Света Архијерејска Литургија у Храму Светог Саве у Лучанима
У недељу 28. по Духовима, дана 21. децембра 2025, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог Саве у Лучанима. Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Милун Ивановић, Архијерејски намесник драгачевски, протојереј-ставрофор Далибор Милошевић, старешина лучански, јеромонах Иларион, сабрат Манастира Преображења Господњег, протојереј Божо Главоњић, старешина пожешки, протојереј Александар Грујовић, парох атенички, јереј Мирослав Миленковић, парох лучански, као и ђакони Стефан Симић и Никола Стевановић. У Светом храму сабрао се велики број верног народа са децом, који су уз појање и молитву дочекали свог Пастира, како би једним устима и једним срцем славили Господа Исуса Христа. У том духу благочестиви народ је унутар лађе спасења, Цркве Божије, приступио Чаши Спасења. Након прочитаног Јеванђеља, Митрополит Јустин се богонадахнутом беседом обратио верном народу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Са великом радошћу и љубављу, деца Црквене општине у Лучанима су Митрополиту даровала икону Светог архангела Михаила, његове крсне славе. Ова радост наставила се на трпези љубави, током које се старешина лучанског храма о. Далибор Милошевић обратио Митрополиту жичком Г. Јустину рекавши: ,,Са дубоким поштовањем, синовском радошћу и захвалношћу, дочекујемо Вас данас у лучанској парохији. Ваш долазак међу нас заиста је велики благослов који сабира, охрабрује и подсећа да Црква живи тамо где је Епископ са својим народом. Долазите нам као наследник апостолске службе, као духовни пастир који носи бригу за сваку парохију, за сваког свештеника и сваког верника. Ваше присуство сведочи да нисмо заборављени, да смо део живог тела Цркве Христове, који дише једним Духом и једном вером. Лучани Вас данас дочекују отвореног срца, са молитвом да Вас Господ укрепи у Вашој одговорној и тешкој служби, да Вам подари здравље, снагу и мудрост, како бисте и даље предводили поверени народ путем истине, мира и љубави. Молимо се да Ваша Архијерејска реч данас уђе у наша срца, да нас охрабри у вери, учврсти у заједништву и подстакне на хришћански живот достојан Јеванђеља.“ Фотографије: Фото Гламур Текст: Павле Милованчевић
Празник Светог Николаја Чудотворца у Манастиру Никољу
На празник Светог оца нашег Николаја, Архиепископа Мирликијског Чудотворца, који је уједно и слава Манастира Никоље, у овој светој обитељи служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана Манастира Вазнесења, протосинђела Стефана (Чкоњевића), игумана Манастира Згодачице, владичанског ђакона Стефана Симића, а уз молитвено учешће сестринстава Манастира Никоље, Јовање и Благовештење. У својој архипастирској беседи, Митрополит Јустин је подсетио верни народ на величину и значај Светог Николаја Чудотворца, једног од највољенијих светитеља у народу. Подсећајући на његово чудесно рођење од побожних и дуго бездетних родитеља Теофана и Ноне, Високопреосвећени је истакао да је живот Светог Николаја био потпуно предан Богу и ближњима. Владика је нагласио да Свети Николај није постао велики само по чудима, већ по томе што је све што је имао раздао сиромасима и живео јеванђељски, уподобљавајући се Христу. Позвао је верне да истрају у вери, смирењу, љубави и трпљењу, подсећајући да је спасење дар Божији који се задобија верношћу до самог краја. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По окончању Свете Литургије, приређена је празнична славска трпеза љубави о којој се са хришћанском пажњом и гостољубљем побринуло сестринство ове свете обитељи са игуманијом Јелисаветом, сабравши у радости и благодарности све присутне. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.
