Освећење храма Светог Спиридона у засеоку Перишићи у Девићима
На обронцима планине Голије у засеоку Перишићи у парохији девићкој по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Жичког Г.Г. Јустина извршено је мало освећење храма Светог Спиридона. Освећење храма извршио је Архијерејски намесник моравички протојереј ставртофор Гмитар Милуновић уз саслужење пароха придворичког протојереја ставрофора Мирољуба Маринковића, протојереја ставрофора Мирослава Поповића из Аустралије и ђакон Тихомира Костића, док је певницу предводио парох девићки јереј Александар Јелић. На темељима старог храма ктитор и овдашњи домаћин 2015. године почиње обнову ове светиње. Пут ка коме је стремио и који је крчио није био лак. Пуну подршку Михајило Перишић имао је од своје породице и мештана засеока који су му неуморно помагали у изградњи храма, речи су намесника моравичког Гмитра Милуновића којима се обратио вернима. Поред речи о настанку ове светиње, отац Гмитар пренео је благослове и поздраве Епископа Јустина и на крају уручио грамату господину Михајлу у знак захвалности и несебичне љубавио коју је подарио Цркви својој. Радост овог догађаја пренета је за трпезу љубави коју је ктитор припремио за све присутне. Јереј Александар Јелић
8. „Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену
У организацији удружења „Павле – живот по Јеванђељу“ из Чачка у сарадњи са Епархијом жичком и ТОЧ, Чачак организована је свечаност у манастиру Благовештење кабларско поводом завршетка дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“. Свечаност је организована под покровитељством града Чачка. Традиционално по осми пут, после Св. Литургије коју је служило свештенство из Чачка и парох кућаначки из Епархије пакрачко славонске, у порти манастира Благовештење кабларско уприличена је свечаност у част патријарха Павла. Повод за свечаност је завршетак дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“. На тераси је постављена изложба приспелих радова – ручно резбарених крстова осме Колоније. Приспело је укупно 12 радова. Стручни жири у саставу: Зоран Јуреш, академски графичар, протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски и Никола Ковачевић, члан Удружења сликара и вајара Драгачева оценили су приспеле радове. Првонаграђени крст је рад Драгана Тодорова из Новог Сада. Другу награду равноправно деле радови Зорана Ћећеза из Чачка и Снежане Премовић из Рашке којима су уручене плакете и новчане награде, а осталим учесницима захвалнице и новчане награде. Захвалнице су добили: Драгиша Гордић из Требиња, Мирослав Гњатић из Требиња, Данка Караклајић из Ивањице, Зоран Златановић из Врања, Ненад Стевановић из Врњачке Бање, Никола Аранђеловић из Чачка, Немања Дворанац из Шида, Стојан Топаловић из Лучана и Далибор Кузмановић из Врања. Свечаност је улепшало појање хора Музичке школе „Др Војислав Вучковић“ из Чачка под управом професорке Весне Ђуновић. Водитељ програма је била професорка српског језика и књижевности из чачанске гимназије Ана Ранђић која се прва обратила скупу на коме су били присутни грађани не само из Чачка већ и из других крајева Србије и шире. Скуп је поздравио, у име покровитеља, Мирослав Петковић, помоћник градоначелника Чачка. Посебно запажену и надахнуту беседу је имао протојереј сраврофор Милутин Тимотијевић бивши професор и ректор Призренске богословије, живи сведок јеванђеоског пута Светог патријарха Павла. “…нико није мање од овога света узимао за себе, а више давао људима и свету од њега. Његова молитва је отварала врата небеска…“ „… он је човек са којим си могао да разговараш, није правио ограду између себе и другога, што је рекао то је и испунио, што је обећао и то је испунио, ништа није сувишно рекао, а што је рекао било је свето и благословено…“ „…Будимо људи, тако је говорио. А шта то значи? То значи бити божији човек! А када је човек божији човек, онда је све решено…“ истакао је прота Милутин. На крају се скупу обратио оснивач манифестације „Дани патријарха Павла“ и старешина Колоније Драго Милошевић. Одушевљен беседом проте Милутина, Милошевић је одустао од своје беседе с тим што је поздравио све присутне, посебно проту Милутина и проту Драгана Гаћешу пароха кућаначког, захвалио се учесницима Колоније и свима који присуствују садржајима Манифестације и најавио остале садржаје до краја године. Након тога је учесницима колоније, заједно са помоћником градоначелника, уручио награде, плакете, захвалнице и примерак новог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски.
Света Архијерејска Литургија у Храму Светог Саве у Краљеву
У недељу 18. по духовима 8. октобра, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су старешина храма протојереј Радоја Сандо, протојереји ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протојереји Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. У храму препуном људи, Владика је у складу са данашњим Јеванђељем беседио о чудесном риболову на Галилејском језеру. Светлост Божја јесте оно што покрива наше слабости, само онда када приступимо Господу са покајањем и осећајем ништавности, попут апостола Петра. Христос је неуке рибаре учинио ловцима људи. Црква Христова ,,лови људе“, као што су некада апостоли ловили рибу, и припрема их за Царство Небеско. Грешни постају светитељи, разбојници постају милосрдни и пуни љубави. А која је то сила? Та сила је Љубав Христова, истакао је Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број верног народа, нарочито мале деце, данас је приступио Светој Чаши. Вероучитељ Филип Зеленовић
Тв-представљања новог броја Жичког благовесника (октобар-децембар 2023)
Поводом изласка из штампе новог броја Жичког благовесника (октобар-децембар 2023) на локалним телевизијама широм Епархије жичке представљен је садржан часописа. Свештенство и вероучитељи су се потрудили да широј јавности укажу на разноврсност тема и часопис препоруче свим љубитељима лепе и душекорисне речи. У наставку Вам преносимо јутјуб прилоге.
