Сусрет Марије Магдалине са Васкрслим Христом: “Не дотичи ме се“
“Васкрсли Христос се дистанцира од Маријиног познања које она пројављује речима „Равуни“ („Учитељу“). Речима „не дотичи ме се“ он јој ставља до знања да онај кога тренутно има пред очима није просто „Учитељ“ каквог је претходно познавала. Пред њом је онај који је много већи од тога што она сматра. Привилегија која јој је дата да буде прва која среће Васкрслог Христа свакако је резултат њене љубави према Христу за којим је неутешно плакала. Њене речи одраз су превелике љубави: „Зато што узеше Господа мојега и не знам где га положише“ (Јн 20, 13). Међутим, поред све љубави Марија није била спремна да се суочи са највећом тајном са којом се икада човек суочио, тајном васкрсења из мртвих коју је Бог даровао људима кроз Исуса Христа. То, међутим, није била просто њена слабост, већ последица одсуства Духа који тек долази да уведе у истину у Исусу. Она добија налог од Господа да прва благовести Васкрслог: „Не дотичи ме се, јер још нисам узашао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему и Богу мојему и Богу вашему“ (Јн 20,17). Имајући у виду све до сада наведено, ове Исусове речи упућене Марији можемо парафразирати на следећи начин: „Не дотичи ме се. Не задржавај ме у мојој земаљској реалности, не сматрај ме за оног за кога си ме до сада сматрала. Ја одлазим Оцу. Објави то мојој браћи (овде се ученици први пут називају „браћом“). Од сада је Отац мој и Отац ваш, Бог мој и Бог ваш (овде се први пут у Еванђељу срећу формулације „Отац ваш“, „Бог ваш“). Мој одлазак Оцу значи остварење једног новог односа са мном и са Богом.“ „Не дотичи ме се“ значи да Васкрсли не може бити додирнут и појмљив онако како је био до тада. Сачувати Исуса онаквим какав је био до страдања на крсту значи препознати његов истински идентитет као вазнесеног, узашлог Господа. Дух Утешитељ је тај који ће ученике увести у христолошку тајну. Оно што Марија благовести ученицима је управо установљење црквене, братске заједнице у којој се налазе они који Духом чувају сећање на Исуса Христа свагда га имајући са собом као Васкрслог Господа.“ Проф. др Предраг Драгутиновић, Извод из текста “Не дотичи ме се“ Извор: часопис Православље, бр. 1057
Свети пророк Илија
„Вели се у дивним песмама црквеним данас: да је он био „цар над страстима“. Ниједна страст није могла да га захвати, да се над њим зацари. Све је он као огњем сажего и спалио. Он је и сваки грех спаљивао огњем вере своје. Сав безгрешан, он сав посвећен Богу, он није дао да се ниједан грех залегне у његовој души и да остане у њој… Шта раде Светитељи Божији у овоме свету? Оно што и Пророк Илија: они служе Истинитом Богу и проповедају Њега. А шта ради ђаво у овоме свету? Ђаво измишља лажне богове у овоме свету, и заводи људе. Погледајте како је Европа поплављена лажним боговима, уместо Истинитог Бога. Шта ови људи нису прогласили за своје богове! Те културу, цивилизацију, науку, филозофију, политичке партије. Све је то лажни бог до лажног бога. Зар данас људи не метанишу пред телевизорима, пред радијима, зар не метанишу пред безбројним лажним, такозваним културним просветитељима. А шта, ко су они? Шта проповедају? Ништа друго до смрт! Ништа друго до немоћ! А у овом свету главна мука, главно питање људско бића и човека – шта? Смрт! Ако смо смртни, ако се све завршава смрћу – како је смешан и јадан овај живот! Али, Господ Христос је дошао у овај свет и показао Себе као Истинитог Бога, победио смрт и васкрсао. И ту исту силу дао Цркви Својој. Гле, ко данас сведочи о Истинитом Богу Господу Христу. Гле, погледајте Острог наш, свакодневно тамо Свети Василије чини чудеса. Погледајте Светог Прохора Пчинског, Светог Стефана Дечанског и многобројне друге свете задужбине царева наших; и свете мошти њихове непрекидно чудотворе и показују да је Господ Једини Истинити Бог.ˮ Свети Јустин Ћелијски
Прослава храмовне славе Свете великомученице Марине у Атеници
