Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, „Све је им`о, ништа им`о није“
Претходне векове је обележила велика и болна размирица у погледу тога шта се налази у основи наше стварности и нашег живота: да ли је у основи свега материјалност и, самим тим, порив ка материјалном или постоје некакви други – духовни – темељи? Ми, хришћани, верујемо да смо Љубављу Божијом призвани у живот (музички састав „Црвена Јабука“ безмало богословски у једној својој песми о томе каже: „Да није љубави не би свѝта било“) те се никако не можемо сложити са тим да се човек сасвим може свести на земљу и на материјално. Наравно, ово је општељудски доживљај – мајка независно од тога да ли је верујућа или не, у своме детету види нешто неупоредиво више од само земљe и материјe. Можда има и оних који тога нису свесни, али човек волећи, искрено, нелицемерно и са спремношћу на жртву, сведочи да је у основи свега живога ипак нешто што надилази земљу. О овој теми на величанствен (колико год ова реч била „јака“) и дирљив начин у својој чувеној песми „Прича о Васи Ладачком“ говори, сада већ покојни, наш песник и музичар Ђорђе Балашевић. Поезија покаткад има снагу пророчког надахнућа – просто имаш утисак као да кроз надахнуте речи песника које снажно осликавају нашу стварност говори сам Господ. Додуше, ономе, ко хоће да види и да чује, Господ се обраћа на разне начине: и преко лепоте овога, земнога, сунца и кроз пој птица, и преко сусрета са књижевношћу и уметношћу (рецимо, многи су читајући Достојевског своје срце определили за веру у Бога); и обратно, онај, који је прекрио своје очи и заптио своје уши, ништа од овога нит види, нит чује. Но, да се вратимо питању са почетка текста. Слушајући музику и стихове ове песме (а толико је богата садржајем да је на основу ње снимљен један дугометражни филм), у једном специфичном смислу у погледу ове теме све намах бива јасно и нема потребе за дугим дискусијама које често умеју да одишу атмосфером досаде. Судбина Васе Ладачког, главног јунака ове песме-приче, показује да опредељење које земно и материјално претпоставља свему другом, води ка крају који је испуњен тугом. Ђоле Балашевић у овој песми кроз призму човека који је рођен у сиротињи и који је жудео за богатством и који долази до богатства одрекавши се своје истинске љубави према једној сиротој девојци, показује шта се налази у основи свег живота и шта је оно што је ипак најзначајније. Васа, богаташ, умире у кафани изговарајући речи пуне, за њега болне, истине: „Џаба било коња враних, по ливади разиграних, џаба било сầта и салаша, када нисам с оном коју волем“. Тај стих и стих који му непосредно претходи „И све је им`о, ништа им`о није“ су у ствари изузетан закључак целе ове приче о основи постојања. Неко може имати све земно, и „коње вране, и сат са златним ланцем и салаше, и њиве плодне и винограде благородне“ и опет може „ништа немати“. То је на поетски начин исказана она порука из Јеванђеља „да човек не живи само о хлебу“. Човеково срце трага за нечим много узвишенијим и лако се засити било чим земним. Заиста, човек није биће коме је само неопходан хлеб, новац и аутомобил јер може имати све то и опет „ништа немати“. Ми живимо и постојимо, не услед случајног сударања атома, кваркова и којекаквих елементарних честица, већ услед чињенице да је Господ Својом Љубављу желео наше постојање. У сваком од нас постоје и гвожђе и кисеоник и водоник и магнезијум, али човек се не може свести само на смешу гвожђа и којечега другог, која износи осамдесет килограма – ми смо нешто неупоредиво више и предвиђени смо за нешто узвишеније, за љубав према Богу и према другом човеку. Без тога нема истинског живота ма шта човек поседовао, а са тим се може чак говорити да и у сиротињи постоји лепота. Човек заиста може све поседовати и изнутра осећати страшну празнину. Ђакон Стефан Милошевски, Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак 05. март 2021. године
Уснуо у Господу умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић)
Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски, Атанасије, упокојио се у Господу. Његово Преосвештенство преминуо је у четвртак, 4. марта 2021. године, у 18.45, у Јавној здравственој установи Болница Требиње. Обавјештење о сахрани новопредстављеног владике биће објављено накнадно. Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена! Извор: eparhija-zahumskohercegovacka.com
Библиографија Епископа Атанасија (Јевтића)
Све јединице у библио-графији прегледане су и проверене са изворницима посебних издања и периодичних публикација. Забележено је укупно ??? јединица. Поделе су извршене у шест целина: I Књиге на српском: а) богословље, б) историја, в) књиге преведене; књиге на грчком, француском, италијанском; II Студије, расправе, чланци, огледи, прилози, беседе; III Књиге у припреми; IV Необјављени радови; V Преводи; VI Приређене књиге и зборници; VII Прикази и оцене радова Епископа Атанасија Цитирање је вршено овако: Књиге, зборници и часописи (тј. општа дела) писани су курзивом, а конкретни чланци, студије, и сл. писани су под наводницима. Поштован је хронолошки ред појављивања дела, па су она цитирана, али само једанпут, при првом појављивању. Затим је под истом јединицом навођено следеће појављивање истог дела у осталим публикацијама. СКРАЋЕНИЦЕ (abbreviationes): Од Косова до Јадовна = Од Косова до Јадовна – путни записи (изд. аутора), Београд 1982; 8. проширено издање 1989/?