Прослава ђачке славе – Свети Стефан Првовенчани у Манастиру Жичи
Благодарећи Богу и ове године жички ђаци прославили су свечано ђачку славу на дан Светог Стефана Првовенчаног 7. октобра. Гости наших осмака који су били овогодишњи домаћини славе били су ученици осмог разреда из ОШ “Димитрије Туцовић“ из Краљева предвођени директорком Драганом Ђуровић, помоћницом директорке Сузаном Радосављевић и својим разредним старешином, вероучитељем Мирославом Почучом. Најпре смо се окупили на Литургији у манастирској Цркви где је и сестринство прослављало своју ктиторску славу. Након Литургије, славље се наставило у гостопримници манастира где је било свечано резање колача, а потом и заједничка трпеза. Гости на нашој овогодишњој слави били су и сви људи који су након Литургије желели да нам се придруже. Све је било свечано и лепо, али пре свега достојанствено у духу светитеља чији смо спомен прославили. Свети краљ нас је још једном сабрао и закрилио својим светитељским загрљајем пред Христовим престолом, а можемо слободно да посведочимо да су наши мали велики домаћини, жички осмаци, као и сви њихови мали и велики гости били за сваку похвалу и на радост срца свих нас. Вероучитељи: Ана Црепуљаревић, Мирослав Почуча
Михољске задушнице у Манастиру Вујан
У суботу 7. октобра 2023. када Црква молитвено прославља Светог Симона монаха и Светог краља Владислава и када се молитвено сећа упокојених од Адама до данашњих дана, Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујан уз саслуживање настојатеља манастира архимандрита Саве (Илића), протојереја Звонка Рацића и ђакона Стефана Симића. Након прочитаног Јеванђеља, верном народу беседом се обратио Владика Јустин рекавши да се Црква Божија сећа упокојених слугу Божијих кроз молитве, да ми својим упокојенима помажемо молитвом и чињењем добрих дела за њих и да смо тако повезани са њима духовно. Владика је још истакао да сваки човек хришћанин лоше навике и сваки промашај у животу може да превазиђе уз помоћ Божију. Требамо да се угледамо на мудре девојке из Јеванђеља, да нашу веру потврдимо добрим делима, а не да будемо као луде девојке које су привидно биле добре, али нису имале добра дела. Наш хришћански живот треба да буде потврђен добрим делима и љубављу. Ми се молимо Богу за упокојене и тако долази и њима и нама помоћ Божија, рекао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Литургије, Епископ је служио годишњи помен протојереју Дејану Стефановићу, своме брату по телу, а уједно и свим упокојеним који су живели у Манастиру Вујну. Нека им је вечни помен, Господ нека упокоји поменуте слуге своје и све уснуле у благочестивој вери. Братство Манастира Вујна
Нови број Жичког благовесника (октобар-децембар 2023) изашао из штампе
На корицама овог издања налазе се фотографије деце као учесника недавних богослужбених сабрања из наше Епархије. Садржај започиње са два текста на тему богослужбеног живота Цркве. Протојереј др Слободан Јаковљевић нам предочава историјски развој јутарње службе, од њених старозаветних почетака у јерусалимском храму, преко ранохришћанске заједнице, сложенијих облика монашког и азматског типика, до коначног формирања данашњег облика службе. На основу историјских и богословских увида, закључује: „ова аколутија представља подражавање природних појава који прате борбу ноћи и дана, повлачење мрака и победу светлости.“ Ђакон Бојан Мијаиловић у тексту о „Ђаконској служби у ранохришћанској Цркви“ појашњава значење термина „ђакон“, као и контекст у коме ова служба настаје. На основу праћења трагова о ђаконској служби у ранохришћанској литератури, читаоцима приближава како практичан значај ове службе за хришћанска сабрања, тако и њену светотајинску улогу. У наставку текста из прошлог броја, на тему „Противречност у православном поимању страдања“, вероучитељ Милорад Васиљевић указује на трагичност позиције страдалника у којој се може наћи сваки човек. Покушај логичног одговора на ово питање води у унутрашњу тескобу обележену сукобљеношћу противречних сила. Излаз се види у прихватању страдања и усвајању димензије ирационалности, која је посведочена у примерима праоца Авраама и Светог апостола Павла. Уоквирујући тему христологијом, аутор закључује: „Страдања су неизбежна, али је битно како се носити са њима и како их схватати. Све ово, заправо, представља стални подвиг на путу спасења, а ‛Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају’ (Мт 11, 12).“ Следе три текста у којима се обрађују теме из различитих периода наше историје. Вероучитељ Милица Глукчевић пише о „Српској средњовековној рецепцији лика и дела Светог цара Константина Великог“. Назив „новог Константина“ као тежња за подражавaњем у благочестивом руковођењу државом присутан је већ у Житијима Светог Стефана Немање (Симеона Мироточивог) која су написали његови синови Свети Сава и краљ Стефан Првовенчани (Симон монах), па и кроз касније важне српске средњовековне списе и фрескопис. Историчар Драган Драшковић, у тексту „Света Жича – чувар аманета Свете браће Саве и Стефана“ (Први део) пише о почецима Манастира Жиче у 13. веку, па о њеном каснијем развоју на основу вредних историјских записа из периода 16–19. века. Ове драгоцене увиде о догађајима и личностима везаним за манастир, закључује освртом на улогу владике Јоаникија-Јање Нешковића, који је „одмах по ступању на светосавски трон, тада Епархије ужичко-крушевачке 1854. и по премештању седишта епархије из Чачка у Карановац својим средствима започео обнову разрушене Жиче коју је уз помоћ народа из епархије, касније и из других крајева Кнежевине Србије завршио 1856. године.