Данас када наша Света саборна и апостолска Црква обележава молитвено сећање на Свету великомученицу Марину, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је архијерејску Литургију у атеничкој красници која је обележила храмовну славу. „Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим тражећи Те страдам и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше“, речи су које су одзвањале храмовним зидинама атеничке краснице, а дубоко усађене у срце сваког мештанина, који прослављају Свету Марину као своју заштитницу и молитвеницу пред престолом Живога Бога. Литургијским сабрањем началствовао је Владика Јустин, а саслуживали су му протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јереј Владе Капларевић, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници и протођакон Александар Грујовић. Евхаристијску заједницу улепшало је велелепно појање хора „Слово љубве“ при Храму Свете Марине у Атеници и велики број сабраног благочестивог народа, свештенства намесништва трнавског, таковског и студеничког. Прослави храмовне славе присуствовали су: архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења овчарског, протосинђел Герман (Авакумовић), игуман Манастира Раче код Бајине Баште, јерођакон Василије (Старовлах), из Епархије шумадијске и ђакон Благоје Рајковић из Митрополије црногорско-приморске. Након прочитане јеванђелске перикопе, сабранима се обратио пастирском беседом Преосвећени владика. Он је подсетио на јеванђелске речи да ко има велику љубав велики греси му се праштају и обратно. Христове речи упућене жени грешници „Иди, због вере твоје опраштају ти се греси твоји“, постају запечаћене пером јеванђелиста, добијајући ванвременски карактер. Те речи данас као и онда имају тежину и требале би да нас наведу на размишљање и спознају Бога, као што нам сведочи и Житије Свете Марине. Наиме, девојчица од дванаест година спознаје Истину у Христу Богу, у мору многобожачких култова и веровања. Од своје дванаесте до петнаесте године изучава и утврђује се у вери хришћанској. Будући да је била кћер многобожачког жреца, ближњи покушавају да је одврате од Истине. Међутим, девојчица Марина остаје истрајна у својој вери и љубави према Васкрслом Христу. Покушавајући да је изнуде разним предлозима како би се окренула многобоштву, на крају решавају да је убију. Приређују свиреп начин, да је убије нико други до сам отац. Тим страдањем девојчица Марина бива овенчана непропадљивим венцем славе Христове. Овим примером бива осведочена вера у Господа, осведочена неисцрпна љубав према Њему као Даваоцу живота, бива укрепљена нада на живот са Васкрситељем Христом. На пример Свете Марине и ми данас требали бисмо да се угледамо, као на искрену и праву спознају Господа. Њему, заиста нису потребни јасни докази како би се јављао људима, нису му потребни наши хвалоспеви. Њему као Творцу неба и земље, Господу господара, Цару царева, ништа није потребно. Потребно је човеку. Да човек спозна и препозна у Њему љубав, ону љубав која је исказана Његовим доласком на свет, узимањем људске природе, свега људског изузев греха, и Његовим крсним страдањем. Искушења и тренутни проблеми који су пољуљали цео свет настали су по допуштењу Божијем, како нам сведочи и Откровење тајновидца Јована. Ми, Црква Божија, народ Божији, требало би да се угледамо на пример Свете Марине, коју требамо да поставимо као путеводитељку на путу спознаје и љубави према Христу Богу, поручио је Владика Јустин. Сабрани око свог Епископа, верни народ је крунисао литургијско славље и храмовну славу узевши учешћа У Светом Причешћу. Након Свете Литургије и резања славског колача, славље је настављено на трпези љубави, коју су припремили данашњи домаћини уз помоћ братије овог Светог храма. На трпези љубави, пригодном беседом обратио се старешина Храма Свете Марине јереј Владе Капларевић. Он је заблагодарио Епископу на доласку и увеличавању храмовне славе. Нагласио је улогу Архијереја који је у тешким и оскудним временима за наш народ, нашу Цркву дошао, узнео молитве Светој Марини као нашој заступници пред Богом и утврдио нас у вери, нади и љубави. Старешина је заблагодарио Епископу на труду и љубави коју је указао према сабранима дошавши, и пожелео да се ова литургијска заједница увек и изнова радује свом Архијереју који долази у име Господње. Чтец Душан Арсенијевић