/; 9. издање /поновљено 1/ 2002. Χριστὸς – Ἀρχὴ καὶ Τέλος = Χριστὸς – Ἀρχὴ καὶ Τέλος (изд. Ἴδρυμα Γουλανδρή-Χόρν, Imago), Атина 1983. Патрологија = Патрологија (4–5. век), књ. 2 (изд. Богословски факултет), Београд 1984. Трагање за Христом = Трагање за Христом (изд. „Храст“), Београд 1989, 2. изд. 1993. Духовност Православља = Духовност Православља (изд. „Храст“), Београд 1990. Великомученички Јасеновац = Великомученички Јасеновац – документи и сведочења, Београд 1990; 2. проширено издање: Великомученички Јасеновац после Јасеновца, Београд–Ваљево 1995. Страдање Срба на Косову и Метохији 1941–1990 = Страдање Срба на Косову и Метохији 1941–1990, изд. „Јединство“– Приштина 1990. Φῶς ἱλαρὸν = Φῶς ἱλαρὸν (изд. Ἀκρίτας), Атина 1991. Српски завичај = Српски завичај (изд. „Јединство“), Приштина–Београд 1991. Богословље Светог Саве = Богословље Светог Саве (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања, 1991. На путевима Отаца I = На путевима Отаца I (изд. „Храст“), Београд 1991, 2. изд. 2001. На путевима Отаца II = На путевима Отаца II (изд. „Храст“), Београд 1991, 2. изд. 2001. Бог се јави у телу = Бог се јави у телу (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања, 1992. Свети Сава и Косовски Завет = Свети Сава и Косовски Завет (изд. СКЗ), Београд 1992. Знак препоречни = Знак препоречни (изд. Студенти Богосл. факултета), Београд 1994. Философија и теологија = Философија и теологија (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања 1994. Etudes hésychastes, (L´Age d´Homme), Editions L’Age d’Homme. Series, La Lumière du Thabor. Publication Date, Lausanne 1995. Књиге Макавејске = Књиге Макавејске: превод, увод и коментари, (изд. „Видослов“-„Јасен“-Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања 1995, 2. изд. 2002; 3. издање ….. Загрљај светова = Загрљај светова (изд. „Символ“), Србиње 1996. О следовању Светим Оцима = О следовању Светим Оцима (3 текста), (изд. ман. Св. Пантелејмона), Врање 1996. Распета Херцеговина = Распета Херцеговина, ур. В. Џомић, Краљево 1997. Живо Предање у Цркви = Живо Предање у Цркви (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог и„Видослов“), Врњачка Бања–Требиње 1998, 2.изд. 2002. Дела Апостолских Ученика = Дела Апостолских Ученика: превод, уводи и напомене (Братство Св. Симеона Мироточивог, „Видослов“) Врњачка Бања–Требиње 1999, 2. изд. 2002; 3. издање 2005. Бог Отаца наших = Бог Отаца наших (изд. Манастира Хиландара, 32), Солун 2000. Нова Косовска Голгота (књ. 1–4), изд. „Светигора“, Цетиње 2000. Христос – Алфа и Омега, Врњачка бања, 2000; 2. издање 2005. Беседе Светога Григорија Богослова = Св. Григорије Богослов, Беседе Светога Григорија Богослова, Требиње-Врњачка Бања 2001 Св. Јован Дамаскин, Беседе, изд. Хиландар-Острог-Тврдош-Братство Св. Симеона Мироточивог, 2002. Свештени Канони Цркве = Свештени Канони Цркве, у преводу са грчког и словенског Епископа Атанасија, Београд 2005. О Цркви и Литургији = О Цркви и Литургији, Врњци-Требиње 2007. Christ – The Alpha and Omega = Christ – The Alpha and Omega, Sebastian Press – Los Angeles 2007. Emmanuel = Emmanuel. The Only Begotten and Firstborn among Many Brethren, Sebastian Press – Los Angeles, 2008. Христос Нова Пасха = Ур. Епископ А._Јевтић, Христос Нова Пасха – Божанствена Литургија I-IV, Београд-Требиње 2008–2009. Свети Максим Исповедник = Свети Максим Исповедник: живот и избор дела, са уводима, схолијама и студијама, превео са грчког и приредио Епископ Атанасије, Врњци-Требиње-Лос Анђелес, 2012. I КЊИГЕ На српском језику (a) БОГОСЛОВЉЕ Патрологија (4–5. век), књ. 2 (изд. Богословски факултет СПЦ), Београд 1984. Трагање за Христом (изд. „Храст“), Београд 1989, 2. изд.1993. Духовност Православља (изд. „Храст“, Београд 1990, 2. изд. 1994. На путевима Отаца I и II (изд. „Храст“), Београд 1991, 2. изд. 1996. Богословље Светог Саве (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања, 1991. Српски завичај (изд. „Јединство“), Приштина–Београд 1991. Свети Сава и Косовски Завет (изд. СКЗ), Београд 1992. / в.приказ К. Крстић, у Беседа, Нови Сад, бр.3-4/1992,292-3. Бог се јави у телу (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања, 1992. Знак препоречни (изд. Студенти Богосл. факултета), Београд 1994. Философија и теологија (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања 1994; друго, допуњено издање 2004. Загрљај светова (изд. „Символ“), Србиње 1996. О следовању Светим Оцима (3 текста – која?),(изд. ман. Св. Пантелејмона), Врање 1996. Српски Православни буквар (изд. „Хришћанска мисао“). Србиње-Београд-Ваљево-Минхен, 1997, 2. изд. 2001; на енглеском: Serbian Orthodox Elementary Reading Book, Belgrade 2002. Живо Предање у Цркви (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог и „Видослов“), Врњачка Бања–Требиње 1998, 2. изд. 2002. Вапај Срба Косова и Метохије, Грачаница 1999; 2. изд. Требиње 1999; вебсајт страница Пројекат Растко: http://www.rastko.org.yu/bogoslovlje.atanasije-vapaj-c.html. Уп. превод на енглески, грчки и сл. Свете Иконе (Библ. Св. Петар Цетињски: Азбучни мисионар, књ. I), (изд. „Светигора“), Цетиње 1999; унето и у друге зборнике о Св. Иконама на италијанском, француском (Annuarium Historiae Conciliorum, 162–170), грчком (и на српском: Инок Григорије Круг, Икона, изд. Братство Св. Симеона Мироточивог, Врњачка Бања, 1997, 115–169). Бог Отаца наших (изд. Манастира Хиландара, 32), Солун 2000. Христос Алфа и Омега (зборник 12 изабраних чланака-студија, објављиваних и нових, у част 2000-годишњице Хришћанства), изд. Братство Св. Симена Мироточивог, Врњачка бања 2000. Христос а не Христ, изд. Братство Св. Симеона Мироточивог, Врњачка бања 2002. Аскетика, Београд-Србиње-Ваљево, 2002. [предавања из аскетике на Православном богословском инстуту Св. Сергија у Паризу, академске 1971/72; превод са француског изворника Cours d’Ascetique, Paris 1972; уз додатак: „Исихастичка антропологија“, стр. 109-132]. Беседе и речи… (збирка 120 беседа и текстова), Ман. Тврдош-Врњачка Бања 2003. Човек Богочовека Христа – Саборник-ἀφιέρωμα-festschrift-homage о 110-годишњици рођења и 25-годишњици блаженог престављења Оца Јустина (Поповића), текстови на 5 језика, Београд, Благовести 2004. Заблуде расколника тзв. “Старокалендараца”, Требиње-Врњци 2004 [два издања]. Преподобни Јустин Нови Ћелијски (Житије, Акатист, чуда), Београд 2005. Истовремено и џепно издање (без Акатиста и колора), Ман. Ћелије 2005. [опис: страна 96, са 1 табаком у колору: иконе, фреске, слике]. Еклисиологија Светог Апостола Павла, Врњци-Требиње 2006. О Цркви и Литургији, Врњци-Требиње 2007. Исус Христос је исти јуче, данас и довека, [петојезично издање] Врњци-Требиње-Лос Анђелес 2010. Од Откривења