“ Историчар Трипо Спахић пише о почетку градње краљевачке Цркве Свете Тројице, која је започета трудом кнеза Милоша и локалног становништва 1823, а идуће године ће обележити јубилеј 200 година постојања. Коришћење сачуване литературе из периода настанка, као и каснија сведочанства, чине овај текст значајним подсетником и водичем кроз прошлост овог краљевачког храма. У рубрици Црква и свет, Марко Трајковић, докторанд Православног богословског факултета у Београду, у тексту „Секуларизација: социолошко-теолошка скица“ указује на настанак термина „секуларизација“, као и његову правно-имовинску основу, која се касније трансформише у културно-социолошку са вредносним значењем одвајања Цркве и државе. Анализира многе изазове, као и могуће позитивне и негативне аспекте овог значајног феномена, закључујући о опасностима „унутрашње секуларизације“ о којој се мало говори, а која значи усвајање духа овога света у свакодневицу црквеног живота. Рубрика Савремени т(р)агови, доноси текст „Анатомија досаде“, протојереја Александра Р. Јевтића. Аутор разлаже ово савремено осећање, које кроз различите манифестације утиче како на здравље појединца, тако и на међуљудске односе. Узимајући разне маске, досада иза себе крије осећање бесмисла и различите покушаје бега од њега (који могу водити од хиперактивности и болести зависности, до тешких облика депресије). Позивајући се на философске интерпретације овог проблема, текст завршава са поукама Светог Исака Сиријца и Светог Теодора Студита који дају смернице хришћанског аскетског односа са позитивним вредносним предзнаком ослоњеним на врлину наде и трпљења. У рубрици Вера и здравље, дефектолог-олигофренолог Ана Јаковљевић, у тексту „Аутизам – развојни поремећај модерног доба“ (Први део), објашњава значење и историјат овог све заступљенијег здравственог проблема који је потребно благовремено приметити. Кроз стручне увиде, указује на две различите манифестације овог аутизма кроз хиперсензитивност и хипосензитивност, које на примеру бола појашњава тиме што се први облик односи на преосетљивост, док се други односи на неосетљивост. Рубрика Хришћанство и књижевност, доноси нам текст професора српског језика и књижевности Александре Мијаиловић, на тему „Религиозно у песништву Десанке Максимовић“. Подвлачећи вишеслојност и развојни пут песништва, примећује хришћанске трагове већ у почецима стваралаштва. Аутор расветљава притиске које је песникиња трпела од комунистичких власти, након што је на листу заслужних Срба уврстила и оца Јустина Поповића и Владику Николаја Велимировића. Трагови такве позиције виде се и у њеном каснијем стварaлаштву, које ће, иако праћено сенком политичких и идеолошких притисака, ипак успевати да изнесе православне и светосавске мотиве, довољно јаке да сведоче о њеној ватреној вери и оданости предачким вредностима. У рубрици Лирски благовесник, др Драган Хамовић пише о текст о поетском ствaралаштву Љубивоја Ршумовића, који је овогодишњи добитник песничке награде „Жичке хрисовуље“. Истиче да је Ршум песник за децу, али и народни песник „који је успео да помири и захтеве унука и захтеве дедова и да приближи два удаљена искуствена света.“ Хамовић закључује: „Љубивоје Ршумовић, кога знамо пре свега као поету луденса, песник је пуног распона тонова и расположења. Песников задатак је да сведочи, али не и да једино мрачи: ‛Треба речи наћи праве свагдање / Да нам оснаже жељу осмисле надање.’ Силу речи подршке и наде Ршум је пронашао и оне трају у непрекидном радосном оптицају међу нашим детињим и осетљивим народом.“ У овој рубрици, налазе се и три песме („Песма на длану“, „Светогорским витезовима“, „Фајум“) аутора војног свештеника Александра Секулића. Теме које се назиру из векова који су далеко са нама овде су пронашле спој са песниковим личним проживљавањем верских и егзистенцијалних заплета. Хоризонт решења свих дилема се назире у созерцању неба као симбола Божијег присуства у историји и појединачним животима људи. Данијела Дмитрић, Лука Рајковић и Тијана Милојевић, ученици веронауке из горњемилановачке Гимназије, потрудили су се да рубрика Веронаука буде испуњена радовима на теме питања смисла живота, љубави, као и идентитета. У овим текстовима одрасли
Најава: 10 година од освећења Саборног храма: Богослужи Патријарх Порфирије; долазе мошти Светог Спиридона Чудотворца
У суботу и недјељу 14. и 15. октобра Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици прославиће 10 година од освећења. У суботу 14. октобра у 18 часова биће уприличен свечани дочек Његове Светости Патријарха српског Порфирија и деснице Светог Спиридона Тримитундског Чудотворца. Након вечерњег богослужења приступиће се поклоњењу и цјеливању моштију Светог Спиридона. У недјељу 15. октобра у 9 часова биће служена Патријарашка Литургија којом ће началствовати Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење више архијереја Српске цркве, као и Митрополита Крфа, Паксона и Диапонтијских острва г. Нектарија. Истог дана у 13 часова, Патријарх Порфирије и Митрополит Јоаникије освештаће камен темељац цркве Светога Саве, као и темеље Православне гимназије “Свети Сава” чија изградња је почела у подгоричком насељу Стари аеродром. У 19 часова Патријарх Порфирије ће посјетити Цркву Светог Ђорђа под Горицом, најстарије богослужбено мјесто у Подгорици, у којој је по предању Свету тајну крштења примио Свети Симеон Мироточиви. Свечана духовна академија поводом 10 година од освећења Саборног храма биће одржана у 20 часова на платоу испред Саборног храма. Бесједу ће одржати Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Добро дошли! Извор: mitropolija.com
Владика Николај и Ава Јустин – српски апостоли: Приказ 392. броја Православног мисионара
