Година: 2019

„Данас се у храму Божјем светло јавља Дјева и свима предсказује Господа Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Зато Јој и ми громогласно ускликнимо: Радуј се, испуњење Божијег Промисла.“ Дана 04. 12. 2019. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Ваведењу. Преосвећеном су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Светога Саве у Краљеву, јеромонах Иларион, сабрат Манастира Преображења, протојереј Милан Филиповић, јереј Радоња Мирковић, парох ваведењски, протођакон Александар Грујовић и ђакон чачански Ђорђе Петровић. У својој беседи Владика је поучио многобројни верни народ да смо се сабрали у дане поста божићног да чујемо шта нам Господ Бог говори у Светом Писму за овај дан. Сваки храм који слави свога заштитника припрема се за то читаву годину, и то је време у коме се трудимо да схватимо шта прослављамо, шта уопште на земљи радимо, како проводимо дане, да ли слушамо Реч Божију која каже „Искупљујте време, јер су дани зли!“ То чинимо једино када се са Богом сабирамо. Пресвета Богородица коју данас прослављамо је лествица која повезује небо и земљу. Она је та која је приближила небо земљи, Она је у утроби примила Несместивога. Догађај који се збио на данашњи описује како је Богородица праћена девојкама доведена у Храм. Првосвештеник је прима за руку и уводи у Светињу над светињама –  ту где само првосвештеник улази једном годишње, и то не без крви за опроштење грехова својих и грехова народних из незнања. Богородица, иако је најзначајнија личност у историји рода људскога, она се мало помиње у Светом Писму. Сву славу и сво славословље дала је Сину своме. Славословећи Њега Она је и себе удостојила да буде узнесена на небо и да буде постављена крај Сина свога. То је пут свих нас православних хришћана који смо сведоци Христови, који се трудимо да познамо вољу Његову, а воља Његова је да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Ако не дођемо у познање истине, не можемо се спасити ма колико ми себе убеђивали да смо хришћани, да се причешћујемо, да се трудимо. Ако ум Христов не буде ум наш, и ако воља Његова не буде воља наша, ништа нисмо учинили, можемо само да будемо задовољни тиме да ће нас свет признавати да смо и ми хришћани, да љубимо Христа, некада само речима а не делима. А Господ Бог каже: „Онај који ме истински љуби, он ће држати заповести моје.“ Колико ми држимо заповести Божије, колико се ми трудимо, да уђемо у промисао Божију да схватимо шта то Господ Бог хоће са нама? Без молитве и поста нико не може да угоди Богу и то је прва степеница, прво примање Бога од нас самих. Јер Бог хоће да ми Њега добровољно примимо, да Га заволимо да схватимо да је Он из љубави све чинио што чини за нас до дана данашњег и да Он хоће наше спасење јер је Човекољубац. То је почетак, а онда што одмичемо даље у љубави Христовој и што имамо већу заједницу са Богом то више осећамо и ближњега, и његове потребе, и његове проблеме, и његове тешкоће. Не завидимо никоме овде на овоме свету, јер смо сви ми створени са великом моћи када смо у Богу, али смо много слаби и беспомоћни када смо без Бога. Чак и ми у цркви удаљимо се од Бога, и то морамо сви да признамо, удаљимо се својим животом, својим делима, својим мислима, својим жељама по овом свету. Чим се удаљимо губимо благодат, губимо силу, и као када је Петар по води ишао када га је Господ позвао, све док је веровао да иде ка Њему он је ходио по површини воде. Оног момента када су таласи и бура наишли на њега он се уплашио и почео да тоне. И шта му Господ каже? Зашто си изгубио веру маловерни, зашто си посумњао, зар ти нисам рекао пођи ка мени? Пошао је, али буре овога света запљуснуле су њега као и нас много пута. И ми маловерни посумњамо и почнемо да тонемо и једино нам остаје да опет завапимо Господу као и Петар: „Господе помози нам!