Опело новопрестављеном протојереју-ставрофору Милутину Драгићевићу
Протојереј ставрофор Милутин-Мићo Драгићевић рођен је 22.11.1950. године у Лозници код Чачка. Богословију је завршио у Сремским Карловцима. На парохији је био у Јежевици у близини Чачка, потом у Цркви у Врдилима, након чега долази на парохију при Храму Свете Тројице у Краљеву. У својој пастирској дужности био је до своје пензије, a уједно је 10 година радио у администрацији Епархије жичке и свој допринос имао у Црквеном суду, као и на дужности секретара Епархије жичке. Скромним, мирним хришћанским животом, остао је у сећањима како својим колегама свештеницима, тако и монаштву Манастира Жиче где је радо одлазио и служио Свете Литургије. Као слугу Христовог памте га и његови парохијани од којих је био поштован. Сву љубав давао је породици, са којом је проводио слободно време. Упокојио се 16.07.2020. године. Сахрањен 18.07.2020. године на готовачком гробљу у близини Манастира Жиче, у присуству многобројне браће свештеника. Беседу је одржао протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Породица
Средњовековни манастири – откровење духовности и сопственог идентитета
“Неколико стотина манастира средњег века, представљају нешто од најлепшег, најзаноснијег и најпривлачнијег, чиме се одликује ова земља, коју с нараштаја на нараштај својом називамо. Провести неколико недеља под њиховим сводовима, тумачити себи једну по једну њихову икону […] Ето то значи понова научити корачати, дисати, осетити велико плавило неба над собом, и мирне младе шуме близу својих ноздрва.“ Растко Петровић, из чланка под насловом „Божићна звона кроз векове“
Литургијски прослављен Сабор Светог архангела Гаврила у Храму Светог Саве у Краљеву
Данас у седмој недељи по Духовима, литургијски смо прославили празник Сабора Светог архангела Гаврила. Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, а саслуживало је братство Храма Светог Саве у Краљеву. Архангел Гаврило је познат као један од највише помињаних архангела кроз историју човечанства. Он се као весник радосних вести за домострој спасења јављао пророку Захарији најављујући рођење Јована Претече. Доноси лепе и радосне вести Јоакиму и Ани о рођењу Пресвете Богородице. Такође, јавља најрадоснију вест за род људски, а то је Рођење Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. У српском народу архангел Гаврил има велико поштовање. То видимо кроз историју када српски народ гради многе велелепне храмове посвећене архангелу Гаврилу. О томе сведочи једна од најлепших фресака Светог архангела Гаврила приказана у Манастиру Милешеви, позната као фреска Белог Анђела, весника на гробу Господњем који женама мироносицама и роду људском објављује најрадоснију вест Васкрсења Господњег. Данашњем литургијском сабрању присуствовао је верни народ. Епископ Јустин је у беседи честитао празник и славу свима који славе Сабор Светог архангела Гаврила. Владика је тумачио прочитано Јеванђеље на Литургији које говори о томе како Господ исцељује слепце, док Га фарисеји као слепи духовним видом нападају да то чини нечистом силом. Из несебичне љубави према роду људском, Господ је чинио да слепи прогледају, да хроми ходе, да се обузети исцељују. По речима Светог Писма, када би се сва доброчинства Господња записала у цели свет не би стале књиге о њима. Данас неко невидљиво жели да нас раздвоји да се не гледамо, не грлимо и не љубимо. Владика је рекао да је све то Господ дозволио не због своје немоћи, него због своје моћи. То је допуштено са разлогом, да ми хришћани више и искреније приступамо Господу. Епископ Јустин се у својој беседи осврнуо на пример апостола Павла који каже: Када сам слаб, онда сам јак. Ово је охрабрење и за све нас данас. По возгласу Са страхом, вером и љубављу приступите, верни народ је приступио Светом Телу и Крви Господа Христа. Литургијско сабрање су улепшали појци Храма Светога Саве. Чтец Петар Ђерковић
Мошти Светог Јустина Ћелијског у Манастиру Преображењу под Овчаром
