
Света Архијерејска Литургија у Вукушици
Велико мноштво побожног народа сабрало се у селу Вукушици на празник Светог Стефана Дечанског ради присуства и учествовања у Светој Архијерејској Литургији. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја – ставрофора Ненада Илића, протонамесника Александра Јевтића, пароха краљевачког, јереја Милана Костића, пароха грачачког, јереја Младена Миливојевића, пароха вукушичког, као и протођакона Александра Грујовића. Након прочитаног Светог Јеванђеља Владика Јустин је поучио присутне указавши на величанствено преизобиље Божије славе која се нама људима открива преко анђела и светитеља, јер су је они први угледали, препознали и у њој слободно и непрекидно обитавају. Сваки човек који допусти да се благодатно дејство Божје љубави дотакне срца, спреман је да вечно остане у заједници са јединим Човекољупцем. Насупрот томе, они који ту љубав и благодат не поседују, бивају лак плен свим ђавољим лажима и понудама. Они постају површни симпатизери и „поштоваоци“ православља, остајући ван заједнице са Богом, која се по дару задобија само онда када себе уронимо постом, молитвеним животом и делима љубави у живот који нам Бог открива и у потпуности прихватимо све што је Његово. Повод за сабрање народа Божјег под сводовима Цркве брвнаре Светог Јована Крститеља из 19. века био је завршетак обнове црквене порте. У току ове године парохијани вукушичке парохије (којој припадају села Вукушица, Отроци и Вранеши са засеоком Јелошница) потрудили су се заједно да простор око ове светиње уобличе и улепшају. Порта је ограђена тарабом каква је некад била, а унутрашњост порте је рукама радника „Бањског зеленила и чистоће“ добила нови изглед сејањем траве и сађењем разних вишегодишњих украсних биљака. Ангажовањем Месне заједнице Вукушица и њеног председника Милана Ердоглије, као и Општине Врњачка Бања асфалтирана је комплетна деоница пута који води ка цркви, проширен и асфалтиран паркинг, и оно што је најважније за вернике који долазе из даљине – постављени су туристички путокази који воде ка овој јединој цркви брвнари на територији бањске општине. У претходном периоду извршена је електрификација звона и обновљена звонара из 1951. године. Владика је после заамвоне молитве поделио архијерејске захвалнице онима који су највише допринели у обнови овог духовног простора. Међу њима су били: у име Општине Врњачка Бања председник општине господин Бобан Ђуровић, господин Предраг Иричанин, привредник из Отрока који је исфинансирао обнову звонаре, господин Ивица Лазаревић, директор предузећа „Шуме Гоч“, због даривања грађе за ограду, господин Милан Ердоглија из Отрока који је као прилог завршио обраду комплетне грађе, и господа Славољуб и Ненад Сеизовић, мештани села Вранеши, због вођења послова ограђивања. Уз празничну трпезу коју су приредили парохијани поменута су и многа друга имена и институције који су кроз јединство и сарадњу показали да воле своју цркву и тиме дају добре резултате – пријатне људском оку и души. У повратку из Вукушице, Владика је посетио Цркву Светог Саве у Вранешима, видео нови жртвеник, нови електрични систем за грејање цркве и обишао недавно укровљену црквену салу која се од маја прошле године зида заједничким напорима парохијана из Вранеша и Општине Врњачка Бања. Јереј Младен Миливојевић, Фото: Иван Спасојевић

У Ариљу прослављен празник Светог Урошице
У недељу 23. по Духовима, сабраше се Ариљци да прославе свога небеског покровитеља, Светога принца Урошицу Мироточивог. Литургијским слављем у параклису Светога Урошице началствовао је старешина храма јереј Бојан Милошевић, а саслуживало му је братство: прота Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, и крстоносни прота Милош Спасојевић, умировљени старешина храма, ђакон Радомир Митровић је произносио јектеније, а верни народ који је испунио храм одговарао је. На крају службе, отац Бојан је поздравио народ и честитао свима славу, рекавши да смо ми као генерација која изгради овај храм отворили врата вечности и да сада пред Васкрслим Христом имамо још једног вечног заступника, чије мошти нису са нама али његов дух пребива у нама. Славље је настављено у парохијском дому, пригодном трпезом љубави. Протонамесник Дарко Несторовић