Седница Пленума Епархијског управног одбора и седница Савета Епархије жичке
Дана 2. марта 2021. године Христова Црква Епархије жичке сагледала је своје деловање и рад који се односи на протеклу годину Господњу. Благословом Њ. П. Епископа жичког Г. Г. др Јустина у Храму Свете Тројице у Краљеву Молебан за призив Светога Духа служио је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман Манастира Вазнесења, уз саслужење архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића и протођакона Милутина Балтића, секретара Црквеног суда. Овом молитвеном чину присуствовали су сви чланови Савета Епархије жичке. Епархијски управни одбор је поднео исцрпан извештај о раду и домаћинском пословању Епархије жичке у тешкој години када се читав свет бори против пандемије вируса Covid 19. Направљен је пресек рада црквених јединица, манастира и црквених општина. Констатовано је да се упркос поменутој пандемији изузетно радило на унапређењу црквеног живота, на изградњи нових храмова, где значајно место заузима завршетак изградње Катедралног храма у Краљеву и храма на Копаонику, чије је изградње и у овој години живо помагао ЕУО Епархије жичке. Осим изградње нових храмова обимни радови вршени су на обнови и украшавању већ постојећих. Успешно пословање настављено је и на уређивању и газдовању шумама, као и на подизању винограда и винарије. Нарочит акценат у протеклој години Архипастир жички је са својим сарадницима ставио на социјалној делатности. Из социјалног фонда Епархије жичке стипендирани су студенти и ученици богословија, давана помоћ удовим попадијама, давана финансијска потпора свештеницима у парохијама у којима је видно смањен број житеља услед све већих миграција становништва у градове. Такође, на препоруку архијерејских намесника и свештеника помоћ је широм Епархије често давана оболелима, као и материјално угроженим људима. На крају, Епископ Јустин је очински похвалио досадашњи рад својих свештеника и сарадника, дајући благослов и подстрек за што квалитетнији будући рад, како би се унапредио живот Цркве, која је брод нашега спасења. Након радног дела приређена је трпеза љубави. Из канцеларије ЕУО Епархије жичке
„Читаоци о часопису“ – нова рубрика у „Православном мисионаруˮ
Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, благословом главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића, покренуо је нову рубрику коју је изнедрило вишегодишње представљање нашег званичног мисионарског гласила у медијима. У оквиру нове рубрике Читаоци о часопису, која ће заузети своје место међу 68. страна Православног мисионара, намењена је кратким порукама и утисцима читалачке публике. Позивамо све читаоце да нам доставе кратке поруке и утиске и на тај начин постану наши сарадници у овом мисионарском делу. Као вид приљежније сарадње нашег часописа са свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, слушаоци црквених радио-станица и сви наши читаоци, моћи ће своје кратке поруке да доставе подручним им црквеним радио станицама, или на имејл адресу која је намењена односима са медијима: pravoslavnimisionar.press@gmail.com Радио Слово љубве: https://youtu.be/3DmSWpmkMlw Радио Беседа: https://soundcloud.com/beseda/prilog-iz-jutarnjeg-programa-nova-rubrika-pravoslavnog-misionara-01-03-2021 Радио Глас: https://youtu.be/6qeIPLDNyCY Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима Извор: Православни мисионар
Недеља блудног сина и рукоположење у Коњевићима
У недељу о блудном сину, Светом Архијерејском Литургијом у Цркви Светог цара Константина и царице Јелене у Коњевићима, началствовао је Владика Јустин. Саслуживали су: архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, протонамесник Миодраг Тодоровић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Радомир Митровић. Евхаристијско сабрање је увеличало рукоположење ђакона Радомира Митровића у чин презвитера, као и додела чина протојереја који су примили намесник Никола Вучетић и старешина храма Миодраг Тодоровић. Епископ Јустин је своју беседу отпочео захвалношћу заступницима овог храма равноапостолном Светом цару Константину и царици Јелени, настављајући: „Данашње сабрање је припрема за свети пост. Треба се трудити да пост протекне у миру и покајању, јер ако тако будемо мислили, сам Господ ће нам помоћи да то и остваримо. Ова припремна недеља је посвећена покајању блудног сина. И поред очевих речи: „Све моје је твоје”, млађи син не хтеде да буде поред оца свога, узима део свог имања и одлази у далеку земљу. Нема греха, пада, ни промашаја који отац не прашта. Поред покајања блудног сина, ми прослављамо, изнад свега, дуготрпљење, љубав и милосрђе очево. Отац је често гледао на пут којим је син отишао, надајући се да ће се вратити. Тако и у данашње време многи одлазе да нађу срећу на другом месту. Родитељи чекају да им се деца врате, да поново живе у заједници, миру и љубави. Блудни син, живећи у оскудици и не могавши ни рошчићима да се прехрани, одлучи да се врати оцу као један од најамника. Отац га угледа у даљини, потрча му у сусрет, загрли га, и нареди слугама да му дају старо достојанство. Догађај оваквог покајања има светлу силу, силу једнаку сили Светог крштења, како су говорили Свети Оци. Ово је прича о Господу Богу, Цару царева и Господару господара, који је створио све видљиво и невидљиво. Као круну стварања, створио је човека, дарујући му душу, ум и слободу, да бира да ли ће да живи са Богом или ће изабрати пут мимо Бога. Свети апостол Павле каже да без Бога не можемо чинити ништа. Подсетимо се цара Давида и његовог силног покајања, које се најбоље осликава у Псалтиру. Ми треба да се трудимо, да се кајемо, да у души имамо покајничко расположење. Треба мање грешити, што нама људима јесте тешко, али ће нам Господ помоћи да се ослободимо греха. Када се ослободимо греха, душа наша постане отворена за Бога, чиста, онда ћемо сазнати шта је добро, а шта зло, шта је истина, а шта лаж у овом свету. Данашње сабрање треба да нам буде подстицај да сви постимо часни пост, јер без поста нико не може угодити Богу, како кажу Свети Оци. Пост и молитва су два крила која нас узводе ка Царству Небеском. Овај живот је радост, упркос толиким тескобама, којих морамо да се ослободимо, да нам срце буде радосно, да славимо Господа Бога. Ми смо Црква која се моли и за покојне, јер они своју наду полажу у живу Цркву, која је овде на земљи. Господ Бог, диван у Тројици, нека је са свима вама и вашим, отаџбином нашом и свим људима добре воље. Амин.“ Епископ Јустин је након Свете Литургије осветио звона и крстове за будући звоник, који је у изградњи. Чтец Стефан Јовановић