Света Архијерејска Литургија у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи
Дана 14. децембра 2025. године, у недељу, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Милун Ивановић, намесник драгачевски, протојереј Милун Стефановић, старешина Храма Светог архангела Гаврила, као и ђакони Никола Стевановић и Стефан Симић. Свети храм био је испуњен благочестивим верним народом, међу којима је било и мноштво деце, која су са радошћу, простодушношћу и љубављу дочекала свога Архипастира. Такво евхаристијско сабрање, као жива икона Цркве Христове, допринело је да литургијско славље протекне у нарочито свечаној, молитвеној и благодатној атмосфери, сведочећи да је Света Литургија истинско средиште и извор живота Цркве. Након читања Светог Јеванђеља, Његово Високопреосвештенство обратио се сабраном народу богонадахнутом архипастирском беседом, тумачећи јеванђељску перикопу о исцељењу жене у дан суботњи, коју је Господ наш Исус Христос исцелио, иако је због тога био укорен од старешине синагоге. Митрополит је истакао да Христос увек ставља човека и његово спасење изнад формалног држања закона, показујући да је суштина заповести – љубав, милосрђе и слобода у Духу Светоме. Посебно је нагласио значај хришћанских врлина, позвавши верне да се у њима непрестано утврђују и узрастају, јер су управо врлине пут ка истинском заједништву са Богом и ближњима. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Света Литургија настављена је у миру, радости и литургијској пуноћи, а мноштво верника приступило је Светој Чаши, причешћујући се Пречасним Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, на исцељење душе и тела и на живот вечни. По завршетку Свете Архијерејске Литургије, за све сабране уприличена је Трпеза љубави, као видљиви израз братске пажње, заједништва и благодарности Богу за даровано сабрање у љубави Христовој. Нека би Господ наш Исус Христос, молитвама Светог архангела Гаврила и свих светих, даровао да увек живимо литургијски, сабирајући се око Свете Чаше, утврђујући се у вери, нади и љубави, на спасење душа наших. Ђакон Никола Стевановић
Краљевачки гимназијалци походили светиње Моравске Србије
У недељу 14. децембра лета Господњег 2025. ученици свих разреда краљевачке гимназије походили су три велике светиње Моравске Србије: Манастир Љубостињу, Манастир Светог Романа Синаита и Цркву Лазарицу у Крушевцу. Ово једнодневно ходочашће за ученике и професоре организовала је поклоничка агенција Епархије Жичке ,,ЈЕЖ“. Ученици свих разреда су заједно са својим професорима, ђаконом Филипом Зеленовићем и професором др Јовицом Станковићем, кренули на пут у раним јутарњим сатима. Најпре смо стигли у манастир Љубостињу, где смо у малој цркви при манастирском конаку присуствовали Светој Литургији. Литургију је служио парох љубостињски протојереј Данијел Стефановић у присуству сестринства и многобројног верног народа. Да радост буде још већа, многи ученици су са својим професорима приступили Светој Чаши. По свршетку Литургије, отац Данијел је ученицима одржао пригодну беседу и изнео честице моштију Свете преподобне мати Анастасије и Светог Николаја Жичког на поклоњење. Сестринство манастира Љубостиња припремило је трпезу љубави за све присутне, а у великој цркви имали смо прилике да се упознамо са историјом манастира и поклонимо моштима Свете кнегиње Милице (преподобне Евгеније-Ефросиније) и Свете преподобне Јефимије. После посете Љубостињи, кренуло се ка Манастиру Светог Романа код Ђуниса у Епархији Нишкој. Ту нас је игуман Николај срдачно дочекао и упознао са самим манастиром и животом светог Романа Синаита. У овом манастиру смо се окрепили водом са чудотворног извора, посетили гроб руског грофа Николаја Н. Рајевског, купили манастирске сувенире и иконе, па наставили даље са путешествијем. Треће одредиште била је Црква Светог првомученика и архиђакона Стефана у Крушевцу, познатија као Лазарица. Ту смо осим цркве, обишли и комплекс Лазарев град, након чега смо имали два сата слободног времена за обилазак града Крушевца. По заласку дана, кренули смо назад за Краљево, испуњени духом Светих владара моравске Србије. Њиховим Светим молитвама Господе Исусе Христе Боже наш помилуј и спаси нас. Амин. ђакон Филип Зеленовић
Ново у издаваштву Епархије жичке: Ђакон др Ивица Чаировић, Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор
ђакон др Ивица ЧаировићСвети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325)(историјске и богословске перспективе), Краљево 2025 У години јубилеја, када обележавамо 1700 година од одржавања Првог васељенског сабора, Епархија жичка постала је богатија за још једно значајно издање. Овим делом придружујемо се прослави великог и историјски важног догађаја, дајући свој допринос очувању његовог теолошког и историјског значаја. Нова монографија др Ивице Чаировића (1976), који је ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, са научним фокусом на општој историји Цркве, представља плод дугогодишњег, темељног и систематичног научног истраживања историје Цркве, раног хришћанства и развоја саборности у првим вековима. Дело је посвећено једном од најзначајнијих периода у историји хришћанства — владавини цара Константина Великог