Крсна слава Епископа жичког Г. Јустина
Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајуше ни припадајуша приљежно, и вопијушчија, от бјед сохраните ни, јако чиноначалници вишњих сил. Свети архистратиг Михаил и сабор часних, небеских и бестелесних Сила Божијих, је дан када се, из године у годину, у нашем храму сабира велики број свештенослужитеља из наше Епархије да заједнички прославимо крсно Име нашега Епископа. Свету Литургију је служио слављеник – Владика Јустин – уз саслуживање игумана студеничког Тихона (Ракићевића), архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Тимотеја вазнесењског, архимадрита Саве (Илића), архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића старешине Цркве Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема, старешине кованлучке Цркве Светог Василија Острошког протојереја Ивана Радовановића, старешине нашега храма протојереја Радоје Санде, и остатка братства нашега храма. Архијерејско славље су увеличала и тројица ђакона – ђакон Милутин Балтић из Цркве Свете Тројице и протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски из Храма Светог Саве и тројац чтечева – ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Бојан Милошевић и чтец Петар Ђерковић. У Светој Литургији су својим присуством учествовали и представници многих манастира наше Епархије – били су присутни монаси и монахиње из манастира Жиче, Студенице, Благовештења, Никоља, Каменца, Успења, Стубла, Вољавче и из других манастира који су дошли да узму учешће у заједничком слављу. Иначе Света Литургија је служена у новим црвеним и златкотканим одеждама које су први пут употребљене. Ђакон Аца је поводом тога и поводом олтарског живописа приметио како су те црвене одежде и прелеп живопис у модро-плавој позадини донели неку нову дозу топлине у иначе већ лепи амбијент нашега Храма. Празничну беседу пред Причешће верних је проузнео архимандрит Тихон. У оквиру свога слова је говорио о великом јубилеју осамстоте годишњице наше аутокефалности и историјским условима онога времена када смо задобили ту аутокефалију. Истакао је како ових осам стотина година показују да се капацитети наше Цркве не смеју потцењивати, јер смо преко глава и преко плећа претурили моногобројна страдања и искушења па опет и даље стојимо усправни. Потом је нашем Владики честитао славу пожелевши му да је много лета прославља у здрављу и радости. Славски колач и жито је благословио о. Љубинко, а у „славарској“ јектенији протођакон Аца је осим Владике споменуо и имена о. Тихона, о. Дамјана, о. Ненада и игуманије Михаиле који су, такође, данашњи свечари. Након Литургије, Владика је свима честитао празник и захвалио се свима на данашњим честиткама. После Владике, реч је узео о. Радоја и у име братства храма је честитао Владики славу и пожелео му много радости и много година епископствовања. Потом је позвао верни народ на послужење испред храма које је Владика припремио за све учеснике Литургије. Славље је настављено у Епископском двору где смо се гостили сабрани око свога Епископа. У вечерњим часовима, Епископ Јустин је у Епископском двору угостио Његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Милету Радојевића, господу градоначелнике, представнике институција, као и људе из јавног и културног живота са простора наше Епархије. Ђакон Стефан Милошевски

Слава краљевачког болничког параклиса посвећеног Светом Нектарију Егинском
Протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић – старешина болничког параклиса при здравственом центру „Студеница“ – се и ове године показао као прави домаћин. Мноштво лекара и медицинског особља, мноштво верних који припадају литургијским заједницама краљевачких храмова и краљевачки свештенослужитељи су се сабрали да прославе Светог Нектарија. Посебно радује побожност лекара који су се спремали за Свето Причешће јер су тиме показали своју приврженост Цркви. Након Литургије ти исти лекари (који су иначе спремили богато послужење) су се трудили да угосте све нас који смо дошли да се молимо овом великом савременом Исцелитељу. Светом Литургијом је началствовао архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, уз саслуживање старешине Цркве Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема, старешине Храма Светога Саве протојереја Радоје Санда, и ђакона светосавског храма Стефана Милошевског. На Литургији су осим „служашчих“ присуствовали и архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, и парох годачички јереј Ненад Јаковљевић. У беседи након Литургије о. Љубинко нас је у кратким цртама подсетио на животопис Светог Нектарија, а потом искористио прилику да, у име нашега Епископа, свима сабранима честита дананашњу славу. После њега реч је узео о. Мирослав и захвалио се овогодишњим домаћинима – лекарима хематолозима из интернистичке службе. Захвалио се и онима који су се јавили да буду домаћини следеће године. И ове године, као уосталом и претходних година, све је било веома лепо. Ђакон Стефан Милошевски