Дана 26. јула 2020. године Господње, на празник Сабора Светог архангела Гаврила у Манастир Светог Преображења Господњег под Овчаром стигао је део моштију Преподобног оца Јустина Ћелијског. Мошти су дариване манастиру благословом блаженопочившег Епископа ваљевског Г. Милутина уз сагласност игуманије Манастира Ћелије мати Гликерије, која је са делом сестринства и протојерејем-ставрофором Љубом Аџићем донела мошти пред почетак Свете Литургије. Свету Литургију је служио архимандрит Венијамин (Мићић), а саслуживали су протојереј-ставрофор Љуба Аџић, игуман Николај (Терзић), протојереј Србољуб Стојковић и јеромонах Иларион (Богојевић). Хор „Свети Николај Жички“ је својим појањем улепшао ову свечаност. Нека би преподобни отац Јустин Ћелијски, који је од данас преко својих Светих моштију и физички присутан у овој Светој обитељи, благословио целу Српску Свету Гору, овај крај и све поклонике. Братство Манастира Светог Преображења Господњег
Слава Храма Светог архангела Гаврила у Рашки
Дана 26. јула када Света Православна Црква прославља Светог архангела Гаврила, верни народ у Рашки се сабрао да прослави своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је протојереј Саво Шмигић, а саслуживали су јереј Данило Петровић, старешина храма у Рашки, јереј Немања Тимотијевић, парох павлички, јереј Предраг Радојевић, парох руднички и ђакон Владимир Јовановић. Након Свете Литургије и литије око храма, освећен је и пререзан славски колач. Сабраном народу, пригодном беседом, обратио се протојереј Саво Шмигић, указујући на значај празника, на потребу човека да се обрати и окрене Христу и да његов живот постане христоцентричан, а не егоцентричан. Такође, нагласио је значај ближњег за спасење, а ближњи је свако ко нас окружује. Старешина храма јереј Данило Петровић, захвалио се присутнима, и свима коју су учествовали у организацији помогли да се овај празник прослави. Ђакон Владимир Јовановић
Храмовна слава у Заблаћу
Дана 26. јула 2020. када наша Света Црква прославља Сабор Светог архангела Гаврила, Црква у Заблаћу прославила је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, саслуживали су му: умировљени парох ваведењски протојереј-ставрофор Милорад Цицовић, умировљени парох чукојевачки протојереј Чедомир Ћурчић, умировљени парох заблаћки протојереј Милољуб Мирковић и парох љубићки јереј Бојан Сујић. У својој беседи, отац Мирослав, осврнувши се на данашње јеванђелско зачало подсетио нас је колико је важно да јачамо нашу веру, поготово у овим тешким временима. Говорио је о вери хришћана у невидљиви свет у коме је један од чиноначалника Свети архангел Гаврило, коме је овај Свети храм и посвећен. Након резања славског колача отац Мирослав је честитао храмовну славу братству овога Светога храма: протојереју-ставрофору Радовану Стевановићу и јереју Богдану Митровићу, и позвао верни народ да и даље, као и до сада, са својим свештеницима обнавља овај Свети храм. Чтец Филип Нешковић
Освећење Крста за храм – нови благослов у данима искушења на Белој Земљи
У четвртак у преподневним часовима 23. јула 2020. године, док је сунце својим зрацима омивало и обасјавало једну од најлепших падина не само Западне Србије већ и шире, нова радост походила је становнике Беле Земље. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, освећен је куполни крст за Цркву Сабора српских светитеља у овом месту надомак Ужица. Чин освећења извршио је архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, уз саслуживање старешина ужичких храмова Светог Ђорђа и Светог Марка протојереја Владимира Дуканца и протојереја-ставрофора Милића Драговића, као и свештенства ових цркава. Архијерејски намесник захвалио се Владики, свештенству, присутном народу, а изнад свега великом добротвору и дародавцу часног крста г. Борку Бошковићу. Он је поздрављајући присутне истакао радост због свега до сад урађеног, и зажелео да се Божијом помоћи до краја године уради и покривка храма, малтерисање и фасада. Водећи рачуна о старој мудрости која каже да „ко се чува и Бог га чува“, а која посебно у овим данима, када нас је све опаки вирус походио, има јаче и практичније значење, сви присутни су Богу заблагодарили, у нади да ће Господ кроз труд и веру појединаца наградити све. Надлежни парох протонамесник Љубан Петровић