У данима када смо богослужбено прославили начало Индикта и почетак Црквене нове године, узносећи молитве за благословено ново лето доброте Господње, пред читалачком публиком се нашао нови 392. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема четвртог по реду броја у 2023. години носи наслов: „Владика Николај и Ава Јустин – српски апостолиˮ. Читаоце овог броја на првим страницама дочекује уреднички уводник у којем презвитер др Оливер Суботић указује на васељенски значај светих Николаја и Јустина, светитеља из рода нашега који су васцелим својим бићем сведочили радост живота у Христу. „Владика Николај Жички и Охридски: ненадмашни беседник, харизматични мисионар, свенародни владика, најплоднији писац међу српским јерарсима. Ава Јустин ћелијски: узор монашког подвига, светило догматске свести, писац Житија Светих, духовни расадник епископа филокалијског Духа. А код обојице идентичан циљ, ка којем се свим својим бићем пружају у знаку Крста – да прославе Име Божје и да, истовремено, свој народ свецело приводе к Богуˮ, истакао је у уводној речи главни и одговорни уредник. Протопрезвитер др Никола Маројевић за рубрику „Беседаˮ пише о светлости љубави Божје. Према речима никшићког пароха речи Господње нама људима постају истинска светила на животном раскршћу. Аутор јасно указује да се у јеванђелском одељку (Мт 6, 22–33), не каже очи, него око – из разлога што се овде не мисли на телесни вид, већ на духовни. Како схватити загонетну епизоду о узношењу Светог пророка Илије огњеним кочијама на небо, читаоци могу да се поуче из текста који је објављен у рубрици „Богословљеˮ, а у којем се, поред осталог, истиче: „Између вазнесења Илијиног и Вазнесења Господа била је суштинска разлика. Господ се вазнео Својом сопственом силом, а Илију је подигла увис огњена кочија, под којом тумачи најчешће разумеју анђелске силеˮ. У рубрици „Беседаˮ је објављена Илинданска беседа ђакона др Ђорђа Петровића, сабрата београдског храма Светог Александра Невског и професора Богословије Светог Саве у Београду. У свом поучном казивању ђакон Ђорђе је указао на значај пророчке службе, а у духу свештеног спомена на Светог пророка Илију, поучио је да име Илија означава – мој Бог Јахве, Бог је битујући или једино мој Бог има истински живот, те да пренесено у савремени језик, име Илија би значило: мој Бог је једини Жив. Рубрика „Уреднички изборˮ доноси нам текст из књиге „Људи са брда и узбрдица“, професора Боривоја Јелића, који носи наслов „Мој деда Владимирˮ. Уводни део 392. броја „Православног мисионараˮ закључен је рубриком „У дијалогу са атеизмомˮ у којој ђакон др Александар Милојков доноси други део текста о родној идеологији. Како је и сâм аутор указао, у овом чланку је желео да завири у свет науке и да погледа шта она по том питању каже – постоје ли неуробиолошке основе родне дисфорије. Тематски или централни део новог броја, доноси ауторске текстове и остали садржај који је посвећен теми броја. Сегмент са тематским садржајем отворен је ауторским текстом катихете Бранислава Илића који читаоцима указује на значај култа и богослужбеног прослављања и величања светих Николаја и Јустина. О чудесном архипастирском и великом мисионарском делу Светог Владике Николаја у Епархији жичкој, као и о изазовима са којима је свети Владика био суочен, пише протопрезвитер Александар Јевтић у тексту под насловом: „Свети Николај Охридски и Жички — блаженство оклеветаних Христа радиˮ. Светог Владику Николаја је целога живота пратио тежак животни крст и веома захтевно архипастирско бреме које је без колебања и са јаком вером носио на свом архијерејском омофору. Управо на ову тему у тексту под насловом: „Свечовек и више од тогаˮ, пише презвитер Александар Чавка. „Ни прогонства ни кућни притвор нису спречили духовне великане да још више раде на себи и на освајању унутрашњег простора своје душе и њеног односа са Богомˮ, истиче у свом ауторском тексту презвитер Дејан Трипковић, парох ваљевски. На тему броја разговарали смо са архимандритом Методијем (Марковићем), игуманом свештене обитељи Преподобног Прохора Пчињског. Игуман Методије пише о светитељском лику Преподобног Јустина ћелијског, указујући да се у његовим делима може се видети његова бескрајна љубав према Богочовеку Христу и позив свима да Га следе, те да читаво његово дело јесте слично сведочењу Апостола Павла, o Христу Распетом и Васкрслом. Редакција „Православног мисионараˮ је приредила још један интервју на тему броја. О дипломатским мисијама Светог Владике Николаја и уопште о његовом значају, разговарали смо са др Љупком Катаном. Наша саговорница др Љупка Катана је са највишом оценом одбранила докторску дисертацију на тему: „Политичко деловање и дипломатско мисионарство Николаја Велимировића у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Амерички Државама током Првог светског рата“. Ово је прва докторска дисертација на тему Светог Владике Николаја Охридског, Жичког и Лелићког, која ја одбрањена на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. О завету Светог Владике Николаја пише протонамесник Слободан Алексић, парох ваљевски. У свом ауторском тексту аутор указује да је завет драговољна обавеза и да представља два заветодавца, једнога који даје и другога који прима, те да Заветодавац који се обавезује давати, јесте сам Бог, а заветодавац који се обавезује да испуни све услове примања, јесте човек. Тематски део овог броја посебно употпуњује ауторски текст протопрезвитера-ставрофора Слободана Бобана Јокића, архијерејског намесника никшићког и главног и одговорног уредника часописа „Свевиђеˮ Епархије будимљанско-никшићке. У свом тексту под насловом: „Отац Јустин учитељ учитељаˮ, истиче да је преподобни отац Јустин ћелијски био отац који рађа ученике у свим временима. Према речима никшићког проте, Преподобни Јустин је учитељ, мислилац и стваралац чија дела и допринос превазилазе границе његовог времена, задобијајући свевремени значај за будућа поколења и њихове егзистенцијалне проблеме Наша сарадница Маријана Пилиповић сведочи о личном сусрету са Светим Владиком Николајем и Преподобним Јустином Ћелијским, казујући о чудесним тренуцима пред светим моштима два света апостола српског народа. Свети Владика Николај је написао низ чланака о Његошу, које одмах објављује и као књигу „Религија Његошеваˮ (1911), уочи избијања балканских ратова. На који је начин српски златоуст писао о великом и знаменитом владици Његошу, пише др Ђорђе Вуковић у тексту под насловом: „Свети Николај о Ловћенском Тајновидцу Његошуˮ. Рубрика „Света Земљаˮ доноси нам текст Јелене Јонић која пише о манастиру Светог Јована Крститеља на реци Јордан. Манастир је још у 4. веку забележен на карти у Мадаби као Свети Јован Крститељ, управо на месту где је,