Празнично вечерње у Храму Светог Саве у Краљеву
У навечерје празника Сабора Светог архангела Михаила у Светосавском храму у Краљеву служено је свечано вечерње богослужење. У архијерејском трону био је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, који овај празник прославља као своју крсну славу. Пред престолом је свештенослужио архимандрит Дамјан (Цветковић), уз саслуживање ђакона Стефана Милошевског. Уз торжествено појање свештенства и појаца, у молитвеном присуству верног народа Божијег, Епископ Јустин је благословио петохлебницу. Вечерње богослужење је завршено у претпразничкој радости уочи литургијског славља којим ће бити обасјан дан који је пред нама. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Свети архангел Михаил и остале Силе небесне бестелесне
Вас, вође небеских војски, ми недостојни увек молимо, да нас заштитите својим молитвама, као заклоном крила своје бестелесне славе, чувајући нас који пред вама падамо и усрдно вапијемо: избавите нас од беда као вође небеских сила. (Тропар, глас 4) Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији“. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13-15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила бестелесних. Амин. *** Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи – исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил – огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил – узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу. Свети Николај Жички, Охридски пролог

Излет из веронауке – ,,Пут Патријарха Павла“
На дан када наш народ обележава десетогодишњицу од упокојења Патријарха Павла, ученици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње, као и ученици ОШ ,,4. октобар“ из Војвода Степе, су узели учешће на излету из веронауке од 15.11. до 17.11.2019. године под називом ,,Пут Патријарха Павла“. Вођени благословом Божијим и молитвеним заступништвом Патријарха Павла, ученици су активности на излету започели тако што су узели благослов од Патријарха Павла, целивајући крст на његовом гробу у Манастиру Раковици. Такође, неописива радост је срца свих нас проткала у Манастиру Светог Георгија код драгог нам оца Доситеја Хиландарца. Домаћинска добродошлица и братска љубав нас је дочекала у Цркви Преображења Господњег на Златибору. Ту нас је топлим речима и благим осмехом поздравио старешина Цркве отац Ненад Ивановић. Хор веронауке ,,Патријарх Павле“, који у нашој школи постоји пет година, је за све присутне уприличио духовно вече посвећено десетогодишњици упокојења Патријарха Павла, које је организовало братство Храма Преображења Господњег на Златибору. Прелепе пределе овог краја попут Стопића пећине и Мокре горе, сви ученици су имали прилику да обиђу и да се диве лепоти Божије творевине. Такође, оно што је овом излету дало посебно рухо, јесте дружење са ученицима из Пријепоља, који су на Златибору боравили у пратњи вероучитеља Радана Драгутиновића. Велику захвалност дугујемо директорици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње, која је уложила велики напор и труд да се ово едукативно и богоугодно дело организује и реализује. Посебно се захваљујемо председнику општине Нова Црња господину Владимиру Бракусу на финансијској подршци и великом бодрењу и бризи да деца имају све оно што им је неопходно да на овом путовању осете радост и буду срећни. Слава и хвала Господу што нас је окупио све заједно око Њега и Његових угодника, а свима нама показао да се величина нашег дела огледа у томе колико љубави има међу нама, као и то да је љубав коју деца преносе путоказ како треба живети и волети. Слава и хвала Господу за све! Вероучитељ Драган Стојишин

Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Краљеву
У 22. недељу по Духовима када се Света Црква сећа јеванђелске Приче о богаташу и убогом Лазару, наш Епископ и духовни отац Његово Преосвештенство Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву. Преосвештеном Епископу жичком су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, протојереј Иван Радовановић, старешина светотројичног храма у Краљеву протојереј-ставрофор Јован Ђорем заједно са братством и протођакон Александар Грујовић. Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, уследила је архипастирска беседа, којом је Владика поучио верни сабрани народ, истакавши да нам Господ устима апостола јеванђелиста разглашава благодат Христову. Сурова је истина да пакао постоји, јер да није тако не би било правде, а Господ је праведан и жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине, а на нама је да ли ћемо прихватити ту истину и живети по тој истини. Ево, данас приче о богаташу коме нема имена и убогом Лазару који је добио име које је уписано у књигу вечнога живота, његово име је у рају. Постоје само два пута који воде из овоземаљског живота. Један је пут у рај, а други у пакао и на тај пут нас нико не приморава. Нема тога који на силу може да нас стави на пут пакла, мада постоје ненавидници рода људскога који нам дошаптавају да није све тако како пише у Светом Писму, да можемо да се опустимо и да привремено заборавимо на оно на шта смо призвани. Онда када смо одвојени од Бога, одвојени смо од благодати, одвојени смо од силе Божије. Зато је потребно да се стално трудимо да обитавамо у безграничном, јер ми нисмо ограничени. Господ нам је поставио небеса као границу, а небеса су безгранична. Он нам је рекао да растемо у меру раста висине раста Христовог, да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески. Ми људи, какви смо слаби и јадни, погружавамо се у беду и остајемо заробљени у поривима овога света, а можемо да приуштимо Царство небеско. Оно почиње сада и овде, како су то још и светитељи наглашавали. Да није ово данас јеванђелска поука, страшно би депримирајуће деловала на нас, а пошто је то јеванђелска поука, пошто иза тога стоји Господ, остаје нам излаз, а то је да се преумимо и оставимо овакав начин живота, који није добар. Данас многи лекари саветују људима да воде рачуна о исхрани да би продужили свој живот и многи их послушају, али када Црква каже да променимо начин мишљења, да променимо свој став према Богу, према себи, према ближњима, неки то доживљавају као тешкоћу. Питају се како сада да промене свој живот из корена? Овде долази Света тајна Исповести, где ћемо рећи свештенику оно што смо сагрешили, али не само то, већ да кажемо: „Оче, доста је више овако, морам да изменим свој живот.“ Онда почињемо са Црквом да сабирамо, да чујемо глас Божији и да оживљавамо. Када оживимо, када Бог уђе у нас, у наш ум, у срце, када променимо вољу, онда радост велика почиње и та радост се продужава у Царство Божије. Прави живот је живот у Христу, то су видели сви светитељи Божији, то су видели и сви хришћани који виде колико добра имају од живота у Цркви, од Светог Причешћа, од борбе за врлину. То је оно што је наше призвање и што нам даје светлост животу, ми треба да светлимо овом свету. Господ је изабрао своје људе, своје ученике и њима подарио највећу Тајну неба и земље, подарио је Себе целога, кроз Тело и Крв Господа Христа. Остаје нам да се предамо Господу Богу, да слушамо Његову Реч и да живимо овде на земљи припремајући се за Царство небеско, где ћемо славити Оца, Сина и Духа Светога, Тројицу нераздељиву у све векове и сву вечност, Амин. У даљем току Свете Литургије, Епархија жичка је постала богатија за још једног свештенослужитеља. Владика Јустин је у чин ђакона рукоположио дипломираног теолога Далибора Ђорђевића. По завршетку Литургије уследила је трпеза љубави. Ђакон Милутин Балтић

Празнична радост у Манастиру Враћевшници
Празник Обновљења Храма Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи Манастира Враћевшнице, прослављен је најсвечаније Светом Архијерејском Литургијом. Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину, саслуживали су архимандрити Сава (Илић) и Тимотеј (Миливојевић), протојереј Чедомир Дамљановић, протонамесник Божидар Бован и протођакон Александар Грујовић. Свечаној атмосфери допринео је и верни народ који је дошавши са разних страна, из Краљева, Ужица, Чачка и Крагујевца, узео активног учешћа у Литургији. Након прочитаног Јеванђеља, Владика је надахнуто беседио. Поучио нас је да не будемо хришћани само по називу. Ако хоћемо да се спасемо, да будемо са Христом у Царству небеском, онда морамо бити истински део Цркве, морамо да живимо Свете Тајне, да умножавамо врлине! За све то, диван је пример Свети Георгије, кога поштују и инославни, који је својим животом сведочио Реч Божију, који је због тога и страдао. У страдањима, на светитељу се показала сила Божија – сваки пут бивао је исцељен! Његова непоколебљива вера, истински је путоказ нама ка спасењу, ка томе да будемо они истински. Господ је рекао да је у својој љубави, при свом доласку, на земљу донео и мач! Мач, да раздвоји истину од лажи, оне праве од лажних! Ми смо прави ако са и у Цркви задобијамо спасење. На том путу смо ако се усавршавамо у посту, молитви и љубави, рекао је Владика Јустин. Након резања славског колача, мати Ксенија је са сестрама за све присутне припремила трпезу љубави. Божидар Бован, парох липовачки

10 година од упокојења Патријарха српског Павла
“Драга браћо и сестре, имајмо пред очима духовним ту бесконачну љубав Божију, Сина Божијега, који је ради нас грешника сишао у овај свет, родио се као човек, претрпео сва гоњења, страдања и на послетку крст и смрт, ради нас и нашег спасења, из љубави према нама. Љубављу према Њему и одговоримо, иако нисмо богати цареви који су му донели злато, ливан и смирну, принесимо му чиста срца и чисте душе, да би кад изађемо пред Њега, Он нас признао и познао као своје, и да би се, то увек понављам и себи и вама и свима који имају уши да чују, да би се преци наши узрадовали кад изађемо пред њих, познали нас и они као своје потомке и признали нас за своје најрођеније. Бог вас благословио!“ Патријарх српски Павле Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд, 1998 Извор: www.spc.rs

