По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког г. Јустина, у суботу 14. јуна група верника из Ужица, предвођена својим свештеницима протојерејем Миланом Луковићем и протонамесником Александаром Степановић ем, поклонички је обишла светиње и страдална места на простору Епархије пакрачко-славонске.
Путовање је започето у Кућанцима, родном месту блаженопочившег Патријарха српског Павла. Верници су присуствовали Светој Литургији у храму Светих апостола Петра и Павла, у коме је Патријарх крштен. Након службе, домаћин, протојереј Драган Гаћеша, повео је госте у обилазак родног имања Патријарха Павла, након чега је у парохијском дому уприличена трпеза љубави, припремљена од стране ове црквене заједнице.
Пут је настављен ка Пакрацу, а успут су верници обишли село Кусоње, једно од бројних страдалних места западне Славоније. Ту их је дочекао парох пакрачки Игор Карановић, који их је повео у храм Светог великомученика Георгија, у коме је 13. августа 1942. године живо спаљено око 400 Срба. Такође, обишли су и оближње бунаре у које су тог истог дана бацане жртве.
У Пакрацу су верници посетили обновљени велелепни Саборни храм Свете Тројице и Епархијски двор, сведочанства присуства, духовне и историјске важности српског народа у овим крајевима.
Поклоничко путовање завршено је посетом манастиру Јасеновац – месту највећег страдања српског народа у време НДХ. У манастиру је групу дочекала игуманија, мати Серафима, која их је упознала са историјом манастира, показала храм и целокупан комплекс. Верници су потом посетили спомен-парк подигнут на месту некадашњег логора смрти.
Ово поклоничко путовање било је дубоко духовно искуство, прожето молитвом, благодарношћу и тихом тугом пред светим местима великог страдања. Посета Кућанцима и родном имању Патријарха Павла подсетила је све присутне на светост његовог живота, смирење и несебичну љубав према ближњима. Са друге стране, пролазак кроз села западне Славоније, напуштена огњишта и места мучеништва као што су Кусоње и Јасеновац, утиснули су у срца верника снажан осећај одговорности која обавезује да не забораве жртве које су положиле живот за веру, слободу и достојанство.
Сусрет са тамошњим свештенством и верним народом, њихова топла добродошлица, љубав и сведочанства о животу у пострадалим крајевима, учврстили су свест о јединству Цркве кроз векове и просторе. Путовање је оставило дубок траг у душама свих учесника – као позив на молитву, покајање, али и на активну љубав према ближњем, према Цркви и народу којем припадамо.
Вероучитељ Душан Милићевић
