Уз одобрење Светог Синода СПЦ-. и благослов Епископа жичког Господина Јустина у четрвтак 14. октобра на дан када наша Света црква прославља празник Покрова Пресвете Богородице у великој сали културног центра – милановачког позоришта премијерно је изведена монодрама од Светог Владике Николаја Велимировића: ,,Кроз тамнички прозор – поуке српском народу из логора Дахау“. У испуњеној сали милановачког културног центра учешће у премијери је узело и свештенство при храму Свете Тројице у Горњем Милановцу на челу с намесником таковским – протонамесником Драганом Ђоремом.
Представу је на сцену поставио редитељ милановачког позоришта Бранко Михајло Кнежевић, који и иначе и тумачи улогу Светог Владике. Свети Владика Николај кроз поруке и поуке размишља о судбини српског народа на основу онога што нас је кроз историју снашло и што нас очекује. Кроз хришћанско учење Свети Владика размишља и о односу европских народа према српском: ,,Ако нестане кућаника, ко ће обновити порушену кућу“?, размишља надвијен над судбином српског народа, Свети Владика из сужањског ропства у логору Дахау у време Другог Светског рата. И одговара: ,,Докле има кућаника, биће и куће“. Из жрвња, између питања и стрепње над којим Владикин ум надлеће духовни простор европског човечанства на чијем ободу се сместила Србија, рађа се и одговор – да кад све пропадне, остаје народ. ,,Чија кућа може да опстане сазидана само на чврстом непорушивом хришћанском темељу на којем је и заветована пре 700. Година. Без обзира на пролазна, краткотрајна искушења и ветрометине у којима је била и биће изложена, нека се свако врати Богу и себи, нека нико не буде ван Бога и себе, да га не би поклопила језива тама, са лепим именом и шареном одећом“.
Глумац је веродостојно, изврсно и емотивно говорио о паду човека, Србији, власти, Богу, љубави, духовности и одпадништву српског народа, европском поретку и њеној култури. Стиче се утисак да су текстови Светог Владике Николаја Жичког својеврсно јеванђеље на српском. Чини се да је у овом делу Владика Николај на специфичан начин показао своју ширину и дубину своје теолошке мисли и своје људске топлине. Из разговора који је након премијере отац – протонамесник Здравко Николић водио са редитељем и глумцем Бранком Михајлом Кнежевићем, сазнали смо како је настала идеја за представу. ,,Како сте дошли на идеју да приредите позоришну монодраму – Кроз тамнички прозор? Пошто наше позориште слави Светог Владику Николаја, а и лично гајим велику љубав према личности и делу Светог Владике, идеја се сама јавила као жеља да један од Владикиних текстова приредимо у позоришту као једну монодраму. Текст је врло брзо одабран, јер се односи на савремени тренутак у коме живимо. Владика је пре 70. година нама предочавао шта ће нам се догодити.“ Утисак је био да сваки гледалац има доживљај да је то писано ових дана.
Делo је савремено и свевремено где Владика врши озбиљну анализу узрока и последица свега што се догађало кроз историју српскога народа. Дело кроз тамнички прозор је једно умно дело које се налази у самом врху наше књижевности. ,,Какав је ваш лични доживљај био док сте припремали монодраму? –Док сам читао и учио текстове, толико сам сазнавао и потврђивао све оно у шта сам веровао, али сада на један врло прецизан начин. Где Владика врло сложене детаље и податке о животу човечанства и односа према вери врло јасно, разложно и разумљиво објаснио на једноставан начин разумљив сваком човеку. Када говори о лажи и истини он каже да лаж не постоји без истине и да је лаж увек у сенци истине. Када говори и европској култури он каже: Култура је мртва направа и дело је човечије, а човек је живо биће и делује Божије. Мртва култура није Бог, само је један једини Бог. Сва култура свих векова и народа мања је вредност од једног и јединог живог човека. Нису за то криви европски народи, криви су они који су их водили. Као што каже Свети Владика: Кад год смо скренули са хришћанског пута и ишли туђим путем, пострадали би као нико и никад, а заветовани смо Христу пре 700. Година. Громогласан аплауз на крају представе сведочи да сте остварили снажну интеракцију са гледаоцима, какви су ваши утисци после премијере? –Један момак ми је пришао од двадесетак година и рекао ми: Од сада Ја верујем у Бога! Ово је највећи комплимент који сам икада добио, што сматрам и највећим својим успехом. Какви су ваши планови везани за монодраму у будућности? – Моје жеље су да монодраму изводим и у парохијским домовима и манастирима, а преведени текст је послат у Русију за добијање благослова, и ако добијем благослов, следеће године наступићу и у руској федерацији. “
Дивна тишина је говорила да постоји тајна веза измећу уметника и гледаоца. Сигурно је једно да је уметник дубоким својим хришћанским етосом, разумео, доживео и проживео истине Светог Владике Николаја да их је веродостојно пренео, што сведочи снажна реакција публике. Сигурно је да ће ова монодрама остати дубоко урезана у срцу сваког гледаоца, и ако Бог да да је гледамо у будућности чешће и на више места.
Протонамесник Здравко Николић и ђакон Миладин Милуновић