Света Архијерејска Литургија у Вукушици
Велико мноштво побожног народа сабрало се у селу Вукушици на празник Светог Стефана Дечанског ради присуства и учествовања у Светој Архијерејској Литургији. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја – ставрофора Ненада Илића, протонамесника Александра Јевтића, пароха краљевачког, јереја Милана Костића, пароха грачачког, јереја Младена Миливојевића, пароха вукушичког, као и протођакона Александра Грујовића. Након прочитаног Светог Јеванђеља Владика Јустин је поучио присутне указавши на величанствено преизобиље Божије славе која се нама људима открива преко анђела и светитеља, јер су је они први угледали, препознали и у њој слободно и непрекидно обитавају. Сваки човек који допусти да се благодатно дејство Божје љубави дотакне срца, спреман је да вечно остане у заједници са јединим Човекољупцем. Насупрот томе, они који ту љубав и благодат не поседују, бивају лак плен свим ђавољим лажима и понудама. Они постају површни симпатизери и „поштоваоци“ православља, остајући ван заједнице са Богом, која се по дару задобија само онда када себе уронимо постом, молитвеним животом и делима љубави у живот који нам Бог открива и у потпуности прихватимо све што је Његово. Повод за сабрање народа Божјег под сводовима Цркве брвнаре Светог Јована Крститеља из 19. века био је завршетак обнове црквене порте. У току ове године парохијани вукушичке парохије (којој припадају села Вукушица, Отроци и Вранеши са засеоком Јелошница) потрудили су се заједно да простор око ове светиње уобличе и улепшају. Порта је ограђена тарабом каква је некад била, а унутрашњост порте је рукама радника „Бањског зеленила и чистоће“ добила нови изглед сејањем траве и сађењем разних вишегодишњих украсних биљака. Ангажовањем Месне заједнице Вукушица и њеног председника Милана Ердоглије, као и Општине Врњачка Бања асфалтирана је комплетна деоница пута који води ка цркви, проширен и асфалтиран паркинг, и оно што је најважније за вернике који долазе из даљине – постављени су туристички путокази који воде ка овој јединој цркви брвнари на територији бањске општине. У претходном периоду извршена је електрификација звона и обновљена звонара из 1951. године. Владика је после заамвоне молитве поделио архијерејске захвалнице онима који су највише допринели у обнови овог духовног простора. Међу њима су били: у име Општине Врњачка Бања председник општине господин Бобан Ђуровић, господин Предраг Иричанин, привредник из Отрока који је исфинансирао обнову звонаре, господин Ивица Лазаревић, директор предузећа „Шуме Гоч“, због даривања грађе за ограду, господин Милан Ердоглија из Отрока који је као прилог завршио обраду комплетне грађе, и господа Славољуб и Ненад Сеизовић, мештани села Вранеши, због вођења послова ограђивања. Уз празничну трпезу коју су приредили парохијани поменута су и многа друга имена и институције који су кроз јединство и сарадњу показали да воле своју цркву и тиме дају добре резултате – пријатне људском оку и души. У повратку из Вукушице, Владика је посетио Цркву Светог Саве у Вранешима, видео нови жртвеник, нови електрични систем за грејање цркве и обишао недавно укровљену црквену салу која се од маја прошле године зида заједничким напорима парохијана из Вранеша и Општине Врњачка Бања. Јереј Младен Миливојевић, Фото: Иван Спасојевић

У Ариљу прослављен празник Светог Урошице
У недељу 23. по Духовима, сабраше се Ариљци да прославе свога небеског покровитеља, Светога принца Урошицу Мироточивог. Литургијским слављем у параклису Светога Урошице началствовао је старешина храма јереј Бојан Милошевић, а саслуживало му је братство: прота Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, и крстоносни прота Милош Спасојевић, умировљени старешина храма, ђакон Радомир Митровић је произносио јектеније, а верни народ који је испунио храм одговарао је. На крају службе, отац Бојан је поздравио народ и честитао свима славу, рекавши да смо ми као генерација која изгради овај храм отворили врата вечности и да сада пред Васкрслим Христом имамо још једног вечног заступника, чије мошти нису са нама али његов дух пребива у нама. Славље је настављено у парохијском дому, пригодном трпезом љубави. Протонамесник Дарко Несторовић