Сусрет Марије Магдалине са Васкрслим Христом: “Не дотичи ме се“
“Васкрсли Христос се дистанцира од Маријиног познања које она пројављује речима „Равуни“ („Учитељу“). Речима „не дотичи ме се“ он јој ставља до знања да онај кога тренутно има пред очима није просто „Учитељ“ каквог је претходно познавала. Пред њом је онај који је много већи од тога што она сматра. Привилегија која јој је дата да буде прва која среће Васкрслог Христа свакако је резултат њене љубави према Христу за којим је неутешно плакала. Њене речи одраз су превелике љубави: „Зато што узеше Господа мојега и не знам где га положише“ (Јн 20, 13). Међутим, поред све љубави Марија није била спремна да се суочи са највећом тајном са којом се икада човек суочио, тајном васкрсења из мртвих коју је Бог даровао људима кроз Исуса Христа. То, међутим, није била просто њена слабост, већ последица одсуства Духа који тек долази да уведе у истину у Исусу. Она добија налог од Господа да прва благовести Васкрслог: „Не дотичи ме се, јер још нисам узашао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему и Богу мојему и Богу вашему“ (Јн 20,17). Имајући у виду све до сада наведено, ове Исусове речи упућене Марији можемо парафразирати на следећи начин: „Не дотичи ме се. Не задржавај ме у мојој земаљској реалности, не сматрај ме за оног за кога си ме до сада сматрала. Ја одлазим Оцу. Објави то мојој браћи (овде се ученици први пут називају „браћом“). Од сада је Отац мој и Отац ваш, Бог мој и Бог ваш (овде се први пут у Еванђељу срећу формулације „Отац ваш“, „Бог ваш“). Мој одлазак Оцу значи остварење једног новог односа са мном и са Богом.“ „Не дотичи ме се“ значи да Васкрсли не може бити додирнут и појмљив онако како је био до тада. Сачувати Исуса онаквим какав је био до страдања на крсту значи препознати његов истински идентитет као вазнесеног, узашлог Господа. Дух Утешитељ је тај који ће ученике увести у христолошку тајну. Оно што Марија благовести ученицима је управо установљење црквене, братске заједнице у којој се налазе они који Духом чувају сећање на Исуса Христа свагда га имајући са собом као Васкрслог Господа.“ Проф. др Предраг Драгутиновић, Извод из текста “Не дотичи ме се“ Извор: часопис Православље, бр. 1057
Свети пророк Илија
„Вели се у дивним песмама црквеним данас: да је он био „цар над страстима“. Ниједна страст није могла да га захвати, да се над њим зацари. Све је он као огњем сажего и спалио. Он је и сваки грех спаљивао огњем вере своје. Сав безгрешан, он сав посвећен Богу, он није дао да се ниједан грех залегне у његовој души и да остане у њој… Шта раде Светитељи Божији у овоме свету? Оно што и Пророк Илија: они служе Истинитом Богу и проповедају Њега. А шта ради ђаво у овоме свету? Ђаво измишља лажне богове у овоме свету, и заводи људе. Погледајте како је Европа поплављена лажним боговима, уместо Истинитог Бога. Шта ови људи нису прогласили за своје богове! Те културу, цивилизацију, науку, филозофију, политичке партије. Све је то лажни бог до лажног бога. Зар данас људи не метанишу пред телевизорима, пред радијима, зар не метанишу пред безбројним лажним, такозваним културним просветитељима. А шта, ко су они? Шта проповедају? Ништа друго до смрт! Ништа друго до немоћ! А у овом свету главна мука, главно питање људско бића и човека – шта? Смрт! Ако смо смртни, ако се све завршава смрћу – како је смешан и јадан овај живот! Али, Господ Христос је дошао у овај свет и показао Себе као Истинитог Бога, победио смрт и васкрсао. И ту исту силу дао Цркви Својој. Гле, ко данас сведочи о Истинитом Богу Господу Христу. Гле, погледајте Острог наш, свакодневно тамо Свети Василије чини чудеса. Погледајте Светог Прохора Пчинског, Светог Стефана Дечанског и многобројне друге свете задужбине царева наших; и свете мошти њихове непрекидно чудотворе и показују да је Господ Једини Истинити Бог.ˮ Свети Јустин Ћелијски
Прослава храмовне славе Свете великомученице Марине у Атеници