и одржавању Првог васељенског сабора у Никеји 325. године, кључног за формулисање православне вере и за будуће обликовање целокупне црквене историје. Фокус студије је на историјско-богословским условима у којима се развијала Црква на прелазу из 3. у 4. век, као и на личности Светог цара Константина Великог, чије је тридесетогодишње царевање умногоме обликовало будућност хришћанства и читаве европске цивилизације. Полазећи од политичких, социјалних и духовних околности пред Милански едикт, Чаировић реконструише сложену мрежу односа између римске државе, хришћанских заједница, богословских спорова и процеса унутрашњег уређивања Цркве. Аутор у свом делу истиче да се Свети цар Константин Велики појављује као личност која уме да чита историјски тренутак што ће утицати на његову одлуку да се определи за саборни начин решавања црквених спорова. Кроз анализу помесних сабора на Западу и Истоку, као што су Елвира, Арл, Анкира и Неокесарија, аутор показује да се већ пре Никејског сабора обликовала богата канонска пракса и да је Црква у првим деценијама 4. века настојала да изгради унутрашњи поредак упркос спољашњим притисцима и догматским спорењима. У таквом контексту, Први васељенски сабор 325. године појављује се као кулминација сложених процеса, а не као изоловани догађај. Чаировић подробно приказује Константинову улогу у самом сазивању и одржавању Сабора, наглашавајући да цар, иако није учествовао у богословским расправама, делује као гарант мира и јединства, подстичући оце да формулишу вероисповедање које ће постати темељ православног богословља. Кроз читав текст аутор настоји да избегне идеолошка и поједностављена тумачења Константинове личности, представљајући га као владара који је еволуирао кроз лична искуства, политичке потребе и сусрет са хришћанством. Књига је стилски уједначена, научно утемељена и богословски проницљива, а истовремено приступачна широј читалачкој публици. Својом свеобухватношћу и прецизношћу представља значајан допринос изучавању ране црквене историје, улоге Константина Великог и значаја Никејског сабора, те се може сматрати драгоценим извором за истраживаче, студенте и све заинтересоване за најраније векове хришћанства. Иако је заснована на сложеној анализи извора, књига је написана јасно, богословски надахнуто и стилски изграђено. Такође, књига је веома детаљна и богата цитатима извора. Веома је важно истаћи и улазак у шири академски дијалог, будући да се дело ослања и на савремену европску и англофонску научну литературу. Једина могућа замерка могла би бити да се читаоцима који први пут улазе у тему обим извора и дубина анализе може учинити захтевним, али је то истовремено и највећа научна вредност рада. Рецензенти – протојереји-ставрофори проф. др Радомир Поповић, проф. др Владимир Коцвар и проф. др Џон Бер – препознали су у овој студији узоран модел академске истраживачке методологије и потпуно свеже тумачење контекста Никејског сабора Монографија Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) ђакона др Ивице Чаировића, представља једну од најсвеобухватнијих и најстудиознијих савремених монографија на српском језику о личности цара Константина и о значају Никејског сабора. Ово је дело које ће бити корисно истраживачима, студентима богословља, свештенству, али и свима који желе да продубе разумевање најважнијих темеља хришћанске вере и црквене историје. протојереј др Слободан Јаковљевић Уредник издаваштва Епархије жичке
Гостовање на ТВ Храму на тему о библиодрами “Патријарх Аврам“
Дана 9. децембра 2025. године, ученик осмог разреда ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, Давид Драмлић, имао је прилику да, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем, гостује у Јутарњем програму Телевизије Храм, где су говорили о лепоти и значају верске наставе, као и о духовним плодовима библиодраме „Патријарх Аврам“. У свом сведочењу пред гледаоцима, Давид је искрено и зрело пренео своја искуства из учешћа у библиодрами, наглашавајући да је тај рад продубио његово разумевање вере, смирења и праштања. Како је истакао, прича о Авраму и његовом ходу са Богом помогла му је да боље сагледа вредност послушности, поверења и одговорности, али и да духовно сазрева као млади хришћанин. Давидово сведочење било је подсећање да је верска настава не само предмет у школском распореду, већ и пут који обликује карактер и срце младог човека. Вероучитељ Дарко Стевановић говорио је о мисији верске наставе у савременом друштву, које се често суочава са површношћу, брзином и духовним расејањем. Истакао је значај живе речи, дијалога са ученицима, као и савремених метода попут библиодраме, које омогућавају да деца кроз лично искуство, игру и учешће дубље проживе библијске поруке. Посебно је нагласио да је рад са младима позив који тражи много љубави, стрпљења и молитве, али и да доноси велике радости, јер сваки напредак детета представља истински благослов. Након гостовања, Давид и вероучитељ су дан провели у духовној и културној шетњи Београдом, посетивши Народни музеј, Храм Светог Саве – највећу православну светињу нашег народа – као и Кулу Гардош у Земуну, која сведочи о богатом историјском наслеђу нашег града. На овај начин, дан испуњен духовним разговорима био је употпуњен и сусретом са културним и уметничким вредностима које чувају идентитет нашег народа. Гостовање ученика Давида Драмлића представља пример како верска настава може донети изузетне плодове – неговање вере, развој духовности и јачање личности младих људи. Радост њиховог сусрета са широм јавности својеврсно је сведочанство да добро семе, када се посади са љубављу и стрпљењем, увек доноси плод на радост Цркве, школе и целе заједнице. Линк ка снимку гостовања: ОВДЕ. Дарко Стевановић, вероучитељ