“ Данас славимо Мајку Господа нашег, која је учинила почетак нашега спасења тако што је у трећој години дошла у храм и ту у труду, раду и молитви провела девет година и тако припремљена да прими благовест од архангела Гаврила да ће зачети и родити Сина и наденуће му име Емануил што значи „С нама Бог“. То је припрема за највећи догађај у историји рода људскога, а то је рођење Спаситеља нашег. Бог постаје човек да бисмо се ми обожили. Богочовек и Спаситељ наш Исус Христос долази у свет да уздигне, да излечи да васпостави све што је пало, а тада је човечанство већ дошло до краја свога постојања. Толико је завладао грех, толико је завладало безакоње да се у томе времену јавио Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Свако време је тешко за онога ко хоће истину, правду, љубав, Бога и све што је честито и свето. Увек су тешка времена, јер свет се противи томе. Противио се прво Господу Христу који је рекао не бојте се подићи ће руке на вас, водиће вас у тамнице, изводити пред судове, омрзнуће вас свет, али не бојте се. Прво омрзнуше мене јер моја истина, моја љубав према свету не може да стане у њих, они то не могу да схвате, а ви сте моји сведоци и ви сте моји следбеници, не плашите се, јер ја победих свет. Oво су дани када се Црква Божија припрема постом, молитвом, врлином да дочека оно што свет не може примити и што свет не може носити. Ми који смо удостојени да се назовемо хришћанима нама је Господ Бог то даровао, свакоме колико може да понесе и колико може да прими. Зато смо дужни када нас Господ Бог позива у светост да будемо свети, јер је Свет Отац наш Небески. Нека молитве Пресвете Богородице, њена заштита, њена љубав према роду људскоме буду

Нова Павлица је храм који је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и налази се у селу Павлица на западним падинама Копаоника. Подигли су га браћа Мусићи, Стефан и Лазар, сестрићи Светог цара Лазара у деветој деценији у XIV веку. Овај храм заузима једно од најистакнутијих места у уметности источноправославног света с краја XIV и из прве половине XV века. Сведени и ненаметљиви облици архитектуре указују на префињен укус средњовековне аристократије за узвишено, а начин обликовања фасада складно уклопљен са просторном функционалношћу одражава промишљен приступ у свим сегментима изградње храма. Садашњи изглед храма није првобитан будући да су припрата и звоник накнадно дозидани. Припрата непосредно по изградњи храма, а високи звоник крајем XIX века. Храм је у основи замишљен као развијени триконхос сачињен од издуженог уписаног крста. У живописању су учествовале четири групе сликара од којих је најдаровитији зограф који је сликао стојеће фигуре у првој зони. На дан када наша Света Црква слави Ваведење Пресвете Богородице, ова велика светиња са свештенством овог краја и верним народом је прославила храмовну славу радосно певајући тропар празника: Данас се у храму Божијем светло јавља Дјева и свима предсказује Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Ми јој громогласно ускликнимо: Радуј се пуноћо Божијег Провиђења! Овај свети дан је у павличком храму започео навечерјем када је служено празнично вечерње, а настављен је данас Светом Литургијом којом је началствовао парох ивањички протојереј Милинко Тимотијевић, уз саслужење архијерејског намесника студеничког Здравка Николића и старешине храма павличког јереја Немање Тимотијевића. Свету Литургију је додатно улепшало умилно појање свештенства и појаца овога краја. Велики број православних хришћана из околних места су дошли да узму благослов на данашњи дан од Пресвете Богородице и да дају своје учешће у Светој Чаши на евхаристијском сабрању. То, такође, сведочи да се велики број верника Божићним постом и молитвом спрема за дочек радосног празника Божића за који нас и припремају ови посни дани када између осталих славимо данашњи празник и породичне празнике: Детинце, Материце и Оце. Након заамвоне молитве пререзан је славски колач, а после Свете Литургије старешина храма је благословио све присутне, пожелео срећан празник, славу и позвао све присутне да наставе сабрање на трпези љубави. После Свете Евхаристије настављено је празнично славље на трпези љубави, на којој се обратио данашњи домаћин Борис Чоловић и захвалио се на сарадњи са ЦО Павлица, а такође и старешина храма јереј Немања Тимотијевић који се захвалио на труду и љубави коју верни народ и христољубиви завичајци показују према овим храмовима. Пријавио се и домаћин славе за следећу годину, а на трпези љубави се придружило и свештенство околних парохија које је служило Свете Литургије у својим парохијама где се причашћивао народ околних села који је био спречен да дође на славу у ову светињу. Јереј Немања Тимотијевић