Освећење храма Светог Спиридона у засеоку Перишићи у Девићима
На обронцима планине Голије у засеоку Перишићи у парохији девићкој по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Жичког Г.Г. Јустина извршено је мало освећење храма Светог Спиридона. Освећење храма извршио је Архијерејски намесник моравички протојереј ставртофор Гмитар Милуновић уз саслужење пароха придворичког протојереја ставрофора Мирољуба Маринковића, протојереја ставрофора Мирослава Поповића из Аустралије и ђакон Тихомира Костића, док је певницу предводио парох девићки јереј Александар Јелић. На темељима старог храма ктитор и овдашњи домаћин 2015. године почиње обнову ове светиње. Пут ка коме је стремио и који је крчио није био лак. Пуну подршку Михајило Перишић имао је од своје породице и мештана засеока који су му неуморно помагали у изградњи храма, речи су намесника моравичког Гмитра Милуновића којима се обратио вернима. Поред речи о настанку ове светиње, отац Гмитар пренео је благослове и поздраве Епископа Јустина и на крају уручио грамату господину Михајлу у знак захвалности и несебичне љубавио коју је подарио Цркви својој. Радост овог догађаја пренета је за трпезу љубави коју је ктитор припремио за све присутне. Јереј Александар Јелић
8. „Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену
У организацији удружења „Павле – живот по Јеванђељу“ из Чачка у сарадњи са Епархијом жичком и ТОЧ, Чачак организована је свечаност у манастиру Благовештење кабларско поводом завршетка дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“. Свечаност је организована под покровитељством града Чачка. Традиционално по осми пут, после Св. Литургије коју је служило свештенство из Чачка и парох кућаначки из Епархије пакрачко славонске, у порти манастира Благовештење кабларско уприличена је свечаност у част патријарха Павла. Повод за свечаност је завршетак дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“. На тераси је постављена изложба приспелих радова – ручно резбарених крстова осме Колоније. Приспело је укупно 12 радова. Стручни жири у саставу: Зоран Јуреш, академски графичар, протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски и Никола Ковачевић, члан Удружења сликара и вајара Драгачева оценили су приспеле радове. Првонаграђени крст је рад Драгана Тодорова из Новог Сада. Другу награду равноправно деле радови Зорана Ћећеза из Чачка и Снежане Премовић из Рашке којима су уручене плакете и новчане награде, а осталим учесницима захвалнице и новчане награде. Захвалнице су добили: Драгиша Гордић из Требиња, Мирослав Гњатић из Требиња, Данка Караклајић из Ивањице, Зоран Златановић из Врања, Ненад Стевановић из Врњачке Бање, Никола Аранђеловић из Чачка, Немања Дворанац из Шида, Стојан Топаловић из Лучана и Далибор Кузмановић из Врања. Свечаност је улепшало појање хора Музичке школе „Др Војислав Вучковић“ из Чачка под управом професорке Весне Ђуновић. Водитељ програма је била професорка српског језика и књижевности из чачанске гимназије Ана Ранђић која се прва обратила скупу на коме су били присутни грађани не само из Чачка већ и из других крајева Србије и шире. Скуп је поздравио, у име покровитеља, Мирослав Петковић, помоћник градоначелника Чачка. Посебно запажену и надахнуту беседу је имао протојереј сраврофор Милутин Тимотијевић бивши професор и ректор Призренске богословије, живи сведок јеванђеоског пута Светог патријарха Павла. “…нико није мање од овога света узимао за себе, а више давао људима и свету од њега. Његова молитва је отварала врата небеска…“ „… он је човек са којим си могао да разговараш, није правио ограду између себе и другога, што је рекао то је и испунио, што је обећао и то је испунио, ништа није сувишно рекао, а што је рекао било је свето и благословено…“ „…Будимо људи, тако је говорио. А шта то значи? То значи бити божији човек! А када је човек божији човек, онда је све решено…“ истакао је прота Милутин. На крају се скупу обратио оснивач манифестације „Дани патријарха Павла“ и старешина Колоније Драго Милошевић. Одушевљен беседом проте Милутина, Милошевић је одустао од своје беседе с тим што је поздравио све присутне, посебно проту Милутина и проту Драгана Гаћешу пароха кућаначког, захвалио се учесницима Колоније и свима који присуствују садржајима Манифестације и најавио остале садржаје до краја године. Након тога је учесницима колоније, заједно са помоћником градоначелника, уручио награде, плакете, захвалнице и примерак новог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски.
Света Архијерејска Литургија у Храму Светог Саве у Краљеву
У недељу 18. по духовима 8. октобра, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су старешина храма протојереј Радоја Сандо, протојереји ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протојереји Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. У храму препуном људи, Владика је у складу са данашњим Јеванђељем беседио о чудесном риболову на Галилејском језеру. Светлост Божја јесте оно што покрива наше слабости, само онда када приступимо Господу са покајањем и осећајем ништавности, попут апостола Петра. Христос је неуке рибаре учинио ловцима људи. Црква Христова ,,лови људе“, као што су некада апостоли ловили рибу, и припрема их за Царство Небеско. Грешни постају светитељи, разбојници постају милосрдни и пуни љубави. А која је то сила? Та сила је Љубав Христова, истакао је Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број верног народа, нарочито мале деце, данас је приступио Светој Чаши. Вероучитељ Филип Зеленовић
Тв-представљања новог броја Жичког благовесника (октобар-децембар 2023)
Поводом изласка из штампе новог броја Жичког благовесника (октобар-децембар 2023) на локалним телевизијама широм Епархије жичке представљен је садржан часописа. Свештенство и вероучитељи су се потрудили да широј јавности укажу на разноврсност тема и часопис препоруче свим љубитељима лепе и душекорисне речи. У наставку Вам преносимо јутјуб прилоге.