Канонска посета Митрополита Јустина Чукојевцу
У недељу 26. по Духовима, када прослављамо Свету великомученицу Екатарину, у Храму Покрова Пресвете Богородице у Чукојевцу служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Митрополит жички Господин Јустин, а саслуживали су: протојереј Саша Ковачевић, Архијерејски намесник жички, протосинђел Стефан (Чкоњевић), игуман Манастира Згодачице, пароси чукојевачки протојереј Жељко Филипоивић и јереј Јовица Пршић, као и ђакон Стефан Симић. Литургији је присуствовало и монаштво из Манастира Стубал. Велелепности празника допринело је присуство великог броја деце и верног народа сабраног око свога Архијереја. На самом почетку је освештан живопис храма. Митрополит Јустин се после прочитаног Јеванђеља обратио верном народу, изразивши радост служења у овом Светом храму. У наставку беседе Митрополит је тумачио данашње Јеванђеље о безумном богаташу и говорио о изазовима и искушењима у данашњем свету и савременом животу. „Позвани смо да сабирамо са Господом, јер нас очекује вечни живот. Од нас зависи да ли ће тај вечни живот бити са свима онима који су спасени у вечном животу, у вечном битију, у вечној радости, или ћемо не дај Боже бити са онима који нису погодили циљ“, беседио је Владика. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Учешће у Светој Тајни Причешћа узео је велики број деце и верног народа. У наставку је у парохијском дому приређена пригодна трпеза љубави, на којој се Митрополиту на посети захвалио отац Жељко. Братство храма
Свети цар Константин и царица Јелена – храмовна слава у Ивањици
На дан када наша Света Црква прославља Свете равноапостолне цареве Константина и Јелену, свечано је прослављена храмовна слава у Ивањици. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, уз саслужење игумана вазнесењског архимандрита Тимотеја (Миливојевића), Архијерејског намесника моравичког протојереја ставрофора Гмитра Милуновића, Архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, старешине ужичког протојереја Милана Луковића, протојереја Александра Јевтића, јереја Младена Миливојевића, старешине храма у Ивањици, владичанског ђакона Стефана Симића, ђакона ивањичког Алексе Грујичића, као и уз молитвено учешће сестринства из Манастира Ковиља и протопсалта Ивана Трајковића, који су улепшали догађај својим појањем. Литургија је служена у молитвеном и свечаном расположењу, а храм је био испуњен народом, који се сабрао да прослави своје небеске заштитнике. У својој архипастирској беседи, Митрополит Јутин је подсетио на историјски и духовни значај Првог Васељенског Сабора и Светог цара Константина, као првог хришћанског владара. Подсетио је и на потребу да смирено и са љубављу прихватимо науку Христову, као што је силом Часног и Животворног Крста цар Константин побеђивао све непријатеље. То веровање до дана данашњег држи нашу веру и нашу Цркву. У наставку, Митрополит Јустин је и произнео хвалу царици Јелени, која је жртвовала све своје да би послужила Господу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Литургије, уследило је благосиљање славског колача и жита, које су принели овогодишњи кумови славе. Потом је приређена свечана трпеза љубави за све присутне, коју су припремили домаћини храма, уз несебичну помоћ парохијана и добротвора. Вером, љубављу и благодарношћу, сабрани верници су принели славу Богу, радујући се духовној заједници и заштити Светих царева Константина и Јелене. Ђакон Алекса Грујичић
Ужичани у обиласку светиња Метохије
Уз благослов Високопреосвештеног Митрополита жичког Јустина и у организацији поклоничке агенције Епархије жичке „Јеж“, верни народ ужичког краја на челу са свештеницима Миланом Луковићем и Александром Стјепановићем походио је највеће светиње метохијског краја. Првог дана обиласка посетили смо манастир Бањску, задужбину краља Милутина, који је подигнут око 1315. године. Првобитно замишљен као гробна Црква поменутог краља, манастир је пуних пет векова био у рушевинама. Обновљен је 2004. године, од када се у манастиру одвија пун богослужбени живот. Пут нас је потом водио ка манастиру Грачаници где смо имали ту част да нас угости Митрополит рашко – призренски Теодосије, иначе рођени Ужичанин. Испуњени благодаћу Светог Духа посматрајући вишевековне фреске краљице Симониде, Страшног суда, крштења Христовог, и уз благослов митрополита, наставили смо пут у Велику Хочу и Ораховац, где смо посетили тамошње парохијске Цркве. Другог дана смо посетили манастир Светих Архангела код Призрена, где смо се молитвено окрепили служећи Свету Литургију. Остаци некада монументалног манастира чији је ктитор цар Душан Силни подсетили су нас на велика страдања