Покајање – прешна потреба наших дана
Неко од Светих Отаца завапио је Богу: Господе, дај ми један, једини дан за који се не морам кајати! Ово не може сваки разумети. Ово може разумети само онај хришћанин, који је навикао да стоји на стражи своје душе и да у њој запажа најутанчаније покрете добрих и злих жеља, добрих и злих мисли. А жеље и мисли родитељи су речи и дела. Међутим има људи који се зову хришћанима, а којима је увек на језику готово самооправдање: Ја немам зашта да се кајем у животу. Каква самообмана! И каква разлика између оног светог човека који је желео један, једини дан чист и безгрешан, и ових „безгрешника“ који цео свој живот, тј. хиљаде и хиљаде дана, сматрају светим и безгрешним. На сваком и свачијем опелу православни свештеник се моли Богу за опроштај грехова покојникових, па каже: …јер нема човека који је жив а да није згрешио. Како згрешио? Словом, дјелом или помишленијем, дакле, и помисли могу бити грех. И жеље могу бити грех. Речи и дела произилазе, или рађају се, од помисли и жеља. Ово су као родитељи, оно као деца. Могу они бити и бездетни, па ипак човечија душа да буде сва у греху. То јест, могу наше зле помисли и зле жеље остати у нама неизражене и најављене кроз речи и дела, па ипак сва наша душа да буде помрачена грехом. Уми срце своје од зла, говори Господ (Јер 4, 14). На другом месту опет у Библији каже се: Није Бог као човек да суди по спољашности, него он испитује срца и утробе. Отуда је јасно да се покајање тражи не само за речи и дела, него и за помисли и жеље. Како народ мисли и осећа? На једном молитвеном скупу певаху људи и жене неку песму о покајању, завршавајући сваку строфу овим рефреном: Покајање Богу радовање, Некајање паклу радовање. После отпеване песме устаде један човек, кога називаху брат Крстивојем, па изговори једну красну реч о потреби покајања. Пишем ово памећу: Читали сте, вели, браћо и сестре, у Светоме Писму, а чули сте и од својих свештеника, да је Бог оставио покајање за спасење. Не тражи Створитељ од нас неку небесну праведност. Зна Он од каквог смо састава. Нисмо ми као дворац од гранита, него као кућа од земље. Зна Он то боље него ми сами што себе знамо. Зато тражи од нас да колико год можемо уздржавамо се од греха и безакоња, а када сагрешимо да се одмах покајемо. У ове мутне дане наши свештеници највише говоре о покајању и позивају народ на покајање. По својој сељачкој памети ја рачунам да ако би се сав народ покајао, не би нам сав свет могао ништа наудити. Зар није тако браћо? Тако је! -одјекну кроз вечерњу тишину. Било је времена, драга браћо, кад ја нисам имао појма о покајању. Прво, нисам знао да се треба кајати, друго, био сам горд да би се кајао, и најзад, било ме је стид да признам грех и да се покајем. Па сам онда испитивао стање код других људи и разумео ово што ћу вам рећи – три су узрока некајању: незнање шта је грех, гордост и стид. Ја рекох што имадох. Само још да поновим – само нас покајање може спасти од свију зала. А сада нека настави неко други. Свети Николај Жички Извор: www.spc.rs
Свештеник Александар Шмеман, “Устаћу и поћи ћу…“
„Устаћу и поћи ћу…“. Како је то лако, а како је то уствари тешко! Међутим, управо и само од тих једноставних речи зависи све и у мом животу и у животу света који ме окружује. Све зависи управо и само од мога покајања, од тог покајничког просветљења ума, срца и душе у коме човек магновено сагледава таму, горчину и жалост свог палог живота, али, у исти мах, и светлост божанске љубави која је у сваком тренутку спремна да магновено преиспуни исти тај живот човеков. Протојереј Александар Шмеман
Најава: 28. фебруар у 09.00 – Света Архијерејска Литургија у Коњевићима
Празник Преподобног Симеона Мироточивог у Краљеву
У петак, 26. фебруара 2021. године када Света Црква прославља Преподобног Симеона Мироточивог, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина храма протојереј Радоја Сандо, протонамесник Дејан Марковић, протонамесник Новица Благојевић и протођакон Александар Грујовић и ђакон Михајло Живковић. Протопсалт г. Иван Трајковић је предводио певницу. На данашњи дан су се први пут на Светој Литургији огласила звона, са новог звоника која су постављена у среду 24. Фебруара 2021. године. Након прочитаног Јеванђеља, протонамесник Новица Благојевић је по благослову Владике одржао беседу о животу и примеру Светог Симеона Мироточивог. Он је истакао да је Бог српскоме роду дао светитеља, каквим се мало који народ може похвалити. Симеон Мироточиви изабрао је јеванђеоски пут не као монах него још док је живео у свету—од своје младости. Док је био владар, Свети Симеон је највише радио на јачању црквеног живота свога народа. Подигао је многе задужбине које су постале извор српске духовности (Студеницу, Хиландар, Цркву Светог Николе и Пресвете Богородице код Куршумлије…). Када је примио монашки постриг, у потпуности се посветио спасењу душе, а за свога наставника у монашком подвигу узео је свога сина, Светога Саву. Српски народ није богат материјално, али је богат непропадљивим благом — светитељима на чији јеванђеоски подвиг може и треба да се угледа, истакао је отац Новица. У наставку је уследило причешћивање Телом и Крвљу Христовом, а затим благодарствене молитве. Вероучитељ Филип Зеленовић
Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, „Све је им`о, ништа им`о није“
Претходне векове је обележила велика и болна размирица у погледу тога шта се налази у основи наше стварности и нашег живота: да ли је у основи свега материјалност и, самим тим, порив ка материјалном или постоје некакви други – духовни – темељи? Ми, хришћани, верујемо да смо Љубављу Божијом призвани у живот (музички састав „Црвена Јабука“ безмало богословски у једној својој песми о томе каже: „Да није љубави не би свѝта било“) те се никако не можемо сложити са тим да се човек сасвим може свести на земљу и на материјално. Наравно, ово је општељудски доживљај – мајка независно од тога да ли је верујућа или не, у своме детету види нешто неупоредиво више од само земљe и материјe. Можда има и оних који тога нису свесни, али човек волећи, искрено, нелицемерно и са спремношћу на жртву, сведочи да је у основи свега живога ипак нешто што надилази земљу. О овој теми на величанствен (колико год ова реч била „јака“) и дирљив начин у својој чувеној песми „Прича о Васи Ладачком“ говори, сада већ покојни, наш песник и музичар Ђорђе Балашевић. Поезија покаткад има снагу пророчког надахнућа – просто имаш утисак као да кроз надахнуте речи песника које снажно осликавају нашу стварност говори сам Господ. Додуше, ономе, ко хоће да види и да чује, Господ се обраћа на разне начине: и преко лепоте овога, земнога, сунца и кроз пој птица, и преко сусрета са књижевношћу и уметношћу (рецимо, многи су читајући Достојевског своје срце определили за веру у Бога); и обратно, онај, који је прекрио своје очи и заптио своје уши, ништа од овога нит види, нит чује. Но, да се вратимо питању са почетка текста. Слушајући музику и стихове ове песме (а толико је богата садржајем да је на основу ње снимљен један дугометражни филм), у једном специфичном смислу у погледу ове теме све намах бива јасно и нема потребе за дугим дискусијама које често умеју да одишу атмосфером досаде. Судбина Васе Ладачког, главног јунака ове песме-приче, показује да опредељење које земно и материјално претпоставља свему другом, води ка крају који је испуњен тугом. Ђоле Балашевић у овој песми кроз призму човека који је рођен у сиротињи и који је жудео за богатством и који долази до богатства одрекавши се своје истинске љубави према једној сиротој девојци, показује шта се налази у основи свег живота и шта је оно што је ипак најзначајније. Васа, богаташ, умире у кафани изговарајући речи пуне, за њега болне, истине: „Џаба било коња враних, по ливади разиграних, џаба било сầта и салаша, када нисам с оном коју волем“. Тај стих и стих који му непосредно претходи „И све је им`о, ништа им`о није“ су у ствари изузетан закључак целе ове приче о основи постојања. Неко може имати све земно, и „коње вране, и сат са златним ланцем и салаше, и њиве плодне и винограде благородне“ и опет може „ништа немати“. То је на поетски начин исказана она порука из Јеванђеља „да човек не живи само о хлебу“. Човеково срце трага за нечим много узвишенијим и лако се засити било чим земним. Заиста, човек није биће коме је само неопходан хлеб, новац и аутомобил јер може имати све то и опет „ништа немати“. Ми живимо и постојимо, не услед случајног сударања атома, кваркова и којекаквих елементарних честица, већ услед чињенице да је Господ Својом Љубављу желео наше постојање. У сваком од нас постоје и гвожђе и кисеоник и водоник и магнезијум, али човек се не може свести само на смешу гвожђа и којечега другог, која износи осамдесет килограма – ми смо нешто неупоредиво више и предвиђени смо за нешто узвишеније, за љубав према Богу и према другом човеку. Без тога нема истинског живота ма шта човек поседовао, а са тим се може чак говорити да и у сиротињи постоји лепота. Човек заиста може све поседовати и изнутра осећати страшну празнину. Ђакон Стефан Милошевски, Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак 05. март 2021. године
Уснуо у Господу умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић)
Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски, Атанасије, упокојио се у Господу. Његово Преосвештенство преминуо је у четвртак, 4. марта 2021. године, у 18.45, у Јавној здравственој установи Болница Требиње. Обавјештење о сахрани новопредстављеног владике биће објављено накнадно. Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена! Извор: eparhija-zahumskohercegovacka.com
Библиографија Епископа Атанасија (Јевтића)
Све јединице у библио-графији прегледане су и проверене са изворницима посебних издања и периодичних публикација. Забележено је укупно ??? јединица. Поделе су извршене у шест целина: I Књиге на српском: а) богословље, б) историја, в) књиге преведене; књиге на грчком, француском, италијанском; II Студије, расправе, чланци, огледи, прилози, беседе; III Књиге у припреми; IV Необјављени радови; V Преводи; VI Приређене књиге и зборници; VII Прикази и оцене радова Епископа Атанасија Цитирање је вршено овако: Књиге, зборници и часописи (тј. општа дела) писани су курзивом, а конкретни чланци, студије, и сл. писани су под наводницима. Поштован је хронолошки ред појављивања дела, па су она цитирана, али само једанпут, при првом појављивању. Затим је под истом јединицом навођено следеће појављивање истог дела у осталим публикацијама. СКРАЋЕНИЦЕ (abbreviationes): Од Косова до Јадовна = Од Косова до Јадовна – путни записи (изд. аутора), Београд 1982; 8. проширено издање 1989/?