Крсна слава Епископа жичког Г. Јустина
Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајуше ни припадајуша приљежно, и вопијушчија, от бјед сохраните ни, јако чиноначалници вишњих сил. Свети архистратиг Михаил и сабор часних, небеских и бестелесних Сила Божијих, је дан када се, из године у годину, у нашем храму сабира велики број свештенослужитеља из наше Епархије да заједнички прославимо крсно Име нашега Епископа. Свету Литургију је служио слављеник – Владика Јустин – уз саслуживање игумана студеничког Тихона (Ракићевића), архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Тимотеја вазнесењског, архимадрита Саве (Илића), архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића старешине Цркве Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема, старешине кованлучке Цркве Светог Василија Острошког протојереја Ивана Радовановића, старешине нашега храма протојереја Радоје Санде, и остатка братства нашега храма. Архијерејско славље су увеличала и тројица ђакона – ђакон Милутин Балтић из Цркве Свете Тројице и протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски из Храма Светог Саве и тројац чтечева – ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Бојан Милошевић и чтец Петар Ђерковић. У Светој Литургији су својим присуством учествовали и представници многих манастира наше Епархије – били су присутни монаси и монахиње из манастира Жиче, Студенице, Благовештења, Никоља, Каменца, Успења, Стубла, Вољавче и из других манастира који су дошли да узму учешће у заједничком слављу. Иначе Света Литургија је служена у новим црвеним и златкотканим одеждама које су први пут употребљене. Ђакон Аца је поводом тога и поводом олтарског живописа приметио како су те црвене одежде и прелеп живопис у модро-плавој позадини донели неку нову дозу топлине у иначе већ лепи амбијент нашега Храма. Празничну беседу пред Причешће верних је проузнео архимандрит Тихон. У оквиру свога слова је говорио о великом јубилеју осамстоте годишњице наше аутокефалности и историјским условима онога времена када смо задобили ту аутокефалију. Истакао је како ових осам стотина година показују да се капацитети наше Цркве не смеју потцењивати, јер смо преко глава и преко плећа претурили моногобројна страдања и искушења па опет и даље стојимо усправни. Потом је нашем Владики честитао славу пожелевши му да је много лета прославља у здрављу и радости. Славски колач и жито је благословио о. Љубинко, а у „славарској“ јектенији протођакон Аца је осим Владике споменуо и имена о. Тихона, о. Дамјана, о. Ненада и игуманије Михаиле који су, такође, данашњи свечари. Након Литургије, Владика је свима честитао празник и захвалио се свима на данашњим честиткама. После Владике, реч је узео о. Радоја и у име братства храма је честитао Владики славу и пожелео му много радости и много година епископствовања. Потом је позвао верни народ на послужење испред храма које је Владика припремио за све учеснике Литургије. Славље је настављено у Епископском двору где смо се гостили сабрани око свога Епископа. У вечерњим часовима, Епископ Јустин је у Епископском двору угостио Његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Милету Радојевића, господу градоначелнике, представнике институција, као и људе из јавног и културног живота са простора наше Епархије. Ђакон Стефан Милошевски

Слава краљевачког болничког параклиса посвећеног Светом Нектарију Егинском
Протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић – старешина болничког параклиса при здравственом центру „Студеница“ – се и ове године показао као прави домаћин. Мноштво лекара и медицинског особља, мноштво верних који припадају литургијским заједницама краљевачких храмова и краљевачки свештенослужитељи су се сабрали да прославе Светог Нектарија. Посебно радује побожност лекара који су се спремали за Свето Причешће јер су тиме показали своју приврженост Цркви. Након Литургије ти исти лекари (који су иначе спремили богато послужење) су се трудили да угосте све нас који смо дошли да се молимо овом великом савременом Исцелитељу. Светом Литургијом је началствовао архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, уз саслуживање старешине Цркве Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема, старешине Храма Светога Саве протојереја Радоје Санда, и ђакона светосавског храма Стефана Милошевског. На Литургији су осим „служашчих“ присуствовали и архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, и парох годачички јереј Ненад Јаковљевић. У беседи након Литургије о. Љубинко нас је у кратким цртама подсетио на животопис Светог Нектарија, а потом искористио прилику да, у име нашега Епископа, свима сабранима честита дананашњу славу. После њега реч је узео о. Мирослав и захвалио се овогодишњим домаћинима – лекарима хематолозима из интернистичке службе. Захвалио се и онима који су се јавили да буду домаћини следеће године. И ове године, као уосталом и претходних година, све је било веома лепо. Ђакон Стефан Милошевски