Данас када наша Света саборна и апостолска Црква обележава молитвено сећање на Свету великомученицу Марину, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је архијерејску Литургију у атеничкој красници која је обележила храмовну славу. „Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим тражећи Те страдам и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше“, речи су које су одзвањале храмовним зидинама атеничке краснице, а дубоко усађене у срце сваког мештанина, који прослављају Свету Марину као своју заштитницу и молитвеницу пред престолом Живога Бога. Литургијским сабрањем началствовао је Владика Јустин, а саслуживали су му протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јереј Владе Капларевић, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници и протођакон Александар Грујовић. Евхаристијску заједницу улепшало је велелепно појање хора „Слово љубве“ при Храму Свете Марине у Атеници и велики број сабраног благочестивог народа, свештенства намесништва трнавског, таковског и студеничког. Прослави храмовне славе присуствовали су: архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења овчарског, протосинђел Герман (Авакумовић), игуман Манастира Раче код Бајине Баште, јерођакон Василије (Старовлах), из Епархије шумадијске и ђакон Благоје Рајковић из Митрополије црногорско-приморске. Након прочитане јеванђелске перикопе, сабранима се обратио пастирском беседом Преосвећени владика. Он је подсетио на јеванђелске речи да ко има велику љубав велики греси му се праштају и обратно. Христове речи упућене жени грешници „Иди, због вере твоје опраштају ти се греси твоји“, постају запечаћене пером јеванђелиста, добијајући ванвременски карактер. Те речи данас као и онда имају тежину и требале би да нас наведу на размишљање и спознају Бога, као што нам сведочи и Житије Свете Марине. Наиме, девојчица од дванаест година спознаје Истину у Христу Богу, у мору многобожачких култова и веровања. Од своје дванаесте до петнаесте године изучава и утврђује се у вери хришћанској. Будући да је била кћер многобожачког жреца, ближњи покушавају да је одврате од Истине. Међутим, девојчица Марина остаје истрајна у својој вери и љубави према Васкрслом Христу. Покушавајући да је изнуде разним предлозима како би се окренула многобоштву, на крају решавају да је убију. Приређују свиреп начин, да је убије нико други до сам отац. Тим страдањем девојчица Марина бива овенчана непропадљивим венцем славе Христове. Овим примером бива осведочена вера у Господа, осведочена неисцрпна љубав према Њему као Даваоцу живота, бива укрепљена нада на живот са Васкрситељем Христом. На пример Свете Марине и ми данас требали бисмо да се угледамо, као на искрену и праву спознају Господа. Њему, заиста нису потребни јасни докази како би се јављао људима, нису му потребни наши хвалоспеви. Њему као Творцу неба и земље, Господу господара, Цару царева, ништа није потребно. Потребно је човеку. Да човек спозна и препозна у Њему љубав, ону љубав која је исказана Његовим доласком на свет, узимањем људске природе, свега људског изузев греха, и Његовим крсним страдањем. Искушења и тренутни проблеми који су пољуљали цео свет настали су по допуштењу Божијем, како нам сведочи и Откровење тајновидца Јована. Ми, Црква Божија, народ Божији, требало би да се угледамо на пример Свете Марине, коју требамо да поставимо као путеводитељку на путу спознаје и љубави према Христу Богу, поручио је Владика Јустин. Сабрани око свог Епископа, верни народ је крунисао литургијско славље и храмовну славу узевши учешћа У Светом Причешћу. Након Свете Литургије и резања славског колача, славље је настављено на трпези љубави, коју су припремили данашњи домаћини уз помоћ братије овог Светог храма. На трпези љубави, пригодном беседом обратио се старешина Храма Свете Марине јереј Владе Капларевић. Он је заблагодарио Епископу на доласку и увеличавању храмовне славе. Нагласио је улогу Архијереја који је у тешким и оскудним временима за наш народ, нашу Цркву дошао, узнео молитве Светој Марини као нашој заступници пред Богом и утврдио нас у вери, нади и љубави. Старешина је заблагодарио Епископу на труду и љубави коју је указао према сабранима дошавши, и пожелео да се ова литургијска заједница увек и изнова радује свом Архијереју који долази у име Господње. Чтец Душан Арсенијевић