/; 9. издање /поновљено 1/ 2002. Χριστὸς – Ἀρχὴ καὶ Τέλος = Χριστὸς – Ἀρχὴ καὶ Τέλος (изд. Ἴδρυμα Γουλανδρή-Χόρν, Imago), Атина 1983. Патрологија = Патрологија (4–5. век), књ. 2 (изд. Богословски факултет), Београд 1984. Трагање за Христом = Трагање за Христом (изд. „Храст“), Београд 1989, 2. изд. 1993. Духовност Православља = Духовност Православља (изд. „Храст“), Београд 1990. Великомученички Јасеновац = Великомученички Јасеновац – документи и сведочења, Београд 1990; 2. проширено издање: Великомученички Јасеновац после Јасеновца, Београд–Ваљево 1995. Страдање Срба на Косову и Метохији 1941–1990 = Страдање Срба на Косову и Метохији 1941–1990, изд. „Јединство“– Приштина 1990. Φῶς ἱλαρὸν = Φῶς ἱλαρὸν (изд. Ἀκρίτας), Атина 1991. Српски завичај = Српски завичај (изд. „Јединство“), Приштина–Београд 1991. Богословље Светог Саве = Богословље Светог Саве (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања, 1991. На путевима Отаца I = На путевима Отаца I (изд. „Храст“), Београд 1991, 2. изд. 2001. На путевима Отаца II = На путевима Отаца II (изд. „Храст“), Београд 1991, 2. изд. 2001. Бог се јави у телу = Бог се јави у телу (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања, 1992. Свети Сава и Косовски Завет = Свети Сава и Косовски Завет (изд. СКЗ), Београд 1992. Знак препоречни = Знак препоречни (изд. Студенти Богосл. факултета), Београд 1994. Философија и теологија = Философија и теологија (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања 1994. Etudes hésychastes, (L´Age d´Homme), Editions L’Age d’Homme. Series, La Lumière du Thabor. Publication Date, Lausanne 1995. Књиге Макавејске = Књиге Макавејске: превод, увод и коментари, (изд. „Видослов“-„Јасен“-Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања 1995, 2. изд. 2002; 3. издање ….. Загрљај светова = Загрљај светова (изд. „Символ“), Србиње 1996. О следовању Светим Оцима = О следовању Светим Оцима (3 текста), (изд. ман. Св. Пантелејмона), Врање 1996. Распета Херцеговина = Распета Херцеговина, ур. В. Џомић, Краљево 1997. Живо Предање у Цркви = Живо Предање у Цркви (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог и„Видослов“), Врњачка Бања–Требиње 1998, 2.изд. 2002. Дела Апостолских Ученика = Дела Апостолских Ученика: превод, уводи и напомене (Братство Св. Симеона Мироточивог, „Видослов“) Врњачка Бања–Требиње 1999, 2. изд. 2002; 3. издање 2005. Бог Отаца наших = Бог Отаца наших (изд. Манастира Хиландара, 32), Солун 2000. Нова Косовска Голгота (књ. 1–4), изд. „Светигора“, Цетиње 2000. Христос – Алфа и Омега, Врњачка бања, 2000; 2. издање 2005. Беседе Светога Григорија Богослова = Св. Григорије Богослов, Беседе Светога Григорија Богослова, Требиње-Врњачка Бања 2001 Св. Јован Дамаскин, Беседе, изд. Хиландар-Острог-Тврдош-Братство Св. Симеона Мироточивог, 2002. Свештени Канони Цркве = Свештени Канони Цркве, у преводу са грчког и словенског Епископа Атанасија, Београд 2005. О Цркви и Литургији = О Цркви и Литургији, Врњци-Требиње 2007. Christ – The Alpha and Omega = Christ – The Alpha and Omega, Sebastian Press – Los Angeles 2007. Emmanuel = Emmanuel. The Only Begotten and Firstborn among Many Brethren, Sebastian Press – Los Angeles, 2008. Христос Нова Пасха = Ур. Епископ А._Јевтић, Христос Нова Пасха – Божанствена Литургија I-IV, Београд-Требиње 2008–2009. Свети Максим Исповедник = Свети Максим Исповедник: живот и избор дела, са уводима, схолијама и студијама, превео са грчког и приредио Епископ Атанасије, Врњци-Требиње-Лос Анђелес, 2012. I КЊИГЕ На српском језику (a) БОГОСЛОВЉЕ Патрологија (4–5. век), књ. 2 (изд. Богословски факултет СПЦ), Београд 1984. Трагање за Христом (изд. „Храст“), Београд 1989, 2. изд.1993. Духовност Православља (изд. „Храст“, Београд 1990, 2. изд. 1994. На путевима Отаца I и II (изд. „Храст“), Београд 1991, 2. изд. 1996. Богословље Светог Саве (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања, 1991. Српски завичај (изд. „Јединство“), Приштина–Београд 1991. Свети Сава и Косовски Завет (изд. СКЗ), Београд 1992. / в.приказ К. Крстић, у Беседа, Нови Сад, бр.3-4/1992,292-3. Бог се јави у телу (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања, 1992. Знак препоречни (изд. Студенти Богосл. факултета), Београд 1994. Философија и теологија (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог), Врњачка Бања 1994; друго, допуњено издање 2004. Загрљај светова (изд. „Символ“), Србиње 1996. О следовању Светим Оцима (3 текста – која?),(изд. ман. Св. Пантелејмона), Врање 1996. Српски Православни буквар (изд. „Хришћанска мисао“). Србиње-Београд-Ваљево-Минхен, 1997, 2. изд. 2001; на енглеском: Serbian Orthodox Elementary Reading Book, Belgrade 2002. Живо Предање у Цркви (изд. Братство Св. Симеона Мироточивог и „Видослов“), Врњачка Бања–Требиње 1998, 2. изд. 2002. Вапај Срба Косова и Метохије, Грачаница 1999; 2. изд. Требиње 1999; вебсајт страница Пројекат Растко: http://www.rastko.org.yu/bogoslovlje.atanasije-vapaj-c.html. Уп. превод на енглески, грчки и сл. Свете Иконе (Библ. Св. Петар Цетињски: Азбучни мисионар, књ. I), (изд. „Светигора“), Цетиње 1999; унето и у друге зборнике о Св. Иконама на италијанском, француском (Annuarium Historiae Conciliorum, 162–170), грчком (и на српском: Инок Григорије Круг, Икона, изд. Братство Св. Симеона Мироточивог, Врњачка Бања, 1997, 115–169). Бог Отаца наших (изд. Манастира Хиландара, 32), Солун 2000. Христос Алфа и Омега (зборник 12 изабраних чланака-студија, објављиваних и нових, у част 2000-годишњице Хришћанства), изд. Братство Св. Симена Мироточивог, Врњачка бања 2000. Христос а не Христ, изд. Братство Св. Симеона Мироточивог, Врњачка бања 2002. Аскетика, Београд-Србиње-Ваљево, 2002. [предавања из аскетике на Православном богословском инстуту Св. Сергија у Паризу, академске 1971/72; превод са француског изворника Cours d’Ascetique, Paris 1972; уз додатак: „Исихастичка антропологија“, стр. 109-132]. Беседе и речи… (збирка 120 беседа и текстова), Ман. Тврдош-Врњачка Бања 2003. Човек Богочовека Христа – Саборник-ἀφιέρωμα-festschrift-homage о 110-годишњици рођења и 25-годишњици блаженог престављења Оца Јустина (Поповића), текстови на 5 језика, Београд, Благовести 2004. Заблуде расколника тзв. “Старокалендараца”, Требиње-Врњци 2004 [два издања]. Преподобни Јустин Нови Ћелијски (Житије, Акатист, чуда), Београд 2005. Истовремено и џепно издање (без Акатиста и колора), Ман. Ћелије 2005. [опис: страна 96, са 1 табаком у колору: иконе, фреске, слике]. Еклисиологија Светог Апостола Павла, Врњци-Требиње 2006. О Цркви и Литургији, Врњци-Требиње 2007. Исус Христос је исти јуче, данас и довека, [петојезично издање] Врњци-Требиње-Лос Анђелес 2010. Од Откривења