овог манастира која су се одвијала у континуитету пет векова. Божијим благословом, манастир данас јесте место где велики број верника и ходочасника долази да се духовно оснажи и пружи подршку братији. У истом граду смо обишли и Цркву Богородица Љевишка, манастир Свете Недеље и призренску Богословију. Будући да су оци Милан и Александар призренски ђаци, чули смо доста занимљивих присећања на богословске дане проведене у граду на Бистрици и успомене на тадашњег владику рашко – призренског Павла, потоњег патријарха. Следећег и последњег дана обиласка, имали смо велику част и благослов да служимо Свету Литургију у Високим Дечанима. Манастир чији су ктитори свети краљ Стефан Дечански и цар Душан, изграђен вештим рукама Вита Которанина и тридесет клесара, оставио је изузетно јак утисак на све ходочаснике. Посете Пећкој патријаршији и манастиру Будисавци употпунио је ионако велику духовну радост коју смо доживели на овом путовању. Упознавање са свештенослужитељима, монасима и верним народом наше свете земље, обилазак великих светиња и наслађивање у лепотама фресака и других сакралних детаља, дао нам је снагу за наше духовне и животне борбе. Снага вере, наде, љубави, неодустајања, трпљења, непоколебљивости, пркоса, храбрости, борбе.. српског православног народа на КиМ, у великој мери гетоизираног и у енклавама, била је велика опомена за све нас да се преиспитамо тежине сопственог крста који носимо и снаге вере коју исповедамо. Јереј Бојан Мијаиловић
Света Архијерејска Литургија у Храму Светог Саве у Лучанима
У недељу 28. по Духовима, дана 21. децембра 2025, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог Саве у Лучанима. Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Милун Ивановић, Архијерејски намесник драгачевски, протојереј-ставрофор Далибор Милошевић, старешина лучански, јеромонах Иларион, сабрат Манастира Преображења Господњег, протојереј Божо Главоњић, старешина пожешки, протојереј Александар Грујовић, парох атенички, јереј Мирослав Миленковић, парох лучански, као и ђакони Стефан Симић и Никола Стевановић. У Светом храму сабрао се велики број верног народа са децом, који су уз појање и молитву дочекали свог Пастира, како би једним устима и једним срцем славили Господа Исуса Христа. У том духу благочестиви народ је унутар лађе спасења, Цркве Божије, приступио Чаши Спасења. Након прочитаног Јеванђеља, Митрополит Јустин се богонадахнутом беседом обратио верном народу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Са великом радошћу и љубављу, деца Црквене општине у Лучанима су Митрополиту даровала икону Светог архангела Михаила, његове крсне славе. Ова радост наставила се на трпези љубави, током које се старешина лучанског храма о. Далибор Милошевић обратио Митрополиту жичком Г. Јустину рекавши: ,,Са дубоким поштовањем, синовском радошћу и захвалношћу, дочекујемо Вас данас у лучанској парохији. Ваш долазак међу нас заиста је велики благослов који сабира, охрабрује и подсећа да Црква живи тамо где је Епископ са својим народом. Долазите нам као наследник апостолске службе, као духовни пастир који носи бригу за сваку парохију, за сваког свештеника и сваког верника. Ваше присуство сведочи да нисмо заборављени, да смо део живог тела Цркве Христове, који дише једним Духом и једном вером. Лучани Вас данас дочекују отвореног срца, са молитвом да Вас Господ укрепи у Вашој одговорној и тешкој служби, да Вам подари здравље, снагу и мудрост, како бисте и даље предводили поверени народ путем истине, мира и љубави. Молимо се да Ваша Архијерејска реч данас уђе у наша срца, да нас охрабри у вери, учврсти у заједништву и подстакне на хришћански живот достојан Јеванђеља.“ Фотографије: Фото Гламур Текст: Павле Милованчевић
Празник Светог Николаја Чудотворца у Манастиру Никољу
На празник Светог оца нашег Николаја, Архиепископа Мирликијског Чудотворца, који је уједно и слава Манастира Никоље, у овој светој обитељи служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана Манастира Вазнесења, протосинђела Стефана (Чкоњевића), игумана Манастира Згодачице, владичанског ђакона Стефана Симића, а уз молитвено учешће сестринстава Манастира Никоље, Јовање и Благовештење. У својој архипастирској беседи, Митрополит Јустин је подсетио верни народ на величину и значај Светог Николаја Чудотворца, једног од највољенијих светитеља у народу. Подсећајући на његово чудесно рођење од побожних и дуго бездетних родитеља Теофана и Ноне, Високопреосвећени је истакао да је живот Светог Николаја био потпуно предан Богу и ближњима. Владика је нагласио да Свети Николај није постао велики само по чудима, већ по томе што је све што је имао раздао сиромасима и живео јеванђељски, уподобљавајући се Христу. Позвао је верне да истрају у вери, смирењу, љубави и трпљењу, подсећајући да је спасење дар Божији који се задобија верношћу до самог краја. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По окончању Свете Литургије, приређена је празнична славска трпеза љубави о којој се са хришћанском пажњом и гостољубљем побринуло сестринство ове свете обитељи са игуманијом Јелисаветом, сабравши у радости и благодарности све присутне. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.