Мноштво народа које је дошло да се причести (јер многи људи који ретко када учествују у Литургијама бирају ове прве седмице постова за тренутак када ће се причестити) имало је прилику да узме учешће у Светој Архијерејској Литургији којом је началствовао Владика Јустин уз саслуживање братства овога храма. Архијерејска служења су некако још лепша и свечанија од Литургија којима началствује свештеник јер на архијерејским Литургијама имамо светлуцаве митре, жезал, дикирије и трикирије, уходане поступке чтечева и ђакона. Ту је и складан поредак свештеника сабраних око Епископа, појање које приличи епископској служби, па можемо претпоставити да су многи од људи који нису чести учесници наших сабрања осећали да присуствују нечем изузетно узвишеном и посебном. Тако и треба да буде, јер Литургија је одблесак мира, радости, светлости и лепоте Царства небеског. Надамо се да ће та „интуиција“ коју су срцем слутили довести до њиховог буђења и отварања очију за оно што је „Једино Потребно“.   Јеванђелску беседу посвећену васкрсењу Јаирове кћери и исцелењу жене која је дванаест година боловала од течења крви, по благослову Епископа, произнео је архимандрит Дамјан (Цветковић). У оквиру беседе он нас је подсетио како је свака јеванђелска прича својеврсна дијагноза стања у коме се налазимо и подстицај да се из тог стања издигнемо. Истакао је како нам данашње јеванђелске речи казују како је Христос дошао да нас спасе од свих страхова и од свих комплекса, јер нас, на крају крајева, спасава од највећег страха, од смрти. На крају беседе, о. Дамјан је молитвено пожелео да се угледамо на веру Јаира и ове жене којој лекари нису могли помоћи и да тако дођемо до спасења Господњег.   Нека нам Господ дарује да наша лепа литургијска сабрања наставе да одишу лепотом и буду, у све већој и већој мери, истинска слика вишње Лепоте. Ђакон Стефан Милошевски  

На дан када наша Света Црква прославља свештени спомен Светог Јована Златоуста, архиепископа цариградскога, Епископ жички Г. Јустин је предстојао литургијским сабрањем у Храму Светог Саве у Краљеву. Велики проповедник речи Божије, устројитељ литургијске Анафоре која се најчешће служи у храмовима широм православне васељене, Свети Јован је украс Православља. На готово свим апсидама које красе свештенодејствени олтарски простор, осликан је овај литург као саслужитељ Господа Исуса Христа – Великог Архијереја и Првосвештеника „Свештенослужитеља Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човек“ (Јевр 8, 2). Његове речи су „излазећи као златне поуке позлатиле срца верних“, поручује нам једна од стихира са вечерњег богослужења које најављује овај дивни празник. Сабрани око свог Епископа Јустина, братство овог храма са верујућим народом Божијим узносили су молитвене прозбе и благодарења којима је Златоустовим трудом украшена најсветија литургијска служба, Тајна над Тајнама и извориште осталих светотајинстава и свештенорадњи. Посебно радује што су са нама били присутни и поједини верници који Светог Јована прослављају као свог заштитника и крсну славу. Имали су прилику да се са својим светитељем упознају на начин који му највише и приличи – литургијски. У наставку, Епископ Јустин им је свима честитао славу, поучавајући сабрање речима које објашњавају значај овог светитеља у животу наше Цркве. Наглашавајући мноштво дарова којима је био од Господа дарован Златоусти, Владика је приметио велику ревност и храброст коју је овај дивни пастир имао у проповедању Истине. Њу је исповедао увек, чак и онда када је она тешко падала моћницима овога света, владарима велике Византијске царевине. Сви треба да се запитамо ко је наш Бог и чији смо ми. Овај свет пролази, а Господ остаје па је само у Њему прави смисао нашег постојања и деловања. Свети Јустин Ћелијски нас је поучавао да не тражимо мучеништво, али и да од њега не бежимо уколико будемо на то позвани. Кроз данашњи празник нам се даје велика благодат да духовно јачамо. Препоручивши свима да прочитају прекрасно Житије Светог Јована Златоустог, Епископ је све благословио и свима пожелео молитвено заступништво светитеља који нас је данас сабрао. Протонамесник Александар Р. Јевтић