Седница Пленума Епархијског управног одбора и седница Савета Епархије жичке
Дана 2. марта 2021. године Христова Црква Епархије жичке сагледала је своје деловање и рад који се односи на протеклу годину Господњу. Благословом Њ. П. Епископа жичког Г. Г. др Јустина у Храму Свете Тројице у Краљеву Молебан за призив Светога Духа служио је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман Манастира Вазнесења, уз саслужење архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића и протођакона Милутина Балтића, секретара Црквеног суда. Овом молитвеном чину присуствовали су сви чланови Савета Епархије жичке. Епархијски управни одбор је поднео исцрпан извештај о раду и домаћинском пословању Епархије жичке у тешкој години када се читав свет бори против пандемије вируса Covid 19. Направљен је пресек рада црквених јединица, манастира и црквених општина. Констатовано је да се упркос поменутој пандемији изузетно радило на унапређењу црквеног живота, на изградњи нових храмова, где значајно место заузима завршетак изградње Катедралног храма у Краљеву и храма на Копаонику, чије је изградње и у овој години живо помагао ЕУО Епархије жичке. Осим изградње нових храмова обимни радови вршени су на обнови и украшавању већ постојећих. Успешно пословање настављено је и на уређивању и газдовању шумама, као и на подизању винограда и винарије. Нарочит акценат у протеклој години Архипастир жички је са својим сарадницима ставио на социјалној делатности. Из социјалног фонда Епархије жичке стипендирани су студенти и ученици богословија, давана помоћ удовим попадијама, давана финансијска потпора свештеницима у парохијама у којима је видно смањен број житеља услед све већих миграција становништва у градове. Такође, на препоруку архијерејских намесника и свештеника помоћ је широм Епархије често давана оболелима, као и материјално угроженим људима. На крају, Епископ Јустин је очински похвалио досадашњи рад својих свештеника и сарадника, дајући благослов и подстрек за што квалитетнији будући рад, како би се унапредио живот Цркве, која је брод нашега спасења. Након радног дела приређена је трпеза љубави. Из канцеларије ЕУО Епархије жичке
„Читаоци о часопису“ – нова рубрика у „Православном мисионаруˮ
Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, благословом главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића, покренуо је нову рубрику коју је изнедрило вишегодишње представљање нашег званичног мисионарског гласила у медијима. У оквиру нове рубрике Читаоци о часопису, која ће заузети своје место међу 68. страна Православног мисионара, намењена је кратким порукама и утисцима читалачке публике. Позивамо све читаоце да нам доставе кратке поруке и утиске и на тај начин постану наши сарадници у овом мисионарском делу. Као вид приљежније сарадње нашег часописа са свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, слушаоци црквених радио-станица и сви наши читаоци, моћи ће своје кратке поруке да доставе подручним им црквеним радио станицама, или на имејл адресу која је намењена односима са медијима: pravoslavnimisionar.press@gmail.com Радио Слово љубве: https://youtu.be/3DmSWpmkMlw Радио Беседа: https://soundcloud.com/beseda/prilog-iz-jutarnjeg-programa-nova-rubrika-pravoslavnog-misionara-01-03-2021 Радио Глас: https://youtu.be/6qeIPLDNyCY Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима Извор: Православни мисионар
Недеља блудног сина и рукоположење у Коњевићима
У недељу о блудном сину, Светом Архијерејском Литургијом у Цркви Светог цара Константина и царице Јелене у Коњевићима, началствовао је Владика Јустин. Саслуживали су: архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, протонамесник Миодраг Тодоровић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Радомир Митровић. Евхаристијско сабрање је увеличало рукоположење ђакона Радомира Митровића у чин презвитера, као и додела чина протојереја који су примили намесник Никола Вучетић и старешина храма Миодраг Тодоровић. Епископ Јустин је своју беседу отпочео захвалношћу заступницима овог храма равноапостолном Светом цару Константину и царици Јелени, настављајући: „Данашње сабрање је припрема за свети пост. Треба се трудити да пост протекне у миру и покајању, јер ако тако будемо мислили, сам Господ ће нам помоћи да то и остваримо. Ова припремна недеља је посвећена покајању блудног сина. И поред очевих речи: „Све моје је твоје”, млађи син не хтеде да буде поред оца свога, узима део свог имања и одлази у далеку земљу. Нема греха, пада, ни промашаја који отац не прашта. Поред покајања блудног сина, ми прослављамо, изнад свега, дуготрпљење, љубав и милосрђе очево. Отац је често гледао на пут којим је син отишао, надајући се да ће се вратити. Тако и у данашње време многи одлазе да нађу срећу на другом месту. Родитељи чекају да им се деца врате, да поново живе у заједници, миру и љубави. Блудни син, живећи у оскудици и не могавши ни рошчићима да се прехрани, одлучи да се врати оцу као један од најамника. Отац га угледа у даљини, потрча му у сусрет, загрли га, и нареди слугама да му дају старо достојанство. Догађај оваквог покајања има светлу силу, силу једнаку сили Светог крштења, како су говорили Свети Оци. Ово је прича о Господу Богу, Цару царева и Господару господара, који је створио све видљиво и невидљиво. Као круну стварања, створио је човека, дарујући му душу, ум и слободу, да бира да ли ће да живи са Богом или ће изабрати пут мимо Бога. Свети апостол Павле каже да без Бога не можемо чинити ништа. Подсетимо се цара Давида и његовог силног покајања, које се најбоље осликава у Псалтиру. Ми треба да се трудимо, да се кајемо, да у души имамо покајничко расположење. Треба мање грешити, што нама људима јесте тешко, али ће нам Господ помоћи да се ослободимо греха. Када се ослободимо греха, душа наша постане отворена за Бога, чиста, онда ћемо сазнати шта је добро, а шта зло, шта је истина, а шта лаж у овом свету. Данашње сабрање треба да нам буде подстицај да сви постимо часни пост, јер без поста нико не може угодити Богу, како кажу Свети Оци. Пост и молитва су два крила која нас узводе ка Царству Небеском. Овај живот је радост, упркос толиким тескобама, којих морамо да се ослободимо, да нам срце буде радосно, да славимо Господа Бога. Ми смо Црква која се моли и за покојне, јер они своју наду полажу у живу Цркву, која је овде на земљи. Господ Бог, диван у Тројици, нека је са свима вама и вашим, отаџбином нашом и свим људима добре воље. Амин.“ Епископ Јустин је након Свете Литургије осветио звона и крстове за будући звоник, који је у изградњи. Чтец Стефан Јовановић