Прослава ђачке славе – Свети Стефан Првовенчани у Манастиру Жичи
Благодарећи Богу и ове године жички ђаци прославили су свечано ђачку славу на дан Светог Стефана Првовенчаног 7. октобра. Гости наших осмака који су били овогодишњи домаћини славе били су ученици осмог разреда из ОШ “Димитрије Туцовић“ из Краљева предвођени директорком Драганом Ђуровић, помоћницом директорке Сузаном Радосављевић и својим разредним старешином, вероучитељем Мирославом Почучом. Најпре смо се окупили на Литургији у манастирској Цркви где је и сестринство прослављало своју ктиторску славу. Након Литургије, славље се наставило у гостопримници манастира где је било свечано резање колача, а потом и заједничка трпеза. Гости на нашој овогодишњој слави били су и сви људи који су након Литургије желели да нам се придруже. Све је било свечано и лепо, али пре свега достојанствено у духу светитеља чији смо спомен прославили. Свети краљ нас је још једном сабрао и закрилио својим светитељским загрљајем пред Христовим престолом, а можемо слободно да посведочимо да су наши мали велики домаћини, жички осмаци, као и сви њихови мали и велики гости били за сваку похвалу и на радост срца свих нас. Вероучитељи: Ана Црепуљаревић, Мирослав Почуча
Михољске задушнице у Манастиру Вујан
У суботу 7. октобра 2023. када Црква молитвено прославља Светог Симона монаха и Светог краља Владислава и када се молитвено сећа упокојених од Адама до данашњих дана, Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујан уз саслуживање настојатеља манастира архимандрита Саве (Илића), протојереја Звонка Рацића и ђакона Стефана Симића. Након прочитаног Јеванђеља, верном народу беседом се обратио Владика Јустин рекавши да се Црква Божија сећа упокојених слугу Божијих кроз молитве, да ми својим упокојенима помажемо молитвом и чињењем добрих дела за њих и да смо тако повезани са њима духовно. Владика је још истакао да сваки човек хришћанин лоше навике и сваки промашај у животу може да превазиђе уз помоћ Божију. Требамо да се угледамо на мудре девојке из Јеванђеља, да нашу веру потврдимо добрим делима, а не да будемо као луде девојке које су привидно биле добре, али нису имале добра дела. Наш хришћански живот треба да буде потврђен добрим делима и љубављу. Ми се молимо Богу за упокојене и тако долази и њима и нама помоћ Божија, рекао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Литургије, Епископ је служио годишњи помен протојереју Дејану Стефановићу, своме брату по телу, а уједно и свим упокојеним који су живели у Манастиру Вујну. Нека им је вечни помен, Господ нека упокоји поменуте слуге своје и све уснуле у благочестивој вери. Братство Манастира Вујна
Нови број Жичког благовесника (октобар-децембар 2023) изашао из штампе
На корицама овог издања налазе се фотографије деце као учесника недавних богослужбених сабрања из наше Епархије. Садржај започиње са два текста на тему богослужбеног живота Цркве. Протојереј др Слободан Јаковљевић нам предочава историјски развој јутарње службе, од њених старозаветних почетака у јерусалимском храму, преко ранохришћанске заједнице, сложенијих облика монашког и азматског типика, до коначног формирања данашњег облика службе. На основу историјских и богословских увида, закључује: „ова аколутија представља подражавање природних појава који прате борбу ноћи и дана, повлачење мрака и победу светлости.“ Ђакон Бојан Мијаиловић у тексту о „Ђаконској служби у ранохришћанској Цркви“ појашњава значење термина „ђакон“, као и контекст у коме ова служба настаје. На основу праћења трагова о ђаконској служби у ранохришћанској литератури, читаоцима приближава како практичан значај ове службе за хришћанска сабрања, тако и њену светотајинску улогу. У наставку текста из прошлог броја, на тему „Противречност у православном поимању страдања“, вероучитељ Милорад Васиљевић указује на трагичност позиције страдалника у којој се може наћи сваки човек. Покушај логичног одговора на ово питање води у унутрашњу тескобу обележену сукобљеношћу противречних сила. Излаз се види у прихватању страдања и усвајању димензије ирационалности, која је посведочена у примерима праоца Авраама и Светог апостола Павла. Уоквирујући тему христологијом, аутор закључује: „Страдања су неизбежна, али је битно како се носити са њима и како их схватати. Све ово, заправо, представља стални подвиг на путу спасења, а ‛Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају’ (Мт 11, 12).“ Следе три текста у којима се обрађују теме из различитих периода наше историје. Вероучитељ Милица Глукчевић пише о „Српској средњовековној рецепцији лика и дела Светог цара Константина Великог“. Назив „новог Константина“ као тежња за подражавaњем у благочестивом руковођењу државом присутан је већ у Житијима Светог Стефана Немање (Симеона Мироточивог) која су написали његови синови Свети Сава и краљ Стефан Првовенчани (Симон монах), па и кроз касније важне српске средњовековне списе и фрескопис. Историчар Драган Драшковић, у тексту „Света Жича – чувар аманета Свете браће Саве и Стефана“ (Први део) пише о почецима Манастира Жиче у 13. веку, па о њеном каснијем развоју на основу вредних историјских записа из периода 16–19. века. Ове драгоцене увиде о догађајима и личностима везаним за манастир, закључује освртом на улогу владике Јоаникија-Јање Нешковића, који је „одмах по ступању на светосавски трон, тада Епархије ужичко-крушевачке 1854. и по премештању седишта епархије из Чачка у Карановац својим средствима започео обнову разрушене Жиче коју је уз помоћ народа из епархије, касније и из других крајева Кнежевине Србије завршио 1856. године.