Опело новопрестављеном протојереју-ставрофору Милутину Драгићевићу
Протојереј ставрофор Милутин-Мићo Драгићевић рођен је 22.11.1950. године у Лозници код Чачка. Богословију је завршио у Сремским Карловцима. На парохији је био у Јежевици у близини Чачка, потом у Цркви у Врдилима, након чега долази на парохију при Храму Свете Тројице у Краљеву. У својој пастирској дужности био је до своје пензије, a уједно је 10 година радио у администрацији Епархије жичке и свој допринос имао у Црквеном суду, као и на дужности секретара Епархије жичке. Скромним, мирним хришћанским животом, остао је у сећањима како својим колегама свештеницима, тако и монаштву Манастира Жиче где је радо одлазио и служио Свете Литургије. Као слугу Христовог памте га и његови парохијани од којих је био поштован. Сву љубав давао је породици, са којом је проводио слободно време. Упокојио се 16.07.2020. године. Сахрањен 18.07.2020. године на готовачком гробљу у близини Манастира Жиче, у присуству многобројне браће свештеника. Беседу је одржао протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Породица
Средњовековни манастири – откровење духовности и сопственог идентитета
“Неколико стотина манастира средњег века, представљају нешто од најлепшег, најзаноснијег и најпривлачнијег, чиме се одликује ова земља, коју с нараштаја на нараштај својом називамо. Провести неколико недеља под њиховим сводовима, тумачити себи једну по једну њихову икону […] Ето то значи понова научити корачати, дисати, осетити велико плавило неба над собом, и мирне младе шуме близу својих ноздрва.“ Растко Петровић, из чланка под насловом „Божићна звона кроз векове“
Литургијски прослављен Сабор Светог архангела Гаврила у Храму Светог Саве у Краљеву
Данас у седмој недељи по Духовима, литургијски смо прославили празник Сабора Светог архангела Гаврила. Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, а саслуживало је братство Храма Светог Саве у Краљеву. Архангел Гаврило је познат као један од највише помињаних архангела кроз историју човечанства. Он се као весник радосних вести за домострој спасења јављао пророку Захарији најављујући рођење Јована Претече. Доноси лепе и радосне вести Јоакиму и Ани о рођењу Пресвете Богородице. Такође, јавља најрадоснију вест за род људски, а то је Рођење Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. У српском народу архангел Гаврил има велико поштовање. То видимо кроз историју када српски народ гради многе велелепне храмове посвећене архангелу Гаврилу. О томе сведочи једна од најлепших фресака Светог архангела Гаврила приказана у Манастиру Милешеви, позната као фреска Белог Анђела, весника на гробу Господњем који женама мироносицама и роду људском објављује најрадоснију вест Васкрсења Господњег. Данашњем литургијском сабрању присуствовао је верни народ. Епископ Јустин је у беседи честитао празник и славу свима који славе Сабор Светог архангела Гаврила. Владика је тумачио прочитано Јеванђеље на Литургији које говори о томе како Господ исцељује слепце, док Га фарисеји као слепи духовним видом нападају да то чини нечистом силом. Из несебичне љубави према роду људском, Господ је чинио да слепи прогледају, да хроми ходе, да се обузети исцељују. По речима Светог Писма, када би се сва доброчинства Господња записала у цели свет не би стале књиге о њима. Данас неко невидљиво жели да нас раздвоји да се не гледамо, не грлимо и не љубимо. Владика је рекао да је све то Господ дозволио не због своје немоћи, него због своје моћи. То је допуштено са разлогом, да ми хришћани више и искреније приступамо Господу. Епископ Јустин се у својој беседи осврнуо на пример апостола Павла који каже: Када сам слаб, онда сам јак. Ово је охрабрење и за све нас данас. По возгласу Са страхом, вером и љубављу приступите, верни народ је приступио Светом Телу и Крви Господа Христа. Литургијско сабрање су улепшали појци Храма Светога Саве. Чтец Петар Ђерковић
Мошти Светог Јустина Ћелијског у Манастиру Преображењу под Овчаром