Покајање – прешна потреба наших дана
Неко од Светих Отаца завапио је Богу: Господе, дај ми један, једини дан за који се не морам кајати! Ово не може сваки разумети. Ово може разумети само онај хришћанин, који је навикао да стоји на стражи своје душе и да у њој запажа најутанчаније покрете добрих и злих жеља, добрих и злих мисли. А жеље и мисли родитељи су речи и дела. Међутим има људи који се зову хришћанима, а којима је увек на језику готово самооправдање: Ја немам зашта да се кајем у животу. Каква самообмана! И каква разлика између оног светог човека који је желео један, једини дан чист и безгрешан, и ових „безгрешника“ који цео свој живот, тј. хиљаде и хиљаде дана, сматрају светим и безгрешним. На сваком и свачијем опелу православни свештеник се моли Богу за опроштај грехова покојникових, па каже: …јер нема човека који је жив а да није згрешио. Како згрешио? Словом, дјелом или помишленијем, дакле, и помисли могу бити грех. И жеље могу бити грех. Речи и дела произилазе, или рађају се, од помисли и жеља. Ово су као родитељи, оно као деца. Могу они бити и бездетни, па ипак човечија душа да буде сва у греху. То јест, могу наше зле помисли и зле жеље остати у нама неизражене и најављене кроз речи и дела, па ипак сва наша душа да буде помрачена грехом. Уми срце своје од зла, говори Господ (Јер 4, 14). На другом месту опет у Библији каже се: Није Бог као човек да суди по спољашности, него он испитује срца и утробе. Отуда је јасно да се покајање тражи не само за речи и дела, него и за помисли и жеље. Како народ мисли и осећа? На једном молитвеном скупу певаху људи и жене неку песму о покајању, завршавајући сваку строфу овим рефреном: Покајање Богу радовање, Некајање паклу радовање. После отпеване песме устаде један човек, кога називаху брат Крстивојем, па изговори једну красну реч о потреби покајања. Пишем ово памећу: Читали сте, вели, браћо и сестре, у Светоме Писму, а чули сте и од својих свештеника, да је Бог оставио покајање за спасење. Не тражи Створитељ од нас неку небесну праведност. Зна Он од каквог смо састава. Нисмо ми као дворац од гранита, него као кућа од земље. Зна Он то боље него ми сами што себе знамо. Зато тражи од нас да колико год можемо уздржавамо се од греха и безакоња, а када сагрешимо да се одмах покајемо. У ове мутне дане наши свештеници највише говоре о покајању и позивају народ на покајање. По својој сељачкој памети ја рачунам да ако би се сав народ покајао, не би нам сав свет могао ништа наудити. Зар није тако браћо? Тако је! -одјекну кроз вечерњу тишину. Било је времена, драга браћо, кад ја нисам имао појма о покајању. Прво, нисам знао да се треба кајати, друго, био сам горд да би се кајао, и најзад, било ме је стид да признам грех и да се покајем. Па сам онда испитивао стање код других људи и разумео ово што ћу вам рећи – три су узрока некајању: незнање шта је грех, гордост и стид. Ја рекох што имадох. Само још да поновим – само нас покајање може спасти од свију зала. А сада нека настави неко други. Свети Николај Жички Извор: www.spc.rs
Свештеник Александар Шмеман, “Устаћу и поћи ћу…“
„Устаћу и поћи ћу…“. Како је то лако, а како је то уствари тешко! Међутим, управо и само од тих једноставних речи зависи све и у мом животу и у животу света који ме окружује. Све зависи управо и само од мога покајања, од тог покајничког просветљења ума, срца и душе у коме човек магновено сагледава таму, горчину и жалост свог палог живота, али, у исти мах, и светлост божанске љубави која је у сваком тренутку спремна да магновено преиспуни исти тај живот човеков. Протојереј Александар Шмеман
Најава: 28. фебруар у 09.00 – Света Архијерејска Литургија у Коњевићима
Празник Преподобног Симеона Мироточивог у Краљеву
У петак, 26. фебруара 2021. године када Света Црква прославља Преподобног Симеона Мироточивог, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина храма протојереј Радоја Сандо, протонамесник Дејан Марковић, протонамесник Новица Благојевић и протођакон Александар Грујовић и ђакон Михајло Живковић. Протопсалт г. Иван Трајковић је предводио певницу. На данашњи дан су се први пут на Светој Литургији огласила звона, са новог звоника која су постављена у среду 24. Фебруара 2021. године. Након прочитаног Јеванђеља, протонамесник Новица Благојевић је по благослову Владике одржао беседу о животу и примеру Светог Симеона Мироточивог. Он је истакао да је Бог српскоме роду дао светитеља, каквим се мало који народ може похвалити. Симеон Мироточиви изабрао је јеванђеоски пут не као монах него још док је живео у свету—од своје младости. Док је био владар, Свети Симеон је највише радио на јачању црквеног живота свога народа. Подигао је многе задужбине које су постале извор српске духовности (Студеницу, Хиландар, Цркву Светог Николе и Пресвете Богородице код Куршумлије…). Када је примио монашки постриг, у потпуности се посветио спасењу душе, а за свога наставника у монашком подвигу узео је свога сина, Светога Саву. Српски народ није богат материјално, али је богат непропадљивим благом — светитељима на чији јеванђеоски подвиг може и треба да се угледа, истакао је отац Новица. У наставку је уследило причешћивање Телом и Крвљу Христовом, а затим благодарствене молитве. Вероучитељ Филип Зеленовић