“ Историчар Трипо Спахић пише о почетку градње краљевачке Цркве Свете Тројице, која је започета трудом кнеза Милоша и локалног становништва 1823, а идуће године ће обележити јубилеј 200 година постојања. Коришћење сачуване литературе из периода настанка, као и каснија сведочанства, чине овај текст значајним подсетником и водичем кроз прошлост овог краљевачког храма. У рубрици Црква и свет, Марко Трајковић, докторанд Православног богословског факултета у Београду, у тексту „Секуларизација: социолошко-теолошка скица“ указује на настанак термина „секуларизација“, као и његову правно-имовинску основу, која се касније трансформише у културно-социолошку са вредносним значењем одвајања Цркве и државе. Анализира многе изазове, као и могуће позитивне и негативне аспекте овог значајног феномена, закључујући о опасностима „унутрашње секуларизације“ о којој се мало говори, а која значи усвајање духа овога света у свакодневицу црквеног живота. Рубрика Савремени т(р)агови, доноси текст „Анатомија досаде“, протојереја Александра Р. Јевтића. Аутор разлаже ово савремено осећање, које кроз различите манифестације утиче како на здравље појединца, тако и на међуљудске односе. Узимајући разне маске, досада иза себе крије осећање бесмисла и различите покушаје бега од њега (који могу водити од хиперактивности и болести зависности, до тешких облика депресије). Позивајући се на философске интерпретације овог проблема, текст завршава са поукама Светог Исака Сиријца и Светог Теодора Студита који дају смернице хришћанског аскетског односа са позитивним вредносним предзнаком ослоњеним на врлину наде и трпљења. У рубрици Вера и здравље, дефектолог-олигофренолог Ана Јаковљевић, у тексту „Аутизам – развојни поремећај модерног доба“ (Први део), објашњава значење и историјат овог све заступљенијег здравственог проблема који је потребно благовремено приметити. Кроз стручне увиде, указује на две различите манифестације овог аутизма кроз хиперсензитивност и хипосензитивност, које на примеру бола појашњава тиме што се први облик односи на преосетљивост, док се други односи на неосетљивост. Рубрика Хришћанство и књижевност, доноси нам текст професора српског језика и књижевности Александре Мијаиловић, на тему „Религиозно у песништву Десанке Максимовић“. Подвлачећи вишеслојност и развојни пут песништва, примећује хришћанске трагове већ у почецима стваралаштва. Аутор расветљава притиске које је песникиња трпела од комунистичких власти, након што је на листу заслужних Срба уврстила и оца Јустина Поповића и Владику Николаја Велимировића. Трагови такве позиције виде се и у њеном каснијем стварaлаштву, које ће, иако праћено сенком политичких и идеолошких притисака, ипак успевати да изнесе православне и светосавске мотиве, довољно јаке да сведоче о њеној ватреној вери и оданости предачким вредностима. У рубрици Лирски благовесник, др Драган Хамовић пише о текст о поетском ствaралаштву Љубивоја Ршумовића, који је овогодишњи добитник песничке награде „Жичке хрисовуље“. Истиче да је Ршум песник за децу, али и народни песник „који је успео да помири и захтеве унука и захтеве дедова и да приближи два удаљена искуствена света.“ Хамовић закључује: „Љубивоје Ршумовић, кога знамо пре свега као поету луденса, песник је пуног распона тонова и расположења. Песников задатак је да сведочи, али не и да једино мрачи: ‛Треба речи наћи праве свагдање / Да нам оснаже жељу осмисле надање.’ Силу речи подршке и наде Ршум је пронашао и оне трају у непрекидном радосном оптицају међу нашим детињим и осетљивим народом.“ У овој рубрици, налазе се и три песме („Песма на длану“, „Светогорским витезовима“, „Фајум“) аутора војног свештеника Александра Секулића. Теме које се назиру из векова који су далеко са нама овде су пронашле спој са песниковим личним проживљавањем верских и егзистенцијалних заплета. Хоризонт решења свих дилема се назире у созерцању неба као симбола Божијег присуства у историји и појединачним животима људи. Данијела Дмитрић, Лука Рајковић и Тијана Милојевић, ученици веронауке из горњемилановачке Гимназије, потрудили су се да рубрика Веронаука буде испуњена радовима на теме питања смисла живота, љубави, као и идентитета. У овим текстовима одрасли
Најава: 10 година од освећења Саборног храма: Богослужи Патријарх Порфирије; долазе мошти Светог Спиридона Чудотворца
У суботу и недјељу 14. и 15. октобра Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици прославиће 10 година од освећења. У суботу 14. октобра у 18 часова биће уприличен свечани дочек Његове Светости Патријарха српског Порфирија и деснице Светог Спиридона Тримитундског Чудотворца. Након вечерњег богослужења приступиће се поклоњењу и цјеливању моштију Светог Спиридона. У недјељу 15. октобра у 9 часова биће служена Патријарашка Литургија којом ће началствовати Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење више архијереја Српске цркве, као и Митрополита Крфа, Паксона и Диапонтијских острва г. Нектарија. Истог дана у 13 часова, Патријарх Порфирије и Митрополит Јоаникије освештаће камен темељац цркве Светога Саве, као и темеље Православне гимназије “Свети Сава” чија изградња је почела у подгоричком насељу Стари аеродром. У 19 часова Патријарх Порфирије ће посјетити Цркву Светог Ђорђа под Горицом, најстарије богослужбено мјесто у Подгорици, у којој је по предању Свету тајну крштења примио Свети Симеон Мироточиви. Свечана духовна академија поводом 10 година од освећења Саборног храма биће одржана у 20 часова на платоу испред Саборног храма. Бесједу ће одржати Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Добро дошли! Извор: mitropolija.com
Владика Николај и Ава Јустин – српски апостоли: Приказ 392. броја Православног мисионара