У недељу 24. новембра Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин поводом своје крсне славе, Светог архангела Михаила, угостио је у своме дому, Владичанском двору у Краљеву, све архијерејске намеснике Епархије жичке, старешине храмова у Краљеву, као и службенике канцеларије Епископа и ЕУО-а. Домаћин је госте дочекао у пријемном салону Епископске резиденције, а потом су све званице прешле у свечану трпезарију где је послужена славска трпеза. У току вечере, по благослову Епископа, госте је поздравио најмлађи архијерејски намесник Епархије жичке, протонамесник Драган Ђорем. У свом поздравном слову намесник таковски, обратио се Епископу и сабраним свештеницима речима:   „Како је то већ постала дивна традиција, и ове године окупили смо се на овој трпези љубави, на позив нашег духовног оца, пастира и учитеља, јединог и истинитог првосвештеника жртвеника Господњег Богоспасајеме Епархије жичке. Има ли веће радости од родитељског загрљаја за дете, има ли веће радости за духовне синове него када их отац позива себи, поучава и излива благослове на њих. Има ли данас веће радости и части за нас овде сабране свештенике, који свакодневно помињено нашег епископа, који по његовом благослову и у његово име служимо Свету Литургију и остале свештенорадње, од тога да смо на овој трпези данас са њим и око њега. Данас као и свакога дана, браћо свештеници, треба да благодаримо Богу, што нам је даровао Владику Јустина за нашег духовног оца и Епископа. Тек када повремено одемо из наше епархије, па видимо како је другде, схватамо и утврђујемо се у истини колико благо имамо у нашем Епископу. Бог нас је обилато даровао оваквим епископом по Својој великог љубави, упркос нашим гресима и слабостима. Преосвећени Владико, благодаримо Вам на свој љубави коју обилно изливате на нас, на свој жртви коју чините у вођењу и служењу и Богу и својој пастви. Хвала Вам на части и позиву да са Вама поделимо прославу Ваше славе. Честитамо Вам данас и 35 година како сте у свештеном чину, будући да сте на данашњи дан примили свештенички чин у Манастиру Дечани. Овом приликом и на овом месту ред је да се присетимо и велике прославе коју сте недавно организовали у Жичи поводом прославе 800 година аутокефалије Српске Цркве. Свештенство наше Епархије је поносно на успешну организацију овог важног јубилеја. На многаја љета Преосвећени Владико. На многаја љета браћо.“ Пошто су сви сабрани отпевали многољетствије, Епископ се обратио својим очинским речима поуке. Владика је најпре изразио радост што духовни живот у Епархији напредује. Притом, очински је поучио свештенство да служећи Богу и народу, да се чувају од лицемерја које представља велико искушење и у нашем времену. Преосвећени је приметио да је народ свештенику спреман да опрости погрешке и слабости, ако у њему види искреност, љубав и борбу са слабостима којима смо сви подложни. Као пример искрене борбе и истинског покајања Владика је навео случај једног руског епископа који је пао и сагрешио. Његов преступ је био толико велики да је захтевао рашчињење, али његово покајање је било још веће. И народ видевши искреност у његовом покајању и љубав и нелицемерје која су надоместиле његову слабост, све му је опростио и није хтео да се лиши таквог еписпопа. Као пример аутентичне светости наш Владика је навео Светог старца Порфирија Кавсокаливита, којег је имао благослов лично да упозна и да са њим поразговара. Управо једноставност и искреност са којом је старац прилазио људима откривала је дубину и лепоту његове светитељске личности. На крају обраћања, Епископ се осврнуо и на велика искушења која су задесила у наше дане васељенско Православље. Дубоко свестан опасности пред којом се налази Васељенска Црква и одговорности пред којом се налази Светосавска Црква позвао нас је да се искрено молимо Господу да сачува мир и јединство у Православној Цркви. Заблагодаривши Богу, растали смо се у радости са уверењем да сабрани око нашег Епископа и послушни њему као духовном оцу и пастиру можемо пребродити сва искушења која савремени свет ставља пред нас и пред Цркву. Протонамесник Драган Ђорем