манастиру назван је овај монах Јован Стјенички. Не зна се колико је у време доласка Јована био монаха у Стјенику. Не зна се ни колико је било пустиножитеља „вртепара“ монаха изнад манастира по стеновитим пећинама. Оно што се зна по црквеним записима и по записаном народном предању, јесте то да је манастир Стјеник задужбина Мрњавчевића и да су га према народној песми подигла три брата Мрњавчевића. Што се тиче времена зидања манастира, највероватније да су га браћа Мрњавчевићи подигли нешто пре Маричке битке 1371. године. Народна песма каже: „Цркву граде три Мрњавчевића, у Стјенику кршу великоме, у колијевци бјелих соколова, Цркву граде собом надгледају Бан Угљеша и војвода Гојко И са њима Вукашине краљу. Настојава Тришо неимаре Дању зида ноћу не почива, Већ довлачи пјесак и камење Хоће браћа у бој са Турцима, Па им ваља војску да причесте.“ У другој народној песми „Опет зидање Раванице“, где се говори о зидању манастира Стјеника, каже се: „Цркву граде два Мрњавчевића у Јелици у планини пустој, покривају јеловијем клисом.“ Да ли је пустињак Јован прво дошао у манастир Стјеник или у пећинске испоснице на подвиг у посту и молитви није нам познато. Према разним записима и подацима неких историчара, он је у своје време, вероватно као игуман добро организовао манастир. А по верском, монашком настројењу тога времена, као и због сталног страха од Турака, он је лако могао као добар духовник сабрати велико монашко братство. Јер је записано на више места да је у манастиру Стјенику у то доба било „сто калуђера и седам писара“. То би могло значити да је Јован веш преписивач Панегирика могао као тумач бити и професорски вешт у обучавању монаха на преписивању књига у манастиру Стјенику. Могуће је да су се монаси његови повлачећи се и у теснац манастира у стенама пештерске испоснице на подвиг, вежбали се и у преписивању црквених и других књига. Тако је у манастиру Стјенику у првом смислу могла бити организована преписивачка школа. На то нас подсећа и место испод светиње западно од манастира које се зове Писарница. У Стјенику су се, као у школи, младићи спремали и за свештеничка знања. Манастирске испоснице налазиле су се у пећинама огромних стена и литица изнад манастира ограђених непроходном шумом. Има их неколико. Налазе се високо у стенама планине Јелице и по неколико десетина метара. Уз њих се могло пењати или силазити само помоћу „гужви и клинова“ уштемованих или укопаних у стене. Најпознатија је „Пећина Светога Јована“. Преподобни Јован се често повлачио из манастира у ту своју пећину где је проводио време у строгом посту и молитви и другим подвизима. У манастир је силазио само недељом и празником на заједничко богослужење, Свету Литургије и у одређене дане или на позив монаха из пет оближњих манастира ради поуке или исповести. Два од тих пет манастира били су свакако манастир Трнава и Јежевица чији је метох био манастир Стјеник. Друга пећина звала се „Тришова пећина“, у њој се подвизавао монах Трифун. Познат је као јуродив, али је био врло уредан као монах и по животу и по подвизима. Помиње се да је био јуродив Христа ради. Зато је народ говорио кроз песму, да је „био мало ваз’но у памет“. По потреби силазио би из своје пустиње у манастир Стјеник ради духовних и молитвених разговора. Ако нема потребе да се окупља народ и братија, он би силазио у село да „врши службу“. Да је народ веровао у његову молитву и да се исцељивао, постала је изрека: „Ако ти шта фали иди у Тришову пећину и ништа ти бити неће.“ Поред Јованове и Тришине пећине, постојала је и пећина „Слепаја“. По предању у ову пећину, за време велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, склопљене су из Цркве стјеничке и јежевичке све књиге, сасуди, утвари, свете мошти, звона и друго. Затим је улаз у пећину зазидан и затрпан камењем. Мермерну стару гробницу или саркофаг у којој су чуване поменуте