У данима када смо богослужбено прославили начало Индикта и почетак Црквене нове године, узносећи молитве за благословено ново лето доброте Господње, пред читалачком публиком се нашао нови 392. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема четвртог по реду броја у 2023. години носи наслов: „Владика Николај и Ава Јустин – српски апостолиˮ. Читаоце овог броја на првим страницама дочекује уреднички уводник у којем презвитер др Оливер Суботић указује на васељенски значај светих Николаја и Јустина, светитеља из рода нашега који су васцелим својим бићем сведочили радост живота у Христу. „Владика Николај Жички и Охридски: ненадмашни беседник, харизматични мисионар, свенародни владика, најплоднији писац међу српским јерарсима. Ава Јустин ћелијски: узор монашког подвига, светило догматске свести, писац Житија Светих, духовни расадник епископа филокалијског Духа. А код обојице идентичан циљ, ка којем се свим својим бићем пружају у знаку Крста – да прославе Име Божје и да, истовремено, свој народ свецело приводе к Богуˮ, истакао је у уводној речи главни и одговорни уредник. Протопрезвитер др Никола Маројевић за рубрику „Беседаˮ пише о светлости љубави Божје. Према речима никшићког пароха речи Господње нама људима постају истинска светила на животном раскршћу. Аутор јасно указује да се у јеванђелском одељку (Мт 6, 22–33), не каже очи, него око – из разлога што се овде не мисли на телесни вид, већ на духовни. Како схватити загонетну епизоду о узношењу Светог пророка Илије огњеним кочијама на небо, читаоци могу да се поуче из текста који је објављен у рубрици „Богословљеˮ, а у којем се, поред осталог, истиче: „Између вазнесења Илијиног и Вазнесења Господа била је суштинска разлика. Господ се вазнео Својом сопственом силом, а Илију је подигла увис огњена кочија, под којом тумачи најчешће разумеју анђелске силеˮ. У рубрици „Беседаˮ је објављена Илинданска беседа ђакона др Ђорђа Петровића, сабрата београдског храма Светог Александра Невског и професора Богословије Светог Саве у Београду. У свом поучном казивању ђакон Ђорђе је указао на значај пророчке службе, а у духу свештеног спомена на Светог пророка Илију, поучио је да име Илија означава – мој Бог Јахве, Бог је битујући или једино мој Бог има истински живот, те да пренесено у савремени језик, име Илија би значило: мој Бог је једини Жив. Рубрика „Уреднички изборˮ доноси нам текст из књиге „Људи са брда и узбрдица“, професора Боривоја Јелића, који носи наслов „Мој деда Владимирˮ. Уводни део 392. броја „Православног мисионараˮ закључен је рубриком „У дијалогу са атеизмомˮ у којој ђакон др Александар Милојков доноси други део текста о родној идеологији. Како је и сâм аутор указао, у овом чланку је желео да завири у свет науке и да погледа шта она по том питању каже – постоје ли неуробиолошке основе родне дисфорије. Тематски или централни део новог броја, доноси ауторске текстове и остали садржај који је посвећен теми броја. Сегмент са тематским садржајем отворен је ауторским текстом катихете Бранислава Илића који читаоцима указује на значај култа и богослужбеног прослављања и величања светих Николаја и Јустина. О чудесном архипастирском и великом мисионарском делу Светог Владике Николаја у Епархији жичкој, као и о изазовима са којима је свети Владика био суочен, пише протопрезвитер Александар Јевтић у тексту под насловом: „Свети Николај Охридски и Жички — блаженство оклеветаних Христа радиˮ. Светог Владику Николаја је целога живота пратио тежак животни крст и веома захтевно архипастирско бреме које је без колебања и са јаком вером носио на свом архијерејском омофору. Управо на ову тему у тексту под насловом: „Свечовек и више од тогаˮ, пише презвитер Александар Чавка. „Ни прогонства ни кућни притвор нису спречили духовне великане да још више раде на себи и на освајању унутрашњег простора своје душе и њеног односа са Богомˮ, истиче у свом ауторском тексту презвитер Дејан Трипковић, парох ваљевски. На тему броја разговарали смо са архимандритом Методијем (Марковићем), игуманом свештене обитељи Преподобног Прохора Пчињског. Игуман Методије пише о светитељском лику Преподобног Јустина ћелијског, указујући да се у његовим делима може се видети његова бескрајна љубав према Богочовеку Христу и позив свима да Га следе, те да читаво његово дело јесте слично сведочењу Апостола Павла, o Христу Распетом и Васкрслом. Редакција „Православног мисионараˮ је приредила још један интервју на тему броја. О дипломатским мисијама Светог Владике Николаја и уопште о његовом значају, разговарали смо са др Љупком Катаном. Наша саговорница др Љупка Катана је са највишом оценом одбранила докторску дисертацију на тему: „Политичко деловање и дипломатско мисионарство Николаја Велимировића у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Амерички Државама током Првог светског рата“. Ово је прва докторска дисертација на тему Светог Владике Николаја Охридског, Жичког и Лелићког, која ја одбрањена на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. О завету Светог Владике Николаја пише протонамесник Слободан Алексић, парох ваљевски. У свом ауторском тексту аутор указује да је завет драговољна обавеза и да представља два заветодавца, једнога који даје и другога који прима, те да Заветодавац који се обавезује давати, јесте сам Бог, а заветодавац који се обавезује да испуни све услове примања, јесте човек. Тематски део овог броја посебно употпуњује ауторски текст протопрезвитера-ставрофора Слободана Бобана Јокића, архијерејског намесника никшићког и главног и одговорног уредника часописа „Свевиђеˮ Епархије будимљанско-никшићке. У свом тексту под насловом: „Отац Јустин учитељ учитељаˮ, истиче да је преподобни отац Јустин ћелијски био отац који рађа ученике у свим временима. Према речима никшићког проте, Преподобни Јустин је учитељ, мислилац и стваралац чија дела и допринос превазилазе границе његовог времена, задобијајући свевремени значај за будућа поколења и њихове егзистенцијалне проблеме Наша сарадница Маријана Пилиповић сведочи о личном сусрету са Светим Владиком Николајем и Преподобним Јустином Ћелијским, казујући о чудесним тренуцима пред светим моштима два света апостола српског народа. Свети Владика Николај је написао низ чланака о Његошу, које одмах објављује и као књигу „Религија Његошеваˮ (1911), уочи избијања балканских ратова. На који је начин српски златоуст писао о великом и знаменитом владици Његошу, пише др Ђорђе Вуковић у тексту под насловом: „Свети Николај о Ловћенском Тајновидцу Његошуˮ. Рубрика „Света Земљаˮ доноси нам текст Јелене Јонић која пише о манастиру Светог Јована Крститеља на реци Јордан. Манастир је још у 4. веку забележен на карти у Мадаби као Свети Јован Крститељ, управо на месту где је,