Света Архијерејска Литургија у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи
Дана 14. децембра 2025. године, у недељу, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Милун Ивановић, намесник драгачевски, протојереј Милун Стефановић, старешина Храма Светог архангела Гаврила, као и ђакони Никола Стевановић и Стефан Симић. Свети храм био је испуњен благочестивим верним народом, међу којима је било и мноштво деце, која су са радошћу, простодушношћу и љубављу дочекала свога Архипастира. Такво евхаристијско сабрање, као жива икона Цркве Христове, допринело је да литургијско славље протекне у нарочито свечаној, молитвеној и благодатној атмосфери, сведочећи да је Света Литургија истинско средиште и извор живота Цркве. Након читања Светог Јеванђеља, Његово Високопреосвештенство обратио се сабраном народу богонадахнутом архипастирском беседом, тумачећи јеванђељску перикопу о исцељењу жене у дан суботњи, коју је Господ наш Исус Христос исцелио, иако је због тога био укорен од старешине синагоге. Митрополит је истакао да Христос увек ставља човека и његово спасење изнад формалног држања закона, показујући да је суштина заповести – љубав, милосрђе и слобода у Духу Светоме. Посебно је нагласио значај хришћанских врлина, позвавши верне да се у њима непрестано утврђују и узрастају, јер су управо врлине пут ка истинском заједништву са Богом и ближњима. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Света Литургија настављена је у миру, радости и литургијској пуноћи, а мноштво верника приступило је Светој Чаши, причешћујући се Пречасним Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, на исцељење душе и тела и на живот вечни. По завршетку Свете Архијерејске Литургије, за све сабране уприличена је Трпеза љубави, као видљиви израз братске пажње, заједништва и благодарности Богу за даровано сабрање у љубави Христовој. Нека би Господ наш Исус Христос, молитвама Светог архангела Гаврила и свих светих, даровао да увек живимо литургијски, сабирајући се око Свете Чаше, утврђујући се у вери, нади и љубави, на спасење душа наших. Ђакон Никола Стевановић
Краљевачки гимназијалци походили светиње Моравске Србије
У недељу 14. децембра лета Господњег 2025. ученици свих разреда краљевачке гимназије походили су три велике светиње Моравске Србије: Манастир Љубостињу, Манастир Светог Романа Синаита и Цркву Лазарицу у Крушевцу. Ово једнодневно ходочашће за ученике и професоре организовала је поклоничка агенција Епархије Жичке ,,ЈЕЖ“. Ученици свих разреда су заједно са својим професорима, ђаконом Филипом Зеленовићем и професором др Јовицом Станковићем, кренули на пут у раним јутарњим сатима. Најпре смо стигли у манастир Љубостињу, где смо у малој цркви при манастирском конаку присуствовали Светој Литургији. Литургију је служио парох љубостињски протојереј Данијел Стефановић у присуству сестринства и многобројног верног народа. Да радост буде још већа, многи ученици су са својим професорима приступили Светој Чаши. По свршетку Литургије, отац Данијел је ученицима одржао пригодну беседу и изнео честице моштију Свете преподобне мати Анастасије и Светог Николаја Жичког на поклоњење. Сестринство манастира Љубостиња припремило је трпезу љубави за све присутне, а у великој цркви имали смо прилике да се упознамо са историјом манастира и поклонимо моштима Свете кнегиње Милице (преподобне Евгеније-Ефросиније) и Свете преподобне Јефимије. После посете Љубостињи, кренуло се ка Манастиру Светог Романа код Ђуниса у Епархији Нишкој. Ту нас је игуман Николај срдачно дочекао и упознао са самим манастиром и животом светог Романа Синаита. У овом манастиру смо се окрепили водом са чудотворног извора, посетили гроб руског грофа Николаја Н. Рајевског, купили манастирске сувенире и иконе, па наставили даље са путешествијем. Треће одредиште била је Црква Светог првомученика и архиђакона Стефана у Крушевцу, познатија као Лазарица. Ту смо осим цркве, обишли и комплекс Лазарев град, након чега смо имали два сата слободног времена за обилазак града Крушевца. По заласку дана, кренули смо назад за Краљево, испуњени духом Светих владара моравске Србије. Њиховим Светим молитвама Господе Исусе Христе Боже наш помилуј и спаси нас. Амин. ђакон Филип Зеленовић
Ново у издаваштву Епархије жичке: Ђакон др Ивица Чаировић, Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор
ђакон др Ивица ЧаировићСвети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325)(историјске и богословске перспективе), Краљево 2025 У години јубилеја, када обележавамо 1700 година од одржавања Првог васељенског сабора, Епархија жичка постала је богатија за још једно значајно издање. Овим делом придружујемо се прослави великог и историјски важног догађаја, дајући свој допринос очувању његовог теолошког и историјског значаја. Нова монографија др Ивице Чаировића (1976), који је ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, са научним фокусом на општој историји Цркве, представља плод дугогодишњег, темељног и систематичног научног истраживања историје Цркве, раног хришћанства и развоја саборности у првим вековима. Дело је посвећено једном од најзначајнијих периода у историји хришћанства — владавини цара Константина Великог и одржавању Првог васељенског сабора у Никеји 325. године, кључног за формулисање православне вере и за будуће обликовање целокупне црквене историје. Фокус студије је на историјско-богословским условима у којима се развијала Црква на прелазу из 3. у 4. век, као и на личности Светог цара Константина Великог, чије је тридесетогодишње царевање умногоме обликовало будућност хришћанства и читаве европске цивилизације. Полазећи од политичких, социјалних и духовних околности пред Милански