Дана 26. јула 2020. године Господње, на празник Сабора Светог архангела Гаврила у Манастир Светог Преображења Господњег под Овчаром стигао је део моштију Преподобног оца Јустина Ћелијског. Мошти су дариване манастиру благословом блаженопочившег Епископа ваљевског Г. Милутина уз сагласност игуманије Манастира Ћелије мати Гликерије, која је са делом сестринства и протојерејем-ставрофором Љубом Аџићем донела мошти пред почетак Свете Литургије. Свету Литургију је служио архимандрит Венијамин (Мићић), а саслуживали су протојереј-ставрофор Љуба Аџић, игуман Николај (Терзић), протојереј Србољуб Стојковић и јеромонах Иларион (Богојевић). Хор „Свети Николај Жички“ је својим појањем улепшао ову свечаност. Нека би преподобни отац Јустин Ћелијски, који је од данас преко својих Светих моштију и физички присутан у овој Светој обитељи, благословио целу Српску Свету Гору, овај крај и све поклонике. Братство Манастира Светог Преображења Господњег
Слава Храма Светог архангела Гаврила у Рашки
Дана 26. јула када Света Православна Црква прославља Светог архангела Гаврила, верни народ у Рашки се сабрао да прослави своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је протојереј Саво Шмигић, а саслуживали су јереј Данило Петровић, старешина храма у Рашки, јереј Немања Тимотијевић, парох павлички, јереј Предраг Радојевић, парох руднички и ђакон Владимир Јовановић. Након Свете Литургије и литије око храма, освећен је и пререзан славски колач. Сабраном народу, пригодном беседом, обратио се протојереј Саво Шмигић, указујући на значај празника, на потребу човека да се обрати и окрене Христу и да његов живот постане христоцентричан, а не егоцентричан. Такође, нагласио је значај ближњег за спасење, а ближњи је свако ко нас окружује. Старешина храма јереј Данило Петровић, захвалио се присутнима, и свима коју су учествовали у организацији помогли да се овај празник прослави. Ђакон Владимир Јовановић
Храмовна слава у Заблаћу
Дана 26. јула 2020. када наша Света Црква прославља Сабор Светог архангела Гаврила, Црква у Заблаћу прославила је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, саслуживали су му: умировљени парох ваведењски протојереј-ставрофор Милорад Цицовић, умировљени парох чукојевачки протојереј Чедомир Ћурчић, умировљени парох заблаћки протојереј Милољуб Мирковић и парох љубићки јереј Бојан Сујић. У својој беседи, отац Мирослав, осврнувши се на данашње јеванђелско зачало подсетио нас је колико је важно да јачамо нашу веру, поготово у овим тешким временима. Говорио је о вери хришћана у невидљиви свет у коме је један од чиноначалника Свети архангел Гаврило, коме је овај Свети храм и посвећен. Након резања славског колача отац Мирослав је честитао храмовну славу братству овога Светога храма: протојереју-ставрофору Радовану Стевановићу и јереју Богдану Митровићу, и позвао верни народ да и даље, као и до сада, са својим свештеницима обнавља овај Свети храм. Чтец Филип Нешковић
Освећење Крста за храм – нови благослов у данима искушења на Белој Земљи
У четвртак у преподневним часовима 23. јула 2020. године, док је сунце својим зрацима омивало и обасјавало једну од најлепших падина не само Западне Србије већ и шире, нова радост походила је становнике Беле Земље. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, освећен је куполни крст за Цркву Сабора српских светитеља у овом месту надомак Ужица. Чин освећења извршио је архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, уз саслуживање старешина ужичких храмова Светог Ђорђа и Светог Марка протојереја Владимира Дуканца и протојереја-ставрофора Милића Драговића, као и свештенства ових цркава. Архијерејски намесник захвалио се Владики, свештенству, присутном народу, а изнад свега великом добротвору и дародавцу часног крста г. Борку Бошковићу. Он је поздрављајући присутне истакао радост због свега до сад урађеног, и зажелео да се Божијом помоћи до краја године уради и покривка храма, малтерисање и фасада. Водећи рачуна о старој мудрости која каже да „ко се чува и Бог га чува“, а која посебно у овим данима, када нас је све опаки вирус походио, има јаче и практичније значење, сви присутни су Богу заблагодарили, у нади да ће Господ кроз труд и веру појединаца наградити све. Надлежни парох протонамесник Љубан Петровић