Празнично вечерње у Храму Светог Саве у Краљеву
У навечерје празника Сабора Светог архангела Михаила у Светосавском храму у Краљеву служено је свечано вечерње богослужење. У архијерејском трону био је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, који овај празник прославља као своју крсну славу. Пред престолом је свештенослужио архимандрит Дамјан (Цветковић), уз саслуживање ђакона Стефана Милошевског. Уз торжествено појање свештенства и појаца, у молитвеном присуству верног народа Божијег, Епископ Јустин је благословио петохлебницу. Вечерње богослужење је завршено у претпразничкој радости уочи литургијског славља којим ће бити обасјан дан који је пред нама. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Свети архангел Михаил и остале Силе небесне бестелесне
Вас, вође небеских војски, ми недостојни увек молимо, да нас заштитите својим молитвама, као заклоном крила своје бестелесне славе, чувајући нас који пред вама падамо и усрдно вапијемо: избавите нас од беда као вође небеских сила. (Тропар, глас 4) Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији“. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13-15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила бестелесних. Амин. *** Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи – исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил – огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил – узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу. Свети Николај Жички, Охридски пролог

Излет из веронауке – ,,Пут Патријарха Павла“
На дан када наш народ обележава десетогодишњицу од упокојења Патријарха Павла, ученици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње, као и ученици ОШ ,,4. октобар“ из Војвода Степе, су узели учешће на излету из веронауке од 15.11. до 17.11.2019. године под називом ,,Пут Патријарха Павла“. Вођени благословом Божијим и молитвеним заступништвом Патријарха Павла, ученици су активности на излету започели тако што су узели благослов од Патријарха Павла, целивајући крст на његовом гробу у Манастиру Раковици. Такође, неописива радост је срца свих нас проткала у Манастиру Светог Георгија код драгог нам оца Доситеја Хиландарца. Домаћинска добродошлица и братска љубав нас је дочекала у Цркви Преображења Господњег на Златибору. Ту нас је топлим речима и благим осмехом поздравио старешина Цркве отац Ненад Ивановић. Хор веронауке ,,Патријарх Павле“, који у нашој школи постоји пет година, је за све присутне уприличио духовно вече посвећено десетогодишњици упокојења Патријарха Павла, које је организовало братство Храма Преображења Господњег на Златибору. Прелепе пределе овог краја попут Стопића пећине и Мокре горе, сви ученици су имали прилику да обиђу и да се диве лепоти Божије творевине. Такође, оно што је овом излету дало посебно рухо, јесте дружење са ученицима из Пријепоља, који су на Златибору боравили у пратњи вероучитеља Радана Драгутиновића. Велику захвалност дугујемо директорици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње, која је уложила велики напор и труд да се ово едукативно и богоугодно дело организује и реализује. Посебно се захваљујемо председнику општине Нова Црња господину Владимиру Бракусу на финансијској подршци и великом бодрењу и бризи да деца имају све оно што им је неопходно да на овом путовању осете радост и буду срећни. Слава и хвала Господу што нас је окупио све заједно око Њега и Његових угодника, а свима нама показао да се величина нашег дела огледа у томе колико љубави има међу нама, као и то да је љубав коју деца преносе путоказ како треба живети и волети. Слава и хвала Господу за све! Вероучитељ Драган Стојишин

Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Краљеву
У 22. недељу по Духовима када се Света Црква сећа јеванђелске Приче о богаташу и убогом Лазару, наш Епископ и духовни отац Његово Преосвештенство Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву. Преосвештеном Епископу жичком су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, протојереј Иван Радовановић, старешина светотројичног храма у Краљеву протојереј-ставрофор Јован Ђорем заједно са братством и протођакон Александар Грујовић. Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, уследила је архипастирска беседа, којом је Владика поучио верни сабрани народ, истакавши да нам Господ устима апостола јеванђелиста разглашава благодат Христову. Сурова је истина да пакао постоји, јер да није тако не би било правде, а Господ је праведан и жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине, а на нама је да ли ћемо прихватити ту истину и живети по тој истини. Ево, данас приче о богаташу коме нема имена и убогом Лазару који је добио име које је уписано у књигу вечнога живота, његово име је у рају. Постоје само два пута који воде из овоземаљског живота. Један је пут у рај, а други у пакао и на тај пут нас нико не приморава. Нема тога који на силу може да нас стави на пут пакла, мада постоје ненавидници рода људскога који нам дошаптавају да није све тако како пише у Светом Писму, да можемо да се опустимо и да привремено заборавимо на оно на шта смо призвани. Онда када смо одвојени од Бога, одвојени смо од благодати, одвојени смо од силе Божије. Зато је потребно да се стално трудимо да обитавамо у безграничном, јер ми нисмо ограничени. Господ нам је поставио небеса као границу, а небеса су безгранична. Он нам је рекао да растемо у меру раста висине раста Христовог, да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески. Ми људи, какви смо слаби и јадни, погружавамо се у беду и остајемо заробљени у поривима овога света, а можемо да приуштимо Царство небеско. Оно почиње сада и овде, како су то још и светитељи наглашавали. Да није ово данас јеванђелска поука, страшно би депримирајуће деловала на нас, а пошто је то јеванђелска поука, пошто иза тога стоји Господ, остаје нам излаз, а то је да се преумимо и оставимо овакав начин живота, који није добар. Данас многи лекари саветују људима да воде рачуна о исхрани да би продужили свој живот и многи их послушају, али када Црква каже да променимо начин мишљења, да променимо свој став према Богу, према себи, према ближњима, неки то доживљавају као тешкоћу. Питају се како сада да промене свој живот из корена? Овде долази Света тајна Исповести, где ћемо рећи свештенику оно што смо сагрешили, али не само то, већ да кажемо: „Оче, доста је више овако, морам да изменим свој живот.“ Онда почињемо са Црквом да сабирамо, да чујемо глас Божији и да оживљавамо. Када оживимо, када Бог уђе у нас, у наш ум, у срце, када променимо вољу, онда радост велика почиње и та радост се продужава у Царство Божије. Прави живот је живот у Христу, то су видели сви светитељи Божији, то су видели и сви хришћани који виде колико добра имају од живота у Цркви, од Светог Причешћа, од борбе за врлину. То је оно што је наше призвање и што нам даје светлост животу, ми треба да светлимо овом свету. Господ је изабрао своје људе, своје ученике и њима подарио највећу Тајну неба и земље, подарио је Себе целога, кроз Тело и Крв Господа Христа. Остаје нам да се предамо Господу Богу, да слушамо Његову Реч и да живимо овде на земљи припремајући се за Царство небеско, где ћемо славити Оца, Сина и Духа Светога, Тројицу нераздељиву у све векове и сву вечност, Амин. У даљем току Свете Литургије, Епархија жичка је постала богатија за још једног свештенослужитеља. Владика Јустин је у чин ђакона рукоположио дипломираног теолога Далибора Ђорђевића. По завршетку Литургије уследила је трпеза љубави. Ђакон Милутин Балтић

Празнична радост у Манастиру Враћевшници
Празник Обновљења Храма Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи Манастира Враћевшнице, прослављен је најсвечаније Светом Архијерејском Литургијом. Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину, саслуживали су архимандрити Сава (Илић) и Тимотеј (Миливојевић), протојереј Чедомир Дамљановић, протонамесник Божидар Бован и протођакон Александар Грујовић. Свечаној атмосфери допринео је и верни народ који је дошавши са разних страна, из Краљева, Ужица, Чачка и Крагујевца, узео активног учешћа у Литургији. Након прочитаног Јеванђеља, Владика је надахнуто беседио. Поучио нас је да не будемо хришћани само по називу. Ако хоћемо да се спасемо, да будемо са Христом у Царству небеском, онда морамо бити истински део Цркве, морамо да живимо Свете Тајне, да умножавамо врлине! За све то, диван је пример Свети Георгије, кога поштују и инославни, који је својим животом сведочио Реч Божију, који је због тога и страдао. У страдањима, на светитељу се показала сила Божија – сваки пут бивао је исцељен! Његова непоколебљива вера, истински је путоказ нама ка спасењу, ка томе да будемо они истински. Господ је рекао да је у својој љубави, при свом доласку, на земљу донео и мач! Мач, да раздвоји истину од лажи, оне праве од лажних! Ми смо прави ако са и у Цркви задобијамо спасење. На том путу смо ако се усавршавамо у посту, молитви и љубави, рекао је Владика Јустин. Након резања славског колача, мати Ксенија је са сестрама за све присутне припремила трпезу љубави. Божидар Бован, парох липовачки

10 година од упокојења Патријарха српског Павла
“Драга браћо и сестре, имајмо пред очима духовним ту бесконачну љубав Божију, Сина Божијега, који је ради нас грешника сишао у овај свет, родио се као човек, претрпео сва гоњења, страдања и на послетку крст и смрт, ради нас и нашег спасења, из љубави према нама. Љубављу према Њему и одговоримо, иако нисмо богати цареви који су му донели злато, ливан и смирну, принесимо му чиста срца и чисте душе, да би кад изађемо пред Њега, Он нас признао и познао као своје, и да би се, то увек понављам и себи и вама и свима који имају уши да чују, да би се преци наши узрадовали кад изађемо пред њих, познали нас и они као своје потомке и признали нас за своје најрођеније. Бог вас благословио!“ Патријарх српски Павле Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд, 1998 Извор: www.spc.rs