едикт, Чаировић реконструише сложену мрежу односа између римске државе, хришћанских заједница, богословских спорова и процеса унутрашњег уређивања Цркве. Аутор у свом делу истиче да се Свети цар Константин Велики појављује као личност која уме да чита историјски тренутак што ће утицати на његову одлуку да се определи за саборни начин решавања црквених спорова. Кроз анализу помесних сабора на Западу и Истоку, као што су Елвира, Арл, Анкира и Неокесарија, аутор показује да се већ пре Никејског сабора обликовала богата канонска пракса и да је Црква у првим деценијама 4. века настојала да изгради унутрашњи поредак упркос спољашњим притисцима и догматским спорењима. У таквом контексту, Први васељенски сабор 325. године појављује се као кулминација сложених процеса, а не као изоловани догађај. Чаировић подробно приказује Константинову улогу у самом сазивању и одржавању Сабора, наглашавајући да цар, иако није учествовао у богословским расправама, делује као гарант мира и јединства, подстичући оце да формулишу вероисповедање које ће постати темељ православног богословља. Кроз читав текст аутор настоји да избегне идеолошка и поједностављена тумачења Константинове личности, представљајући га као владара који је еволуирао кроз лична искуства, политичке потребе и сусрет са хришћанством. Књига је стилски уједначена, научно утемељена и богословски проницљива, а истовремено приступачна широј читалачкој публици. Својом свеобухватношћу и прецизношћу представља значајан допринос изучавању ране црквене историје, улоге Константина Великог и значаја Никејског сабора, те се може сматрати драгоценим извором за истраживаче, студенте и све заинтересоване за најраније векове хришћанства. Иако је заснована на сложеној анализи извора, књига је написана јасно, богословски надахнуто и стилски изграђено. Такође, књига је веома детаљна и богата цитатима извора. Веома је важно истаћи и улазак у шири академски дијалог, будући да се дело ослања и на савремену европску и англофонску научну литературу. Једина могућа замерка могла би бити да се читаоцима који први пут улазе у тему обим извора и дубина анализе може учинити захтевним, али је то истовремено и највећа научна вредност рада. Рецензенти – протојереји-ставрофори проф. др Радомир Поповић, проф. др Владимир Коцвар и проф. др Џон Бер – препознали су у овој студији узоран модел академске истраживачке методологије и потпуно свеже тумачење контекста Никејског сабора Монографија Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) ђакона др Ивице Чаировића, представља једну од најсвеобухватнијих и најстудиознијих савремених монографија на српском језику о личности цара Константина и о значају Никејског сабора. Ово је дело које ће бити корисно истраживачима, студентима богословља, свештенству, али и свима који желе да продубе разумевање најважнијих темеља хришћанске вере и црквене историје. протојереј др Слободан Јаковљевић Уредник издаваштва Епархије жичке
Гостовање на ТВ Храму на тему о библиодрами “Патријарх Аврам“
Дана 9. децембра 2025. године, ученик осмог разреда ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, Давид Драмлић, имао је прилику да, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем, гостује у Јутарњем програму Телевизије Храм, где су говорили о лепоти и значају верске наставе, као и о духовним плодовима библиодраме „Патријарх Аврам“. У свом сведочењу пред гледаоцима, Давид је искрено и зрело пренео своја искуства из учешћа у библиодрами, наглашавајући да је тај рад продубио његово разумевање вере, смирења и праштања. Како је истакао, прича о Авраму и његовом ходу са Богом помогла му је да боље сагледа вредност послушности, поверења и одговорности, али и да духовно сазрева као млади хришћанин. Давидово сведочење било је подсећање да је верска настава не само предмет у школском распореду, већ и пут који обликује карактер и срце младог човека. Вероучитељ Дарко Стевановић говорио је о мисији верске наставе у савременом друштву, које се често суочава са површношћу, брзином и духовним расејањем. Истакао је значај живе речи, дијалога са ученицима, као и савремених метода попут библиодраме, које омогућавају да деца кроз лично искуство, игру и учешће дубље проживе библијске поруке. Посебно је нагласио да је рад са младима позив који тражи много љубави, стрпљења и молитве, али и да доноси велике радости, јер сваки напредак детета представља истински благослов. Након гостовања, Давид и вероучитељ су дан провели у духовној и културној шетњи Београдом, посетивши Народни музеј, Храм Светог Саве – највећу православну светињу нашег народа – као и Кулу Гардош у Земуну, која сведочи о богатом историјском наслеђу нашег града. На овај начин, дан испуњен духовним разговорима био је употпуњен и сусретом са културним и уметничким вредностима које чувају идентитет нашег народа. Гостовање ученика Давида Драмлића представља пример како верска настава може донети изузетне плодове – неговање вере, развој духовности и јачање личности младих људи. Радост њиховог сусрета са широм јавности својеврсно је сведочанство да добро семе, када се посади са љубављу и стрпљењем, увек доноси плод на радост Цркве, школе и целе заједнице. Линк ка снимку гостовања: ОВДЕ. Дарко Стевановић, вероучитељ
Канонска посета Митрополита Јустина Чукојевцу
У недељу 26. по Духовима, када прослављамо Свету великомученицу Екатарину, у Храму Покрова Пресвете Богородице у Чукојевцу служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Митрополит жички Господин Јустин, а саслуживали су: протојереј Саша Ковачевић, Архијерејски намесник жички, протосинђел Стефан (Чкоњевић), игуман Манастира Згодачице, пароси чукојевачки протојереј Жељко Филипоивић и јереј Јовица Пршић, као и ђакон Стефан Симић. Литургији је присуствовало и монаштво из Манастира Стубал. Велелепности празника допринело је присуство великог броја деце и верног народа сабраног око свога Архијереја. На самом почетку је освештан живопис храма. Митрополит Јустин се после прочитаног Јеванђеља обратио верном народу, изразивши радост служења у овом Светом храму. У наставку беседе Митрополит је тумачио данашње Јеванђеље о безумном богаташу и говорио о изазовима и искушењима у данашњем свету и савременом животу. „Позвани смо да сабирамо са Господом, јер нас очекује вечни живот. Од нас зависи да ли ће тај вечни живот бити са свима онима који су спасени у вечном животу, у вечном битију, у вечној радости, или ћемо не дај Боже бити са онима који нису погодили циљ“, беседио је Владика. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Учешће у Светој Тајни Причешћа узео је велики број деце и верног народа. У наставку је у парохијском дому приређена пригодна трпеза љубави, на којој се Митрополиту на посети захвалио отац Жељко. Братство храма
Свети цар Константин и царица Јелена – храмовна слава у Ивањици
На дан када наша Света Црква прославља Свете равноапостолне цареве Константина и Јелену, свечано је прослављена храмовна слава у Ивањици. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, уз саслужење игумана вазнесењског архимандрита Тимотеја (Миливојевића), Архијерејског намесника моравичког протојереја ставрофора Гмитра Милуновића, Архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, старешине ужичког протојереја Милана Луковића, протојереја Александра Јевтића, јереја Младена Миливојевића, старешине храма у Ивањици, владичанског ђакона Стефана Симића, ђакона ивањичког Алексе Грујичића, као и уз молитвено учешће сестринства из Манастира Ковиља и протопсалта Ивана Трајковића, који су улепшали догађај својим појањем. Литургија је служена у молитвеном и свечаном расположењу, а храм је био испуњен народом, који се сабрао да прослави своје небеске заштитнике. У својој архипастирској беседи, Митрополит Јутин је подсетио на историјски и духовни значај Првог Васељенског Сабора и Светог цара Константина, као првог хришћанског владара. Подсетио је и на потребу да смирено и са љубављу прихватимо науку Христову, као што је силом Часног и Животворног Крста цар Константин побеђивао све непријатеље. То веровање до дана данашњег држи нашу веру и нашу Цркву. У наставку, Митрополит Јустин је и произнео хвалу царици Јелени, која је жртвовала све своје да би послужила Господу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Литургије, уследило је благосиљање славског колача и жита, које су принели овогодишњи кумови славе. Потом је приређена свечана трпеза љубави за све присутне, коју су припремили домаћини храма, уз несебичну помоћ парохијана и добротвора. Вером, љубављу и благодарношћу, сабрани верници су принели славу Богу, радујући се духовној заједници и заштити Светих царева Константина и Јелене. Ђакон Алекса Грујичић
Ужичани у обиласку светиња Метохије
Уз благослов Високопреосвештеног Митрополита жичког Јустина и у организацији поклоничке агенције Епархије жичке „Јеж“, верни народ ужичког краја на челу са свештеницима Миланом Луковићем и Александром Стјепановићем походио је највеће светиње метохијског краја. Првог дана обиласка посетили смо манастир Бањску, задужбину краља Милутина, који је подигнут око 1315. године. Првобитно замишљен као гробна Црква поменутог краља, манастир је пуних пет векова био у рушевинама. Обновљен је 2004. године, од када се у манастиру одвија пун богослужбени живот. Пут нас је потом водио ка манастиру Грачаници где смо имали ту част да нас угости Митрополит рашко – призренски Теодосије, иначе рођени Ужичанин. Испуњени благодаћу Светог Духа посматрајући вишевековне фреске краљице Симониде, Страшног суда, крштења Христовог, и уз благослов митрополита, наставили смо пут у Велику Хочу и Ораховац, где смо посетили тамошње парохијске Цркве. Другог дана смо посетили манастир Светих Архангела код Призрена, где смо се молитвено окрепили служећи Свету Литургију. Остаци некада монументалног манастира чији је ктитор цар Душан Силни подсетили су нас на велика страдања овог манастира која су се одвијала у континуитету пет векова. Божијим благословом, манастир данас јесте место где велики број верника и ходочасника долази да се духовно оснажи и пружи подршку братији. У истом граду смо обишли и Цркву Богородица Љевишка, манастир Свете Недеље и призренску Богословију. Будући да су оци Милан и Александар призренски ђаци, чули смо доста занимљивих присећања на богословске дане проведене у граду на Бистрици и успомене на тадашњег владику рашко – призренског Павла, потоњег патријарха. Следећег и последњег дана обиласка, имали смо велику част и благослов да служимо Свету Литургију у Високим Дечанима. Манастир чији су ктитори свети краљ Стефан Дечански и цар Душан, изграђен вештим рукама Вита Которанина и тридесет клесара, оставио је изузетно јак утисак на све ходочаснике. Посете Пећкој патријаршији и манастиру Будисавци употпунио је ионако велику духовну радост коју смо доживели на овом путовању. Упознавање са свештенослужитељима, монасима и верним народом наше свете земље, обилазак великих светиња и наслађивање у лепотама фресака и других сакралних детаља, дао нам је снагу за наше духовне и животне борбе. Снага вере, наде, љубави, неодустајања, трпљења, непоколебљивости, пркоса, храбрости, борбе.. српског православног народа на КиМ, у великој мери гетоизираног и у енклавама, била је велика опомена за све нас да се преиспитамо тежине сопственог крста који носимо и снаге вере коју исповедамо. Јереј Бојан Мијаиловић